Srbija danas

Beograd-Srbija

Društvo

Nelegalni projekti niču tokom policijskog časa 12

Nelegalni projekti niču tokom policijskog časa

Stanari beogradskog donjeg Dorćola, okupljeni u neformalno udruženje Komšije sa Dorćola, koji se od novembra prošle godine protivi izgradnji nove mreže trolejbuskog saobraćaja kroz njihov kraj, ponovo su u protestu od subote, jer se, kako tvrde, nezakoniti radovi sa brojnim tehničkim nedostacima nastavljaju i to u vreme policijskog časa.

Vanredno stanje i ishrana

Vanredno stanje i ishrana: Šta je organizmu potrebno i kako mu to osigurati?

Već i sama pomisao na vanredno stanje i karantin kod većine ljudi izaziva stres i napetost. Čak i uz naznake da će život uskoro početi da se vraća u normalu, stres ostaje zbog brige o zaštiti zdravlja u periodu pred nama.

Vanredno stanje i ishrana: Šta je organizmu potrebno i kako mu to osigurati? 1Foto: Pixabay/PublicDomainPictures

Svedoci smo masovne kupovine brašna, šećera, testenina, ulja – tradicionalnih namirnica za pripremu hrane koja će nam dati energiju. Ali, da bi zadovoljili potrebe organizma za optimalno funkcionisanje bitno je uključiti i drugu hranu koja sadrži minerale (kalcijum, magnezijum, gvožđe, selen, cink i druge), vitamine (A, B, C, D, E, H, K), vlakna, kao i vodu za hidraciju (uključujući prirodnu mineralnu vodu koja može značajno doprineti unosu minerala, posebno magnezijuma).

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, zdravlje nije samo odsustvo bolesti i iznemoglosti, već je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja.

Svih ovih aspekata zdravlja smo i te kako postali svesni kroz ovu globalnu korona virus krizu. Međutim, gledajući zdravlje u širem smislu, čak i kad se razbolimo, elementom zdravlja možemo smatrati sposobnost našeg organizma da se iz bolesti što pre vrati u normalno stanje.

U svemu tome glavnu ulogu ima naš imunitet. Imuni sistem je verovatno najkompleksniji sistem u organizmu, sa glavnim zadatkom da prepozna i neutralizuje razne patogene iz okoline, kao i da se bori protiv vlastitih ćelija koje se iz nekog razloga menjaju. Kako onda možemo ishranom pomoći našem imunitetu da odrađuje svoj posao najbolje što može?

Vitamini i minerali koji doprinose funkcionisanju imunog sistema su vitamin A, D, C, B6, B9, B12, kao i minerali gvožđe, selen i cink, a evo koji su njihovi prirodni izvori.

Vitamini A i D: jaje (žumance), brokoli, gvožđe, bundeva, višnje, breskve, sir, riba (losos, pastrmka), pečurke, obogaćene namirnice (mleko, maslac, namazi).

Vitamini B6, B9, B12: meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi, kvasac, spanać, pasulj, grašak, sočivo, cela zrna žitarica, zelena salata, brokoli, banane, narandže, suve šljive, semenke i orašasti plodovi.

Vanredno stanje i ishrana: Šta je organizmu potrebno i kako mu to osigurati? 2
Foto: Pixabay/RitaE

Vitamin C: citrusi, jagode, ribizle, borovnice, paprika, spanać, repa, kelj, brokoli, grašak, paradajz, krompir.

Cink i selen: morski plodovi, tunjevina, semenke i orašasti plodovi (brazilski orasi), meso (govedina, jagnjetina, svinjetina, piletina), mleko i mlečni proizvodi, pšenične klice, zob, pasulj, kakao.

Gvožđe: meso, morski plodovi, jaje (žumance), pasulj, grašak, sočivo, spanać, peršun, cvekla, semenke i orašasti plodovi, bobičasto voće, grožđe, kakao.

Ne zaboravite na adekvatan unos vode – ovu preporuku danas daju svi zdravstveni stručnjaci.

Kako bi sprečili dehidraciju, koja dodatno povećava stres, za normalno odvijanje fizičkih i mentalnih aktivnosti potreban je odgovarajući unos vode, što je u sedentarnim uslovima života oko šest do osam čaša dnevno.

Pored uobičajene vode za piće, prirodna mineralna voda je posebno korisna u svakodnevnoj ishrani, jer može imati dodatni funkcionalni učinak, posebno kada sadrži magnezijum.

Magnezijum je jedan od najvažnijih minerala potreban za stvaranje energije, rad mišića i srca, nerava i normalno psihičko funkcionisanje. Njegovi prirodni izvori su semenke, bademi, pšenične mekinje, spanać i pasulj.  Odličan izvor je i prirodna mineralna voda bogata magnezijumom koja u jednoj litri sadrži preporučenu dnevnu dozu magnezijuma, koji organizam može iskoristiti za vitalne funkcije.

Pravilna ishrana i hidracija su dodatan adut našem organizmu u borbi za zdravlje, zato mu dobrim navikama pomozimo svaki dan u svim nadolazećim izazovima.

Autorka je magistar nutricionizma

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Opozicija (ne) odustaje od protesta?

Opozicija (ne) odustaje od protesta

U Savezu za Srbiju juče nije bilo odgovora na pitanje hoće li odustati od protesta planiranog za danas (četvrtak od 18 do 20.05 sati) na stepeništu Skupštine Srbije, ukoliko odluka o trajanju policijskog časa bude promenjena, uzimajući u obzir da je osnovni povod za okupljanje dosad najduži policijski čas, koji je najavljen od četvrtka u 18 do ponedeljak u pet časova.

Opozicija (ne) odustaje od protesta 1Foto: FoNet/ Aleksandar Barda

Odgovor na ovo pitanje zainteresovana javnost očekuje na današnjoj konferenciji za novinare Saveza ispred zgrade Ustavnog suda u 13 sati, kada će predstavnici opozicije ovom sudu verovatno postaviti pitanje o  ustavnosti odluke o uvođenju vanrednog stanja.

Do tada će biti i poznato šta je presudio predsednik države Aleksandar Vučić, od koga se očekivalo da sinoć kaže da li dužina policijskog časa ostaje ili se nešto menja.

Na protestu će, prema najavama učestvovati lideri opozicionih stranaka i opozicioni poslanici koji žele da dođu i iskažu nezadovoljstvo zbog toga što su građani prinuđeni da provedu četiri dana u četiri zida, kao i zbog niza kontradiktornih i nerazumljivih mera koje propisuje vlada.

Građani nisu pozvani jer, kako je rečeno, organizatori protesta ne žele da ih izlažu riziku da zbog kršenja policijskog časa budu eventualno uhapšeni ili dožive neku neprijatnost.

Kakvu reakciju vlasti možemo očekivati zbog mogućeg kršenja policijskog časa i treba li opozicija da odustane od protesta ukoliko odluka o ograničavanju kretanja bude promenjena pitali smo doktoranda FPN Bobana Stojanovića. On za naš list kaže da ne veruje da će policija da hapsi lidere opozicije.

– Ne verujem da će biti hapšenja i kazni, čak mislim da se ni policija neće pojaviti. Vlasti ne bi odgovaralo da hapsi opoziciju, čije zahteve podržavaju skoro svi. Ukoliko se smanji policijski čas za jedan dan, to nije u potpunosti ispunjenje zahteva, ali ako se dozvoli svakodnevno kretanje u nekom periodu, onda bi trebalo da se odustane od protesta – zaključuje Stojanović.

Osim predstavnika članica Saveza za Srbiju, na protest bi trebalo da dođu predstavnici Pokreta slobodnih građana, Socijaldemokratske stranke, Inicijative Ne davimo Beograd i Državotvornog pokreta.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

MMF kaže da će Hrvatska zbog korone potonuti puno više od S rbije

d S

MMF kaže da će Hrvatska zbog korone potonuti puno više o

rbije. Evo zašto

Foto: Sanjin Strukić/PIXSELL

MEĐUNARODNI monetarni fond objavio je globalne procjene BDP-a po državama i manje-više cijeli svijet je u crvenom, debelom minusu. Prosječno će na svjetskoj razini BDP pasti za 3 posto uz samo nekoliko zemlja koje će zabilježiti rast, poput Indije i Kine, ali ni njihov rast neće biti onakav na kakav su navikli nego daleko manji – između 1 i 2 posto.

Europa pada dvostruko više od svjetskog prosjeka

Projekcije za Europu su lošije od svjetskog prosjeka. BDP u europskim zemljama, unutar i izvan Europske unije, prosječno će pasti čak 6,7 posto. No i od tih katastrofalnih brojki postoje još lošije – one za Hrvatsku. Prema procjenama MMF-a, hrvatski BDP past će čak 9 posto, od čega će lošije proći samo Italija s padom od 9,1 posto i Grčka s padom od punih 10 posto.

Ekonomski analitičar: Pad od 9 posto je još i dobar

“To je još najbolji scenarij. Može biti i puno, puno lošije”, rekao je za Index ekonomski analitičar Damir Novotny.

Hrvatska ekonomija jako je ovisna o turizmu i vezanim granama pa će udarac biti izuzetan. Zemlje koje manje od Hrvatske ovise o kretanju ljudi, a više o kretanju i proizvodnji roba osjetit će manji pad, iako nitko u Europi neće proći neokrznuto.

Osjetljivi smo zbog turizma

“Jučer sam slušao vodećeg njemačkog epidemiologa koji je svojim sugrađanima preporučio da ovog ljeta ne putuju. Možda će, primjerice, Slovenci koji su nam bliži biti hrabriji. Turizam i vezane industrije čine četvrtinu hrvatske ekonomske aktivnosti, a bit će još dobro ako ostvarimo i deset posto onoga što smo imali lani”, rekao je Novotny.

Jednaki pad kao Hrvatska imat će i susjedna Crna Gora, koja baš poput Hrvatske ovisi o turizmu. Nešto manji udarac osjetit će Slovenija s padom od 8 posto.

 

Manji priljev deviza od iseljenika

Za Hrvate je posebno zabrinjavajuć pad u Austriji i Njemačkoj, i to iz dva razloga. Objema zemljama predviđa se minus od čak 7 posto BDP-a. Prvi razlog za zabrinutost je što će, osim zbog pandemije, Nijemci i Austrijanci manje putovati i zbog manjka novca, što će posljedično ugroziti Hrvatsku.

Drugi, pak, razlog je da će naši građani ostajati bez posla u tim zemljama u koje već tradicionalno odlaze na rad i možda se početi vraćati u Hrvatsku. Zbog toga će se smanjiti i količina deviznih doznaka u Hrvatsku o kojima ovisi veliki broj građana.

Novotny: Navijam za veći pad

“Možda će zvučati paradoksalno, ali ja navijam za još veći pad. Nakon velikih padova slijedi relativno brz i strm oporavak. Dugotrajni, postupni padovi su najgori za ekonomiju”, smatra Novotny koji ne misli da će pad od 9 posto biti katastrofa za Hrvatsku.

“To bi značilo da ćemo doživjeti krizu kao prije desetak godina, ali ovoga puta s jačim gospodarstvom. Od pada od 9 posto možemo se oporaviti za godinu ili dvije, ako vlada ne napravi iste greške koje su se radile za vrijeme prošle krize i još je više produbljivale. Ne smiju povećavati poreze kao što je napravljeno za prošle krize. Nadam se da su nešto naučili”, rekao je Novotny koji predviđa da bi ukupna ekonomska aktivnost ove godine mogla pasti za čak 15 posto.

Šteta što nismo u eurozoni

“Da smo već u eurozoni, mogli bismo računati na novac iz fondova za ekstremne šokove, ovako će puno manje novca doći do nas. Srećom, HNB je dobro, iako nekonzervativno, reagirao povećavši likvidnost banaka, a ima i dosta deviznih rezervi. Uz to može smanjiti bankama obvezne pričuve sa 17 na 10 posto, koliko je uobičajeni prosjek, i to bi moglo imati veliki utjecaj na gospodarstvo”, zaključio je Novotny.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Bunt iz 90-ih se ori Srbijom: Bukom protiv diktature

Foto: Printscreen/Nova.rs

Već nekoliko večeri za redom u Beogradu i drugim gradovima Srbije, tačno u 20.05 časova, našom zemljom ori se zvuk kao 90-ih godina. Tada je nastalo lupanje u šerpe kao buka protiv diktature Slobodana Miloševića i počinjalo je tačno kada i Dnevnik. Sada počinje nakon aplauza podrške medicinskim radnicima i njihovoj požrtvovanosti u borbi protiv koronavirusa. I sada je to buka protiv režima i diktature – Aleksandra Vučića.

Reč je o protestu građana, koji je pokrenula Inicijativa Ne davimo Beograd pod nazivom “Digni glas: Bukom protiv diktature!”, započetom u nedelju i to odmah nakon aplauza podrške medicinskim radnicima i njihovoj požrtvovanosti u borbi protiv koronavirusa.

Povod je nezadovoljstvo građana zbog rastućeg uticaja Aleksandra Vučića u uslovima pandemije smrtonosnog koronavirusa.

Buka se čuje i u ostalim gradovima Srbije, koji su se priključili ovom simboličnom protestu.

I večeras je bilo veoma bučno u Beogradu:

Podsetimo, iz Inicijative Ne davimo Beograd navode da ovim performansom žele da pokažu da građani Srbije odbijaju da budu podanici u diktaturi u koju ih aktuelna vlast uvlači. Kako dodaju i narednih večeri će se nastaviti sa ovom akcijom i pozivaju sve građane da im se priključe.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares