Nedjelja, studeni 17, 2019

Basara

Nekategorizirano

Basara o Dačiću

Preispoljna politika

Odavno (prei)spoljni Dačić nije gostovao u Famoznom, u low profile-u je neke jade ili je možda na nekoj od egzotičnih turističkih destinacija koje nisu na Visokoj Crnoj Listi.

Vrag bi ga znao. Bio kako bilo, gde god bio da bio, Dačić se izborio za Famoznu pažnju recentnim lupingom – biserom srpske političke beslovesnosti – pozivom Srbima u Americi da glasaju za Donalda Trampa, umal grešna mi duša ne napisah – Donalda Daka.

Euromahala je promptno i oštro reagovala iz kafića u krugu dvojke. Dačić je tom izjavom, kažu euromalčani, ko biva kompromitovao srpsku spoljnu politiku i umešao se u unutrašnje stvari Sjedinjenih država. Ostavimo mi sad po strani to što se srpska spoljna politika ne može dodatno kompromitovati, razmotrimo zašto je Dačić – blaguš Donaldu – stao na Trampovu stranu.

Držim da je glavni razlog srodstvo po sličnosti. Tramp je sve ono što bi Dačić želeo da bude, ali nije imao „visinu“ i nije se usudio da pita. Jeste Ivica usrdno izmećario Miloševiću, ali, znate šta, nije to bio njegov prirodni habitat. Kao čovek posebnog kova, Milošević je blagonaklono gledao na nosanje koferčića sa parama, ali pevanje po zvaničnim prijemima, zavirivanje u mindže TV voditeljki i budalesanja opšte prakse kod njega nije imalo prođu. Šta god ko mislio o o Miloševiću – a ima se tu štošta lošeg misliti – on nije bio klovn.

Dačić je svoj puni procvat doživeo tek kada su na vlast došli, ne klovnovi (u stvari da – upravo klovnovi) njegovi bivši karadušmani koji su ga – u beslovesnosti možda i većoj od Dačićeve – kooptirali u vlast sa koje od tada ne silazi, ko siroma s trešnje što reko „naš narod“. Ko ima stomak neka pročita JexS-ov zakasnelo pametni intervju u poslednjem broju Vremenu, saznaće da nas je JexS u stvari spasavao Dačićem.

Natrag na temu. Zašto Dačić huška Amerikance srpskog porekla da glasaju za reizbor predsednika države koja ga je, vaktile, stavila na takozvanu stop listu, dakle na spisak terorista, dilera droge i rogue state dužnosnika. Šta će, konačno, Srbija dobiti ako USA-Srbi poslušaju Dačića i reizaberu Trampa?

Evo šta. Isto ono što bi dobila ako bi Rusija poludela pa prihvatila Stamatovića ponudu da kooptira KiM, što će reći – pogolem Sebastian Kurtz od ovce, s tim što ga od Rusije – koja bezbeli neće poludeti – nikada nećemo dobiti, za razliku od Trampovog koga smo višekratno dobili i koji ćemo nastaviti da dobijamo, sve dok američka administracija – Dačić se nada po naređenju zahvalnog Trampa – ne zaboravi braću Bitići i paljevinu ambasade, što pomenuta takođe nikada neće učiniti.

A šta bi se dogodilo – sve se nešto pitam – da Tramp uzvrati recipročnom merom, pa pozove sve Srbe u Srbiji da glasaju, da kažemo, za Trio Fantastikus, što bi se, imajući u vidu Trampovu osebujnost – lako moglo i dogoditi. Ciknuo bi Dačić kao ljuta guja – naravno u javnosti – intimno se ne bi mnogo uzrujao. Zašto bi? Šta god da bude uvek će se naći neki JexS. Možda i stariji i bolji od prethodnog.

 

Komentari (9)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Najnoviji nastup pevača “Miljacke“ se samo može smatrati kontinuitetom tzv. “spoljne politike“, koja je onomad podržala Klintone (pa ih pri tom i bogato donirala sa 2 miliona $ naših para) samo zato što je AV “pametan“. Sledstveno tome, gotovo je sigurno da će Tramp izgubiti sledeće izbore…

  2. Ma nemojmo se nervirati. Raspevani (a što ne bi bio) Dačić je dobro utuvio da će naš narod Crven Ban imati na raspolaganju kad god poželi, da zavuče glavu u pesak. Bucko nam, samo, obezbeđuje da dubina peska bidne što veća, da nam ni uši ne vire (zarad zavrtanja).

  3. Ovdašnja vera u Trampa potiče iz pogrešno postavljene analogije između AV-a i Trampa. Po toj naopakoj logici, onaj ko se jednom dokopao vlasti, tu će ostati doživotno, koristeći nesmetano sve državne resurse u svoju korist….

  4. Nisi, Base, u pravu! Nije Dačić zavirivao, nego mu je ta stvar podmetnuta pod nos, kao šala-komika šaljivdžija sa neke TV (ne sećam se koje). Mora se priznati Ivici da je ostao pšribran i da se čak nasmešio, pri čemu su mu usta ličila na ono šta je video, samo u horizontalnom položaju..

  5. Nisam siguran da Milošević ne bi dobro gledao na Dačićevo pevanje po zvaničnim prijemiema. On je takođe znao i da zasvira i da zapeva, kao što je to bio slučaj u Dejtonu, dok su Alija, Tuđman i ostali smrknuti čekali da se postigne dogovor. Ali je znao i za pojas da zadene, što sa Dačićem nije slučaj..

  6. Ma kakav Daca, cmizdra obicna. Aca nam je u pravom belaju: gledam neki bir-vaktilski partizanski film. Nasi trebe sela i zaseoke od unutrasnjih neprijatela und izdajnika, lebac ih njihov, mi ih kokamo kak muhe, ali otpor… tesko uspostavis jednopartijdki sistem, streljas i ubedjujes naizmenicno i strogo cenzurativno, ama tesko lomis sirotinju i inteliganciju…. Za razumeti je Aca, bas mu nije lahko, zato ne spi, ne jedbe, ne prati opozicione medijanere..

  7. Koferče se hvali da je nekoliko džava povuklo priznanje Kosova, iako je to ustvari zasluga ruske diplomatije.A pošto su to učinile uglavnom afričke zemlje, onda je to bogami zasluga i počivšeg J.Broza, obzirom na njegovu nemrljivu ulogu u Pokretu Nesvrstanih.
    A postavlja se pitanje čemu se svinjoglavi raduje ako se zna da je upravo on potpiso B.Sporazum kojim se kao na tacni šiptrima poklanja potpuna i zaokružena državnost!…

  8. Ja sam imao, ne prekogniciju, nego jbt su ovi nenormalni – utisak, da ce Donalde Srbine (prvosrbijance) da pobedi arhianti Hilari koja je jos muckije izgazila drugosrbijanskog Bernija Sandersa. Odakle? Od gledanja crtanih filmova. I zato nisam ozbiljno shvatao svoj animiriani utisak a ono doslo, kao u crticima (South Park pa to ti je) bez da sam sam sebi na dve stoje uz bolju kvotu izlobirao neku kratkotrajnu ali korist koja veseli coveka. Kolika bi bila kvota da Trampe podrzi trio, nem pojma. Kolika kvota da u slucaju da trio dodje na ivicu (Ivica? Opet crtici) Dacic napravi quattro stagioni? Zna Vucic. Valjda. Za lobiranje nem pojma. Ako im nesto nije jasno neka uce od Albanaca? Koliko ja vidim ovde uslovno receno SAD ,lobiraju’ nas, podsecajuci nas kroz spotove da smo imali odnose i pre Sloba M i pre Voja K, i gle, nisu to uopste bili losi odnosi i nekako je i nama bilo bolje kada su bili bolji odnosi. da li je to dobro? Nem pojma. Eto, da SAD nisu bili nasi saveznici u WW1, kada je Rusija kapitulirala, kada su Francuska i UK bile na ivici, eto opet ta ivica, da ne bi SAD mozda bi se Heute stampao u Weissenstadt-u. Sve se vise pitam, da li bi to bilo toliko lose…

  9. Dale je najveći profesionalac najstarijeg zanata. Dobar je kako kubikašu tako i akademiku. Pevao il ne pevao Sebastijanu desetopostotna podrška je uvek tu. Za nju nije zaslužan samo Dale i slobodni od ratia svati se nešto pitaju.

„Pozivamo i Univerzitet Megatrend da prestane da se krije iza ministarstva i pokaže dozvolu koju tvrdi da ima“, dodaje SZS

SZS: Nema dokumentacije da je Megatrend imaо dozvolu za rad kad je Stefanoviću izdaо diplomu

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija potvrdilo je u odgovoru Savezu za Srbiju da ne raspolaže nikakvim dokumentima kojima bi se dokazalo da je firma Megatrend International Expert Consortium Limited iz Londona imala dozvolu za rad kao obrazovna ustanova.

Foto: Mup

U saopštenju se podseća da je ta firma izdala diplomu ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću.

Univerzitet Megatrend je ranije saopštio da je Megatrend International Exp. Cons. LTD imao dozvolu za rad od tada nadležnog saveznog Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, dodaju iz SZS-A.

„Savez za Srbiju je na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja tražio od pravnog naslednika tog ministarstva – Ministartsva trgovine, turizma i telekomunikacija, da dostavi dokumentaciju koja se odnosi na pomenutu dozvolu za rad za period 1990-2004. No, Ministarstvo je u odgovoru potvrdilo da ne poseduje takav dokument“, ističe se u saopštenju.

Iz SZS-a pitaju generalnog sekretara Vlade Srbije gde je papir kojim se potvrđuje da je londonska firma Megatrend International Expert Consortium Limited imala dozvolu za rad kao obrazovna ustanova, ako taj papir uopšte i postoji.

„Pozivamo i Univerzitet Megatrend da prestane da se krije iza ministarstva i pokaže dozvolu koju tvrdi da ima“, dodaje SZS.

Tenis

Švajcarski teniser jedva čeka duel sa svojim dužnikom sa Vimbldona

Federer se raduje Đokoviću

Ako obojica budu na nivou očekivanja, prvi reket sveta Novak Đoković i najtrofejniji čovek u teniskoj istoriji Rodžer Federer srešće se u polufinalu mastersa u Sinsinatiju, a Švajcarac se unapred raduje prvom meču s večitim rivalom, mesec dana nakon što ga je Srbin porazio u neverovatnom finalu Vimbldona i primakao mu se na četiri grend slem titule zaostatka.

Foto: EPA-EFE/ ETTORE FERRARI

– Jedva čekam naredni meč sa Novakom i moj prvi naredni meč da pokažem na terenu šta stvarno mogu. Umesto da kažem, „sve je loše“ ili „nadam se da ne moram više da igram tenis“, mislim da je bolje razmišljati na ovaj način. Pobeda se ne sećate tako dugo, ali porazi su ti koji ostaju duže u vašim mislima. Čak više finala u kojima ste bili blizu. Mislim da je važno to kako ću reagovati posle svega – ispričao je medijima u Ohaju 38-godišnji vlasnik 20 šampionskih pehara sa turnira iz kategorije 2.000, pre nego što su i on i Novak krenuli u borbu za tron Sinsinatija.

Naravno, novinare je zanimalo da li je i kako zacelio rane posle proćerdanih meč lopti u Londonu i nestvarnog preokreta Đokovića u duelu čiji je ritam i rezultat veći deo vremena diktirao Federer. Odnosno, kako uopšte izgleda rehabilitacija od takvih, teških neuspeha.

– Osvrćete se na sve pokušavajući da shvatite šta se stvarno dogodilo. Vraćaju vam se detalji sa finala, dobri i loši momenti, sve to kad krenete da se vraćate na teren da opet trenirate. Sve to obično prođe već posle nekoliko treninga i počinjete da razmišljate o narednom turniru, za mene to je Sinsinati – objasnio je Federer, koji je poput Novaka posle Vimbldona otišao na odmor sa suprugom i decom.

– Odmah posle Vimbldona otišli smo i uživali u Švajcarskoj. Malo sam se opustio i potom počeo da treniram. Prvo rad na kondiciji, posle toga tenis. Sve je u tome da na turnir kao što je ovaj dođete sveži i da ne preterate sa treniranjem – rekao je potencijalni protivnik branioca titule.

Inače, na putu do projektovanog duela sa Federerom, aktuelni vladar Sinsinatija neće se u trećem krugu „videti“ sa zemljakom Dušanom Lajovićem, jer je ovaj posle velike borbe izgubio od Amerikanca DŽona Iznera – 1:2 (6:7, 6:1, 5:7) i tako drugu sezonu zaredom već u prvom kolu završio učešće u singlu.

Marina Nikolić

Jezik u službi raskola

Ovih je dana, a zahvaljujući „Priručniku za upotrebu rodno osetljivog jezika“, koje su predstavili Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), lingvistika ponovo uspešno poslužila za spinovanje srpske javnosti.

Foto: Aleksandar Živaljević

Naime, ovaj se priručnik, iz više razloga, o kojima će na ovome mestu biti reči, može koristiti manje za propagiranje rodno osetljivog jezika, a više za postizanje usijane atmosfere i uvek aktuelne podele srpskog društva na one koji su za ginekološkinju ili za ginekologa, ili psihološkinju nasuprot psihologu. Uz opasku da ni kod jednog, nažalost, ne idemo redovno.

Osim toga, Priručnik može poslužiti kao još jedno Potemkinovo selo naprednjačke vlasti na najvišem nivou, u trenutku u kome imamo nedopustiv stepen diskriminacije žena, femicida i partnerskog nasilja, a istinska ravnopravnost ne postoji ni u naznakama.

Ni jedan priručnik ne može biti ključni korak u sprečavanju diskriminacije, već to jedino mogu biti zakonodavni okviri i sprovođenje zakona, što implicira političku volju u jednoj državi da se suoči s prevazilaženjem problema koji u njoj postoje. A takva klima u Srbiji jednostavno ne postoji. Rodno senzitivan jezik, odnosno preporuka za njegovo korišćenje (ne i uvođenje, jer on u izvesnoj meri i na izvestan način već dugo postoji), jedan je od sredstava za smanjenje diskriminacije žena.

Međutim, autorke nisu baš u saglasju sa dostignućima srpske feminističke lingvistike, iako se na nju uredno pozivaju. Očigledan dokaz za to je drastično sužavanje pojma rodno osetljivog jezika, svodeći ga, nažalost, samo na sufiks i uvođenje nepostojećih reči (npr. misionerka, ili računovotkinja i knjigovotkinja, umesto imenica u ženskom rodu računovođa ili knjigovođa, kad već krupije ostaje u oba roda), što smatram najvećom manom ove knjige.

Veća vidljivost žena koje obavljaju neku profesiju u jeziku jeste važno i to podržavam. Mislim da rodno osetljiv i nediskriminatoran jezik (koji osim sufiksa podrazumeva i zabranu seksizama, izbegavanje fraza tipa „nežniji pol“, „lepši pol“ i sl.) zaista može učiniti žene vidljivijim i ravnopravnijim. Ali, to je samo jedno od sredstava, a nikako najvažnije.

Kada je reč o obligatornosti upotrebe jezičkih sredstava naše društvo imalo je različita iskustva. Kroz istoriju se može videti kako se neki diskurs plasira i može efikasno plasirati odozgo, što se zaista može smatrati svojevrsnim jezičkim inženjeringom, pa imamo primer govorne etikecije u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata. Tada su, gotovo preko noći, drug i drugarica proširili domen svoje upotrebe i postali osnovno sredstvo za obraćanje i oslovljavanje

Dakle, može i to vrlo delotvorno, što ne znači da je i društveno i lingvistički uvek opravdano, ali je sasvim legitimno. To je jedan od načina promena u jeziku. Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je nedavno stupio na snagu, preporučuje rodno osetljiv jezik s ciljem promene svesti onih koji se tim jezikom služe a u pravcu ostvarivanja rodne ravnopravnosti i promene ponašanja i stavova ljudi.

Standardni jezik formiraju stručnjaci, formalna upotreba jezika podrazumeva određeni stepen obligatornosti i u tome ne vidim ništa sporno. A u svakodnevnoj upotrebi oštro propisivanje jezičkog ponašanja nije moguće.

U priručniku ima tvrdih stavova, poput izbegavanja skraćenica za titule, čemu nema razloga, jer jezik, a posebno pisani, to koristi s ciljem postizanja ekonomičnosti. S druge strane, upotreba paralelnih formi otežava i usporava komunikaciju, u nešto manjoj meri u pismenoj formi u odnosu na usmenu. Takođe, kada govorimo o standardizaciji jezika, trebalo bi izbegavati politički (ideološki) pojam demokratije. Postoje pravila na osnovu kojih se jezik normira, a ta pravila mogu, ali ne bi trebalo da budu ni autokratska ali ni demokratska. Već jedino – naučna.

Autorka je predsednica Foruma žena DS

Povezani tekstovi

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!

Komentari (13)

* Sva polja su obavezna

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

      1. Karakondžula je reč-izuzetak u prirodnom i gramatičkom ženskom rodu. Isto je kada biste tražili da se reč-izuzetak sudija „prebaci“ u muški rod. Sudija je prirodni i gramatički ženski rod. Sve reči koje se završavaju na „-a“ su gramatičkog ženskog roda. Primeri: Jovana, lopta, klima, planeta. Karakonžula i sudija su reči izuzeci koji mogu označavati prirodni i muški i ženski a gramatički su uvek ženski rod, jer se mogu odnositi i na „muško“ biće. Sudija Petar Petrović i sudija Vida Videnović. I jedan i drugi su pravilni oblici. Feministi su čak i reč sudija pretvorili u „sutkinja“. Nepotrebno a time i besmisleno.
        Ne znam da li ste znali da je reč „doktorka“ pre 100 godina u srpskom jeziku označavalo suprugu doktora. Danas niko ne misli na doktorku kao suprugu već na ženu koja je doktor. Jezik je sredstvo sporazumevanja. Jezik se nama prilagođava, ali samo kod nas se insistira da se mi prilagođavamo jeziku, a ne sagovorniku kome se obraćamo.

        1. Nisam znala za „doktorku“ ali sam cula za „oficirku“ – u malom mestu odakle su bile moje bake tako su se oslovljavale supruge oficira iz lokalne kasarne. Inace, karakondzula je prvo sto mi je palo na pamet. Protivnik sam nasilja nad jezikom bilo ko da ga vrsi. Jezik treba pustiti da se sam razvija. Evo jednog od primera takvog nasilja. Kada sam ja isla u gimanziju svi smo dve profesorke psihologije zvali psihologicarke bez da smo vodili racuna o rodnoj ravnopravnosti i/ili standardizaciji jezika. Sada se odjenom pojavila rec psiholoskinja. Meni to zvuci bezveze

        2. „Судија“ је граматичког м.р. иако се у нареднм падежима мења по деклинацији ж.р., а тако формира и облик множине („те судије“ а не „ти судије“). Као и помињани рачуновођа, или нпр. војвода, или лична имена типа Никола и Немања. А упркос „родно сензитивном језику“ постоји и читава категорија именица ж.р. које се завршавају на сугласник.

    1. Поента је да није нужно форсирати преименовања у женски род; она се остављају дејству времена, узастопних покушаја и појава предложене речи у медијима, у говору… Ја лично се не бринем око теме ”родне равноправности” у језичком смислу, већ искључиво у друштвеном смислу једнаких права не на основу пола, већ на бази максималних права човека и радника. Ова терминолошко-политичка борба дошла је са либералних западних страна, где се слободе ређају на ”штрик”, постепено током векова, у виду ”реформи”, без радикалних промена. Подсетимо се радикалних позитивних промена за жене у СССР, одмах после 1917 и у даљим годинама. За та права су се на Западу бориле жене из високе буржоазије као главни протагонисти. Право гласа женама је у Швајцарској стигло 1971! То се зове поступност и спорост у променама, на не радикална и општа окренутост друштвеном прогресу. Тако и ова родна равноправност у језику, представља димну завесу, али нека је, нека живи….

  1. У чему је проблем са изразима „нежнији пол“ и „лепши пол“? Трба ли место њих користити „грубљи род“ и „ружнији род“?

  2. Samo napred, braćo Srpkinje! Niko od naših predaka nikada nije čuo za rodno osetljivi jezik pa su se oni, sve u svemu, ipak uspešno reprodukovali. Njihov je način života bio održiv i bez toga. No nešto me drugo muči. Otkud to da sad odjednom liberalizam traži da se rodovi glajhšaltuju, a ne recimo da se glajhšaltuju klase? Radi li se tu o kompemzaciji za socijalno raslojavanje po ekonomskim kriterijima ili o prevaspitavanju narodnih masa putem sveopšteg kastriranja? Narodne mase su naime dopustile da bogati bogate do beskonačnostu ako one ne siromaše, pa zašto ne bi dopustile i da se bogate na njihovu štetu.

  3. Баш ми силеџије над језиком иду на живце., посебно када чујем „грађани и грађанке“- Женско сам и грађанин, грађанко може да ми се обрати само у личном контаку не знајући моје име.Жене неће ићи код гинеколошкиње, већ код гинеколога, рачуновођа неће рећи да је рачуновоткиња итд. Генеричке појмове (а овима који се залажу за ове идиотлуке предлажем да погледају у речник шта тај појам значи) не треба на силу мењати, сам народ то решава( докторка, учитељица итд.), а не неке у суштини језички необразоване особе. Увек се позивам на Вука, који каже да ће сам народ направити речи које му требају.Ево једне бесмислице: једног дана направе робота у женском облику. Хоће ли то бити роботкиња“

  4. Исправка мог претходног коментара. Уместо роботкиња треба стоји роботица.

    1. Meni lepše zvuči robotesa. Kao stjuardesa…
      Nisam žensko i možda zato ne razumem to insistiranje na obaveznom ženskom obliku za baš svaku profesiju.
      Verujte mi, sasvim mi je svejedno da li avionom kojim putujem upravlja pilot ili pilotkinja (pilotesa?), ili feribotom kojim prevozim auto na ostrvo komanduje kapetan ili kapetanica.
      Zašto je toliko bitno da se u govoru odmah zna da li je nosilac (nosilica? nosačica?) određene funkcije muško ili žensko? Zar baš svaka reč u jeziku mora imati odgovarajući oblik ženskog roda? Ako mora – zašto?
      Pitam se da li je to uopšte moguće baš u svim slučajevima. Na primer, šta ako za komandama lokomotive sedi ženska osoba. Ako je njen kolega mašinovođa, šta bi bila ona? Mašinovođica? Ili da odsad umesto „mašinovođa“ koristimo neku drugu reč koja ima jasan ženski oblik, samo da bismo zadovoljili formu da SVE mora imati ženski rod? Besmislica…

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

shares