Famozno od Basare

Imitacija života

Gornji naslov istovremeno je i naslov „kultnog“ filma iz žanra melodrame koji je i moja malenkost vaktile gledala.

    
Imitacija života 1Foto: Stanislav Milojković

Bilo je to must see. Ne gledati Imitaciju bilo je vo vremja ono isto što i ne pročitati Igru staklenih perli. Bruka i sramota. Za poznavaoce moje filmske estetike dovoljno će biti da kažem da mi se pripušilo dva minuta nakon početka filma.

Godinama mi nije bilo jasno u čemu je tajna globalnog uspeha tog saharinskog uratka, da bi tek u zrelim godinama dokonao da se tajna krije u uspešnom uzdizanju srceparatelne banalnosti na viši, da ne kažem baš, filozofski nivo.

Pribeći imitaciji – koja ne mora uvek biti nešto loše – to znači ne biti autentičan, a biti lenj. Krajnje banalizovano, stvar se svodi na pokušaj da se uspeh u životu (i radu) postigne oponašanjem muškaraca i žena koji su u životu uspeli. Najgroteskniji (ali i najbenigniji) primer su one stotine (možda i hiljade) Elvisa Preslija, među kojima najuspešniji budu oni koji izdaleka zaliče na original.

Imitacija je do te mere raširena pojava – nema nikog ko joj nije podložan – da vaistinu nema smisla zasipati je drvljem i kamenjem, tim prije što ona, kako rekosmo, ima i svojih dobrih strana, ugledanje na dobre primere na primer.

Nezgodacija je – i to velika – kad imitacija preraste u nacionalni program i državnu politiku, kao što je to bio slučaj u Srbiji. Šta je drugo nego imitacija bio pokušaj srpske bagre i brabonjaka (svih vremena i boja) da obnove Dušanovo carstvo?

Elitni (sic!) Srbi XIX veka uočili su izvesnu sličnost između cara Dušana i sebe – i jedan i drugi su bili Srbi – pa su pomislili da po tom osnovu imaju pravo (i obaveza) da reosnuju Dušanovo carstvo. Krajnji rezultat (ako je krajnji) bio je ova Srbija koja liči na imitaciju Elvisa posle smrti.

To je zato što je Dušan bio autentičan, a ne imitator pak je – malo milom, malo silom, uz malo pameti i još više sreće – skunatorio prostranu (u ono vreme, inače, vrlo savremenu) državu kojoj se više dive i u kojoj se bolje osećaju daleki potomci nego Dušan i njegova vlastela i sebri.

Već je pri kraju XIX veka bilo otresitih Srba – Milan Piroćanac, Dimitrije Tucović, da pomenem samo neke – koji su uviđali da će melodramsko-seljačka imitacija sjaja srednjeg veka na kraju završiti tako što će biti ovako kako nikada nije bilo, njihov problem je bio što su oni koji su trebali da ih podrže – ondašnji Eurosrbi (oduvek ju je bilo) i ondašnji krugovi dvojke (bilo ih je i pre pojave tramvaja) imitirali Evropu, što i danas udarnički čine, kao što njihovi kaunterparti – umal ne rekoh elvisi – udarnički nastavljaju imitirati cara Dušana. Na kraju je završilo tako što je Kladovo – nakon što su eksplodirale neke plinske boce – postalo imitacija Bejruta. A sve će završiti – mislim u govnima – kad Beograd postane imitacija Minska.

    

Komentari (30)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Kolumnista je u pravu, nije imitacija po pravilu loša. Po tom principu, idealan kandidat opozicije na predstojećim “izborima“ za Predsednika bi bio Dragoljub Mićko Ljubičić. Njegove imitacije AV-a su već legendarne, a kad bi u program ubacio i imitaciju Tita, verni glasači unapređenih šešeljoida tome ne bi mogli da odole, i listom bi glasali za Mićka, ne kapirajući caku. Uostalom, to je pokazao i primer Belog na prošlim “izborima“ i njegov zapanjujući uspeh, a zamo je (iz zezanja) više lagao i obećavao od AV-a…

  2. Da li je Srbija država ili imitacija države ? Nismo sigurni šta su joj granice, institucije postoje pro forme, zovemo je Republika a sve poluge vlasti su u rukama jednog čoveka. Izgleda da mi živimo u izmaštanoj stvarnosti.

        1. Како сте се Ви, Аћиме, одважили да кликнете на дугме „Одговори“, да паметујете мени тј. другом коментатору?!
          Шта Вас наведе на зло?

    1. Jeste, Srbija je jedna velika imitacija države. Ima imitaciju Parlamenta, gde 250 (dobro) plaćenih imitatora imitira narodne poslanike. Zatim imamo imitacije raznih državnih institucija. Na primer, jedna grupa imitatora imitira Ustavni Sud, a jedna gospođa, sasvim sama, imitira Glavnog tužioca! Imamo i uže specijalizovane grupe imitatora koje imitiraju razne državne insitucije, kao što je na primer, Agencija za borbu protiv korupcije, REM, nacionalna TV i tome slično.
      Imamo i darovite imitatore pojedince, koji imitiraju gradonačelnika Beograda, predsednika vlade, ministre u vladi itd. Postoje čak i imitacije policije, da o vojsci ni ne govorimo!

  3. Car Dušan, Elvis, Belorusija, Tucović, Piroćanac… Fale još Đilas i Jeremić pa da kolumna bude kompletna.
    To se dešava kad se miksuje frogs i grendmaders, što jednom reče naš veliki književnik i kolega našeg kolumniste.
    Samo jako, druže Basara.

    1. Ето примера за јад и беду јавног образовања. Коментатор Иљич је оспособљен да срочи две граматички и правописно исправне реченице (и дода крилатицу на крај да бисмо знали да је изрек’о шта је имао да каже), али није способан да разуме прочитан текст, па његов исказ не служи томе да нам саопшти шта се индуковало у Милошевој свести, него да саопшти како он, друг Иљич, осуђује и одбацује провокацију декадентног и неодговорног појединца, извесног Светислава Басаре.
      Ако случајно нисте пензионисани заставник Је-Не-А, друже Иљичу, предлажем да се неправда исправи и да Вам се то звање додели почасно!

  4. U pravu je Bas. Ovog puta.
    Pokušaj imitacije Dušanovog carstva se (neslavno) završio na granici Karlovac-Karlobag-Virovitica, presedanje u Maloj Krsni. Zato sad imitiramo na manjoj skali. Na primer, vrlo rado, masovno i unosno imitiramo diplome, doktorate i ostale vaspitno-obrazovne papire. Dalje, masovno imitiramo nekakvu superiornu pamet i sposobnost, koju dokazujemo članskom kartom Biblioteke. A oduvek smo vrlo rado imitirali nekakvu slavnu istoriju u kojoj su za nas rezervisane isključivo uloge div junaka, bez mane i straha, sve sam go vitez na belom konju. I to od ameba, pa sve do današnjih dana, a tvrdo stojimo da će tako ostati i do kraja večnosti.

    1. Хоће, без сумње. Прота Матеја започиње своје мемоаре примедбом да се „међ народом“ испредају фантастичне приповетке и риболовачка јунаштва, без обзира на то што још има много живих људи који се сећају шта се стварно збивало…
      (Јавите Пеђи да је „друг“ Миливоје изјавио да комуњаре немају монопол на лагање.)

  5. Shodno naslovu ovo to je nedelja kad su slonovi krenuli ,I objavili da su krenuli ,svojom stazom.Kraj staze samo Oni znaju,a mi pratimo I navijamo za Neki „Novi“ pocetak.Nikog nista vise ne moze da dojmi Zadojeni I prirodno nezgrapni sa lose dimenzionisanim ocima svesni svog belosvrstskog farbanja istine,jer nije sve Belo I Crno,vec odavno raznobojno ,ostavljaju sve nekom drugim da resi za spasenje puta neminovnosti bezgranicno ogranicenom resenja jer distanciu odredjuju surlom.Svaki drugi metod I’m je stran,Nema apstrakcije I imitacije a kamoli opustenosti zbog prolaznosti vremena. Vaznost Vukove ulice je karakterna ,a ti vodi gde CES da pleses I velicas Tarzana.Jesi li se Dana’s uhvatio za fasizam Basara I arlauknuo:Foliranti,muzikanti,,fabrikanti,potrosaci ljudi,pamet se ne kudi! Women in chain ….❣️

    1. Рекох Вам већ да искорак у поетско мора да буде интелигентан.
      Мора да „шкљоцне“. Мора да има зрно истине да се закотрља кад заљуљате речи.
      Иначе, буде ћорак.

  6. I Srbija mu dođe neki svet ako nije baš pravi cvet. Ako ćemo pravo po hrišćanskoj eshatologiji Dušanovo carstvo nije moglo da zamre i nestane. („Nema smrti bez sudnjega dana“). Moglo je samo da promeni pojavni oblik, što se vremenom i dogodilo, zato danas na sceni imamo Vučićevo napredno carstvo. I zato se ne može reći da ovako nikada nije bilo kad je oduvek baš ovako bilo.

    1. Није било потребе за замирањем и нестанком „Душановог царства“, јер такво што није уистину постојало. И оригинал је био лажан!…

  7. Ciste imitacije su administratori, ne samo ovde (veci katolici od Pape), zatim raznorazni zagovornici „ulaska u Evropu“, uz obavezno ALI, a tek „navijaci“ sto vole da imitiraju navijanje za „stub srBstva“ a ustvari vecina su u zabludi, a manjina uspesni biznismeni (takozvani „preduzimaci“).

  8. Basara neka ponovo pogleda film. To nema veze sa ovom nazovi drzavom niti sa ovim politicarima. Ako se uzme u obzir i protok vremena, film je remek delo.

  9. Kolumnista ne pominje Tita kao daleko aktuelniju imitaciju, uglavnom neuspesnu, od strane vecine lidera drzava nastalih na razvalinama ex Jugoslavije

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares