Dubravka Stojanović

Istoričarka za Danas o preimenovanju beogradskih ulica i tome kako se zbog protivljenja našla na udaru vlasti i režimskih medija

: Branim i Vesića kad kažu da će visiti na Terazijama

Ništa pouzdano ne znamo o ubici Ante Pavelića koji je u protekli četvrtak dobio ulicu u Beogradu.

Dubravka Stojanović: Branim i Vesića kad kažu da će visiti na Terazijama 1Foto: Medija centar

Imamo knjigu „Dva metka za Pavelića“, koja je zapis Jovovićevog kazivanja sumnjive autentičnosti. Na prvoj godini istorije učimo da su memoari najnepouzdaniji izvor, da svaki podatak treba uporediti s još nekoliko izvora i dokazati šta je tu tačno a šta ne. To ovde nije urađeno. U toj knjizi se kaže da je sam Blagoje Jovović 1998. godine rekao mitropolitu Amfilohiju da je pucao na Pavelića (koji je umro dve godine kasnije), znači da ni o tome nema nikakvih drugih dokaza, nego prihvatamo to što se on sam navodno pohvalio. Ako to prihvatamo, onda treba da prihvatimo i druge podatke koji se nalaze u toj zabelešci. Na primer da je Jovović prvo bio skojevac, pa partizan, pa na kraju četnik. Kaže da je bio u četničkim jedinicama Baja Stanišića i da se s njim borio na Neretvi i Sutjesci, dakle na strani Nemaca i Italijana. Pričao je i da su im u teškim trenucima izolovanosti iz Srbije pomagali ljotićevci i nedićevci. Sve to piše u toj ispovesti, kaže u razgovoru za Danas istoričarka Dubravka Stojanović, koja se, uoči promene pomenute ulice, zbog protivljenja takvoj odluci aktuelnih gradskih vlasti, našla na udaru prorežimskih tabloida i medija.

Ako su već poverovali jednom podatku iz zapisa, dodaje naša sagovornica, zašto su odbornici SPS u gradskoj skupštini, koji se sad predstavljaju kao naslednici partizana, glasali za čoveka koji se u tim epskim bitkama borio protiv njih, na strani okupatora?

– A i ako sve to nije tačno, zamislite čoveka koji se time hvali! U njegovoj ispovesti ima i jedan nejasan deo (strana 54-55) kada ga posle atentata na Pavelića voze taksijem u jugoslovensku ambasadu u Buenos Ajresu, pa pretpostavljam da su odatle potekle priče da je on na Pavelića pucao po nalogu Udbe. Eto takav nam je taj heroj, kako ga zove Goran Vesić.

* Jasno je vrednosno stanovište sa kojeg polazite u protivljenju tome, da nijedan ubica, pa i dokazanog zločinca, ne bi trebalo da dobije svoju ulicu. Kako vidite ova nasuprot vašeg?

– Možemo da raspravljamo pravno-etički-filozofski-istorijsko-politički o moralnoj ispravnosti tiranoubistva i o tome da li je svako ubistvo na kraju ipak samo – ubistvo. To je velika tema. Jer ko određuje ko je tiranin? Za Zvezdana Jovanović je to bio Zoran Đinđić, na primer. Ali, daleko smo mi od tako složene diskusije. Ovde je pitanje da li glavni grad jedne države, a samim tim i sama država vrednosno staju iza jedne ovakve biografije slobodnog revolveraša, što kaže Svetislav Basara. Time država zvanično staje iza ideje da gomile ili pojedinci imaju pravo da uzimaju pravdu u svoje ruke. Goran Vesić je rekao da je to „ljudska pravda“, dakle ona koja je postojala pre pisanih zakona, prvobitna zajednica. Pobogu, pa još je Eshil pretvorio Erinije u Eumenide, boginje osvete u boginje pravde! Jer tu se postavlja pitanje ko je taj koji će odrediti granice te „ljudske pravde“, koja će to „komisija“ propisati koga je u redu ubiti a koga ne? Nije da takvih „komisija“ nije bilo, ali znamo kakvi su režimi koji tako odlučuju o životu i smrti. To je kao princip opasno za svako društvo, a posebno za naše u kome se suviše puta u prošlosti političkim nasiljem rešavali problemi. Podsećam – od Karađorđa do Đinđića, svi su vladari (osim Tita) bili nasilno uklonjeni ili ubijeni! To političko nasilje je naša omča oko vrata, zato stalno krećemo iz početka. Naravno da Pavelića smatram monstruoznim zločincem i to nema nikakve veze s tim što sam principijelno uvek protiv uzimanja pravde u svoje ruke. I onda kada rulja kači Musolinija glavom nadole, i kada DB ubija četničke emigrante, i kada CIA po svetu širi pravdu. A branim i Gorana Vesića kad god neko kaže da će on visiti na Terazijama!

Dubravka Stojanović: Branim i Vesića kad kažu da će visiti na Terazijama 2

* Međutim, to je izazvalo histerične reakcije, kako to objašnjavate?

– Bilo je jako zanimljivo za analizu. Nekima je to zadatak, kao Informeru ili nekim drugim medijima, tako da su oni skroz na svom mestu. Postaje zanimljivo kad kreće ta lavina u koju svi gledaju da se uključe. Kao da je negde pritisnuto dugme. Tako je zanimljiv dopis objavljen na nekom opskurnom sajtu koji je potpisao jedan broj članova SANU uz podužu listu večitih „čekača“, koji svake put pred izbore u Akademiji moraju da čine razne nepodopštine da bi ih primetili i konačno izabrali. Ali, najzanimljiviji su neki viđeni predstavnici opozicije. Oni su brže bolje potrčali u hor, složili s gomilom da je ubistvo potpuno u redu. Tako su još jednom pokazali da, što reče moja drugarica, Nataša Govedarica – narod s takvom opozicijom ne treba da brine za svoju budućnost – nema je. Pokazali su tako i ovaj put da ovde ima samo jedna misao, pa je samim tim dovoljna i samo jedna partija. Disonantnih tonova nema. Kao ni pokušaja da se o nečemu malo složenije razmisli.

* Kako vidite ceo kontekst promene imena ulicama, čiji je cilj, kako ga je Goran Vesić objasnio, menjanje naziva po toponimima iz bivše Jugoslavije jer, „ulica ne može nositi naziv sredine u kojoj se zatire sve što podseća na srpstvo“?

– To je još jedno rušenje Beograda. Primorska, Zadarska, Dalmatinska, Dubrovačka, Bosanska, Mostarska, Sarajevska, Srebrenička itd. Dobile su svoja imena prilikom prvog stručnog imenovanja ulica 1896. Tada je to bila mentalna mapa srpskih zemalja, tako da možemo cinično da kažemo da ovo nije samo udarac za jugonostalgičare, već još i više za srpske nacionaliste. Crni Vesiću! Imena tih ulica bile su izraz potrebe da se vidi preko svog plota, tako da je njihovo ukidanje, posle više od 100 godina, pravi dokaz raspada, samoizolacije od sopstvene istorije i geografije. Panični, paranoidni, ksenofobični postupak. Mi smo se pred svima u regionu hvalili da je Beograd još uvek jedini pravi grad, da nije kao ostali onako sitno, malograđanski, izbrisao sve i zatvorio se u sebe. To s tugom konstatuju i prijatelji Beograda, kao što je Dragan Markovina. Mi smo sada, kao oni najtupaviji u vrtiću, s trideset godina zakašnjenja, rešili da se svima osvetimo i sami sebi odsečemo prst.

* Ukoliko bi režim Aleksandra Vučića – priznao Kosovo, da li biste ceo ovaj „kosovski ciklus“, prenatrpan prljavim nacionalizmom, mogli da opravdate? To možemo da čujemo od pojedinih antinacionalistički nastrojenih javnih ličnosti, da se sve ovo radi zbog predstojećeg priznanja nezavisnosti Kosova.

– Nikada. To slušamo trideset godina na različite načine. Kao – jeste Milošević tiranin, ali neka završi on ovo s Hrvatskom i Bosnom pa ćemo onda mi s njim lako. Takvi političari nikada ništa nisu rešili, oni samo otvaraju nove probleme da bi zataškali stare. Tako da je ta jednačina jednostavna: takav vladalac kao mora da guši Srbiju da bi nešto važno rešio. Pošto rešenja nema – rezultat su ugušena Srbija i njegova apsolutna vlast.

* Verujete li u skoru promenu aktuelnog režima? Kakvo je vaše tumačenje onog što se pre samo tri nedelje događalo na ulicama?

– Ljudi su pukli i to je razumljivo. Ali bez organizacije, bez strukture, bez ideja ni tako snažan izliv nezadovoljstva ne može ni do čega da dovede. I opet ga je Vučić za sebe sjajno iskoristio, ubacio nasilnike, izmanipulisao proteste, pokazao golu silu kao pretnju za ubuduće. Za njega „win win“, za građane još jedan poraz.

Niko ko bi mogao da artikuliše očaj građana

* Da li vidite naznake moguće revolucije u skladu sa sve većim stepenom siromaštva i nezadovoljstva? I da li vidite političke figure koja bi taj bunt mogle da kanališu? Kakvo je vaše predviđanje budućnosti?

– Kao što sam protiv uzimanja pravde u svoje ruke tako sam i protiv revolucije. I njih nam je bilo suviše u prošlosti, diskontinuitet je naš najjači kontinuitet. Najgore je što se ne vidi niko ko bi mogao da artikuliše taj stvarni očaj građana. Ni kako, ni u ime čega. Jedina nada mi je ovaj sada neobični peticionaški pokret. Svakog dana ima nova peticija i mislim da je to iz potreba ljudi da se uvere da nisu sami, da „nas“ ima, da postoji ta „zamišljena zajednica“ onih koji isto misle. To je početak. To je način da se artikuliše kakvu mi Srbiju želimo, jer sve dok se to ne desi i čuveni Kurta i Murta će cupkati zajedno u kolcu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Komentari (22)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Dubravka… kazi vise otvoreno da bi najvise htela u Beogradu jedan bulevar Ante Pavelica! Trg Alozja Stepinca, ulica istupljenih Jasenovackih nozeva. Trg zrtava Vukašina Mandrape. Fuj

    1. E, kada bi tvoj mozak razumeo sta je ona rekla. Svi koji se sa vama ne slazu mora da su ustase i izdajnici, a ja vidis mislim da od vas vecih izdajnika nema. Unistili ste sve institucije, pokrali sve zivo, oterali najpametnije na Zapad i vi nekome kazete fuj. Vasa idealna Srbija je ona u kojoj su ostali samo idioti, starci i grobovi. Samo od koga cete da kradete onda? A da radite i stvarate ne umete.

    2. Kako si „genije“ dosao do tog zakljucka citajuci ovaj tekst, ako si uopste pismen da procitas?

  2. da nemamo dovoljno podataka o tome ko je bio Blagoje Jovovic mogu da razumem da je vazan argument. Ali ako je principijelno protiv ubstva i uzimanja pravde u svoje ruke, da li je i Gavrilo Princip po njoj terorista i ubica (kako su ga u poslednje vreme predstavile zapadne zemlje) ili revolucionar i borac za slobodu i pravdu?

  3. Pročitao sam ovaj tekst u jednom dahu. Jedino što mogu da kažem i poručim je to da i da Vas nema , trebalo bi Vas izmisliti. Hvala za sve izrečeno.

  4. Da li je ovoj gospodji problem ime atentatora na Pavelića ili, atentat na Pavelića?! Ako je u pitanju ime, ulica može da nosi sledeće ime: „Ulica heroja atentata na Pavelića“. Interesantno je da se niko nije javio da ospori „najnepouzdaniji izvor“ odnosno memoare gospodina Jovovića osim ove dežurne „dekontaminerke“.

  5. Uvek sam za slobodu govora. Ipak, onaj ko prica, mora da ima osecaj ukusa i odgovornosti, pogotoo ako to radi javno. Ako toga nema, onda je njegovo izlaganje puk bezobrazluk i samozadvolavanje.

  6. Osobe poput Dubravke Stojanovic zarobljene u 1946 godini misle da i dalje postoji samo istorija koju su pisali skojevci i komunisti.
    Sutjesjka i Neretva epske bitke smesno i tuzno,pre ce biti epska bezanija preko reka i planina.
    Cenjena koleginice primenite na sebe to sto su vas ucili na prvoj godini studija.

  7. Jedina prava istoricarka koja nije deo pseudoistoricarske Memorandum dum dum dum grupe. Ista Memorandumska kresticevska grupa je podstakla srbe na antibirokratsku revoluciju i rat od Slovenije do Kosova. Hvala gospodjo Stojanovic za vas profesionalni angazman i licnu hrabtost da se suprotsavite ratnohuskackim pseudoistoricarima.

  8. Na ssvu sreću, Dubravka Stojanović neče morati da brani Vesića od onih koji žele da ga „bese “ na Terazijama, jer se to neće desiti. Na Terazijama su na vešalima nažalost skončavali rodoljubi, za vreme okupacije, a Vesiću treba još dok je u punoj snazi, podići spomenik na istim tim Terazijama, kao jednom od najvećih „upropastitelja“ Beograda, jednog od najstarijih evropskih gradova. Čudi me samo što se dotični umetnik nepresušne mašte nije odmah setio da umesto ili pre preimenovanja ulica koje nose sramna imena, promeni naziv palate Albanije. Ali nikad nije kasno.

  9. Snezana Congradin i njena opsesija tom albanskom tvorevinom na Kosovu, nema tog teksta koji je napisala a da nije provukla priznanje. Jasno je nakon citanja samo nekoliko njenih tekstova da su prisutna licna i nacionalna opterecenja u vezi Srba ali da li je potrebno ici zbog toga u drugi ekstrem i postati veci albanski nacionalista nego sto su to mnogi Albanci? Isto tako, Dubravka Stojanovic je izjavila da je protiv uzimanja pravde u svoje ruke: „Jer tu se postavlja pitanje ko je taj koji će odrediti granice te „ljudske pravde“, koja će to „komisija“ propisati koga je u redu ubiti a koga ne.“ Zar isto ne vazi i za to koji narod i koja drzava ce se kazniti oduzimanjem dela teritorija a koja ne, ko to propisuje da Srbija mora da se odrekne dela svoje teritorije jer to je „sreca“ i „pravda“ a da Hrvati ili Albanci ne moraju da se odreknu ni jednog kvadrata onoga sta smatraju za svoju teritoriju? Snezana Congradin i drustvance?

  10. Dubravka bi najviše volela da imena ulica u Bgd budu , ako može: Fra Sotona Majstorović, Ljubo Miloš, Jure Francetić, Rafael Boban, Alojzije blaženi, Maks Luburić, , Artuković i ostali njeni idoli, kojih je mnogo.

    1. Pa sad jedan od tvojih pod imenom „marko“ je vec slicno napisao. Za originalnost treba mozak, a da mozga imas ne bio naprednjacki trol.

  11. Dok je ljudi, pravde biti neće.
    Dok je istoričara istina neće biti sasvim jasna i poznata.
    Više od polovine ulica u svim gradovima sveta nose imena ljudi koji su , na neki način, bili ubice.
    Niko od njih nije heroj za sve.
    Siroti Gavrilo Princip je mislio i želeo najbolje, ali je zbog toga nastalo najteže stradanje Srba.
    Gorana Vesića ne treba vešati na Terazijama, ali zaslužuje i on i njegov gazda doživotni zatvor!

  12. Bice vrlo zanimljiva jedna stvaj ovoj prici. Kada za 20-30 godina neko negde kaze kako vas Srbe ista povezuje sa tim teritorijama i gradovima poput Dalmacije, dezurni kreteni koji ovde pisu o ulicama Ante Pavelicu ce se prvi dosetiti da su se te ulice zvale po nekim gradovima i oblastima. A sada su prvi u redu da se imena menjaju i pored toga sto imena tih ulica datiraju (nekih) i od pre sto i kusur godina.

  13. U slučaju preimenovanja ..ulica u Beogradu…tj davanje jednoj ulici r jednog …. Po istorijskim podacima …
    četnika …Vesić je i ovog puta ..kao i bez broj puta ..do sada samo još uvek upotrebljiv
    Otirač …prljavih cipela???

  14. Ja mislim da Dubravka nije u pravu. Ulice treba da dobiju i Zvezdan Jovanovic, Legija, Arkan, Karadzic, Mladic, Ljotic, Nedic, Parovi, Farma, Kasandra, Ljovisna, Sulejman, Ceca, Milosevic, Mira Markovic, Seselj, Vucic, Dacic, Vesic, Jutka, Pahomije… tako da svako jasno zna gde i s kim zivi. To je ono sto je u Srbiji pametno, lepo i pravedno. A ne ovako da covek zbunjeno nepotrebno tumara i gubi vreme dok sve to ne shvati sam, uprkos svima, pa najranije u svojim dvadesetim bezi glavom bez obzira.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares