Subota, prosinac 15, 2018

DVERI , analize

Nekategorizirano

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ

Uticaj velikih trgovinskih lanaca na lokalnu ekonomiju

УТИЦАЈ ВЕЛИКИХ ТРГОВИНСКИХ ЛАНАЦА НА ЛОКАЛНУ ЕКОНОМИЈУ

Шта ће просечни потрошач а шта домаћа економија добити од отварања још једног у низу великог трговинског ланца?

У прво време велика снижења цена ударних производа, која ће привући велики број купаца и на тај начин утицати на промене које су директно везане за опстанак и развој малих породичних фирми и пољопривредних газдинстава.

Оно чега смо сви сведоци је да се од почетка експанзије великих трговаца смањио број традиционалних продавница које су некако и налазиле начин да опстану али биће им све теже уз све јачу конкуренцију, уз велике намете од стране државе за разне таксе, порезе, услове који се прилагођавају европским стандардима и осталим трошковима. Услед ослабљене локалне конкуренције, а такође и величином и обимом посла којим се баве, велики трговци ће утицати на произвођаче, како би им максимално спустили цену производа коју мало ко може да прати, без адекватних подстицаја или заштитних мера у односу на цену робе из увоза. Има примера да велики трговински ланци имају кампању у циљу промоције домаћих производа, које би такође требало додатно мотивисати за више таквих пројеката, у виду појединих олакшица.

Субвенционисање, едукација и јачање домаћег произвођача и свих у ланцу производње би требало да буде фокус. Под изговором о усклађивању прописа са ЕУ смо дозволили неконтролисани увоз и масовну конзумацију производа од меса, без контроле квалитета а по цени далеко нижој од тржишне. Све то оставља последице на здравље становништва. Један од тих је и закон о декларисању, а по том закону смо отворили врата за увоз јефтиног залеђеног меса из Бразила, Јужне Америке и осталих земаља који имају хиперпроизводњу, а заснована је на модерним генетским укрштањима животињске и биљне врсте, на разниим нивоима а ми смо директни конзументи тих лабараторијских тестирања. У Србији је на снази забрана увоза, производње и продаје ГМО производа, а ко може да контролише исхрану таквих животиња из увоза?

Да напоменемо велику употребу антибиотика који се даје животињама три пута у току животног века, по извештају Светске здравствене организације. Сва та хемија се концентрише у делове животиња као што су хрскавице, пилеће тртице и кости, који се у Европи не сме користити ни као храна за кућне љубимце, а код нас се користи у производњи виршли и паштета за широку потрошњу. Једна велика компанија за прераду меса се мери само по томе колико има јаку машину за одкоштавање и млевење, како би искоришћеност сировине била максимална а самим тим и већи профит, где могу да се користе и делови животиње који се раније никада нису користили.. Количином биљних масти, коју највише користи кодиторска индустрија, па се сад користи и у производњи виршли и осталих месних прерађевина. Ако се виршле рекламирају да су без глутена, ја се питам одакле уопште глутен у виршлама?

Једна од ствари на које треба да обратимо пажњу је употреба вештачких адитива, појачивача укуса и разних конзерванаса од којих многи могу лоше да утичу на здравње уколико се конзумирају свакодневно, а доводе се у везу са многим болестима, од све чешћих алергија, дијабетеса, хроничних и других болести, што је научно и доказано. Шећер можемо да додамо на ову листу.

Као доказ о мањкавости и лоших регулатива, поред поменутих месних прерађевина које коштају далеко испод цене сировине за производњу је и слаба контрола увозне робе, која се слабо или уопште не контролише.

Када је све ово познато и ако се зна да се на јавним тендерима за набавку хране за градске школе, породилишта, болнице, обданишта и остале државне установе најбитнија цена производа, а ретко и квалитет онда је јасно да би требало нешто променити. Требало би обезбедити канал продаје за овакве производе у складу са тендерским условима и да се у поменутим институцијама понуди домаћа храна без конзерванаса, коју производи локално становништво уз поштовање традиционалних рецепата и начина конзервисања. Такође воће и поврће, мед и остали природни производи који су по квалитету далеко испред индустријских или увозних би требали да имају одвојену набавку.

Велики број данашње омладине која живи у великим градовима, никад нису пробали домаћи производ па су тако, не својом вољом постали идеалан конзумент за масовну производњу. Једном приликом у оквиру поставке нових рецептура, учествовао сам у тестирању ћевапа. Један смо правили по старом рецепту, који се правио искњучиво од меса и коштао је нешто више од тржишне цене, коју су диктирали велики трговински супермаркету на локалу. Други ћевап је прављен по новој рецептури која је подразумевала употребу сојиних љуспица, неколико врста адитива и појачивача укуса коју смо добили по препоруци компаније које се бави продајом адитива. Мој директор је био убеђен у нову рецептуру, а ја да ће ипак рецептура са више чистог меса бити боља.

На моју жалост директор је био у праву и победио је јефтин производ са разним вештачким додацима. Разлог се крије у томе да смо као потрошачи навикли на такав укус, а заборавили шта је укус меса, а шта вештачка творевина. Уколико младим нараштајима обезбедимо могућност да пробају и одрасту на здравим производима, касније када буду могли да бирају увек ће знати шта је квалитетна храна и трудиће се да наставе такву традицију, као и да се баве сопственом производњом са своје земље, а мање да виде једину опцију за опстанак одлазак у велики град.

Обезбедити сигурно тржиште за домаће произвођаче које ће им гарантовати боље позиционирање на тржишту мање ризика и обавезно поштовање редовности плаћања, поготову за свеже производе који се брже продају од осталих производа. Увести стандарде и категоризацију по квалитету производа, као и развој органске, БИО и остале сертификоване хране, која је све више тражена на страним тржиштима, а код нас није довољно заступљена. Код нас један од највећих произвођача органске хране има углавном робу из увоза у фрижидерима супермаркета, што би требало променити у корист домаћег производа. Очување старих и аутохтоних сорти, уз адекватан маркетинг би допринео атрактивности наших производа на страним тржиштима.

Произвођаче треба подстицати на финални производ, повезивањем и бољој промоцији на страним тржиштима како би се поспешио извоз. Уједно радити на изградњи националног бренда који би био изграђен искључиво на квалитету производа. Ми не можемо да пратимо једну Пољску по квантитету али зато можемо да их престигнемо по квалитету производа.

 

Горан Малчић

Члан Савета за село и пољопривреду

Подели вест:

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *