Neophodno tri puta veće ulaganje u čistu energiju

Novi izveštaj IEA: Neophodno tri puta veće ulaganje u čistu energiju

U nedavno objavljenom specijalnom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), o inovacijama u području čiste energije, navodi se da je dostizanje globalnog cilja neto nulte emisije ugljen-dioksida do 2050. nemoguće bez velikog ubrzanja razvoja čistih tehnologija.

Novi izveštaj IEA: Neophodno tri puta veće ulaganje u čistu energiju 1Foto: Pixabay/Skeeze

Kako prenosi Bloomberg, na osnovu IEA izveštaja, donosioci odluka će morati u ovoj deceniji da utrostruče količine novca namenjene za istraživanje i razvoj dobijanja čiste energije u svrhu izbegavanja najgorih posledica koje nam klimatske promene mogu doneti. Isto važi i za privatne kompanije i investitore.

IEA je sprovela analizu više od 400 čistih energetskih tehnologija, naglašavajući da, iako obnovljive tehnologije koje se trenutno koriste mogu obezbediti znatno smanjenje emisija ugljen-dioksida, one same nisu dovoljne za zaustavljanje globalnog zagrevanja. Veliki deo smanjenja emisija do 2050. zasniva se na tehnologijama koje još uvek nisu ušle u masovnu upotrebu, piše Milica Simonović za portal Klima101.rs.

Dok su u proizvodnji električne energije emisije značajno smanjenje zahvaljujući napretku tehnologija obnovljivih izvora energije, a pre svega zbog sve veće prisutnosti vetroparkova i solarnih farmi, u drugim sektorima nephodne su inovacije i dodatne investicije, ne bi li se i na tim poljima redukovala emisija ugljen-dioksida.

„Bez dekarbonizacije transportnog sektora, ne postoje šanse za postizanje klimatskih ciljeva’’, izjavio je izvršni direkotr IEA, Fatih Birol za Reuters.

Pored transportnog sektora, značajnu ulogu igra i teška industrija. Tehnologije koje obezbeđuju proizvodnju cementa, čelika i određenih hemikalija bez upotrebe uglja, postoje, ali se i dalje nalaze u ranim fazama razvoja, čekajući na investicije koje bi omogućile njihovu primenu u industrijskim razmerama.

Četiri najkritičnije tehnologije u koje je potrebno ulagati jesu skladištenje obnovljive energije, hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida iz atmosfere, energija biomase i proizvodnja čistog vodonika, koje su uglavnom u fazi razvoja i/ili su skupe.

Ukoliko bi se novac, koji se trenutno širom sveta izdvaja za oporavak privrede nakon pandemije novog korona virusa, u sumama koje se broje milijardama dolara, uložio u tržište gorenavedenih novih tehnologija, moglo bi da se spreči emitovanje oko 60 milijardi tona ugljen-dioksida u atmosferu, što je duplo više nego što je globalno emitovano iz energetskog sektora u 2019, navodi se u specijalnom IEA izveštaju. Kompletan izveštaj možete pronaći OVDE.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Komentari (2)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

    1. Бесмислица заиста, али, кад већ помињете „гурање река у цеви“, умете ли да објасните да ли те реке излазе на другом крају те цеви, или у пропаганди против мини-хидроелектрана не важе закони одржања?!

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares