Nije preterivanje govoriti o milion ljudi bez prihoda

Predsednik UGS Nezavisnost

Zoran Stojiljković: Nije preterivanje govoriti o milion ljudi bez prihoda

Sve nam govori da je pandemija nepredvidiva, a privreda poput naše koja je orijentisana ka EU neće tako lako izbeći recesiju i biće dobro ako budemo na nivou pada proizvodnje od tri odsto.

    
Zoran Stojiljković: Nije preterivanje govoriti o milion ljudi bez prihoda 1Zoran Stojiljković Foto: Beta/Milan Obradović

To kaže za Danas Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, i napominje da su mere pomoći Vlade bile obilne, ali nedovoljno selektivne i nedovoljno dugoročno usmerene na one koji su najviše pogođeni.

„Neke mere poput 100 evra pred izbore nisu dale efekta, jer dosta para je utrošeno, a efekti su mogli biti veći. Para nema to su rekli i otvara se pitanje imamo li snage u razgovorima da dođemo do neophodnog, novog, manje izdašnog i selektivnijeg paketa mera“.

* Da li je bilo razgovora sa Vladom o tome?

– Vlada više ne postoji. Iznudili smo dva sastanka SES-a u martu i pre nekih 10 do 15 dana, ukazali na činjenice i tražili čim se formira vlada da idemo na evaluaciju onoga što je urađeno jer ako hoćete nešto da preduzmete mora da se vrednuje ono što je do sada urađeno. Da onda vidimo šta su moguće mere, mislim da će tu ovoga puta biti visoka saglasnost sa poslodavcima, jer osim produženja olakšica i mera poput parafiskalnih obaveza i činjenice da neko PDV plati po realizaciji, jeste bitno da dalju pomoć dobiju oni koji su pogođeni, oni koji imaju pad proizvodnje manji od 15 do 20 odsto stvarno ne treba da konkurišu ni za kakva sredstva i to je i do sada bio promašaj.

* Imate li podatke ili procene o tome koliko je ljudi od marta ostalo bez posla?

– Kada saberete broj onih koji su već nezaposleni, dodate tom broju od 550.000 i onih 200.000 do 250.000 ljudi za koje se procenjuje da će ostati bez posla i one koji su bili u inostranstvu, a koji se većinom neće vratiti tamo, to dođe nekih 900.000 ljudi i nešto više. Ako uzmete u obzir i one koji su u sivoj ekonomiji ostali bez posla, onda je to još više. Nije preterivanje govoriti o milionskoj masi koja je ostala bez prihoda i bez životne sigurnosti, a tu su i umetnici, frilenseri, oni koji rade na privremeno-povremenim poslovima. Pritom, svi ovi podaci koje dobijamo su o zaposlenima, a šta je sa radno angažovanima, onima koji rade preko agencija, PP ugovora.

* Ko je najugroženiji?

– Ovo je kriza i tražnje i ponude. Ljudi se uzdržavaju od kupovine, i bez zatvaranja granica sigurno bi manje letovali, manje kupovali automobile i onda to smanjuje i proizvodnju, a očekivanja su da će ona i dalje da se redukuje. Iz toga se može izaći tako što bi se davanja usmerila na to da se neki poslovi održe, a, s druge strane, važne su javne finansije, jer se strane smanjuju. Treba da se forsira tamo gde mogu da se dobiju neki rezultati, prosveta, zdravstvo, infrastruktura, da se preorijentišu davanja, jer ovo stvarno nije vreme za stadione i jarbole.

* Šta će sindikat predložiti, šta očekujete od države da uradi?

– Prioritet je da učestvujemo u nečemu što je nesvakidašnje za sindikate, a to je učestvovanje u podeli odgovornosti oko daljeg paketa mera. Stara je izreka da višak moći vodi u manjak odgovornosti, tako da odgovornost praktično treba da bude prisutna i treba da bude podeljena. Kada pregovarate o zadržavanju radnika i značajnijeg rasta zarada uvek se opredeljujete za prvo, ali to ne znači da ne treba ispravljati disparitete i u okviru krize truditi se da se i dalje ne povećava nejednakost, što se u krizama po pravilu dešava.

Druga stvar je da sačuvamo radna prava i proces kolektivnog pregovaranja, jer, imamo primer, u Boru u Ziđinu, gde se dešavaju neke neviđene stvari da vam se predradnica razboli i vama uzmu 20 odsto od plate. Uglavnom, veoma je to rašireno, tamo gde je strani kapital imate ogromne probleme. Naše je da odbranimo dostojanstveni rad.

* Pomenuli ste jedan primer, kakvi su poslodavci prema radnicima?

– Ne mogu globalno da kritikujem poslodavce, većinom su to ljudi koji imaju socijalni senzibilitet i hoće da sačuvaju radnike. Deo poslodavaca, međutim, apsolutno ne poštuje domaći poslovni okvir i pravno zakonodavstvo, izbegava bezbednosne forme, sve mere bezbednosti. Pojavio se vrlo čudan problem, moralne ili čak mentalne prirode da na osnovu nečega dobijete u firmi minimalac, a onda u direktnom razgovoru sa tim radnikom poslodavac pokušava da mu uzme 18.000 dinara da pokrije poreze i doprinose.

* Govorite sada o jednom primeru ili ih ima više?

– Naravno to se uvek radi u četiri oka, nema svedoka, ali su veoma razvijene indicije da to postoji u praksi. Ne, niko vam to neće reći, a to se dešava. To je za inspekciju rada. I njoj je to teško dokazati. Kada budemo valorizovali sve ovo, treba videti ko je sve uzeo minimalce, a da mu to nije bilo neophodno. I kada se radi o pomoći od 100 evra, po meni je sramotno to što nisu obuhvatili i decu, jer nama trećina dece raste u siromaštvu.

* Istraživanje Centra za visoke ekonomske studije pokazalo je da je 110 miliona evra mesečno bila državna pomoć za firme koje nisu imale gubitak prihoda.

– To govorim, socijalna klauzula mora da postoji, mora biti negde usmereno. Ne treba ti državna donacija ako ti promet ili profit nije pao za 10, 15 ili 20 odsto. Politika subvencija govori da je zadnjih sedam do devet godina, preko 90 odsto subvencija dobio korporativni kapital, ne domaći investitori. Pitanje je i da li su naši sposobni da to iskoriste, ali očito nisu imali ni šansu.

* Kakav je plan sindikata za jesen?

– Ako ne dočekamo formiranje vlade, probaćemo da se dogovorimo sa poslodavcima, jer razgovarati sa vladom kojoj je istekao rok upotrebe nema smisla. U situaciji konfuzije i pandemije ne znam na osnovu čega neki očekuju vruću sindikalnu jesen, biće ogromnog nezadovoljstva, besa, povremenog protestovanja, ali u osnovi tih protesta će, pre svega, biti apeli za pomoć.

U Srbiji nema dijaloga

„Ovo je najgori mogući izborni rezultat za samu vlast. U pluralnom parlamentu imate i neku delujuću, funkcionalnu opoziciju, relativnu izbalansiranost snaga, imate klimu pregovora i dijaloga. Ovo je parlament bez opozicije gde nema nikakvog institucionalnog dijaloga, još ako nema i ovog socijalnog – na čemu smo.“

Minimalac

„Polovinom avgusta počinju i pregovori o minimalnoj zaradi, naš cilj je bio da dođemo do nivoa minimalne potrošačke korpe, nekih 37.000 dinara. Videćemo koliko je moguće to dostići i postoji li sada prostor za to.“

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

    

Komentari (12)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Poštovani profesore,
    da li ste upoznati sa činjenicom da pravi sindikati na Zapadu, kada organizuju štrajk, isplaćuju minimalu radnicima koji štrajkuju, jer poslodavac nije u obavezi da plaća radnike kada ne rade. A kod nas? Ja lično nisam video nikakvu korist od članarine koju plaćam. Ni pravnu, ni materijalnu.

  2. Zlatno, napredno doba. Vođa bi rekao nismo mi krivi krivac je kriza. Ali su isto tako napadali i Ds koji se takođe vadio na krizu.

  3. Cenjeni Profesore izuzetan tekst ali se mora prigovoriti da se ovog momenta u gradskoj uprav Beograd zavrsava Pravilnik kojim ce se otpustiti do Decembra meseca bar 30 % zaposlenih. Ceo sistem je osmisljen kao zastita od Covid 19 gde se zapsleni rasporedjuju da rade po jedana ili najvise dvoje u velikim kancelarijama. Naravno svi sns bot koji su sa platama u rasponu 90 000 do 115 000 dinara su trenutno na Radu od kuce dok su posteni i strucni zaposleni sve vreme bili izlozeni virusi dolzeci na posao a sada vec za koji dana ce nacelnica Sandra Pantelic objaviti Proglas kojim ce biti isplata plate u visino do 75% za zaposlene koji se nadju na listi za otpust …..Profesore sistem SNS je unisti sve u gradskoj upravi Beograd koja je bukvalno blokirana i zarazena gde se na svakom korku virus siri Vucicevom progresijom. Zato dragi MoJ Profesore u dobranu i DO POBEDE.

    1. Nije taj i takav sistem, bas SNS-ov , DNK analizom , taj genom je samo mutirao…!! SNS je samo treci talas , tog birokratsko-menadzerskog virusa…

    2. Stalno pises o toj gradskoj upravi i jednoj te istoj osobi a vidis ima nas koji raspolazemo relevantnim podacima iz pouzdanih a ne „rekla-kazala“ izvora ali je pitanje da li to ove novine uopste zanima da se dostavi na raspolaganje. Tacan cenovnik bagatelnog a izobiljnog skupstinskog restorana, podaci o osobama fiktivno zaposlenim u JP sa visinama „zarada“ (tamo zaradjuje samo pomocno osoblje-obezbedjenje,cistacice i sl i niko vise) za skupstinske odbornike,evidencijom „prisustva“ na izmisljenim radnim mestima i da,tacno je ovo sto pises i u „izvedbi“ SNS i SPS ia naravno finansirano od „reketiranja“ svih nas ovde u Beogradu. Gomila nesposobnoh parazita na tako maloj povrsini ne moze rezultirati bilo cime osim pretvaranjem Beograda u poligon za kriminalne talove i dilove na stetu 70% stanovnika. To pokazuju i zvanicni podaci rezultata proteklih izbora.

      1. Razumem sto pise o onom sto ga tisti. To radim i ja pokusavajuci da ukazem na javasluk direktora Pionikia (AB). Sad je na celo sindikata Instituta za fiziku dosla osoba koja ga je tuzila. Prema mojim saznanjima njega malo malo pa neko tuzi. Videcemo kako ce sindikat sad da funkcionise zato sto je do sada njegov uticaj bio minimalan.

  4. Profesore svako ljudsko bice treba da se bori za lepsu i srecniju buducnost, a misao da se covek bori za slobodu i zivot je postala svakodnevica jer je rad i borba uzaludna dok se vlast bori za privilegije i gleda svoj licni interes i pozicije u propalom drustvu. Izlaza vise nema sto pokazuje jasno stanje i situacija u gradskoj jupravi gde nacelnica Sandra Pantelic uvodi rad po kancelarijama od jednog do dvoje zaposeni sto je dokaz svog bezmisla u kome se sistem AV nasao. Uskoro bas Vi profesore shvaticete da su izgubljeni svi ideali i vise nicega nema pred NARODOM u Beogradu i Srbiji te da jedino ostaje USTANAK. DO POBEDE.

  5. Sindikat mora radnike da organizuje u politicku stranku, da im da logistiku i da izadju na izbore. Secate se sindikata solidarnost u poljskoj. Moguce je da to ne zelite da uradite, jer to burzuji nr bi voleli da se desi. Postaje jasno o cemu se radi.

  6. Do sada smo se nekako i batrgali, a uskoro, zbog nedostatka kontakata, nažalost, kako je i autor teksta, na osnovu realnih izveštaja, izneo, na ubrzanoj nizbrdnoj krivulji smo. Podaci o srećnoj budućnosti su bajke, za mnoge, posebno o rastu BDP-a, o neracionalnim putevima, stranim kompanijama, privatnom i posebno državnom sektoru, jer zamagljuju i zatamljuju pravu istinu o siromaštvu, nejednakosti i nepoštovanju ljudskog života. Zaista daje se firmama koje rade sa dobitkom ili pak minimalnim gubitkom a zapostavljaju se oni kojima je pomoć najpotrebnija.
    Političari su ogolili sve živo svojim pogrešnim odlukama, uzimanjem iz državne kase kao da je njihovo privatno, zato Dačiću i raste šećer, pri čemu daju bezobrazne izveštaje, bajkovite, nerealne.
    Gospodin Stojiljković, je pokretač onoga što ne sme da bude tabu tema, već o čemu treba da se raspravlja i deluje.
    Političari štite svoje interese i ne mogu da shvatim kako ljudi to ne vide. Nikakve reforme nisu postojale da se iskoreni siromaštvo ni pre pandemije i umanji njeno dejstvo, zbog pogrešne politike, ulizivanja strancima i vođenja zemlje po njihovim diktatima.
    Strašno je da oni koji imaju moć da promene nešto vode kampanju neoliberalista tako što ubeđuju građane da nisu oni krivi što su ljudi siromašni, da ako nisi zauzeo poziciju na tržištu to je tvoj problem. Nelojalna, nezdrava konkurencija, strane jake kompanije koje gde mogu ogoljuju naš privatni sektor a državni sektor nije javni već je rezervisan za političke interesne grupe.
    Korenite reforme su neophodne. Mora da se vidi i koliko je potrebno ljudima da žive bez akcenta na manjinama, jer ovo je postala većina. Svojevremeno je ružić iz sps-a rekao da je za četvoročlanu porodicu potrebno 30.000 dinara da preživi, mada je nosio, dok je to izjavljivao, sat od 150.000 eura, ali ta ideja nije loša. Preko realne potrošačke korpe može da se to utvrdi.
    I treba da se vidi kolika je mogučnosti da ljudi stariji od 60 godina odu u penziju, jer za njih nema posla( protežiraju se mladi) a i zbog virusa ne bi trebalo puno da izlaze jer su rizična grupa, bez odbitka i kažnjavanja za prevremeni odlazak.

  7. To o cemu ovaj sa fotografije prica ukljucujuci i naslov teksta se zove bankrot,ne treba da se bude ekonomski ekspert da se izvuce zakljucak. Dalje u Srbiji su sindikati,doduse kao i mnoge druge institucije,tragikomicna karikatura. Da postoji „S“ od uticajnih i za vlast iole respektabilnih sindikata,ovakav kriminogeno-robovlasnicki Zakon o radu ne bi bio ni stavljen na raspravu a kamoli vazeci. I tu je tacka. Svaka dalja prica o srpskim sindikatima je utopija,tracenje vremena i dragocene energije.

  8. Dobro, ali ako svi u Srbiji postanemo clanovi SNSa, zar nam Svemoguci ne bi garantovao posao i plate u svojim firmama? On je spreman za „90%“ na sledecim izborima, a mi moramo da jedemo, …

  9. Postovani profesore,
    Vreme je za penziju. Sindikalna borba je tezak posao, pun odricanja, zrtava, uspona i padova. Vi vise nemate energije niti vasa zivotna perspektiva tera na borbu i zrtvovanje. Povucite se i prepustite poziciju nekom mladjem koji nema drugog izbora nego da se bori!
    Svako dobro!

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares