Električni i elektronski otpad

Šta je električni i elektronski otpad?

Poslednjih godina u celom svetu rapidno raste električni i elektronski otpad, što ekolozi i stručnjaci za zaštitu životne sredine smatraju jednim od najvećih globalnih problema današnjice.

Šta je električni i elektronski otpad? 1Foto: Pixabay/dokumol

Procenjuje se da ova vrsta otpada ima najveću tendenciju rasta na godišnjem nivou, uvećavajući se čak tri puta brže od komunalnog otpada.

U takozvani EE otpad ubraja se električna i elektronska oprema i uređaji, koji iz nekog razloga više nisu upotrebljivi, a nekada su za svoj rad koristili električnu energiju ili elektromagnetno polje, kao i sklopovi i sastavni delovi koji nastaju u industriji.

Nagle promene u tehnologiji i opadanje cena elektronskih i električnih uređaja samo su neki od razloga zašto se količina električnog i elektronskog otpada uvećava.

Glavni proizvođači ove vrste otpada su pojedinci, domaćinstva, mala i velika preduzeća, institucije, vladine organizacije, proizvođači originalne i elektronske opreme.

Šta je električni i elektronski otpad? 2
Foto: Pixabay/ andreahuyoff

Primera radi, u Evropskoj uniji u 2016. godini, kako navodi Eurostat, procenjuje se da je prikupljeno 8,9 kilograma otpadne električne i elektronske opreme po stanovniku, što je 25 odsto više u odnosu na pet godina ranije, 2011. godine.

„Ukupna količina otpadne električne i elektronske opreme prikupljene u državama članicama EU u 2016. godini znatno je varirala, krećući se od 1,6 kg po stanovniku u Rumuniji do 16,5 kg po stanovniku u Švedskoj. Varijacija u prikupljenim količinama odražava razlike u nivoima potrošnje električne i elektronske robe kao i različite nivoe performansi postojećih šema sakupljanja otpada“, navodi Eurostat.

Više od polovine (55,6 odsto) ukupne električne i elektronske otpadne opreme prikupljene u 2016. godini u EU pripisuje se velikim uređajima za domaćinstvo. Slede IT i telekomunikaciona oprema (14,8 odsto), potrošačka oprema / fotonaponski paneli (13,5 odsto) i mali kućni aparati (devet odsto). Preostalih 7,2 odsto uključuje električne alate, osvetljenje, igračke i sportsku opremu.

Da li zbog računice ili zbog toga što za mnoge starije uređaje danas nemate na tržištu zamenske delove, više pribegavamo tome da pokvarenu veš mašinu, frižider, televizor… zamenimo novim, nego da zovemo majstora da popravi. Tako se pravi otpad za koji ponekad ne znamo gde bismo ga odložili.

Ljudi na razne načine odlažu nepotrebne uređaje i opremu. Neki od njih završe u centrima za reciklažu, ali ima i onih koji se nađu među komunalnim otpadom, što nikako nije po propisima.

Šta je električni i elektronski otpad? 3
Foto: Pixabay

Naime, većina EE otpada ubraja se u opasne otpade, jer u sebi sadrži niz materijala, uključujući i teške metale, koji mogu dovesti do ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica ukoliko se ne odlažu i ne recikliraju na odgovarajući način.

Prema Zakonu o upravljanju otpadom (član 50.) takav otpad ne može se mešati sa drugim vrstama otpada. Zbog toga je, kako navode stručnjaci, potrebno da se sa EE otpadom veoma pažljivo radi, a cilj manipulisanja EE otpadom je uspostavljanje sistema za odvojeno sakupljanje električnog i elektronskog otpada.

Deset razreda električne i elektronske opreme

Potrebno je da bude razvrstan na osnovu kategorije EE otpada radi njegove dalje upotrebe, zbrinjavanja i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.

Reciklažom električnog i elektronskog otpada se postiže pravilan tretman čime se dobijaju vredne sekundarne sirovine, a pravilno postupa sa štetnim materijama i samim tim štiti životna sredina.

Zakonskim regulativama elektronski i električni uređaji razvrstani su u deset razreda električne i elektronske opreme, a to su:

*Veliki kućni aparati (frižideri, zamrzivači, mašine za pranje i sušenje veša, mašine za pranje posuđa, mikrotalasne peći, aparati za grejanje, bojleri, oprema za klimatizaciju)

*Mali kućni aparati (usisivači, pegle, tosteri, friteze, uređaji za šišanje, sušenje kose, pranje zuba, brijanje, vage, satovi)

*Oprema za informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacije (lični računari, prenosni računari, štampači, oprema za kopiranje, telefoni, mobilni telefoni, faks uređaji)

*Oprema široke potrošnje za razonodu (radio aparati, televizijski aparati, video rekorderi, hi-fi uređaji, muzički instrumenti)

*Oprema za osvetljenje (fluorescentne sijalice, natrijumove sijalice, sijalice sa žarećom niti, ostala rasvetna oprema)

*Električni i elektronski alati (bušilice, testere, šivaće mašine, alati za košenje i druge baštenske poslove)

*Igračke, oprema za rekreaciju (razonodu) i sport (električni vozići, ručne konzole za video igre, video igre, sportska oprema sa električnim ili elektronskim komponentama, druge igračke)

*Medicinski pomoćni uređaji (radioterapijska oprema, kardiološki uređaji, uređaji za dijalizu, aparati za analizu, aparati za hlađenje)

*Instrumenti za praćenje i nadzor (detektori dima, regulatori zagrevanja, termostati, uređaji za merenje)

*Automati (automati za tople napitke, automati za čvrste proizvode, bankomati, automati za boce ili limenke, poker aparati)

Iz Srbije 2019. izvezevno 17 tona EE otpada

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, tokom 2019. godine na tržište Srbije plasirano je više od 20 miliona komada električne i elektronske opreme, od čega samo IT oprema 13.189.264 komada. Podaci o vrsti i količini proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, a koji su stavljeni na tržište Srbije u 2019. prikazani su u tabeli.

Šta je električni i elektronski otpad? 4
Foto: sepa.gov.rs

„Izveštaje o električnim i elektronskim proizvodima koji su plasirani na tržište Srbije, Agenciji dostavilo je kroz informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja do 6. jula 2020. godine 5.245 obveznika naknade za upravljanje posebnim tokovima otpada. Iz dostavljenih izveštaja dobijen je podatak da je u 2019. godini izvezeno u Nemačku 17 tona električnog i elektronskog otpada, nastalog od proizvoda III razreda-Oprema informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacije. U 2019. godini je, po pristiglim podacima, prerađeno 35.559 tona otpada. Ovu vrstu otpada pretežno čini odbačena oprema“, navodi se u izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine.

Takođe se dodaje da su pored navedenih količina, operateri tretirali i 33 tona električnog i elektronskog otpada koji spada u grupu proizvoda koji su obuhvaćeni članom 144. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara i za koje se ne prate količine proizvoda stavljenih na tržište Srbije.

Najviše tretiranog električnog i elektronskog otpada, prema podacima iz izveštaja, bilo je iz razreda Velikih kućnih aparada, i to 18.178 tona, a najmanje iz razreda Igračke, oprema za rekreaciju, razonoda i sport, 0, 1 tona.

Šta je električni i elektronski otpad? 5
Foto: sepa.gov.rs

Nedostaju operateri za zbrinjavanje opasnih komponenti EE otpada

Tena Đurašinović iz Centra za reciklažu d.o.o ocenjuje da je reciklaža EE otpada u Srbiji na zavidnom nivou i da se reciklira velika količina te vrste otpada, ali da ima prostora i za poboljšanja.

„Naša procena je da se u Srbiji godišnje reciklira oko 40.000 tona EE otpada. Reciklažom od njega dobijamo komponente koje imaju komercijalnu vrednost: metal, plastiku, štampane ploče, kablove i razne opasne komponente za koje nemamo finalnu reciklažu u Srbiji, pa se uglavnom izvozi u strane zemlje i to je dodatni trošak domaćim reciklerima. Postoji dosta operatera, sakupljača, skladištara, nedostaje nam više operatera koji bi reciklirali iz uređaja opasne komponente, poput kondenzatora i baterija“, navodi Đurašinović za Danas Online. Time bi se, kako kaže, zaokružio sistem reciklaže EE otpada u Srbiji.

Šta je električni i elektronski otpad? 6
Foto: Pixabay/ ortags

Na pitanje ima li dovoljno u Srbiji reciklažnih centara, naša sagovornica navodi da trenutno posluje 15-ak operatera koji recikliraju EE otpad i prerađuju velike količine, ali da postoji mogućnost da se one uvećaju.

„Količine EE otpada se povećavaju, uređaji sve kraće traju i češće se kupuju. Na reciklažu dolaze stari CRT televizori koji su trajali po dvadesetak godina, a novi LED i plazma se kvare već posle pet godina i nakon toga završe na reciklaži“, naglašava Tena Đurašinović.

Ona smatra takođe da je neophodno stimulisati pre svega građane da predaju svoj EE otpad ovlašćenim operaterima za reciklažu, a njih da sve više prikupljaju i recikliraju.

Podsetimo, u junu ove godine ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan potpisao je ugovore sa predstavnicima 22 firme iz reciklažne industrije koje su preko konkursa ostvarile pravo na podsticajna sredstva za tretman otpada u ukupnom iznosu od 2,6 milijardi dinara.

„Važna nam je jaka, odgovorna i efikasna reciklažna industrija jer doprinosi našem najvažnijem cilju da očistimo Srbiju od otpada koji zagađuje životnu sredinu. Prerada otpada i otpadnih voda je naš prioritet i preduslov zdrave životne sredine“, poručio je tada ministar Trivan u razgovoru sa predstavnicima operatera kojima se dodeljuju podsticajna sredstva iz Zelenog fonda za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje posebnih tokova otpada (električni i elektronski otpad, otpadna ulja, gume…) kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije u 2019. godini.

A kakvi su stavovi i navike građana Srbije o električnom i elektronskom otpadu čitajte u ponedeljak, 7. septembra na sajtu Danasa, kada će biti objavljeno istraživanje koje je za Danas sproveo Demostat.

* Tekst je deo projekta „Odlaganje elektronskog otpada“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares