Muzej papira i štampe

Dopisnica

Estonija: Muzej papira i štampe u Tartuu

Da li biste želeli da napravite papir od stare tkanine, slame ili bambusa? Da na njega prenesete crtež koristeći staru Gutenbergovu presu?

    
Estonija: Muzej papira i štampe u Tartuu 1Foto: Lična arhiva

Upravo je to moguće u muzeju štampe i papira po imenu Tajpa (TYPA), u estonskom gradu Tartuu, Evropskoj prestonici kulture 2024. godine. Uprkos nameri da od zaborava sačuva tradicionalne načine štampanja i postupke ručne izrade papira, muzej nastao pre nekih desetak godina kao volonterska inicijativa nekoliko entuzijasta, nikako nije tradicionalan jer posebnu pažnju poklanja ekologiji, reciklaži i komunikaciji sa posetiocima.

Muzej je smešten u nekadašnjoj fabrici obuće, u blizini popularnog Aparata (džentrifikovane fabrike iz sovjetskog doba), gde je i dalje knjižara Farenhajt 451°, sastavni deo muzejskog koncepta, u okviru kojeg funkcioniše i rezidencijalni umetnički program, na čiji poziv sam doputovala u Tartu.

Muzej poseduje kolekciju starih štamparskih mašina i alata, velik izbor drvenih i olovnih slova, studio za grafiku, izložbenu galeriju, papirnicu, čak i sopstvenu staklenu baštu u kojoj uzgajaju povrće.

Tajpa zaista nije muzej kakav bismo po definiciji očekivali da bude jer nekoliko vekova stare štamparske mašine i prese su i dalje u upotrebi. Interesantno je i da će vam muzej pokazati ne samo volonteri već i glavni menadžer, dizajner ili knjigovođa, jer čini se da Estonci, poput Skandinavaca, nisu robovi hijerarhije.

Pošto se komunikacija sa posetiocima odvija i na estonskom, ruskom i engleskom jeziku, Tajpu posećuje dosta stranaca. Tako možete zateći porodicu Finaca kako izrađuje papir od delova iscepanih farmerica, ili devojke iz Rige koje rođendan slave uz radionicu serigrafije.

U muzeju se trenutno realizuje i nekoliko specifičnih projekata: uz pomoć starih mašina i tradicionalnom tehnikom štampanja osmišljeno je kolekcionarsko izdanje Egziperijevog Malog princa. Takođe, u čast 100. rođendana Reja Bredberija, autora distopijskog romana Farenhajt 451, u saradnji sa istoimenom knjižarom, u antikvarne korice odbačenih knjiga povezano je 100 unikatnih primeraka najpoznatije Bradberijeve knjige.

Mada Tajpa pomaže u reciklaži oko 3-4 tona knjiga mesečno, korice knjiga u tvrdom povezu nisu pogodne za reciklažu. Jedan deo uspevaju da „sačuvaju“ tako što takve korice iskoriste za pravljenje novih notesa, dnevnika, planera. Zato nije toliko neobično (mada se meni takvim učinilo) što sam u muzeju pronašla korice Andrićeve Na Drini ćuprije u prevodu na estonski jezik, koje sam, primenjujući „Tajpin koncept“ uspela da „spasem“.

U skladu sa razvijenom ekološkom svešću u Muzeju se upotrebljavaju reciklirani materijali kad god je to moguće: listovi svezaka od recikliranog papira izrađenog u domaćoj fabrici papira, gajbe iz radionice iz susednog dvorišta, vintidž foto-knjige, retro-tapete, stari plakati. Čak se i krpe, kojima sa slova skidaju ostatke boje, suše i koriste kao korice za sveske koje se, potom, prodaju onlajn, u Tajpi, ali i u muzejima i knjižarama u Talinu, Helsinkiju, Parizu i Lincu.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares