ANALITIKA

Austrijski analitičar za Danas o pozadini makedonsko-srpske krize

Vučić se plaši da će proći kao Gruevski

Indikativno je da u ovom momentu ne vidimo jasne poruke iz Evrope na adresu Srbije, kaže Vedran Džihić

Vedran Džihić, viši savetnik Austrijskog instituta za međunarodnu politiku, kaže za Danas komentarišući aktuelnu krizu u odnosima Beograd-Skoplje da “vidi nekoliko zabrinjavajućih fenomena”.

 21

Piše: M. Stojanović

Beograd 25. avgust 2017. 08:00

 Vučić se plaši da će proći kao Gruevski

– Paradoksalno je da se vještački iscenira kriza koja suštinski ne postoji i da se onda to što je vještački proizvedeno gasi hitnim mjerama dirigovanim od strane onoga koji je krizu i osmislio. To me podsjeća na metaforu o piromanu koji podmeće požar, a onda ga gasi, uživajući u publici koja mu oduševljeno aplaudira. Ako je na ovaj način moguće stvarati i razrješavati “krize”, onda je jasno da ne ostaje prostor za ono što racionalizirana država i institucije treba da čine – da se bave objektivnim problemima, pronalaze riješenja za realne životne probleme i unapređuju život cjelokupne zajednice. Hiperprodukcija galame i personificiranog spektakla suštinski limitiraju javni diskurs i amputiraju slobodu građana Dakle, ovi procesi vode u postepenu destrukciju Srbije kao društva i države, a upravo Vučić kao zamjena za sve postaje metafora za destrukciju srbijanskog društva i državnosti, smatra sagovornik Danasa.

Prema Džihićevom mišljenju, “iza ovako intenzivnog i agresivnog dizanja tenzija krije se i klica nesigurnosti režima i samog Vućića te straha od gubitka kontrole i vlasti”.

– Makedonija je postala ogledalo koje omogućava pogled u budućnost za sam režim, a ta budućnost plaši vladajuće strukture u Srbiji. Ono što oni vide su neke nove snage u opoziciji koje počinju da otvoreno i činjenično raskrinkavaju nedemokratske metode vladavine, u slučaju Makedonije Gruevskog, a u slučaju Srbije Vučića, koje onda stvaraju kritičnu masu koja naslućuje mogućnost neke vrste revolucionarnog pokreta i rušenje starog rezima. I na kraju, indikativno je da u ovom momentu ne vidimo jasne poruke iz Evrope na adresu Srbije. A to nas navodi na ono što je dobro poznato – Vučić je svojim pragmatizmom i obećanjem “stabilnih okolnosti” stekao saveznike u EU, ili barem osigurao da prevelika i glasna kritika iz zemalja EU i institucija EU ne naraste do nivoa koji bi mogao ugroziti njegovu vlast. U ovu grupu se ubraja i NJemačka sa kancelarkom Merkel na čelu, zaključuje Vedran Džihić.

komentari (21)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Botko

25. avgust 2017.

Gospodin Džihić je zaboravio da predsednika Vucica podrzavaju (izmedju ostalih): Putin, Merkelka, Vesic, Tramp, Veber i ostali rukovodioci. Nemoguce je da su oni svi u zabludi, a Džihić u pravu.

Senad Dž.

25. avgust 2017.

Vučić nudi stabilnost u Srbiji barem još par godina. Kompromitovana, bezidejna i razjedinjena opozicija nema ubedljiv program niti ideju oko koje bi se ujedinila niti privukla glasačko telo. Ostaje im samo da govore o “”rušenju”, “protestima” i sl. Nisam siguran da bilo koga u EU motiviše tako nešto.

Vojko B

25. avgust 2017.

Svi smo mi videli šta se u Makedoniji dešavalo i dobro znamo ko je ko i kako je Zaev došao na vlast i nemoguće je povući paralelu između Gruevskog i Vučića.

Neocekivana Sila

25. avgust 2017.

Odgovor Botku: De su migovi ako Putin podrzava?Kad je vrhovnik sa Trampom besedio osim sa pomocnikom pomocnika po pozivu iz DC.Sto se Merkelove tice ona zastupa interese Nemacke industrije za koju radi i nas Vodja i direktno i indirektno izmedju ostalog. Vesic Veber ko su oni jesu predsednici?Nemojmo porediti babe i zabe. Odgovor Dz.Senadu: Robovlasnicki neljudski uslovi rada standard najnizi u Evropi a na tv-u sportovi, rijaliti, neke blejacke emisije sa nekim poznatim blejacima(licnostima) i naravno uvek i svagda prisutni balkanski superstar da utesi svoj narod nekim toplim obecanjem pa na spavanjac.Srecom narod je jos stabilan al nece jos dugo ovako. Odgovor Vojku : Paralela kad je u pitanju Vrhovnik se moze povuci samo u slucaju umetnosti koja se zove Broz kao sto i bi receno posle one inugurativne pompezijade jos jedared na racun od preduzeceto tj Narod. Prorezimski bot-komentatori su odradili domaci za danas imamo i komentare i pluseve svaka cast bice placa!

Nikola

25. avgust 2017.

Sve dok je poslušan i naizgled proevropski orijentisan, AV će moći da se ovako ponaša. A to ko ga u EU podržava mnogo znaci onima koji zbog njegove “uspešne”politike nemaju posao ni perspektivu. Izuzimaju se botovi, kojima jeste bolje, tako da pojedine izjave potpuno razumem.

Zk

25. avgust 2017.

Ovde samo SNS arbajteri piskaraju !?

Дуле

25. avgust 2017.

Муслиман рођен у Приједору, ради за шпијунске центре као што су International Steering Group for Kosovo, Center for Transatlantic Relations, Универзитета Џон Хопкинс, Centre for European Integration Strategies (CEIS) итд.; само мало прогуглајте и наћи ћете још доста тога.

novinar u penziji /nestranačka ličnost

25. avgust 2017.

U Stojanovićevom članku bitne su dve prve i dve poslednje rečenice.. Svi komentari su botovski glupaci izuzev “Neočekivane Sile i Zk

Belopoljanski

25. avgust 2017.

Дуле 25. avgust 2017. – u tvom, sendvičima ograničenom, mikrokosmosu, to verovatno automatski znači da nije u pravu? Priučeni spin doktor? Aj prvo malo evoluiraj u bot verziju 3.0, ovo što si sad je odavno zastarelo, bar za komentare na Danasu. Aleka inače svi provalili osim Srba. Verovatno zato što nas kao narod mozak i pamćenje hronično decenijama ne obavezuju..

Skorpion47

25. avgust 2017.

I šta je to uradio i šta će uraditi Zaev u BJRM posle tih “demokratskih” promena? Nešto u interesu makedonskog naroda? Ili SAD, EU? Kad sam prvi put bio u SAD i u šali rekao da sa komunista, ne bilo ko već izuzetno obrazovani ljudi su me gledali sa neviđenim podozrenjem. Mislili su da svaki komunista nosi redenike preko ramena i kalašnjikov. Mišljenje većine Amerikanaca je, uz pomoć CNN ili nekog trećeg, moguće promeniti za tri dana. Ostavite se priče o njihovim demokratskim dostignućima, krupni kapital gleda samo svoj interes.

Sale

25. avgust 2017.

Neverovatno da je dovoljno da piše u tekstu nešto protiv Vučića pa čak iako blage veze nema sa realnošću da se ne sme ukazati na to već se odmah poteže kvalifikacija BOT. Imam pravo da kritikujem sadržaj teksta i zovite to kako hoćete. Kakav bre Vedran Džihić i gde ga samo nađoste…

Mladen Mladenović

25. avgust 2017.

@ Neocekivana sila: Vaš komentar je toliko “nabijen” mržnjom i nepodnošljivošću da je prosto nezdravo pročitati ga?! Možete me proglasiti “botom” ili “sendvičarem” ali, verujte, ne pripadam nijednoj partiji, noijednoj ličnosti pa ni Vučiću ali, kritike koje nemaju nikakvoig smisla niti kvaliteta već odišu samo nekom patološkom netrpeljivošću nemaju nikakvog smisla. Vedran Džihić, komentariše lik i delo ili naličje i nedelo gospodina Vučića za potrebe tačno odredjene kuhinje, mada se trudi da to izgleda “objektivno i neprostrasno”. Da bi to dokazao on će sutradan iskritikovati i Izetbegovića ali će prikriti svoje simpaatije koje naginju “Zelenoj transverzali”. . Nemoguće je da je od dolaska na vlast SNS-a i Vučića sve krenulo nizbrdo i naopako. Što se tiče makedonskog scenarija, on će, ako gospoda iz vladajuće oligarhije zasluže, svakako doći jednoga dana. Od njega se ne može večito bežati. Ipak, bojim se da nekima nikako ne odgovara Srbija u kojoj postoji neki red, neki mir, neki prosperitet, pa makar se on merio i u procentima 0,9 ili 1%. Ovde treba organizovati stanje permanentnog haosa iz koga će ljudi nepovbratno bežati. Treba stvoriti šizofrenu situaciju koja će sa ovih prostora oterati i poslednjeg Srbina.

parizer

25. avgust 2017.

Botovi neće dozvoliti da Vučić prođe kao Gruevski. Oni vole Vučića našte srca.

Maja sludjena

25. avgust 2017.

Ja ne mislim da je samo podrska u pitanju,u pitanju je proizvod,daakle hibrid,koji ce da odradi sve sto treba,u njihovom interesu,naravno. Sto bude brze,bolje i za njegaa,i za nas. Inace,zna se kako su u Srbiji prolazili vladari kad narodu prekipi.

nasa paranoja

25. avgust 2017.

@Dule, komentar ti je pun predrasuda. Nisam istrazivao gde je Dzihic rodjen, ako je u Prijedoru onda to mora da je bilo pre 1992. Kasnije nije moglo biti jer smo mi sve Muslimane pa i Hrvate tamo ocistili. Kao i u celoj Republici Srpskoj. Imali smo i mi nase “Oluje”. Ne tako velike odjednom kao “susedi” ali imali smo ih poprilicno. E sada sto mi njih ne slavimo je druga stvar. U svakom slucaju gde je neko rodjen ne znaci puno, ili prakticki nista. Vazno je sta kaze. Evo kako bi izgledalo kada bi se postavio na tvoj nivo i napisao: Dule, pravoslavac, sigurno zadrti Srbin jer pise cirilicom, najverovatnije suporter radikalnog tvrdokornog krila SPC, nacionalisticki i proruski, sigurno i anti-zapadno nastrojen. Jedino priznaje objektivnost komentara istomisljenika i to samo ako su pripadnici vlastitog naroda i vere. Svi ostali su spijuni, izdajnici i zaverenici. Eto tako je odprilike kako ti rezoniras. Elem, jel normalno?

miki

25. avgust 2017.

Vucic se trudi da Srbija napreduje i ne plasi se niceg jer ima podrsku gradjana

Danilo

25. avgust 2017.

@Neocekivana Sila Prijatelju mislim da ste naseli na sarkastičan komentar. “Odgovor botku…” Samo ime botko vam sve govori. Podrška Vebera? čovek je odavno mrtav 😀 Inače primećujem da se botovi na Danasovom portalu čak i trude da se izražavaju prostoproširenim rečenicama, za razliku od drugih mesam. Kome, čemu Danasu 😀

Goran Petrovic

25. avgust 2017.

Ko moze da dokaze da je kriza vestacki iscenirana?!

Kole

25. avgust 2017.

Ama ljudi, dozovite se pameti. Pa ko bi jos normalan prihvatio da ga neko nevinog optuzuje za spijunazu a da on cuti i prihvata razgovore i dogovore. Nego ko vele, uhvatili nas, daj sad da vidimo sta se spasti moze.

Hedona

25. avgust 2017.

Niko se ne plaši da će proći kao Gruevski, Nemojte da pričate besmislice, to niko u srbiji ne radi da neko poput Gruevskog trpi vređanje i omoalovažavanje na verskoj i nacionalnoj osnovi.Vi pojma nemate šta pričate niti poznajete situaciju kroz koju Gruevski prolazi, sramite se ovakvih tekstova koje pišete i iznosite u javnost. Neko može za klevetanje da vas tuži. Albanci su jačali svoje stranke i našao se Zaev i njegova sranka da potpuno formira vladu Makedonije sa albanskim stranaka uz pomoć zapada. Gruevski je izbore dobio ali nije podršku zapadnih zemalja da stranku formira.Sramite se vašeg neznanja.

Za nečasne radnje,

27. avgust 2017.

koje pokriva svojom jezičinom,odgovaće kad-tad!

LAŽNI DONATORI

Vrhunsko licemerje predsednika Srbije

Lažni Vučićevi donatori

* Uopšte nisu znali da će se njihova imena naći na listi donatora predsedničke kampanje Aleksandra Vučića

Donatori i donacije u našoj državi se očigledno veoma široko shvataju, pa se i lažne donacije nazivaju donacijama.

 3

Piše: Biljana Andrić

29. avgust 2017. 16:30

Lažni Vučićevi donatori

Foto: FreeImages / Cierpki

Donator je onaj čovek (ili bi trebalo da bude) koji svojevoljno i vođen empatijom daje sopstveni novac u dobrotvorne ili neke druge svrhe koje koriste manjem ili većem broju ljudi, opštem interesu, plemenitom cilju.

Ali, mi na Čukarici imamo i lažne donatore, i to političke. Da, naprednjačke. Napredovali su naši čukarički naprednjaci, pa pored botova, podobnih, poslušnika, interesdžija, u svojim redovima imaju i lažne donatore. I to ne bilo kakve, već sve funkcioner do funkcionera, na čelu sa predsednikom opštine i jednim naprednjačkim poslanikom sa Čukarice.

Za predsedničke izbore 2017. godine naprednjaci su svuda po Srbiji listom za predizbornu kampanju SNS-a donirali tačno po 40.000 dinara. Svi isti iznos. Red je dug. U stroju iza predsednika opštine Čukarica i naprednjačkog poslanika stoje tri opštinske većnice i jedan većnik, a iza njih naprednjački odbornici u Skupštini opštine, njih 11. Na istoj listi i iz istih razloga nalaze se i načelnik opštinske uprave, kao i opštinski pravobranilac!

Sve ovo ne bi bilo sporno da iznosi uplata nisu identični u dinar, i što ne postoje dokazi da su taj novac uplatili iz svog džepa. Osnovana je sumnja u izigravanja zakona i u ovom slučaju. Ne zna se poreklo novca, na koji način i od koga je dobijen, niti ko je izdao naredba za uplatu. Veoma indikativno i zrelo za istragu.

U ovoj protivzakonitoj radnji prevareni su i mnogi naši sugrađani, oni su uplaćivali ovaj iznos, a da uopšte nisu znali da će se njihova imena naći na listi donatora predsedničke kampanje Aleksandra Vučića. Nije im objašnjeno šta je prava svrha, već im je obećan posao, ili napredovanje i sl.

Predsednik Srbije je, uz pomoć režimskih medija, demonstrirao vrhunsko licemerje kada je optuživao svoje političke protivnike za prikrivanje troškova predizborne kampanje. Napad je najbolja odbrana i sredstvo manipulacije. Ipak, ostalo je zapisano na papiru, tako da bacanje prašine u oči ovoga puta nije uspelo.

Autorka je članica Dosta je bilo – Čukarica

povezane vesti

komentari (3)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Dragan

29. avgust 2017.

Kod tog hohstaplera je sve lazno. Ti razbojnici haraju sve sto se ovde moze poharati… Njegovog brata nije bilo sramota da izmisli pricu o ukradenoj licnoj karti da bi profitirao 20-30.000 Evra. Sada se i ne saginje za tako mali iznos. Dragi penzioneri pun nam je k..c vas koji glasate za ove zadnje olose…

Daca

29. avgust 2017.

Sta sve necete izmisliti….

Prezrelo je

29. avgust 2017.

Zrelo je, da prezrelo za robiju. Pošto su pare narodne, na robiju će morati da ih otera narod. Neka se stide sudije koje ne sprovode zakone, već sede u kancelarijama i rade šta im Vučić kaže!? Kada bi među sudijama bilo toliko onih koji se ne plaše Vučića koliko i novinara to bi već nešto značilo. Kada bi barem 20% sudija radilo po zakonu…..

DS U KAMPANJI

Šutanovac: Želimo da pobedimo u Beogradu

 Predsednik Demokratske stranke (DS) Dragan Šutanovac rekao je večeras u Leskovcu da će ta stranka voditi dijalog sa drugim strankama oko eventualnog dogovora za zajednički nastup na izborima u Beogradu, ali da će se spremati kao da će ići na izbore samostalno.

Piše: FoNet

Leskovac 29. avgust 2017. 22:18

Šutanovac: Želimo da pobedimo u Beogradu

Foto: FoNet/Ljiljana Stojanović

“Mi imamo kapacitete i siguran sam da možemo da osvojimo dobar broj mandata, ali naša želja je da napravimo dogovor i da pobedimo u Beogradu, a ne samo da učestvujemo”, rekao je Šutanovac.

On je rekao i da se DS u ovom trenutku pre svega okrenuo sebi i da će prvi veliki skup imati u Nišu.

Još uvek nismo doneli odluku ko će biti kandidat u Beogradu, ono što smo sigurni to je da ćemo imati odličnu listu, političku i eksperstku listu ljudi koji će moći da vode Beograd i da će to biti najbolja lista koja će biti ponudjena na izborima, rekao je Šutanovac.

“Imali ste prilike da u medijima vidite više imena ali, izabraćemo onoga ko zaista razume potrebe Beograda, potrebe Beogradjana”, rekao je Šutanovac i dodao da za DS “Beograd nije ni asfalt, ni metro, ni most, ni Beograd na vodi. Za nas su Beograd, pre svega, ljudi”, rekao je Šutanovac.

On je ocenio da je Srbija u prethodnih pet godina postala “zemlja velikih obećanja od kojih se mali broj ispunjava”.

“Ova godina je jedna od najlošijih ukoliko gledamo rast bruto domaćih proizvoda. Srbija je danas na začelju ne samo regiona, nego i Evrope i od projektovanih 2,7 odsto povećanja BDP u ovoj godini Srbija ima samo 1,3 odsto”, rekao je Šutanovac.

Za Leskovčane je, kaže, još gore to što je Leskovac, “od grada koji je imao perspektivu, koji je otvarao nova radna mesta postao grad obećanja u kojima vaš počasni građanin Vučić svako malo obećava radna mesta, a uspeo je da neka radna mesta, koja su otvarana u Leskovcu u vreme Demokratske stranke premesti iz Leskovca”.

“Politika koju SNS sprovodi u Leskovcu je identična politici koju sprovode u celoj državi, ekonomija je u kolapsu, građani su na kolenima, a perspektiva Srbije je toliko loša da ne znam kako ćemo završiti ovu godinu”, upozorio je on i pozvao sve građane Leskovca i juga Srbije od septembra meseca u javne proteste.

Komentarišući izmene obaveze Srbije po sporazumu o pridruživanju, a koje se tiču zakupa poljoprivrednog zemljišta Šutanovac je rekao da je više nego očigledno da taj zakon koji je usvojen ide u korist štete poljoprivrednika u Srbiji.

“Omogućiće se tajkunima kako domaćim, tako i stranim, koji će preko domaćih preduzeća kupovati državno zemljište. Napraviće se ponovo situacija kao pred Drugi svetski rat, kada je praktično četiri ili pet porodica držalo svo poljoprivredno zemljište u Vojvodini u vlasništvu”, rekao je on.

Ono što je još lošije je da je Vlada Srbije u proteklom periodu izdala veliku količinu, mislim oko 3.000 hektara, arapskim navodnim poljoprivrednim gazdinstvima koji tu zemlju nisu čak ni uzorali, istakao je Šutanovac.

Prokomentarisao je Šutanovac i to što je predsednik Aleksandar Vučić otvorio leskovačku Roštiljijadu, rekavši da ima potpuno razumevanje za Vučića.

“On ništa drugo ne može da otvori. Javni toalet na groblju je već otvoren, nikakvih drugih investicija nije bilo, znači ostalo mu je jedino da otvori Roštiljijadu i to je to. Ista je stvar širom Srbije”, rekao je Šutanovac.

povezane vesti

EKONOMIJA DRUMSKIH RAZBOJNIKA

Presuda Međunarodnog arbitražnog suda protiv države

Srbija mora da plati 40 miliona dolara Grcima zbog RTB Bora

Sud je doneo odluku da je država Srbija od grčkog Mitilineosa praktično konfiskovala potraživanja prema RTB Boru, jer je više od 10 godina držala RTB Bor u restrukturiranju, zakonom zabranivši poveriocima da se naplate dok taj proces traje

Srbija će morati da plati 40 miliona dolara grčkoj firmi Mitilineos (Mytilineos) zato što joj je onemogućila da naplati potraživanja koja je imala prema RTB Boru, presudio je Međunarodni arbitražni sud prošle nedelje.

 6

Piše: M. Radenković

Beograd 29. avgust 2017. 19:03

Srbija mora da plati 40 miliona dolara Grcima zbog RTB Bora

Mitilineos, koji je sarađivao sa RTB Bor još od 1990-ih godina, pokrenuo je spor protiv Srbije 2013. godine, navodeći da je procesom restrukturiranja u Rudarsko-topioničarskom basenu zaštitila ovo preduzeće od poverilaca i naplate zaostalih dugova. Odluka Međunarodnog arbitražnog suda je obavezujuća, a Srbija ima rok od 15 dana da isplati odštetu.

Kako za Danas objašnjava advokatica Tijana Kojović iz kancelarije BDK advokati, koja je bila deo tima koji je zastupao Mitilineos, RTB Bor je dug napravio prema Grcima krajem 1990-ih godina, a država Srbija je postupkom restrukturiranja, koji se protegao na preko deset godina, oduzela mogućnost Mitilineosu da naplati svoja potraživanja.

– Postojali su ugovori sa RTB Borom iz 1998. godine po kojima je Bor, između ostalog, bio dužan da preradi 4.000 tona koncentrata u katode i isporuči metal Mitilineosu, što nije učinio. Takođe, Bor je ostao dužan i oko 19 miliona dolara grčkoj kompaniji na ime zajma. Međutim, Mitilineos ta potraživanja nije mogao da naplati jer je RTB Bor od 2004. godine bio zaštićen moratorijumom. Suština ove odluke, koja je protiv Srbije a ne Bora, jeste u tome da je Srbija, time što je sukcesivno produžavala moratorijum po Zakonu o privatizaciji tako da je on na kraju trajao preko deset godina, indirektno izvršila eksproprijaciju potraživanja Mitilineosa, odnosno oduzela mogućnost kompaniji da naplati svoja potraživanja – kaže Kojović.

Sagovornica Danasa objašnjava da je Mitilineos prethodno pokrenuo postupak pred Arbitražnim sudom 2004. godine po istoj osnovi, a da je presudom iz 2006. utvrđeno da u tom trenutku restrukturiranje još uvek nije trajalo toliko dugo da bi se moglo smatrati da je povređeno pravo investitora da naplati svoje dugove.

– Presudom iz 2006. godine Sud je zapravo rekao da ako se Bor ne privatizuje u neko dogledno vreme, moratorijum može postati faktička eksproprijacija. I na osnovu toga je pokrenuta nova arbitraža 2013 – kaže Kojović, dodajući da ne postoji mogućnost žalbe na odluku Međunarodnog arbitražnog suda, kao i da je Srbija dužna da dosuđenih 40 miliona dolara isplati bez odlaganja.

U finansijskom izveštaju Mitilineosa za 2017. vidi se da je kompanija pred sudom potraživala skoro 100 miliona dolara, uključujući kamatu i troškove.

Bor duguje milijardu

Mitilineos nije jedina firma koja iz aranžmana sa RTB Borom preko suda naplaćuje svoja potraživanja. U periodu sankcija 90-ih, borski Kombinat imao je slične poslove i sa svetskim trgovcem metalima Markom Risom, zatim sa švajcarskom Trafigurom i Glenkorom, kao i obaveze prema nekoliko međunarodnih banaka. Njihove fakture tek će doći na naplatu od državne kase. Ukupno, od 2000. do 2007. dug državi i inostranim poveriocima kretao se od 400 do 430 miliona dolara. Cena bakra početkom milenijuma bila je na istorijskom minimumu, kretala se oko 1.700 dolara za tonu, čak je u jednom trenutku pala na 1.300, ali je tokom protekle decenije počela da raste, dostigla u pojedinim periodima i do 10.000 dolara za tonu. Istovremeno, uvećane su subvencije RTB-u, broj radnika je smanjen a dug kompanije neposredno pred uvođenje UPPR-a prošle godine – stigao je do milijardu dolara.

M. N. S.

Savić: Srbija izgubila svaku arbitražu

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za Danas da je Srbija došla u ovu situaciju zato što se neodgovorno ponaša i zaboravlja svoje dugove. “Država Srbija je do sada izgubila sve međunarodne arbitraže, tu pre svega mislim na Galeniku, i odštetu od preko pola milijarde dolara”, kaže Savić

povezane vesti

komentari (6)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

gradjanin

29. avgust 2017.

Ovu vest nije preneo niko osim vas, koliko vidim. Posebno informaciju o dugovanjima koja tek slede. Ogorčen sam jer ljudi koji su dugove stvorili svojom glupošću ili krađom ostanu nedodirljivi.

Macedoroman

29. avgust 2017.

Mitilineos pobedio Srbiju. Neka se spreme Energo Zelena I Zaab – Voda Vrnjci.

Voja

29. avgust 2017.

I sad jedni optužuju druge i tako u krug. Ali svi su u suštini krivi. SPS je bi na vlasti kad su se ugovori sklapali. DS dss g17+ i opet Sps su odugovlačili navodnu privatizaciju i štitili RTB od poverilaca. Od 2012 to je nastvio da radi i SNS. A za sve to vreme direktor ili jedan od direktora jedan te isti čovek. I onda Antić priča kako ih je ovo iznenadilo. Ma nije nego. A toga tek ima jel koliko vidim od RTBa se potražuje skoro milijarda dolara. A država im otpisala sva dugovanja za poreze i dopronose za radnike. Prošle godine beše 2 milijardi dinara. I odmah posle toga RTB bio sponzor vaterpolo reprezentacije. Kako je ova zemlja još uvek živa …

Dusan Spasic

29. avgust 2017.

Srbija gubi sve sporove na medunarodnom planu zato sto su cinovnici partijski a ne strucno probrani. Diletanti ne mogu da vode drzavu i kad tad dolaze racuni na naplatu. Dakle, vidimo da se ubrzano punjenje budzeta, sto osecaju itekako gradani Srbije, ponistava jos brzim praznjenjem drzavne kase zahvaljujuci placenim neznalicama ili sto je isto, zlonamernim cinjenjem u svoju korist!

Dunav

29. avgust 2017.

Ma, dobro je… Imamo suficit,onoliki!

OKI

30. avgust 2017.

Pa prosle Vlade Izgleda Napravise Takve Ugovore da cemo Njihovo Neznanje Placati Debelo a Oni se punom Snagom Bore da Opet Dodju Na Vlast Bez ikavog Pardona i Morala

OPET PROBLEMI

Ukrajina uvela saobraćajnu blokadu

Ukrajina je danas uvela saobraćajnu blokadu područja pod kontrolom separatista, što će verovatno izazvati ozbiljne ekonomske probleme i možda ugroziti dogovoreni prekid vatre.

Piše: Fonet

Kijev 15. mart 2017. 16:11

Blokada će trajati dok okupatori ne vrate ukradenu ukrajinsku industriju pod ukrajinsku jurisdikciju, rekao je šef države Petro Porošenko.

Uprkos trogodišnjem sukobu, očuvane su mnoge ekonomske veze između Kijeva i dela teritorije Ukrajine pod kontrolom separatista, u kojem dominira teška industrija.

Nove mere Kijeva odgovaraju potpunoj zabrani trgovine, javlja AP. Sve železničke i drumske veze će biti prekinute. Jedini izuzetak će biti dostavljanje humanitarne pomoći ukrajinskih organizacija, Ujedinjenih nacija i Crvenog krsta, rekao je šef Nacionalnog saveta za bezbednost i odbranu Aleksandar Turčinov.

Porošenkova vlada je do sada kritikovala pokušaje nacionalističkih aktivista da blokiraju pobunjenička područja, tvrdeći da nanose štetu običnim ljudima.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je izjavio da je novi potez Kijeva u suprotnosti sa zdravim razumom i savešću.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova je ocenilo da ukrajinska odluka ne doprinosi smirivanju situacije, već podstiče separatističke tendencije u Donbasu.

povezane vesti

OBRNUTA EKONOMIJA

Trese se parlament za dva hektara

* Što bi neko čekao 10 godina za dva hektara, kad može osnovati “srpsku” firmu i odmah kupiti hiljade hektara

Zakonom “braniš” od nečega što nije realna opasnost, a “hraniš” ono što je stvarno opasno.

 1

Piše: Dragan Vujadinović

28. avgust 2017. 17:00

Trese se parlament za dva hektara

To je definicija predloga izmena zakona o poljoprivredom zemljištu. Kojima je predviđeno da građani EU deset godina moraju da budu nastanjeni u opštini gde se nalazi zemlja za kupovinu. Plus da ga tri godine obrađuju, da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo u trajanju od 10 godina neprekidno, i da imaju mašine i alate za obradu. Pa kad ispune sve ove uslove, moći će da kupe maksimalno dva hektara poljoprivrednog zemljišta. Čoveku, koji nema pojma o čemu se radi, ostaje samo da zaključi. Svaka im čast. Stranci da sutra krenu sa pripremama, tek za 10 godina mogu stići do 2 hektara “srpske” zemlje.

Pošto velika većina, zaista ne zna o čemu se radi, podrška i aplauzi biće gromoglasni. Tako se brani i čuva srpska zemlja. Agrarna politika za “malog Pericu”. SSP (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju) je “loše ispregovaran” pa se ovim izmenama “popravlja”. Tako što će strana fizička lica iz Evropske Unije moći da kupe do dva hektara za 10 godina. Što bi bilo opravdano i “patritsko”, da ne postoji “naličje”. Po kome pravna lica mogu da kupe koliko hoće. Osnuju firmu za hiljadu dinara, pa počnu kupovati. Gaje i sade ono što daje najviše para. Kao domaćim pravnim licima čiji su osnivači strana fizička(možda baš oni koji bi po izmenama zakona morali da čekaju 10 godina) slede im subvencije za novozaposlene radnike, jednokratna davanja po hektaru, refakcija(povraćaj) za novu opremu, IPARD fondovi. Tako da već na startu, pre nego što uđu na njivu ili voćnjak, zarade. Čitav profit mogu slobodno preneti u svoje zemlje. Plate 10 posto poreza na dobit (kao i svi ostali), pa rade šta hoće. Šalji i troši neto profit u svojoj zemlji, ili kupuj novu zemlju u Srbiji.

Što dokazuje da su ove izmene zakona prilično komične i uzaludne. Što bi neko čekao 10 godina za dva hektara, kad može osnovati “srpsku” firmu, kupiti hiljade hektara, dobijati subvencije i profit koristiti kako hoće. Treba li nam bolji model od “srpskih” stranih banaka. Više desetina milijardi evra profita su banke zaradile na kreditima našim pravnim i fizičkim licima, i odnele u inostranstvo. I nikom ništa. Važno je da se naši “tajkuni” ne bogate na kamatama od “svojih” građana i preduzeća. Ili na kupljenim i zakupljenim hektarima poljoprivrednog zemljišta. Što reče Milovan Danojlić u knjizi “Čiji si ti mali”. Možeš biti najpametniji i najpriznatiji u celom svetu, u svom zavičaju u Srbiji si uvek “nečiji mali”. Koga god vreme donese i nanese, bolji je od našeg “malog”. Tako i naši “tajkuni”. Umesto da ih “gajimo” jer će pare ostati u Srbiji, nama su svi preči i poželjniji. Otkuda njemu pare, kako je kupio banku i tolike hektare. Neka je radio i neka radi šta hoće, ako plaća pristojne zarade i državne dažbine. Malo normalnije zemlje se hvale svojim bogatašima, samo su nama “gadljivi”. Obrnuta ekonomija.

Ove poslednje izmene su deplasirane i zbog izmena iz Leta Petnaestog, koje su predvidele dugoročni zakup od 30 godina, koji se može i dodatno produžiti. Šta je to nego “kupovina u oblandi”. Nije šija nego vrat. Model je dalje “oplemenjen”prijateljskim i “bratskim” dogovorima i leks specijalisima. Umesto tendera i javnih procedura. Pa su tako “braća” iz UAE(Ujedinjenih Arapskih Emirata) iz firme Al Rafaved dugoročno zakupila tri i po hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta u Karađorđevu. Tenisu je, za početak, rezervisano 2,2 hiljade hektara oko Zrenjanina. Dolazili su i Turci. I njima su obećani jeks specijalisi. Poput Er Srbije i Beograda na vodi. Da ne pominjemo putare. Gde će izgleda, putem finansijskih kredita, bez javnog tendera, sve dobiti Kinezi. Pametni ljudi. Neće koncesiju, hoće kredit. Pa iz “svog”kredita, sami sebi, kao izvođačima, overavaju i plaćaju. Našim podizvođačima na kašičicu. Šta ostane. Po onoj, već pomenutoj matrici. Sami sebe zaplićemo. Tako da nam je Kole jedina šansa. Posle AIK, kupio je od Grka i ALPHA banku. Da imamo jednu “našu, a svetsku”. Ako bude sreće da kupi i PKB. Pri čemu, sreće može biti samo, ako bude imalo i “domaće pameti”.

Što ne treba očekivati. Sudeći po ovim “popravkama” SSP-a. Koji je, da se podsetimo, u Parlamentu ratifikovan 9. Septembra Leta Osmog, sa 140 glasova “za” i 28 “protiv” (oba krila radikala nisu glasala, iako je Toma “obećao”). Tako su posle dugih pregovora i priprema koje su počele 2005. godine, najzad i za Srbiju “otškrinuta” evropska vrata. Posle je krenula ratifikacija SSP-a u parlamentima članicama i to je trajalo nekoliko godina, da bi ga Savet Evrope usvojio 22. jula, a stupio je na snagu 1. septembra 2013. Dokument koji je sa prilozima i aneksima imao oko 500 strana, morao se “ugraditi” u naše zakone i pripremiti za primenu, u prelaznom periodu od četiri godine, najkasnije do 1. septembra 2017.

Pred sam istek roka javila se naknadna pamet. U vidu “popravki loše ispregovaranog SSP-a”. Po hitnom postupku. Sedam dana pre prvog septembra. Bez ikakve javne rasprave. Umesto da se, ako je bilo potrebno, delovalo od dolaska na vlast. Za pet godina, SSP se pet puta mogao promeniti. Poput nekih Evropskih zemalja, koje su, privremeno odložile prodaju zemlje strancima. Ili Mađarske koja je promenila Ustav i zabranila prodaju zemlje. Mi smo izabrali originalno rešenje. Zemlju prodajemo i dajemo u zakup strancima velikodušno, a za unutrašnju upotrebu “trese se Parlament za dva hektara”.

povezane vesti

Bolje 390 evra u ruci nego 440 na grani

Bolje 390 evra u ruci nego 440 na grani

 5

Piše: Dragan Vujadinović

Tri Nejmara, cela Srbija

Tri Nejmara, cela Srbija

 5

Piše: Dragan Vujadinović

Navodnjavanje u fioci

Navodnjavanje u fioci

 3

Piše: Dragan Vujadinović

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Slavko

28. avgust 2017.

Nagradno pitanje: Ko je napravio veću štetu Srbiji – Milošević, Đinđić, Koštunica, Tadić ili Vučić?

Stevan Filipović

Filipović: Živimo u vreme apsolutne banalnosti i laži

Filipović: Živimo u vreme apsolutne banalnosti i lažiIzvor: N1

Reditelj Stevan Filipović kaže da živimo u vremenu apsolutne laži, ali i apsolutne banalnosti, i dodaje da je najveći “uspeh” ove garniture vlasti što su oduzeli ljudima osećaj da mogu nešto da promene. Kad drugi put vidite iste ljude kako glume, “šmiraju”, a uređuju vam vaše živote, i to na jeziv način, to ne može da bude simpatično, navodi.

Glumac Goran Bogdan govorio je za “Danas” o serijama “Fargo” i “Senke nad Balkanom”, a u intervjuu je upitao zašto se politika meša u kulturu.

Filipović kaže da je u redu ako se umetnost bavi politikom, ali ako pričamo o tome da država i partije  koriste kulturu za svoje projekte, a “ovde ne znamo za drugo stanje”, to može biti problematično. Pitanje je, dodaje, kakve ćemo mehanizme naći protiv toga. Na pitanje da li to zavisi i od samog umetnika – koliko će politici dozvoliti da se meša u kulturu – kaže da misli da često postoje laki izgovori tipa “morao sam da uradim ovo”. Ističe da to ide i do ekstrema – ulaženje u političke partije da bi se dobili neki projekti. Svako od nas može da ima zrno integriteta i da se ogradi i kaže ovo može, a ovo ne može, naveo je.

Filipović u tom kontekstu ističe konkurse Filmskog centra Srbije, koji, kako navodi, jubilarno neće podržati neke projekte, što njemu i mnogima otežava rad. “Za jedan od filmova koje razvijam producent Miša Mogorović je dobio od najvećeg evropskog fonda, Medija fonda kreativne Evrope podršku za četiri filma, a jedan je i “Srce tame”, koji razvijam. Videćemo kako će to proći na domaćim fondovima”, kaže Filipović, dodajući da mu dosadašnje iskustvo ne uliva puno nade.

Kako ističe, improvizacijom je uradio prethodna tri filma, ali dodaje da ne može da se živi od improvizacije. Film je kolektivni rad i na njemu radi puno ljudi koji treba da žive od toga, a ne da im bude hobi, dodaje. Navodi da sve to dovodi do degradacije ukupne kinematografije: “Makar za nas koji ne sisamo te državne fondove”.

Režiser Goran Marković, koji je i član predsedništva Pokreta slobodnih građana, u intervjuu za nedeljnik Vreme ocenio je da živimo život u vladavini apsolutne laži.

Možda živimo u vremenu, da, apsolutne laži, ali i apsolutne banalnosti, kaže na to Filipović. “Onaj istorijski period koji sam preživeo ranije, sada se ponavlja kao neka farsa…” I ono je bila farsa, kaže, ali dodaje da je suviše mlad bio da bi razumeo na taj način.

“Kad drugi put vidite iste ljude kako glume, šmiraju, kako mi to kažemo, a uređuju vam vaše živote, i to na jeziv način, to ne može da bude simpatično”, naglasio je.

“Koljači goveda sad nam se prodaju za vegane” – to je kao metaforu, izgovorio dramski pisac, scenarista i reditelj Siniša Kovačević za Blic. U intervjuu je dodao da politikante koji su sceni tri decenije treba da pomete plejada mladih i iskrenih ljudi.

Komentarišući ovu izjavu u Prelistavanju štampe, Filipović je naglasio da je i generacija Siniše Kovačevića tome doprinela da nema tih ljudi. Podsetio je da su u jednom dokumentarnom filmu Peščanika govorili o ubistvu Zorana Đinđića i političkoj pozadini, ulozi DSS u tome… “I Siniša Kovačević je davao, ispred DSS, intervjue da smo mi plaćenici, golobradi izdajnici… Taj pristup njegove generacije doprineo je da se očisti ova moja generacija”.

Kaže da je zanimljivo što se ta etiketa “izdajnici, plaćenici” u Srbiji obično lepi za ljude koji su prozapadno orijentisani. Imate ljude koji otvoreno pričaju da Srbija treba da bude ruska kolonija, a niko ih ne proglašava izdajnicima, a to to jeste po definiciji, dodao je.

I Siniša Kovačević je davao, ispred DSS, intervjue da smo mi plaćenici, golobradi izdajnici… Taj pristup njegove generacije doprineo je da se očisti ova moja generacija.

Na pitanje kako, prema njegovom mišljenju, građani Srbije percipiraju društvo u kom žive, kaže da je najveći problem što niko ne reaguje. “Najveći “uspeh” u negativnom smislu ove garniture vlasti je što su oteli osećaj ljudima da nešto mogu da promene”, ističe gost Novog dana.

Mišljenja je da može nešto da se promeni, iako to ne može da ide tako lako.

Govoreći o političkoj situaciji, ocenjuje da je toliko banalna da je lako biti disident. Ideja, plan i politički  program ne može da bude rušenje Vučića, to može da bude cilj, kaže Filipović. Kao primer navodi DOS koji je bio skup različitih opcija, i koji se raspao po tim linijama. “Ne treba praviti kompromise sa strankama koje su potpuno ideološki različite”, ističe.

Upitan da prokomentariše partijsko zapošljavanje u Srbiji, kaže da smatra da nije reč o mentalitetu, i da to može da se promeni, ako postoji volja da se promeni. Problem je što stranke, navodi, to tretiraju kao neki kapital, pa kažu – glasajte za nas, ovako ćemo vam vratiti.

Na pitanje da li u tome ima odgovornosti i na ljudima koji kažu da su morali da se učlane kako bi dobili posao, Filipović kaže: “Ne želim da budem grub prema nekim ljudima koji žive jezivo, nije fer da kažem da su on ili ona odgovorni za sve”.

Film u doba postmodernizma

Doba postmodernizma donelo je brojne radikalne zahvate –  pa postoje predstave od 24 sata, filmovi koji traju nekoliko sati, danima…

“Ako neko ima šta da mi govori u kontinuitetu tih pet ili šest sati, ok, ali često sam bio svedok da se to svodi na autorsko iživljavanje, pa ne bih trošio vreme”, kaže na to Filipović.

Kaže da se lično ne upušta u takve projekte.

“Po meni, holivudski filmovi traju predugo, pogotovo blokbasteri, sat i po je mera… Nema šta da pokaže u ta dva, dva i po sata, ako ima, što da ne”, zaključuje reditelj Stevan Filipović.

Celo gostovanje u Novom danu pogledajte u videu:

Izvor: N1

KOMENTARA 11

POSLEDNJI KOMENTARI

M.V.

Bravo Stevane milo mi je kada sam ovo procitao mnogo mi je lakse .

17 0 

Borivoje

Ne verujem u to “moja” i “tvoja”generacija, uvek je bilo različitih ljudi, samo je pitanje ko je vladao. Naigore je to što je danas jedina glasna opozicija ekipa “nacionalista u odelima” sa Rusijom kao idealom, jedino se oni čuju. Da bi se srušilo ovo zlo, treba ga redovno, svaki dan više puta, imenovati, navoditi glasno primere, govoriti ljudima jezikom naroda objašnjavajući šta im se dešava. A najveći problem nije Vučić, već zlo koje je stvorio: ekipa neškolovanih i nesposobnih koja preuzima sve poluge društva, uništava i pljačka. Ne samo kulturu, to je u administraciji, obrazovanju, nauci, zdravstvu, vojsci, policiji, sudstvu… svuda se oseća kako vlada taj smrad. I ti je ono što treba razgolititi,, taj šljam čija su metafora Vulin, Dačić, Stefanović, Mali i, naravno, Vučić.

70 0 

RMN

Bravo mladi i pametni čoveče, očigledno, ima nade!

93 1 

IZDVAJAMO

VESTI

vučić slika

  • Da li će Vučić, hteo ne hteo, biti uramljen?

VESTI

prosveta, škola, nastavnik

  • Uoči prvog zvona – manjak dece, višak prosvetnih radnika

VESTI

Stevan Filipović

  • Filipović: Živimo u vreme apsolutne banalnosti i laži

VESTI

Ana Brnabić

  • Brnabić: Dobra fora “Njuzovaca” u vesti o fikusima

SVET

teksas, harvi, oluja, poplava

  • “Harvi” potopio Hjuston, rekordne padavine u Teksasu

Borka Pavićević

Braćo Srbi, mi vas volimo

Koliko se sećam 2013. i 2015. održani su zajednički sastanci makedonske i srpske vlade na zajedničkom evropskom putu.

Piše: Borka Pavićević

27. avgust 2017. 15:04

Braćo Srbi, mi vas volimo

Onda smo slušali premijera Aleksandra Vučića kako u vreme “šarene revolucije” i masovnih protesta u Skoplju protiv vlade Nikole Gruevskog govori kako taj scenario neće biti ponovljen u Srbiji. Tako je bilo i u toku radničkih štrajkova u Sarajevu i posebno Tuzli, gde su svi koji su o tome pisali bili optuživani za izazivanje takvog scenarija u Srbiji – destabilizaciju Srbije.

Danas me put naveo na Slaviju, gledam raskopano sve, a u centru te raskopanosti nedavno “puštenu u rad” svetleću fontanu, pa se pitam kako je dosledno i u skladu sa čudovišnim “identitetskim” instalacijama (Skoplje 2014) i pored pada režima Nikole Gruevskog u Makedoniji, u Beogradu nastavljena “estetizacija” protiv koje je ustala “šarena revolucija”, baš kao što to čini Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd.

Nikada neću zaboraviti gospođu Nadu Gligorov, koja je uveravala Hilari Klinton na jednom ženskom skupu u Sofiji, negde pre Nato intervencije 1999, da kaže svome mužu da nikako ne bombarduje Beograd, jer su joj deca tamo, jer je to i njen grad.

Radila sam u Dramskom teatru u Skoplju osamdesetih, dramaturg na predstavi “Karamazovi” Dušana Jovanovića u režiji Paola Mađelija. Jednom nacionalno nadahnutom kritičaru palo je na pamet da postavi pitanje otkud dramaturg iz Beograda. Tada je Slobodan Unkovski rukovodio jednom pokaznom vežbom Narodne odbrane, pa je tako i moj “slučaj” uključen u vežbu, bilo je to nadasve duhovito, i smehom ismejano.

Imam i prijatelje i rođake, i saradnike stare i nove, u Makedoniji. I mislim da svako ko zna Makedoniju, ko je po njoj hodao, kome su na srcu i narod i zemlja makedonska, ne može da preduzima tako brahijalne korake kao što je to učinila srpska vlada povlačeći čitavu ambasadu, o nediplomatičnosti takvog gesta da ne govorimo. I da ta količina arogancije, uostalom ne samo prema Skoplju, odaje zabrinjavajuću inferiornost. Predsednik ima običaj da investitore i međunarodne političare naziva imenom i svojim prijateljima koje moli da pomognu što mu oni i učine. Međutim, prema onima koje drži za “slabije”, a to su oni “iz okruženja” i svima onima u zemlji Srbiji koji ga “ne vole” postupa kao sa neprijateljima. Kojima otvaranje “Ikee” u Beogradu “zadaje udar”. Zašto “udar”, kome udarac.

Đavo se, naravno, krije u detaljima. Ti detalji su prave šifre za razumevanje govora predsednika Aleksandra Vučića. U svom intervjuu na RTS-u povodom povlačenja celokupnog sastava ambasade Srbije iz Skoplja, Nikolu Gruevskog naziva gospodinom, “Gospodin Gruevski”, dok je gospodin Zoran Zaev samo Zaev. Kada se tome doda predsednikov odgovor na pitanje o zahtevu Edite Tahiri da se Srbija izvini za zločine počinjene na Kosovu, predsednik će reći da o tome neće da razgovara i da je on njoj rekao da “izađe napolje”. Da li ju je oslovio imenom, ili sa “gospođo Edita Tahiri”, to nismo čuli. Istovremeno, predsednica vlade Ana Brnabić kaže da ćemo videti kako će se Zoran Zaev ponašati. Da li će dobiti ocenu tri ili pet, hoće li proći ispit ili će na njemu pasti.

Pre dvadesetak dana sarajevski portal “Avangarda” objavio je anticipativni intervju sa Vladimirom Milčinom, profesorom na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju, mojim kolegom sa klase režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i aktivnim učesnikom studentskih demonstracija 1968, što mu je u vreme režima Gruevskog donelo lustraciju, omiljenim profesorom, kako sam to videla na seminarima u Berovu u Makedoniji, gde smo zajedno učestvovali u razgovorima sa studentima o kulturi i politici. Rediteljem mnogih predstava, te i navalom nacionalističke desnice i “paramilitaraca” prekinute predstave, “Sveti Sava” Narodnog pozorišta iz Zenice u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu 1990. godine, i dugogodišnjim direktorom Fonda za otvoreno društvo, “sorosoidom” kako ga je “častila”, i ne samo njega, propaganda Gruevskog, baš kao što “takve” počašćuju u Mađarskoj i u Srbiji, jer je izbor Zorana Zaeva između ostalog narušio transverzalu Orban, Gruevski, Vučić. Zna Milčin šta je desnica i zato u intervjuu datom Tamari Nikčević kaže: “VMRO-DPMNE je vojnička partija u kojoj je slepa poslušnost vođi bila obezbeđena čak i menicama. Pukotine su se otvorile, danas ima i onih članova partije koji glasno traže reforme i odlazak Gruevskog. U pokušaju da parira, Gruevski je rekonstruisao najviše rukovodstvo, ali njegov rođak, bivši šef biroa državne bezbednosti i kontraobaveštajne službe Sašo Mijalkov, ostao je po strani, izjavivši da će zamrznuti sve svoje političke funkcije.”

Milčin Tamari Nikčević govori “o političkim promenama u Makedoniji, Nikoli Gruevskom, koji je bio ubeđen da će uz Vladimira Putina i Donald Tramp i nova američka administracija stati iza njih, što ih je potaklo na političko nasilje u Sobranju, ulozi Srbije, odnosno prisustvu agenata BIA-e u Sobranju u vreme aprilskog nasilja, o mogućnosti novog rata na Balkanu, te kako sve do ulaska Bugarske, a zatim i Crne Gore u NATO, Rusija praktično nije obraćala pažnju na Makedoniju. Tek pošto je izgubila Bugarsku i Crnu Goru, odnosno izlazak na Mediteran, time i trasu pravoslavne transverzale, Rusija se setila Makedonije”.

Kako biste ocenili trenutnu situaciju u Makedoniji, pita Tamara Nikčević.

“Demontaža režima Nikole Gruevskog ni izdaleka nije završena. NJegove institucije, posebno one u sudovima i tužilaštvu, još uvek efikasno opstruiraju sprovođenje pravde. Pored toga, u parlamentu i u državnoj administraciji koalicija koju predvodi premijer Zoran Zaev svakodnevno se suočava sa opstrukcijama proceduralne prirode koje usporavaju ili koče preuzimanje vlasti. Te opstrukcije ponekad dobijaju dimenzije političke sabotaže. Nažalost VMRO funkcioneri su kao zaštićene mečke, čak i u slučajevima kada su razotkrivene njihove uzurpacije i zloupotrebe… Ukratko do pobede je bilo teško, posle pobede – još teže.”

Da su ovdašnje vlasti uistinu demokratske i da je Aleksandar Vučić na tragu Zorana Đinđića onda bi se našlo načina da se mladoj demokratiji sa Zoranom Zaevom na čelu pomogne u prevazilaženju napetosti unutar zemlje i njenom dramatičnom spoljnopolitičkom položaju. Moglo bi se uvažiti šta sve Makedoniju muči.

U svakom slučaju teško da to može biti prisluškivanje Srbije, srpskih vlasti i obavezno predsednika Vučića. Biće da se posle znamenitih akcija Gruevskog sa prisluškivanjem i objavljivanjem “bombi”, prisluškivanje smučilo novim vlastima i Zoranu Zaevu.

Na pitanje zašto zvaničnom Beogradu toliko smeta premijer Zaev, Milčin odgovara: “Prvo, Zoran Zaev nije tipičan balkanski političar – ne koketira sa nacionalizmom, ne manipuliše, naprotiv. Zaev je na poslednjim izborima dobio podršku značajnog dela albanskih građana Makedonije; pokazao je državnost kada se okrvavljene glave suočio sa nasiljem u Sobranju. Za razliku od nekih drugih, Zaev nije izašao iz šinjela iz koga je izašao Milošević i njegovi sledbenici. To što sukobi i nasilje nisu deo njegovog arsenala neki smatraju njegovom slabošću.

Vama to ne smeta?

Naprotiv – Zaev u tom smislu podseća na predsednika Kiru Gligorova, koji je zastupao politiku ekvidistance u odnosu na susedne države, sa tom razlikom što se Zaev ne zadovoljava retorikom i ne ostavlja za sutra ono što se treba napraviti danas.”
23. avgusta slobodne novine iz Makedonije, “Sloboden pečat”, objavile su na svojoj naslovnici faksimile naslovnica neslobodne beogradske štampe:
“Bratko Zaev zabio nam nož u leđa” (Alo)
“Makedonske službe pratile i zastrašivale diplomate iz Beograda” (Blic)
“Skandal, Makedonci prisluškuju čak i Vučića” (Informer)
“Makedonci ‘slušali’ zvaničnike iz Srbije” (Večernje novosti)

“Novi udar na Srbiju iz Makedonske vlade” (Politika)
“Zaev objavio rat Srbiji” (Srpski telegraf)
Nadnaslov u “Sloboden pečat” glasi: Skoplje smireno odgovara na provokacije iz Beograda.
I naslov: “Braćo Srbi, mi vas volimo!”

Možda pet tačaka koje saniraju “situaciju” između Skoplja i Beograda dobro svedoče kako stvari koje bi trebalo da budu normalne postaju nenormalne i vanredne, kao što vanredne i nenormalne stvari postaju normalne. To pokazuje poremećenu ravan između stvarnosti i politike. Pokazuje, naime, kako se arbitražno konferencijama za štampu i sukladnim medijima proizvodi haos, da bi se bilo zaslužno za unošenje reda i za smirivanje koji bi inače bili normalna pretpostavka političkog života u zemlji i “regionu”. Sasvim obrnuto od garantovanja stabilnosti.

Makedonija-Srbija

Srpsko-makedonski obaveštajni rat

Back to black – nazad u mrak

Kada Aleksandar Vučić pozove na unutrašnji dijalog o Kosovu, to je kao kad sredovečna osoba iznenada hoće da razreši svoj odnos sa roditeljima. I to u jednoj ili dve psihoseanse kojom će od svog života i prošlog, i sadašnjeg i budućeg, napraviti ono što želi.

 17

Piše: Jasmina Lukač

27. avgust 2017. 08:05

Back to black - nazad u mrak

Foto. EPA/TOMISLAV GEORGIEV

Ostalim učesnicima seanse – u ovom slučaju građanima Srbije, ostavljeno je pak da nagađaju šta on to tačno želi.

Isto tako, i u najnovijem makedonsko-srpskom obaveštajnom ratu pitanje je koliko je odluka da se naprasno povuku naše diplomate iz Skoplja lični Vučićev kapric. Praćenjem dosadašnjih Vučićevih poteza može se proceniti da je u tom činu 50 odsto ličnog doživljaja, 49 odsto naprednjačkog populizma, i jedan odsto politike. Šta je sad tu lični doživljaj? Vučić ne voli Zorana Zaeva. Ovaj lider makedonskih socijaldemokrata pripada u Evropskom parlamentu rivalskoj grupi stranaka, onima čiji stožer nisu progresisti okupljeni oko Angele Merkel, nego njen koalicioni partner Zigmar Gabrijel. Svojevremeno je Bojan Pajtić kačio na društvene mreže svoje fotografije sa Zaevim dok su im pozicije bile obrnute, Pajtić je bio vlast a makedonski kolega opozicija. I iz toga je jasno ko su Zaevu prvi partneri za saradnju u Srbiji. Drugo, Zaev je vlast Nikole Gruevskog oborio onako kako će verovatno morati da ode i Vučićeva SNS. Suština tog prevrata nije u zapadnoj podršci i demonstracijama, nego u tome kako je Zaev podigao rejting. Bio je to isti način na koji je Vučić preuzeo vlast nakon 2012. godine – upotrebom u političke svrhe presretnute komunikacije.

Zaev je izveo operaciju makedonskog “Vikiliksa” pre dve godine, optuživši Gruevskog i njegovog rođaka šefa Uprave za bezbednost i kontrašpijunažu (iste ove koja je sada kao slušala Vučića i nadzirala našu ambasadu) da su nezakonito prisluškivali više hiljada građana, kao i političke protivnike. Bio je to uvod u krizu koja se završila padom Gruevskog, bez obzira na njegov dobar rezultat na izborima. Zaev je tvrdio da je snimljen materijal koji je delimično objavljivao i delio medijima, i na kome su zabeleženi snimci razgovora državnih zvaničnika u kojima se ugovaraju prljavi dilovi dobio od “makedonskih patriotskih obaveštajaca”. U Srbiji je na početku Vučićevog mandata proces bio značajno drugačiji – 160 snimljenih diskova pokojnog Miodraga Rakića, Tadićevog šefa službi, nije dospelo u javnost. Međutim, Vučić je temu prisluškivanja postavio kao jak populistički oslonac, i sa tog oslonca izvršio postepenu čistku unutar službi.

Ali, pre ili kasnije ista priča može biti upotrebljena protiv njega i Vučić zato preventivno deluje kad god mu se instinktivno “javi” da može doći u problem, ne hajući za spoljne okolnosti. Tako je recimo, iste te 2015. kada je i Zaev objavio snimke, Vučić usred samita OEBS u Beogradu, išao na poligrafsko ispitivanje izazvano tadašnjim sukobom sa vlasnikom Kurira Aleksandrom Rodićem. Zato i nisu u pravu oni koji misle da Saša Janković ima politički i javni profil koji nikako ne može da uzdrma Vučićevu vlast. Naprotiv, on je baš to – neko ko bi mogao da dobije presretnute podatke i da ih verodostojno objavi. Preventivna demonizacija kojom Vučićevi tabloidi deluju protiv te mogućnosti još nije dala rezultat, Jankoviću nisu pronašli ništa što je u službi Zaštitnika građana uradio na štetu poverljivog materijala i građanskih prava. Voleli ga ili ne, smatrali da je bio previše plaćen i da je amater u politici, Saši Jankoviću bi građani poverovali da objavi neki obaveštajni materijal.

Šta je sada tačno uradio Zaev da toliko iziritira Vučića ne možemo znati – jeste se slikao sa Rodićem usred najnovijeg Kurirovog sukoba sa vlašću i jeste bivši direktor EPS Aleksandar Obradović dobio savetničku funkciju u Vladi Makedonije. Vučić, međutim, nikad sebi ne dopušta ljutnju koja ne može da se poveže sa naprednjačkim populizmom. Taj populizam je zasnovan na stalnom tihom održavanju kroz tabloide “prisustva” neprijatelja. Neprijatelji su infiltrirani i u naše redove, ali neprijateljima smo i okruženi i zato stalno moramo da vodimo borbu protiv njih. To jest tu borbu vodi predsednik Srbije. Međutim, prema matrici Umberta Eka, problem sa takvim konceptom jeste što se neprijatelj ne procenjuje kako treba – ili se misli da je previše jak ili previše slab. Tako u ovom slučaju nemamo realnu sliku koji je to nivo poremećaja odnosa Beograda i Skoplja.

I to čak ako se setimo Solomona Bleka. Prema pisanju Vučiću najbližeg tabloida Informer, Solomon Blek je službenik Stejt departmenta koji je uslikan 2016. kako zajedno sa, sada obratimo pažnju na funkciju – savetnikom ambasade SAD u Beogradu Denisom Ibišbegovićem – šeta u protestnoj koloni “Patkice” beogradskim ulicama. Ako pozovete bilo kog penzionisanog radnika BIA, on će vam objasniti da redovno, od pre desetak godina, službe bezbednosti šalju savetnike po ambasadama zbog borbe protiv terorizma i sličnih problema.

Slično tome, makedonskih mediji “uhvatili” su godinu dana kasnije našeg savetnika za bezbednost Gorana Živaljevića u Skoplju, objavivši da je predvodio pristalice Gruevskog koje su upale u Sobranje i istukle Zaeva i još nekoliko ljudi. Sada smo od Vučića saznali i da je Živaljević nakon toga povučen, kao i da će biti imenovan novi savetnik. Ako hoćemo da čitamo između redova, saznali smo mnogo više – a to je da je Beograd morao da učini diplomatski ustupak, iako je to pokrivao pričom kako se Zaev izvinjavao Vučiću na neformalnoj večeri kod Federike Mogerini zbog izjava koje je davao u kampanji. Kao i saopštenjem da su Vučić i Zaev u telefonskom razgovoru sve izgladili.

I druga važna stvar – naša vlast se sili samo na one koji se ne usude da joj se suprotstave. Tu dolazimo do onog jednog procenta – a to je politika. Ivica Dačić upro se iz petnih žila da Vučićev mračni triler politički razradi – i uhvatio se podrške Makedonije Kosovu za glasanje za članstvo u Unesko. Samo što se sada sa tim ne dešava ništa – u Prištini je interregnum. Da prikupljaju potpise da učlanjenje ponovo stave na dnevni red, kosovski političari bi to oglasili na sva zvona. Ili bar na mreži Tviter gde su kačili slike srpskih manastira tokom prošle kampanje za članstvo. U ostatku tog jednog odsto, ako ima još nečega, to je direktno suprotno onome za šta naprednjački populista misli da se njegov vođa bori. Kao i u slučaju Crne Gore i tamošnjeg “državnog udara” – tada u Srbiji se odvijao slučaj “oružje u Jajincima blizu Vučićeve kuće” – predsednik Srbije pomaže da se okružimo NATO zemljama. Jer, šta u Makedoniji mogu drugo da misle, nego da voleli Srbiju ili ne, ipak treba da se od nje zaštite.

ISTINOMER

Aleksandar Vučić – predsednik i(li) premijer

Predsednik, premijer ili oba. Iako je 31. maja stupio na funkciju predsednika države, Aleksandar Vučić u javnosti, kako se čini, često i dalje nastupa kao predsednik Vlade Srbije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u toku nedelje imao je mnogo aktivnosti.

Izvor: N1

“Dogovaramo negde oko milion i po evra za izgradnju lokalnih puteva”, rekao je na otvaranju Sajma šljive u Osečini.

“Što se i Elektro-privrede tiče, mi ćemo, čini mi se, sad stanje je mnogo bolje nego što je bilo i ispunićete sve, jel tako Antiću, obaveze”, pitao je ministra Aleksandra Antića.

Da li je ulaganje u infrastrukturu ili pitanje poslovanja javnih preduzeća u nadležnosti predsednika ili Vlade Srbije? Da li je sa predsednikom Vlade Makedonije trebalo da razgovara predsednica Vlade ili predsednik Srbije? Ustav Srbije navodi da je Vlada nosilac izvršne vlasti i da ona utvrđuje i vodi politiku, dok predsednik ima više protokolarnu funkciju u predstavljanju Srbije u zemlji i inostranstvu.

Za bivšeg sudiju Ustavnog suda Zorana Ivoševića nema sumnje da se Vučić ne ponaša u skladu sa ustavnim ovlašćenjima.

“On se ponaša, ne samo predsednik države, nego i kao predsednik vlade. Vlada se, naravno, ne buni protiv toga, jer je pristala još na samom početku da radi u svoje ime, a za račun predsednika države koji je tu politiku i ustanovio”, kaže Ivošević.

A predsednica Vlade Srbije, pozivajući se upravo na odredbe Ustava, pre nekoliko dana objasnila je zašto je Aleksandar Vučić, a ne ona, razgovaro sa predsednikom Vlade Makedonije.

“Predsednik Republike, ustavnim ovlašćenjima, predstavlja zemlju u inostranstvu i on se danas čuo sa predsednikom vlade, a ja ću se u subotu videti sa predsednikom vlade Makedonije”, objasnila je Brnabić pre nekoliko dana.

“Kako piše u Ustavu, on predstavlja jedinstvo države, ali ne vodi spoljnu politiku, nju vodi Vlada, premijerka i Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova. Naravno, predstavlja je i predsednik u meri u kojoj je potrebno, ali koliko vidimo, on svaki ašov zabada, svaku vrpcu seče”, rekla je novinarka Novog magazina Jelka Jovanović.

Naši sagovornici podsećaju i na obrnut slučaj, kada se u junu prošle godine Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade Srbije sastao sa predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović.

IZDVAJAMO

VESTI

Aleksandar Vučić

  • Aleksandar Vučić – predsednik i(li) premijer

VESTI

Protest, opozicija

  • Dojče vele: Žalosne sove srpske opozicije

BIZNIS

minimalac

  • Minimalac ni za preživljavanje, poslodavci protiv povećanja

REGION

  • Zapalio se službeni automobil Milorada Dodika

SHOWBIZ

čak noris

  • Čak Noris preživeo dva infarkta u istom satu