Kako kriza korona virusa utiče na automobilsku industriju

Kako kriza korona virusa utiče na automobilsku industriju

UN prognozira da će pandemija smanjiti svetsku ekonomiju za 3,2 odsto, a da se ekonomska previranja i zastoj prozvodnje u autoindustriji već negativno odražavaju na automobilska tržišta, rečeno je na online konferenciji „SEE Automotive – Connect & Supply“, koju je nedavno organizovao Automobilski klaster Srbije.

Kako kriza korona virusa utiče na automobilsku industriju 1Foto: Pixabay/Jan2575

Kriza je proizvela brojne zajedničke probleme s kojima se suočava autoindustrija, poput rasta cena, odlaganja isporuke i manjka ljudskih resursa kod dobavljača, kao i skraćenog radnog vremena, navodi se u istraživanju koje je sprovelo Udruženje za upravljanje lancima snabdevanja, nabavkama i logistikom (BME).

„Celokupna svetska automobilska industrija je zasnovana na proizvodnim lancima. Velike fabrike automobila su ranije uglavnom u svojim pogonima proizvodile što je moguće veći broj delova, ali pre otprilike 30 godina su promenile sistem rada i preusmerile proizvodnju delova na svoje dobavljače, radi uštede i povećanja efikasnosti svojih pogona. Ovakva filozofija proizvodnje i poslovanja je dala dobre rezultate, ali u doba krize, kao što je kriza sa virusom Covid-19, lanci dobavljača su prekinuti. Dodatna nevolja je u tome što pandemija nije zahvatila istovremeno ceo svet, pa je još teže uspostaviti normalan lanac snabdevanja prema fabrikama automobila“, objasnio je Igor Vijatov, direktor Automobilskog klastera Srbije.

Kako bi se odgovorilo na krizu, preduzete su mere aktiviranja rezervnih dobavljača, regulisanja troškova, kao i smanjenjaproizvodnje, pokazalo je istraživanje BME koje je realizovano tokom aprila, a obuhvatilo je mala i srednja preduzeća, kao i velike kompanije pretežno iz Nemačke, ali i iz drugih zemalja Evropske Unije i Azije. Izazovi sa kojima se suočava autoindustrija i problemi na važnim evropskim tržištima odraziće se i na stanje ovog sektora u Srbiji.

„U Nemačkoj i Francuskoj se očekuju drastična smanjenja broja zaposlenih, veliki broj dobavljača ima probleme sa plaćanjem. Sektor se i pre pandemije suočavao sa velikim izazovima zbog zaokreta ka elektromobilnosti i digitalizaciji. Prodaja „Fijat–Krajslera” je pala za 77 odsto, „PSA grupa” je registrovala pad od 68 odsto, a „Reno” 64 procenta, „Folksvagen“ je prošao nešto bolje sa padom od 46 odsto“, istakao je Tomislav Knežević, rukovodilac projekta „Razvoj privatnog sektora u Srbiji” koji u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje implementira GIZ.

Međutim, on dodaje da je, s druge Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ) je implementaciona organizacija Nemačke Vlade koja u ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), podržava Srbiju kroz mnogobrojne bilateralne i regionalne projekte.

Od 2000. godine, Savezna Republika Nemačka je kroz neposrednu pomoć izdvojila za Srbiju preko 2 milijarde evra. strane, zabeležen pozitivan trend direktnih stranih investicija u ovaj sektor u Srbiji, kao i dolazak kompanija koje investiraju u proizvodnju veće dodate vrednosti, sa većim nivoom znanja i većom kompleksnosti proizvoda.

Osim toga, otvaraju se nove mogućnosti za lokalizaciju proizvodnje i veće uključivanje domaćih kompanija. Ipak, globalan izazov sa kojim će se u narednom periodu suočiti i automobilske kompanije u Srbiji ukoliko žele da zadrže svoju konkurentnost na međunarodnim tržištima je digitalna transformacija.

„Neophodno je da se kompanije u Srbiji uključe u proces digitalne transformacije, više sarađuju sa naučno istraživačkim institucijama i obrazovnim sistemom i više investiraju u inovacije. Nadamo se da će podrška države u tome biti značajna. Takođe, dobroje što je digitaln transformacija u Srbiji prepoznata i našla svoje mesto u važnim strateškim dokumentima tako da kompanije mogu da očekuju značajnu podršku u budućnosti“, smatra Tomislav Knežević.

Usled krize izazavane pandemijom očigledno je da će se autoindustrija promeniti. Doći će do transformacije ne samo proizvoda već i potreba potrošača, istaknuto je na konferenciji „SEE Automotive – Connect & Supply“.

Predviđanja su da će potrošači u budućnosti više koristiti uslugu deljenja automobila, te da će manje posedovati sopstvene. Ovo će uticati na porast potražnje za uslugama mobilnosti automobila, koje će u budućnosti biti mnogo više korišćene i profitabilnije.

Kriza u sektoru autoindustrije koja je dovela do prekida proizvodnje, odlaganja isporuke i u krajnoj liniji smenjenja proizvodnje i prodaje, će svakako ostaviti posledice, a njen dalji razvoj zavisiće od mnogih faktora poput digitalizacije i prilagođavanja promena i trendovima, a pre svega novim potrebama potrošača.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares