Draža Petrović

Šef kancelarije za KiM Džonga

Šef kancelarije za KiM DžongaIzvor: N1

Crna košulja kratkih rukava, na levom ramenu srpska trobojka sa dvoglavim orlom, a na desnom čičkom zakačen natpis “Kancelarija za KiM”.

Kada vidite tako obučenog muškarca odmah pomislite – ovo je ili Tom Kruz ili šef kancelarije za KiM Bejsinger ili šef kancelarije za KiM Kardašijan.

-Opasan frajer! – komentarisali su svi kada su ga pre nekoliko godina ugledali kako u svojeručno sklepanoj uniformi neustrašivo šeta po Kosovu & Metohiji kao hodajuća kancelarija za Kim Bejsinger ili, moguće, Kim Kardašijan.

-Nije kancelarija za tu Kim… – objašnjavao je taj tip, skromno, pre nekoliko godina, kada je vaskrsao u srpskom višestranačju, obučen u crnu uniformu sa natpisom “Kancelarija za KiM”.

Delovao je važnije od estradnog umetnika Jorović Radeta u spotu za pesmu “Žene vole oficire”, čiji stihovi kao da su još odavno opisali njegovu karijeru:

Kad obučem uniformu,

zagleda me svaka žena,

šta da radim kad mi, brate

stoji kao salivena.

Kad me vide, oči šire,

žene vole oficire,

idem putem, oka bistra,

važniji sam od ministra!

Kasnije, slušajući njegove javne nastupe, lokalni živalj je sve više bio ubeđen da je on šef nekakve Kancelarije za KiM Džong Una, jer čak ni u Severnoj Koreji nije primećen takav talenat da biranim rečima opišeš natprirodne moći jednog čoveka.

Najpre Slobe Miloševića, a potom Aleksandra Vučića.

Tako da će Aleksandar Vulin u istoriji Srbije ostati upamćen kao prvi šef Kancelarije za KiM (Džonga), u čijem opisu radnog mesta je da širokim narodnim masama objašnjava zašto Bog s vremena na vreme Srbima pošalje nekog svog ličnog izaslanika.

-Ja sam saborac Aleksandra Vučića i braniću ga na svaki način gde god mogu i koliko god mogu – izjavio je jednom prilikom za Blic, te se još tad javila logična ideja da je to čovek idealan za ministra odbrane, jer ta funkcija, samo ime kaže, podrazumeva da treba da braniš Aleksandra Vučića na svaki način, gde god možeš i koliko god možeš.

Dakle, za ministra odbrane nije bitno da l’ si služio vojsku, nego je bitno da l’ možeš da poslužiš za raznorazne stvari, pa i za vojsku.

-Nije služio vojsku, al’ može da posluži za sve što ti padne na pamet! – stoji u ličnim beleškama Aleksandra Vučića pod stavkom “Lične karakteristike Vulin Aleksandra”.

Te mu je Vučić, na spektakularnom rastanku od ministara u Nemanjinoj, poklonio knjigu o NATO paktu, što je Vulin protumačio kao jasan znak da će opet bude bombardovanje, ko u stara dobra vremena.

Te je iz tog razloga počeo da čisti podrum, jer je najbolji način da provedeš bombardovanje sedenje u podrumskim prostorijama.

Jedino je Ana Brnabić, koja je na sednicama Vlade sedela tik pored Vulina, još tada procenila kako bi on bio odličan ministar odbrane, jer je za takvu funkciju potreban neko ko je veći deo života nosio dugu kosu, takozvanu kosijanu, pa nikada nisi bio siguran da li je pred tobom Rambo 1, Rambo 2 ili Rambo 3.

-Aleksandar Vulin je idealan čovek za ministra odbrane zato što je slojevita ličnost, pa u njemu možeš da dobiješ sva tri nastavka Ramba istovremeno! A ne da posle Ramba 1 čekaš Ramba 2, pa onda opet čekaš Ramba 3, i tako u nedogled – piše u ličnim beleškama Ane Brnabić pod stavkom “Lične karakteristike Vulin Aleksandra”.

Kada je generacija rođena početkom sedamdesetih išla na regrutaciju za odsluženje vojnog roka, bila su neka nezgodna vremena, pa su svi pokušavali da izbegnu tu obavezu.

Najbolji recept je bio da se praviš da si lud.

Bilo je raznih recepata: umesto vojne knjižice na regrutaciju poneseš logaritamske tablice i ubeđuješ vojnu komisiju da je to vojna knjižica. Ili, na primer, komisija ti kaže da podigneš levu ruku, a ti podigneš desnu nogu. I tako jedno, pet, šest puta.

Najbolje su prolazili oni koji su se pravili da su Zdravko Čolić ili Napoleon ili Bata Živojinović, lično. Njih su oslabađali odmah, mada su članovi vojne komisije takve primerke nazivali “folirantima”.

Bilo je, naime, svima jasno, da su danima pred ogledalom vežbali kako da izigravaju Zdravka Čolića ili Napoleona ili Batu Živojinovića, samo da bi izbegli mogućnost da u narednih godinu dana skaču u kaljugu desno, kada desetar komanduje: “Atomski sleva!”

Kažu da je bio samo jedan slučaj u istoriji regrutacija kada lice nije imalo nameru da se folira, već da bude ono što jeste, ali je komisija čim je kročio u regrutni centar procenila da je pred njima trostruka ličnost – Zdravko Čolić, Napoleon i Bata Živojinović.

-Ali ja nisam Zdravko Čolić, Napoleon i Bata Živojinović! Ja hoću da obučem uniformu! – urlalo je to lice, bezuspešno, na članove regrutne komisije.

-Pričaj ti to, burazeru, nekom drugom! – rekao je šef regrutne komisije i lupio pečat: “Oslobađa se vojne obaveze”.

Do danas nije otkriveno o kom licu se tačno radi.

Jedini koji će posle skoro 30 godina od tog događaja možda saopštiti javnosti ko je bi taj čudnovati regrut, jeste Aleksandar Vulin.

On, naime, od juče ima ekskluzivno pravo uvida u vojne tajne.

Blago njemu…

TAGOVI: KOLUMNA

KOMENTARA 84

POSLEDNJI KOMENTARI

Rasa

Draza genijalac, problem je sto ce taj nazovi ministar vojni da nam crvenu vesticu umesto na metli dofura u paketu sa mig-ovima!

458 63 

Milka

Blago Vulinu, dobra plata, drzavni auto za njega i kucnu pomocnicu, tastu, a nizasta ga niko nece cak ni konsultovati. Bravo Drazo, ali mene sramota, jer Srbija i gradani zasluzuju dostojanstvo.

3081 1947 

Бобан Милетић Бапси

Чиста десетка !!! И само бих још додао : ” Бог је врло често шерет , па низбрдо дода терет ” !!! У памет се браћо Серби !!!

3826 2342 

IZDVAJAMO

VESTI

Dejan Anđus

  • Mediji objavili snimak Anđusa i koverte, poreklo nepoznato

REGION

valovi, val, more, oluja, nevrijeme

  • Preminuo državljanin Srbije koji je spasavao sina u Puli

VESTI

  • Inspekcija demantuje Tužilaštvo, inspektor nije NN lice

SVET

gej brak, nemačka, volker bek

  • Nemački parlamentarci glasali za legalizaciju gej brakova

VESTI

zoran živković noga

  • Živković pokazao povredu zbog koje je oslobođen vojske

Vuk Jeremić

Hoće li DS, Pokret slobodnih građana i SDS sarađivati sa Vukom Jeremićem

Jeremić (ni)je poželjan partner

* Klačar: Spona između DS i Jeremića bi mogao da bude Saša Janković

Hoće li stranka Vuka Jeremića biti deo dogovora proevropske ili antievropske opozicije uoči izbora u Beogradu još uvek niko sa sigurnošću ne može da kaže.

Piše: L. Valtner

Beograd 30. jun 2017. 16:00

Jeremić (ni)je poželjan partner

Foto: Stanislav Milojković

Iz DS, Pokreta slobodnih građana i SDS zasad stižu signali da je saradnja te tri opcije izvesna, a u javnim nastupima se Jeremićevo ime u kontekstu saradnje još uvek zaobilazi, ali spremnost na razgovor sa njim postoji.

Jeremić kaže da je razgovarao sa “Jankovićem, Radulovićem i drugima”. Saša Janković, lider PSG, nedavno je izjavio da je Jeremić na predsedničkim izborima pokazao da je opozicija, dok Dragan Šutanovac, predsednik DS, smatra da su dve kolone opozicije bolje rešenje od jedne. On te kolone deli na levi centar i umerenu desnica. U DS, koji sebe smatra levim centrom, rečeno nam je da u desni centar ubrajaju one kojima nova premijerka Ana Brnabić smeta zbog lošeg rezultata rada, a ne zbog lične seksualne orijentacije, kao i oni koji veruju u evropsku Srbiju, poštuju ljudska i manjinska prava. Na pitanje gde svrstavaju Jeremića bez dileme kažu u umerenu desnicu.

Jeremić pak šalje poruku da u razgovore treba krenuti od stvari koje opoziciju spajaju, izborni uslovi na primer, ili pak tema važnih za gradske izbore oko kojih ne postoje velike razlike među opozicijom. On je, ipak, svestan da ima ozbiljnih razlika oko EU i NATO, ali, kako je rekao, to neće biti teme u gradskoj skupštini.

Marko Đurišić, funkcioner SDS, upitan da li je Jeremić poželjan partner za saradnju na beogradskim izborima, za naš list kaže da ne dele druge učesnike na poželjne ili nepoželjne, već da u toj stranci hoće da razgovaraju sa svima koji su spremni na dogovor o tome kako da pobede Vučićeve eksponente u Beogradu.

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, za Danas kaže da je iz ugla politike Šutanovac u pravu kada kaže da do udruživanja opozicije treba da dođe ali ne po svaku cenu s obzirom na to da postoje objektivne programske razlike među strankama i kada se pokazuje da teško mogu zajedno da rade osim što se mogu okupiti na skupu protiv Vučića, što nije dovoljno.

– Ono gde bih postavio pitanje jeste ko će činiti te kolone i treba li podela među njima da bude toliko striktna. Hoće li Jeremić biti deo kolone sa DS? Čini mi se da bi Jeremić mogao pre da bude deo kolone sa DS i Sašom Jankovićem nego sa Dverima ili DSS – kaže Klačar.

Kako dodaje, kombinacija DS, Janković i Jeremić kod birača ne može da napravi toliku odbojnost kod građana.

– Ipak sam siguran da će sujete političara biti spuštene na niži nivo. Šutanovac je iskusan političar koji neće donositi nagle odluke o koaliciji sa Jeremićem. Verujem da bi kanal i spona između DS i Jeremića mogao da bude Janković i da će Jeremić dominantno da pregovara sa Jankovićem. S druge strane, nije Jeremić u poziciji da diktira uslove drugima pogotovo posle lošeg rezultata na predsedničkim izborima, još uvek nema stranku niti će je u pravom smislu reči imati do izbora – objašnjava Klačar.

Na pitanje može li Jeremić sam na beogradske izbore, on odgovara da bi samostalan izlazak bilo DS, Jankovića ili Jeremića bila loša odluka za njih.

– Pogotovo što opozicija ima šansu da u Beogradu osvoji bolji rezultat nego na parlamentarnim izborima ili negde drugo u Srbiji. Mogućnost za promenu vlasti u Beogradu se umanjuju ako bude pet, šest ili 10 kolona. Podsećam da postoje i akteri koji uopšte ne učestvuju u tim razgovorima, poput Aleksandra Šapića, Belog Preletačevića, Dragana Đilasa i Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, navodi Klačar.

povezane vesti

Boris Tadić

SAMO OŠTRO

BORIS TADIĆ: Vučićeva braća i kumovi drže sve u Srbiji, njihovi su putevi, struja, poljoprivreda, štite sve najveće tajkune!

Bivši predsednik tvrdi da pad Aleksandra Vučića s vlasti neće biti tako strašan po njega, jer sve poluge upravljanja Srbijom drži u svojim rukama

Objavljeno: 30.06.2017. 06:12h
foto: Fonet
FOTO: FONET

Zapad toleriše Vučića i njegov kumovski kartel koji u svojim šapama potpuno kontroliše celu zemlju, tvrdi bivši lider DS i predsednik Srbije Boris Tadić i dodaje da će tako biti dok god je prvi čovek u državi kooperativan po pitanju Kosova.

 

Na početku intervjua za NIN, iz koga prenosimo najvažnije delove, Tadić objašnjava zašto nije otišao na Vučićevu inauguraciju, iako je dobio poziv 24 sata pre njenog održavanja. Razgovor s Tadićem vodila je Olja Bećković.
– Nisam želeo da svojim prisustvom legitimizujem politiku koja od 2012. godine uništava temelje tek izgrađene krhke demokratije u Srbiji. Zapad, pak, to čini zbog kooperativnosti ove Vlade na procesu priznavanja nezavisnosti Kosova. Ti stranci će nas hvaliti u svim ostalim aspektima, dok ćemo mi ostajati i bez Kosova i bez demokratije i bez ekonomske perspektive.
Na konstataciju da govori iste stvari kao Saša Janković, tvrdeći da je Vučić tu da bi Kosovo mirno otišlo iz Srbije, Tadić kaže:
– Nema dileme da su Vučić i Nikolić međunarodnim sagovornicima 2012. rekli da mogu da budu mnogo kooperativniji od mene po pitanju njihovih zahteva.

 

FOTO: MARINA LOPIČIĆ

Zar i vi niste Angeli Merkel obećavali Kosovo?
– Naravno da nisam. Zašto bih uništavao institucionalni okvir za postojanje mog naroda tamo kad to Srbija nije izgubila ni u ratu 1999. godine? Razlika između mene i Vučiča, Dačića i Nikolića jeste što danas na severu Kosova važi pravni sistem nezavisnog Kosova. Dačić, inače, nije mogao da priđe tim mojim sastancima s Merkelovom, jer nisam imao poverenja u njega.
Na pitanje da li je Vučić samo usavršio metode vladanja koje je on započeo, Tadić ima zanimljiv odgovor:
– Svako ko govori da je sve isto abolira Vučića od krivice za stanje u Srbiji i od odgovornosti za kreiranje autokratskog sistema u kome živimo. To je veliki zločin. Nikad nisam imao vlast koju Vučić ima. Nisam imao punu kontrolu ni u stranci, a kamoli u državi.
Tadić se osvrnuo i na zloupotrebu lika i dela svog najbližeg saradnika, danas pokojnog Mikija Rakića:
– Jezivo je kako sad koriste Mikija za konstruisanje lažnih afera, a ćutali su dok je bio živ.
Bivši predsednik Srbije napade na njega od strane Ljiljane Smajlović, bivše urednice politike, vidi kao posledicu odbijanja da prihvati njeno imenovanje za ambasadora u Kanadi.
– Kao predsednik nisam mogao da potpišem dokument da takva ličnost, koja je bila protivnik tadašnje državne politike, završi kao ambasador.
Tadić žali što se novinari koji tvrde da su na njih vršeni pritisci u vreme njegove vladavine nisu žalili njemu direktno i priznaje da je previše poverenja imao u svoje saradnike, u Nebojšu Krstića na primer.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

 

 

FOTO: FONET

Bivši lider DS i dalje mnogo toga zamera drugosrbijanskim ikonama Srbijanki Turajlić i Vesni Pešić.
– Vesna Pešić je u “Utisku nedelje” rekla da sam ja Al Kapone, šef mafije i time dugoročno ugrozila moju bezbednost. Oni koji su promovisali bele listiće mene optužuju za dovođenje Vučića i Nikolića na vlast. To je van svake logike i morala.
Konačno, ovako Boris Tadić vidi današnju Srbiju:
– Vučićevi najbliži saradnici, braća i kumovi, kontrolišu softversku industriju, izgradnju puteva, trgovinu strujom i poljoprivredu. Vučić stvara ekonomsku moć koja bi trebalo da njegov poraz na izborima učini irelevantnim, jer će imati sve poluge upravljanja zemljom u svojim rukama… Mogao sam i ja da uhapsim Miškovića bez dokaza kao Vučić, ali bi to srušilo pravni sistem. Njemu to nije problem. Karić, prvi i najveći tajkun u Srbiji, oslobođen je u Vučićevom mandatu zbog zastarelosti, kao i Cane Subotić. Da li je Karić iza Vučića na inauguraciji slika te Vučićeve obećane detajkunizacije Srbije?
Na pitanje da li je on napravio SNS, Tadić daje odrečan odgovor:
– Jedna od notornih laži je da sam vratio Dačića u politički život. U politiku su ga vratili građani svojim glasovima, a ja sam ga ubedio da promeni svoju antievropsku politiku. Građani nisu glasali za “istorijsko pomirenje” DS i SPS, ali to je “velika žaba”, što reče Đinđić, koju sam morao da progutam. Da nisam, ko zna ko bi danas bio živ u Srbiji u kojoj bi Šešelj, Vučić i Nikolić imali najmoćniju partiju.
Kako je, dakle, došlo do formiranja SNS?
– Nikolića je Šešelj toliko ponižavao da je on odlučio da napravi SNS. Tražio je sastanak sa mnom da me obavesti da je to uradio. Šešelj svedoči da je Vučić od njega tražio da bude lider SRS i kad to nije dobio, uvređen je napustio radikale – kaže na kraju Tadić, koji za sebe veruje da je “sistematski oklevetan čovek”.
(Espreso.rs / Izvor: NIN)

Pratite ESPRESO na VIBERU:
http://chats.viber.com/espreso

POVEZANE VESTI
OSTAVITE KOMENTAR

Karaktera: 0/1500

Koliko je četiri + pet? 

KOLUMNE

Svetislav Basara

Pisac, novinar, autor više romana, zbirki pripovedaka i eseja.

Pronalazači grešaka

Došlo zadnje vreme!

29.6.2017

Pazite, metak

Jedan je, opet, komentator onomad rezignirano ustvrdio da je “apsolutno nemoguće” da se u Srbiji rodi osoba sa političkim talentom i kapacitetom Šarla de Gola.

28.6.2017

Ubica Lore Palmer

Vidim da je kolumna “Antidržavnici” podigla oblačić prašine u sumornom podfamoznom komentatorluku odakle su na moju adresu upućene oštre kritike, kako iz redova simpatizera vlasti, tako iz redova idolopoklonika opozicije, a ja ću se danas – budući da su režimske kritike u više navrata obrađene – užižiti (srpski: fokusirati) na opozicione primjedbe.

27.6.2017

jun 2017

Blagdan rukovanja

Ako je zvanična – nazovimo je radna – inauguracija, neoprezidenta Vučića u istoriji “Famoznog” ostala zabeležena kao Dan sendviča, neka svečani – nazovimo ga paradni – inauguracioni prijem u Palati Federacije ostane zabeležen kao Blagdan rukovanja.

26. jun 2017.

Antidržavnici

Apsolvirasmo juče da se Francuska posle Drugog svetskog rata našla u žestokoj krizi iz koje se – zahvaljujući političkoj mudrosti generala De Gola, ali i ondašnjih opozicionih političara (svih boja) – relativno brzo izvukla.

24. jun 2017.

Antikolumna

Nakon što sam završio čitanje “Dnevnika jednoga nikoga”, Branka Lazarevića, latio sam se ponovnog čitanja “Antimemoara” Andrea Malroa, znamenitog francuskog pisca i političara.

23. jun 2017.

Stvarnost po dogovoru

Mic po mic, približi se dan druge Vučićeve prezidencijalne inauguracije koja je – i pre nego što će biti održana – proizvela nove srpske podele i to na one koji će joj – sve se udarajući šapicama po grudima – prisustvovati, na one koji joj, iako su pozvani…

22. jun 2017.

Paljenje interneta

Dosta je u proteklim danima bilo mračenja, okrenimo se malo vedrijim temama, bacimo pogled na stranice moje omiljene žutare, Blica, na kojima se uvek može pronaći poneka “topla ljudska priča”, poput, recimo, (foto) reportaže o Tatjani Stanimirov…

21. jun 2017.

Dogovorno poštenje

Nije da sam sklon seirenju – pogotovo ne na temu naše današnje kolumne – ali se ič ne uzrujam, a još manje se uzibretim kad neki srpski tabloid nekog srpskog političara pred očima čitave javnosti natakne na golem Crven Ban i stane da mu gasi pikavce na čelu i zavrće uši.

20. jun 2017.

Guzitelj protiv davitelja

Piše Branko Lazarević (čije poučne Dnevnike ovih dana pomno čitam) da je godine 1947 na Slaviji naleteo na kolonu radnih ljudi i poštenih inteligenata koji su grabili u bolju budućnost to jest u 2017 (koja je tada bila daleka bolja budućnost) iza glasa pevajući: “Ko ne voli petokraku/neka kopa sebi raku”.

17. jun 2017.

Guženje mečke

Afera “Inauguracioni davitelji” svakim se danom sve više usložnjava, a stvari trenutno ovako stoje…

16. jun 2017.

Čuvari realnosti

Ako niste izvukli naravoučenije iz jučerašnje kolumne – a osnovano sumnjam da niste – i ako ste se možda zapitali kakve veze imaju slike javnog davljenja iz 2017. i odbijanje štamparskih radnika da štampaju nepoćudne publikacije iz 1947, danas ću pokušati da vam to objasnim.

15. jun 2017.

Inauguracija u 26 slika

Da je počem onaj naš turista sa Marsa ponovo naseo na patku o “najlepšim ženama na svetu i bogatoj turističkoj ponudi naše prestonice”, pa juče ponovo potegao u Beograd…

14. jun 2017.

Dubinomer

Znate valjda priču o onim divnim stvorenjima – da im ne pominjem pravo ime – koja, kad predosete brodolom, promptno napuštaju brod? Znate! E, ta priča u Srbiji ne važi.

13. jun 2017.

Salcburg (1): Neustrašivi vitezi i plamteće ljubavi

U međuvremenu je ovo šesti Salcburški festival o prazniku Svete Pedestnice pod umetničkom egidom mecosopranistkinje Ćećilije Bartoli.

12. jun 2017.

Auto bespuće

Prošlu bih sedmicu mirne duše mogao nazvati – Nedelja obilazaka građevinskih poduhvata politike brže, jače, bolje.

12. jun 2017.

Bahčislavijski šadrvan

Istorija umetnosti nas poučava da kulture na zalasku i društva u izumiranju pribegavaju takozvanom gigantizmu – izgradnji predimenzioniranih građevina čiji je osnovni cilj da basnoslovnim gomilama građevinskog materijala zasene prostotu i zabašure očiglednost propadanja.

10. jun 2017.

Doživeti stotu

Za razliku od Danas, ni jedan srpski moćnik nije potrajao dvadeset godina – niti će ijedan potrajati – pa u to ime Danasovom menadžmentu, uredništvu, saradništvu i čtateljstvu čestitam dvadeseti rođendan sa željom da dožive i stoti

09. jun 2017.

Nekad i sad

Evo već mesecima mučim muku s rečima (novi eufemizam za džaba krečenje) u zaludnim nastojanjima da cenjenom opozicionom publikumu i krugovima dvojke objasnim da moj skepticizam glede recentnih oporbenih poslova i dana nije posledica staračke mrzovolje…

08. jun 2017.

Kontinuitet generacijskih grešaka

Situacija se usložnjava.

07. jun 2017.

Nedostatak visine

Odluka žirija da ove godine ne nagradi ni jednu predstavu na Sterijinom pozorju, nije bila – kako ju je Kokan Mladenović opisao – teroristički akt, naprotiv, čini mi se da se perfektno uklopila u opšti trend obesmišljavanja, profanacije i pompeznog šegačenja sa svim i svačim, a naročito sa kulturom.

06. jun 2017.

Gručodefetizam

Stiže mi tokom vikenda nekoliko SMS-ova drugarske kritike u kojima mi autori prebacuju da blaćenjem i omalovažavanjem likova i dela istaknutih opozicionara širim defetizam i time navraćam vodu na Vučićevu vodenicu.

05. jun 2017.

Mnogostrukost prezidencijalnosti

Lepo negde reče Srbijanka Turajlić da se razlika između Tadića i Vučića svodi isključivo na intenzitet – a ja bih dodao i bučnost – u neobaziranju na institucionalnost i sprovođenju srpstva, burazerstva, partikularizma i samovolje, tako da nam se – ne bio Vučić predsednik ničega ili postao predsednik svega – manje više sve svodi na isto.

03. jun 2017.

Gručonarcizam

Najavljeni duel dveju psihijatrica, Slavice Đukić Dejanović i Sande Rašković Ivić, koje su – sasvim u duhu svog poziva – subspecijalizirale srpsku politiku, bio je, štono se kaže, must read, pa sam sabajle u četvrtak pohitao na trafiku da kupim NIN ne bih li se obavestio o duševnom zdravlju nacije i nacijinog novopredsednika, Vučića.

02. jun 2017.

Štrajk prežderavanjem

U normalnim državama – kojih je, istini za volju, svuda u svetu sve manje – prezidencijalne inauguracije nisu neki naročiti big deal, a još su manje razlog za masovne skupove podrške i protesta…

01. jun 2017.

maj 2017

Gručoseksizam

Moram priznati da onomad, kada je Bata Gašić blagolupio da “voli novinarke koje lako kleknu”, nisam saučestvovao u snažnom duševnom bolu koji je promptno obuzeo feministkinje, krugove dvojke i sve one koji se – ne bi li manifestovali svoje evropejstvo – ne izuvaju pred vratima.

31. maj 2017.

Dan sendviča

Šta bi sa Velikom Albanijom? Izgleda da je bauk Velike Albanije – bar dok se drugačije ne naredi – otišao u ropotarnicu istorije, a tabloidni jaganjci kao da su utihnuli i na temu Ramuša Haradinaja.

30. maj 2017.

Visoka Bajčetina

* Meni lično je pao kamen sa srca kada sam pročitao da je Nikolić zadužbinu predao na upravu šumadijskoj eparhiji SPC jer sam u jednom trenutku – i to ne sasvim neosnovano – posumnjao da bi crkva lako mogla dobiti upravnika iz redova SNS-a

29. maj 2017.

Turbo gumaraba abarth gti

Videh pre neki dan da je Saša Janković blagoizvoleo pogledati u kristalnu kuglu, da je u kugli ugledao (relativno) skori strmopizd režima Aleksandra Vučića i da je potom viđenje – da ne kažem baš viziju – obznanio srpskom narodu i senatu.

27. maj 2017.

Velegradski diletanti 2

Da je počem Olja Bećković mene priupitala “kako se zove ovo u čemu živimo”, kratko i jasno bih joj odgovorio da se “ovo” zove pravedna kazna za velekasapske proserante, mrsomude i elebake iz slavskog pojasa i krugova dvojke koji su pomislili da će u istoriju…

26. maj 2017.

Velegradski diletantizam

Kad Vladetu Jankovića sila prilika natera da se – uprkos svojim najdubljim uverenjima i plamenim nacionalnim osećanjima – obazre na realnost, onda ono što kaže ume da bude ka vladičino, što se pokazalo u odlomcima intervjua za današnji NIN koje je Olja Bećković futuristički citirala u jučerašnjem broju moje omiljene žutare – Blica.

25. maj 2017.

Rat civilizacija

Obrni-okreni, pokret “Slobodni građani Srbije” – koji, kako vidim, tek što se rodio mora da menja ime (već ga je neko registrovao) – nije upalio malo svetlo na kraju tunela, niti bar nagovestio pokušaj izlaska iz začaranog kruga tribalizma, društvene polarizacije i političke filozofije “mi protiv njih on, oni protiv nas”.

24. maj 2017.

Amaterizmom protiv amaterizma

Bilo je “više nego” očekivano da Saša Janković & Co neće poslušali moje besplatne savete, pa su u svetu nedelju održali osnivačku skupštinu pokreta koji je vrlo originalno nazvan: “Slobodni građani Srbije”.

23. maj 2017.

Subotnja kozerija

Videh u jučerašnjem Danasu da se moja drugarica Natali B. Odalović zdravo uzibretila nad sve katastrofalnijim strmopizdom “najstarijeg dnevnog lista na Balkanu”.

20. maj 2017.

Klapnomanija 2

I – šta kažem, šta bi Saša Janković & Co trebalo da urade na putu ka osvajanju vlasti. Ili je možda bolje postaviti pitanje – šta ne bi trebalo da urade?

19. maj 2017.

Klapnomanija

Sećate li se afere klapna? Čisto sumnjam. Hajde zato da obnovimo gradivo. Ovako je to bilo. Pre dve-tri godine na parkingu izvesnog supermarketa (koji neću ni da blamiram ni da reklamiram) N. N. počinilac mi je usred bela dana ukrao klapnu sa branika astre G…

18. maj 2017.

Menadžment nezadovoljstva

Mali test. Mislite li vi da su naši državnici i njihova medijska pretorijanska garda vaistinu uplašeni od mogućnosti stvaranja Velike Albanije i da li vas je – na vest da je Velika Albanija tu, pred vratima – obuzelo osećanje samoodbrambenog gneva?

17. maj 2017.

Crevni flor

“Oprosti što ti zemaljski sagreši stvor/ Kajan ti ljubim prečiste skute/ Santa Ljiljana Della Salute.” I pročaja…

16. maj 2017.

Plava kita

Ponedeljak je najgori dan za kolumniste jer se političari – to neiscrpno vrelo novindžijske inspiracije – tokom vikenda primire, povuku u topline svojih domova, privremeno prestanu da prave sranja i poslove uterivanja straha i raspirivanja osećanja poniženosti, uvređenosti i ugroženosti prepuste nedremanim državotvornim žutarama i televizijama.

15. maj 2017.

Gručomarksizam

Vaistinu je Marks bio u pravu rekavši da se istorija jednom događa kao tragedija, a da se potom ponavlja kao farsa, mada bi možda – uzimajući u obzir skorašnji torta-performans njegovih beogradskih sledbenika, novih SKOJ-evaca – bolje potrevio stvar da je rekao – komendija.

13. maj 2017.

Vulinova demonstracija

Jedan od (bezbroja) problema sa našim političarima (svih boja) jeste što ta divna stvorenja čvrsto veruju da se politika svuda u svetu vodi na način na koji je oni vode na domaćem terenu, a to će reći – ili galamom, pičkaranjem i bezobrazlukom, ili intimiziranjem, bratimljenjem i uvlačenjem u dupe.

12. maj 2017.

Teorija involucije

Ako bi, namamljen “bogatom turističkom ponudom, jeftinim provodom i najlepšim ženama na svetu”, onaj naš poslovični Marsovac ovih dana navratio u Beograd…

11. maj 2017.

Politizacija kosmologije 2

Na pragu smo još jedne srpske podele – na darviniste i kreacioniste – pa nam samo ostaje da se nadamo da se i iz toga neće izroditi neki građanski rat.

10. maj 2017.

Rušenje vlasti

Mora da se Oco Vučić zdravo uzibretio na vest da ga je – osvojivši u drugom krugu šezdeset pet zarez nešto glasova – novi predsednik Republike Francuske, Emanuel Makron, “više nego ubedljivo” nadmašio u disciplini nacionalnog jedinstva…

09. maj 2017.

Politizacija kosmologije

Ne sećam se da li sam u mini-serijalu o srpskim zanatima pominjao jedan od najnovijih i najatraktivnijih – pisanje i potpisivanje peticija? Ako nisam, danas ću ispraviti istorijsku nepravdu. Biće tu i malo samokritike jer se i moja malenkost – u svojstvu potpisnika – višekratno odavala tom zanatu.

08. maj 2017.

Komisija, Gradac, Keruak

Svi ste, pretpostavljam, čuli za časopis Gradac.

06. maj 2017.

Osmi sekretar

Kad god se pod okriljem noći uvuče u Visoko Dupe, Vulin na svetlost dana izađe u Famoznom, to je već postalo zakonopravilo koje ni ovoga puta nećemo prekršiti.

05. maj 2017.

Tabloid za intelektualce

Svaki dan je dan nečega, pa tako juče osvanu i Dan novinara – sjajna prilika za esnafske jadikovke i kukumavčenja nad neslobodom štampe u Srbiji…

04. maj 2017.

Nedavanje & nedozvoljavanje

Kad god neko nešto uzme Srbiji ili uradi nešto što Srbiji nije po volji, srpski državnici (svih boja) momentalno padaju u težak amok, sazivaju konferencije za štampu i svečano se zaklinju da to što je uzeto ni po koju cenu neće dati i da nipošto neće dozvoliti da se dogodi ono što se već dogodilo.

03. maj 2017.

FIJAT U SVE VEĆEM PROBLEMU

FAS: Novi zahtev sindikata

Zaposleni u kompaniji Fijat krajsler automobili (FCA) Srbija, koji već treći dan štrajkuju, odlučili su danas da preformulišu svoj četvrti zahtev o povećanju osnovne plate sa 38.000 na 45.000 tako što sada traže povećanje od 50.000 dinara.

 2

Piše: FoNet

Kragujevac 29. jun 2017. 14:39

FAS: Novi zahtev sindikata

Foto: EPA/ Srđan Suki

Predsednik Štrajkačkog odbora Zoran Marković, rekao je FoNetu da je ta dluka doneta pošto se poslodavac oglušio o dosadašnje pozive sindikata za pregovore o radničkim zahtevima.

To smo učinili zbog toga što FCA neće da sedne za pregovarački sto i pregovara, čime ne poštuje Zakon o štrajku Srbije. Smatramo da postojeći zakon daje prostor da i štrajkački odbor menja svoje zahteve, rekao je Marković.

On je rekao da oko 90 odsto zaposlenih nastavlja štrajk u prvoj i drugoj smeni u fabričkim halama na svojim radnim mestima, ali da montažne trake i dalje stoje. Mi smo udluči da istrajemo u protestu do usvajanju naših zahteva ili potpisivanja sporazuma.

Svi smo u fabrici, bodrimo jedni druge da izdržimo, svesni da povratka na staro nema. Ima blage napetosti i neizvesnosti, ali odlučnost ne opada, rekao je Marković.

Marković je ocenio da su njihovi zakoni opravdani i da u njema nikakve političke pozadine.

Štrajk je motivisan isključivo socijalnim zahtevima, jer ovo što nam se sada događa više ne možemo da izdržimo, rekao je Marković.

povezane vesti

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Mikac

29. jun 2017.

Ovo je još jedan pokazatelj da mi nemamo državu niti državne organe koji poštuju zakon. U ovoj situaciji osioni vlasnici ne poštuju zakon a država ništa ne preduzima. Dajte da kaznimo državu i da dva meseca ne uplaćuejemo nikakve obaveze prema državi niti da dozvolimo državnim službernicima da udju na svoja radna mesta jer ne rade ništa i ne poštuju zakon. U normalnim zemljama vlasnici , i rukovodioci bi već bili u zatvoru zbog nepopštovanja zakona..

braka

29. jun 2017.

Naučilo to da ne radi a prima plate. Proći će dosta vremena dok se to ne stabilizuje.

SBB zabrinut

SBB zabrinut zbog pravosuđa i tretmana stranih investitora

SBB zabrinut zbog pravosuđa i tretmana stranih investitoraIzvor: N1

Na osnovu privatne krivične prijave bivšeg direktora kanala Ultra, Ratomira Kutlešića, Treće osnovno javno tužilaštvo pokrenulo je predistražni postupak protiv sadašnje direktorke tog kanala, koja ga je na toj funkciji zamenila 2014. godine. Novi detalji o načinu na koji tužilaštvo i policija vode ovaj postupak veoma su uznemiravajući.

Nakon što je 2014. smenjen sa pozicije direktora Ultre, bivši direktor je napre poveo građansku parnicu protiv kompanije SBB. Parnica je u prvom stepenu presuđena u korist SBB-a. Na tu presudu uputio je žalbu a onda je podigao i krivičnu prijavu protiv sadašnje direktorke ULTRE.

SBB ne spori pravo državnim organima da vode istrage nezavisno od toga ko stoji iza krivičnih prijava ali na način koji je u potpunosti utemeljen u zakonu i uz uvažavanje osetljivih interesa kompanije. Dosadašnji tok predistražnog postupka sa nizom nelogičnih, neuobičajenih i netransparentnih gestova policije daje, međutim, osnov za sumnju da se ova istraga ne vodi na legalan i legitiman način.

Privatna krivična prijava podneta je protiv nove direktorke Ultre koja je na tu funkciju postavljena 2014 godina ali je tužilaštvo, iz razloga koje pravnim zastupnicima SBB-a ne želi da predoči, odlučilo da ispituje i period koji uopšte nije obuhvaćen krivičnom prijavom, odnosno period pre 2014. Tužilaštvo i policija takođe insistiraju da kompanija dostavi podatke koji su poslovna tajna i koji su uobičajeno predmet građanske parnice. Radi se upravo o podacima do kojih je u parnici, koju je u prvom stepenu izgubio, pokušao da dođe podnosilac krivične prijave.

Na pitanje zbog čega zahteva dokumentaciju koja je za kompaniju sporna iz tužilaštva je stigao odgovor da ne mogu da preciziraju zbog čega su tražili tu dokumentaciju jer je predmet prebačen u Treći osnovni sud radi odluke o žalbi SBB-a. U istom odgovoru, tužilaštvo je takođe saopštilo i da nema kontrolu nad zaštitom podataka koji su poslovna tajna dok se nalaze u rukama policije.

Nakon objavljivanja priloga o ponašanju tužilaštva i policije u ovom slučaju, televiziji N1 stiglo je i pismo Ratomira Kutlešića bivšeg direktora ULTRE i podnosioca krivične prijave, u kom zlonamernim i neutemeljenim ocenjuje sumnje da bi “on mogao bilo šta da zloupotrebi”. Gospodin Kutlešić u svom pismu ne kaže da nema nameru da do tih podataka dođe, a jedini način da do njih dođe je zloupotreba i kršenje zakona. On samo zlonamernim ocenjuje sumnje da bi mogao da ih zloupotrebi.

Uz sve ove zbunjujuće činjenice u vezi sa predistražnim postupkom, policija je u petak 23. juna, kasno uveče Izvršnoj Direktorki SBB i potpredsenici Junajted Grupe za marketing i medije, na kućnu adresu uručila poziv da se već u ponedelja 26. juna u prepodnevnim satim javi u MUP, u svojstvu građanina ali pod pretnjom privođenja ukoliko se ne odazove. Pošto je mogla da ga pošalje i poštom što je sasvim uobičajeno u procesima koji nisu hitni ili uruči na adresu kompanije, a ipak ga je uručila na kućnu adresu, SBB gest policije smatra zastrašivanjem.

Kako je Izvršna Direktorka SBB-a bila sprečena da se u ponedeljak 26. juna pojavi u MUP-u zbog ranije planiranog putovanja, pravni zastupnik dostavio je policiji avio karte I dokumenta aranžmana. Iako je iz avionske karte koja joj je predočena, policiji bilo jasno kada se direktorka SBB vraća sa puta, policija je potpuno protivzakonito insistirala da joj advokat uruči novi poziv I to u vreme I u danu dok se još nalazi na putu. Advokat je ovaj protivzakonit I neobjašnjiv zahtev policije odbio.

Policija na kriminalan način tretira Izvršnu Direktorku kompanije SBB, koja je jedna od najvećih u Srbiji i u vlasništvu stranih investitora,

Kako se radi samo o pozivu za razgovor u funkciji građanina, velika brzina na kojoj se insistira i novi, protivzakoniti zahtev policije, daju još jedan, snažan osnov za sumnju da se proces vodi na način koji nije ni legitiman ni legalan.

SBB je veoma zabrinut za stanje pravosuđa i pravnu sigurnost stranih investitora.

TAGOVI: SBB

KOMENTARA 3

POSLEDNJI KOMENTARI

Til Ojlenšpigel

Ok, ali stvarno ništa ne razumem, ako je ovaj smenjen , onda tuži novu direktorku , kakve sad pa ima veze sa SBB-om? Ovo je gore od španske serije.

6 1 

PENZIONER iz Jadnog Barajeva

Nista nivo, al nek videstranci sa kakvim mi mukama zivimo…Mi imamo samo jednu” pravu TV Pink”

37 2 

Puppyga

To može samo u udbaškoj banana državi. Sramota.

57 6 

Ana Brnabić

POKUŠAJ UMIRIVANJA ZAPADNE JAVNOSTI

AMERI POTPUNO PROVALILI VUČIĆA: Predstava za zapadne medije i strane diplomate

POLITIKA 27.06.2017. 22:05h

Nominacija Ane Brnabić za premijera predstavlja pokušaj da se umiri zapadna javnost i da pruži argument za evropske komesare, kancelare i diplomate da on ne može biti toliko loš ako imenuje gej ženu za premijera

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlukom da za premijera predloži mladu LGBT ženu školovanu na Zapadu pokušao je da ubedi Brisel da je “pouzdani liberalni demokrata koji poštuje različitost i vrednuje toleranciju”, ali je “sada pitanje da li će iko to imenovanje uzeti ozbiljno”, ocenjuje danas Vašington post.

 

FOTO: NEBOJŠA MANDIĆ

U tekstu pod naslovom “Gej žena naredni srpski premijer: da li je njen izbor samo predstava?” list navodi da su Vučićčev izbor smesta pohvalili zapadni mediji i međunardone diplomate, ali su pojedini posmatrači skeptični tvrdeći da Srbija pokušava da uveri Zapad da podržava evropske vrednost prikrivajući trend rastućeg autoritarizma.

 

List piše da je uloga predsednika u Srbiji pretežno ceremonijalna, ali da se očekuje da će Vučić nastaviti da drži dizgine vlasti. Vučić je to čak i rekao kada je najavio da će se Brnabićeva fokusirati samo na ekonomiju, dok će bivši premijer Ivica Dačić “suštinski voditi politički deo vlade”, dodaje list.

 

Navodeći da je izbor Ane Brnabić u parlamentu zbog njenog seksualnog opredeljenja danima bio pod znakom pitanja, Vašington post dodaje da se čini da je Vučičć sakupio dovoljnu podršku, ali da je ipak široko rasprostranjena sumnja u to koliko će ona zapravo biti u stanju da postigne.

 

FOTO: NEBOJŠA MANDIĆ

Koen Slutmeker sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu kaže da je izbor Ane Brnabćić samo poslednji primer predsednikove strategije “taktičke evropeizacije” u kojoj se on praznim obećanjima drži tzv. zapadnih vrednosti dok urušava demokratske norme.

 

Nominacija Ane Brnabić za premijera predstavlja pokušaj da se umiri zapadna javnost i da pruži argument za evropske komesare, kancelare i diplomate da on ne može biti toliko loš ako imenuje gej ženu za premijera, rekao je Slutmeker.

 

Imajući na umu slabost opozicije, evrokrate vide Vučiča kao najvažnijeg političara u Srbiji i pretpostavljajuju da je on ključ za održanje mira u nemirnom regionu, piše Vašington post i dodaje da mnogi evropski političari veruju da su bivši nacionalisti i moćnici jedini lideri na Balkanu koji mogu sprovesti reforme koje su neophodne za ulazak njihovih zemalja u EU.

 

Direktor Centra za jugositočne evropske studije na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber taj pristup naziva “stabilokratija”.

 

FOTO: ZORANA JEVTIĆ, NEBOJŠA MANDIĆ

U slučaju Srbije, evropski lideri prioritet daju delikatnim pregovorima sa Kosovom, kao i tome da privole Beograd da se pridruži zajedničkim naporima da se preispita rastući uticaj Rusije u regionu. Ali ta strategija oslanjanja na jednu osobu nosi sa sobom rizik dugoročne štete po demokratiju i već čini da nekim inače proevropski orijentisanim Srbima postaje dosta EU.

 

Uz podsećanje da je prošlog petka Vučič priredio veliku proslavu povodom inauguracije koju je njegova partija uporedila sa sahranom maršala Josipa Broza Tita, list dodaje da je tradicija balansiranja između Istoka i Zapada popualrna u srpskoj javnosti i da i Vučić voli da je imitira.

 

Vašington post dodaje da će Ana Brnabić verovatno položiti zakletvu 30. juna uz mnogo manje fanfara i navodi da je jedan srpski portal sumirao očekivanja od njenog mandata tekstom pod naslovom “42 stvari koje će se promeniti u Srbiji sa gej premijerkom” gde je uz svaki broj prazan prostor osim uz 42 gde stoji “ništa

 

(Kurir.rs/Beta)

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(KURIR TV) Opozicija: Ana Brnabić je Vučićeva maska i ikebana!

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

POVEZANE VESTI

  • OTVORENO PISMO ANE BRNABIĆ OD LISTE BELI SAMO JAKO: Bolje ti nego Zorana, Dačić ili Selaković, ali...
    VEĆ IH JE RAZOČARALA

    OTVORENO PISMO ANE BRNABIĆ OD LISTE BELI SAMO JAKO: Bolje ti nego Zorana, Dačić ili Selaković, ali…

     3
  • ANA BRNABIĆ NIJE PRVI GEJ PREMIJER U ISTORIJI SRBIJE: Led je probio neko drugi, pogledajte ko
    MALO POZNATI DETALJI IZ PROŠLOSTI

    ANA BRNABIĆ NIJE PRVI GEJ PREMIJER U ISTORIJI SRBIJE: Led je probio neko drugi, pogledajte ko

  • BIVŠI PREMIJER OTVORIO DUŠU Mirko Cvetković uoči formiranja nove vlade: Sada razumem zašto su me crtali kao kafe-kuvaricu
    NEKADAŠNJI PRVI ČOVEK VLADE SRBIJE O POREĐENJU SA ANOM BRNABIĆ

    BIVŠI PREMIJER OTVORIO DUŠU Mirko Cvetković uoči formiranja nove vlade: Sada razumem zašto su me crtali kao kafe-kuvaricu

     1
POSLEDNJI KOMENTARI (14)

Rade

28-06-2017 22:02h

Srpski narod je u velikom problemu.Nije problem u obicnom prosecno obrazovanom coveku vec je problem u onima koji mnoĝo znaju sta se to zapravo dogadja u svetu, u krugovima kpjo odlucuju o sudbini malih naroda.Dakle problem je u akademicima, inzenjerima, obrazovanim novinarima itd.Nemate pravo da cutite.Znate sve sta se sptema.Ovi jadnici bez znanja i obrazovanja i postenog odnosa prema narodu donece samo krah tj nesrecu srpskom narodu koji to nije zasluzio.Imaju svoje probleme ali akademijo nauka Srbije nemate pravo da cutite.Budite hrabri jer nemate sta da izgubite a vasi potomci mogu da dobiju.Kucnuo je zadnji cas.Nema popravke.

igor

28-06-2017 21:27h

Dobro jutro!!!!

Milivoje

28-06-2017 20:21h

Sa kojim je to programom Ana Brnabić izašla na izbore i na njima zaslužila narodno poverenje? Na kojim izborima je to Ana Brnabić pobedila, pa da ima legitimitet i pravo da zasedne na najuticajniju poziciju u državi? U Srbiji ima najmanje 10.000 pametnijih i obrazovanijih ljudi od Ane Brnabić i ta činjenica im ne omogućava da “zasluže” premijersko mesto.

sole

28-06-2017 20:18h

sutra konferencija za medije gde ce AV da zapreti amerima,Merkelovoj,rusima no,no,no, ………javite da li je u 12.00 ili 18.00 da penzioneri budu pored tv-a

IMITACIJA EKONOMIJE

SBB strahuje od zloupotrebe podataka koje traži država

SBB strahuje od zloupotrebe podataka koje traži država

 Na osnovu privatne krivične prijave bivšeg direktora TV kanala Ultra, Ratomira Kutlešića, Treće osnovno javno tužilaštvo pokrenulo je predistražni postupak protiv sadašnje direktorke tog kanala, koja ga je na toj funkciji zamenila 2014. godine.

Piše: Danas Online

28.6.2017

Vučićeva ideja o carinskoj uniji nerealna

Vučićeva ideja o carinskoj uniji nerealna

Premijer Crne Gore Duško Marković izjavio je juče da inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića za stvaranje carinske unije i zajedničkog tržišta zapadnog Balkana nije realna i podsetio da je Crna Gora pregovore s Evropskom unijom počela pre pet godina.

 1

Piše: FoNet

28.6.2017

Tuča malinara i otkupljivača

Tuča malinara i otkupljivača

 1

Piše: N. D.

28.6.2017

Štrajk u Fijatu blokirao proizvodnju

Štrajk u Fijatu blokirao proizvodnju

 4

Piše: Fonet

28.6.2017

RUSI O SRBIJI

DVOLIKI ALEKSANDAR

RUSKI MEDIJI: VUČIĆ JE IZDAJNIK! Predsednik Srbije je dvostruka ličnost i vikend rusofil!

POLITIKA 28.06.2017. 19:20h

Spoljna politika Srbije i predsednika Aleksandra Vučića u poslednjih pola godine su u centru pažnje ruskih medija kada se izveštava o Balkanu, a među novinarima i analitičarima preovladavaju dva oprečna stava. S jedne strane, politika Vučića prema Rusiji se prihvata sa razumevanjem i odobravanjem, dok se u pojedinim državnim medijima se otvoreno navodi da Vučić vodi Srbiju pravo u NATO i da je on zapravo izdajnik Rusije.

 

Politiku Aleksandra Vučića prema Kremlju i Rusiji analizira ruski politikolog Nikita Bondarjev, koji živi u Beogradu, u svom najnovijem tekstu objavljenom na sajtu Nove sprske političke misli. On smatra da je još prerano da se Vučić otvoreno nazove izdajnikom, jer je reč o podeljenoj ličnosti u kojoj se međusobno prepliću i težnja za evrointegacijama i ljubav prema Rusiji. Tekst Nikite Bondareva prenosimo u celosti:

 

“Dvoliki Aleksandar”

 

U Beogradu 23. juna održala se svečana inauguracija predsednika Aleksandra Vučića. O ovom čoveku se za poslednjih pola godine prilično mnogo pisalo u ruskoj štampi: bilo je tu reči i o iznenadnoj odluci aktuelnog premijera da se kandiduje za predsednika, i o krajnje specifičnoj predizbornoj kampanji, i o zagonetnom ćutanju Vučića po pitanju svog „naslednika“ u vladi. Najzad, kao poslednji akord dobili smo postavljanje za novog premijera ženu (što je već samo po sebi istorijski presedan), pa još i aktivnu i delatnu predstavnicu seksualne manjine (što već zalazi u domen naučne fantastike).

 

FOTO: TANJUG

Važno je podvući da je na inauguraciji Vučića prisustvovala krajnje reprezentativna delegacija iz Rusije – vicepremijer Dmitrij Rogozin, zamenik sekretara Generalnog odbora „Jedinstvene Rusije“ Sergej Železnjak i zamenik predsednika Državne dume Pjotr Tolstoj. Treba takođe dodati da je par nedelja ranije u zvaničnu posetu Beogradu došao predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin, koji je predsedniku Srbije čestitao na polaganju zakletve – tj. na formalnom stupanju na dužnost. Prisustvo ovih političkih teškaša sasvim nedvosmisleno svedoči o značaju odnosa sa Srbijom za Rusiju, kao i o poverenju kojim kod ruskih vlasti raspolaže Vučić.

 

Pri tome u ruskoj štampi imamo praktično polarne razlike u stavovima o srpskom predsedniku i njegovim političkim prioritetima. „Rosijskaja gazeta“ bodro raportira o Vučićevim uspesima, o tome kako se nove/stare vlasti u Srbiji dosledno pridržavaju vojne i političke neutralnosti, odbacuju mogućnost pridruživanja zapadnim sankcijama protiv Rusije, i uopšte o tome kako Rusija i Srbija „nikada nisu bile bliže“. Istovremeno, na ništa manje zvaničnom mediju od RG – sajtu „RIA Novosti“ – pojavljuje se ciklus tekstova Ilje Pšeničnjikova, u kome autor retorički postavlja pitanje „Srbi, kuda veslamo?“, i odgovara sam sebi: srpske vlasti veslaju u natovskom čamcu, a u smeru izdaje Rusije.

 

FOTO: TANJUG/DIMITRIJE GOLL

Po istom ključu piše i analitičar radija „Sputnjik“ Mihail Šenkman (primetićemo da je „Sputnjik“ takođe državni medij, ispostava medijske kuće „Rusija danas»). Tekstovi Šenkmana i Pšeničnjikova pojavljuju se praktično neposredno pre zvanične posete Beogradu V. Volodina, što dovodi do toga da srpska redakcija tog istog „Sputnjika“ biva primorana da vanredno istupi sa svojevrsnim demantijem, u kontekstu da su, bez obzira na pojedinačne kritične tekstove o Vučiću u ruskim medijima, odnosi Rusije i Srbije jaki kao i pre. Kritična i pohvalna tendencija objedinjuju se u materijalima Olge Bondarjenko u „Nezavisimoj gazeti“, gde se nabrajaju sva „klimava“ mesta rusko-srpskih odnosa, ali se dolazi do zaključka da „Vučić može postati najuticajniji političar Balkana“, pa samim tim Rusija treba da čuva i održava dobre odnose sa njim.

 

Kao naročit kuriozitet vredi pomenuti publikaciju Moskovskog Karnegi centra, čiji autor, očigledno dezorijentisan postavljanjem za premijera Srbije otvorene lezbijke Ane Brnabić, dolazi do zaključka da „autoritarni režim može povećati nivo tolerancije u društvu znatno brže od demokratije“. Tvrdnja je sporna već sama po sebi, a za informativni resurs kakav je Karnegi centar ona je praktično jeretička.

 

FOTO: TANJUG/DIMITRIJE GOLL

Kad će se završiti Vučićeva politička karijera

 

Na taj način neko u Vučiću može videti izdajnika, što je u potpunosti u skladu sa tradicijom pseudo-slovenofilne histerije („Srbi/Bugari/Crnogorci više nisu naša braća“ itd.). Neko drugi će u njemu videti još-malo-pa novog Josipa Broza Tita. Neko treći – prosvećenog diktatora, koji železnom rukom vodi Srbiju ka toleranciji i poštovanju ljudskih prava. Uopšte i u celini, svi navedeni primeri svedoče o tome da ruski politički analitičari loše razumeju fenomen Aleksandra Vučića.

 

O ovom političkom delatniku uopšte nije moguće suditi kroz tradicionalne kategorije „naš-njihov“, „dobar-loš“, „patriota-izdajnik“ – jer se u srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću na zadivljujući način otelovljuju dva različita politička programa, da ne kažemo – dva različita čoveka. Jedan od njih potpisuje ugovor o logističkoj podršci sa NATO, u skladu sa kojim vojne jedinice Alijanse mogu bez smetnji da se kreću po Srbiji i imaju pristup bilo kom objektu na njenoj teritoriji – bio on vojni, ili civilni. Drugi organizuje zajedničku srpsko-rusku vojnu paradu povodom 70. godišnjice oslobođenja Beograda od fašista, stoji na tribini pored Vladimira Putina i ne može da sakrije oduševljenje i radost. Jedan Vučić polaže zakletvu na najstarijem srpskom rukopisu – „Miroslavljevom jevanđelju“ iz XII veka. Drugi Vučić – kao svoju prvu predsedničku odluku – vraća u predsedničku kancelariju zastavu EU (koju je iz kancelarije izbacio njegov prethodnik Tomislav Nikolić). Pri tome ovde ne iznenađuje to što Aleksandar Vučić nastupa naizmenično, čas kao zapadnjak i reformator, čas kao rusofil i tradicionalista, već to što se on time ponosi, i sasvim očigledno ne vidi u tim svojim različitim nastupima nikakvu protivrečnost.

 

Svaki narod ima onakvog vladara, kakvog zaslužuje – ova Platonova opaska, naravno, predstavlja samoočiglednost i banalnost. Ali sama mogućnost postojanja političkog fenomena „dvolikog Aleksandra“ logički proizilazi upravo iz te teze. Prema podacima sa kraja 2016. g. 88% stanovništva Srbije je protiv pristupanja zemlje NATO, ali je 47% Srba za ulazak u Evropsku uniju. Patriotski orijentisani deo srpske elite sasvim lepo razume da Srbija teško da će ući u EU, a da je NATO čaša mimoiđe, i da je odličan primer toga sudbina susedne Crne Gore. Ali široke narodne mase i dalje, uprošćeno govoreći, „hoće u vatru, ali da se ne opeku“. Izraz i ovaploćenje ovih samoprotivrečnih želja i predstavlja Aleksandar Vučić. Pre ili kasnije srpski glasač će morati da shvati da će, da bi ušla u EU, Srbija morati ne samo da prethodno uđe u NATO, ne samo da prosto prizna nezavisnost Kosova. Pre toga biće neophodno da se od srca pokaju za grehe „velikosrpske hegemenije“, revidiraju sopstvenu istoriju najmanje trideset godina unazad, i iskreno prihvate kao istinu zapadnu antisrpsku propagandu iz vremena raspada Jugoslavije – da su Srbi krivi za sve, da su Hrvati i bosanski muslimani nevine žrtve srpskih šovinista. Tek kada Srbi konačno shvate da su iglene uši evrointegracija možda ipak previše uske za njih – tek tada će se završiti politička karijera Aleksandra Vučića.

 

Može li se srpski predsednik smatati rusofilom? 

 

Ali za ruskog čitaoca znatno je važniji odnos Aleksandra Vučića prema Rusiji – može li se srpski predsednik smatrati rusofilom, ili ne? I kako uopšte Rusija da uspostavlja odnose sa takvim jednim Dvolikim Janusom, sa Vucigurkom iz dečije priče? Na prvo pitanje odgovaramo potvrdno – Vučić se može smatrati rusofilom. Ali on je predstavnik naročite sorte rusofila, koju bih ja nazvao „vikend-rusofilima“. Na osnovu svog višegodišnjeg iskustva rada sa različitim udruženjima prijatelja Rusije na Balkanu, autor ovih redova navikao je da ih deli na „rusofile“ i, oprostite za vulgarnost, „rusomuze“. Prvi vole Rusiju, drugi vole da muzu budžete koje Rusija izdvaja za ovaj ili onaj događaj.

 

U Srbiji je dosta i prvih, i drugih, ali Aleksandar Vučić pripada sasvim trećoj kategoriji. On u stvari iskreno voli Rusiju, rusku kulturu, književnost i umetnost. Nakon što je postao premijer, on se ponovo posvetio učenju ruskog jezika, koji nije do kraja naučio u školi, i u tome je postigao impresivne rezultate. Vučićeva deca iz prvog braka pohađaju školu pri ruskoj ambasadi, na ruskom jeziku, i po ruskom obrazovnom programu.

Kao da pred sobom vidim sledeću scenu: dolazi subota (ili nedelja, ili koji god dan predsednik Srbije izdvaja za roditeljske obaveze), Aleksandar Vučić ruča sa svojom decom, i pita ih kako im je u školi. Njegova petnaestogodišnja ćerka Milica odgovara da je dobila peticu za recitaciju. Gospodin predsednik se interesuje koju pesmu je recitovala. Milica kaže – Turgenjeva, stihove u prozi. I počinje da recituje napamet: „U dane sumnje, u dane teških misli o sudbini moje otadžbine…“ A Aleksandar Vučić se nadovezuje: „samo ti si mi podrška i oslonac, o veliki, moćni, pravedni i slobodni ruski jeziče! I kad tebe ne bi bilo, kako ne bih pao u očajanje, gledajući šta se kod kuće radi?“ Predsednik briše mahinalno suzu koja mu se pojavila u oku, i govori: „Kakav je to jezik – ruski! Najlepši jezik na svetu!“

 

A zatim se vikend završava, predsednik Srbije dolazi na posao, seda pod svoju barjak EU, vraćen u kancelariju po njegovoj naredbi, i počinje da evrointegriše. On odlučno i smelo evrointegriše do kraja radne nedelje. Uostalom, ne treba isključiti ni da Vučić i tokom radnog dana može da uzme sa police neku knjižicu Puškina. Ali tek na kraju radnog vremena. Jer koliko god on voleo Rusiju – ljubav za ljubav, ali sirenje za pare.

 

Nadam se da će mi čitalac oprostiti ovu lirsku digresiju. Opisanu situaciju i nisam smislio sam, već sam je preuzeo iz jednog od Vučićevih predizbornih spotova.

 

I šta sad Rusija da radi sa Aleksandrom Vučićem? Da li da mu veruje kada se kune u večno prijateljstvo? Da li da zatvara oči pred činjenicom da još uvek nije obezbedio diplomatski status za ruski humanitarni centar u Nišu (dok su vojnici NATO u Srbiji praktično nedodirljivi)? Ili pred činjenicom da srpske vlasti svake godine sve više otežavaju poslovanje NIS (vlasništvo „Gasprom njefta“), rizikujući da ruske naftaše potpuno ostave bez profita? Ja bih rekao da je proglašavanje Aleksandra Vučića za izdajnika, kao što to čine neki ruski novinari i politikolozi, nerazumno i preuranjeno. Treba pokušati da se razume ta složena ličnost, i da se ne odgurkuje od sebe previše oštrim osudama, treba verovati u iskrenost njegove rusofilije, koja jeste ograničena, ali je autentična.

 

FOTO: ZORANA JEVTIĆ

Šalu na stranu, ali razmislimo malo – koliko Rusija zaista ima iskrenih simpatizera među zemljama Istočne Evrope? Da li je Viktor Orban naučio ruski? Da li je Miloš Zeman poslao svoju decu u rusku školu? Možda će jednom u Srbiji na vlast da dođu pravi rusofili umesto „vikend rusofila“. Ali dok se to ne dogodi, Aleksandar Vučić je najbolje od onoga što imamo na raspolaganju. Više od toga za sada nismo ni zaslužili.

 

Nikita Bondarjev je doktor istorije i docent na Ruskom državnom humanističkom univerzitetu, autor mnogobrojnih knjiga i članaka o istoriji Srbije i rusko-srpskim odnosima, od kojih je na srpski prevedena „Misterija Tito – moskovske godine“. Preveo sa ruskog Nikola Tanasić.

 

(Kurir.rs/NSPM)

 

 

 

 

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

POVEZANE VESTI

  • NASTAVAK PRITISKA: Odluka je doneta, EU i zvanično produžila sankcije Rusiji
    KOCKA JE BAČENA

    NASTAVAK PRITISKA: Odluka je doneta, EU i zvanično produžila sankcije Rusiji

  • KRIJE RAČUNE SVOJE GALA ŽURKE: Vučić kopira Dragicu Nikolić
    JOŠ SE NE ZNA KOLIKO GRAĐANE KOŠTA FEŠTA

    KRIJE RAČUNE SVOJE GALA ŽURKE: Vučić kopira Dragicu Nikolić

     8
  • VUČIĆEVO LICEMERJE! OVAKO JE GOVORIO NA TADIĆEVOJ INAUGURACIJI: Po kom Ustavu se ovo organizuje? Ko će ovo da plati?
    KAKAV KARAKTER

    VUČIĆEVO LICEMERJE! OVAKO JE GOVORIO NA TADIĆEVOJ INAUGURACIJI: Po kom Ustavu se ovo organizuje? Ko će ovo da plati?

     28