Polusvetska politika

Polusvetska politika

Davno je „naš narod“ rekao – a on se u to dobro razume – da onaj ko se među silne trpa i s njima tikve sadi po sili nužde guzicom drlja.

Polusvetska politika 1Foto: Stanislav Milojković

Političari malih naroda koji su poslušali mudrost svojih naroda, gledaju kako da u dodiru sa silnima pronađu zlatnu distancu na kojoj niti se smrzavaju niti ih vatra prlji.

Političari pak našeg malog naroda ne daju pet para na mudrost „našeg naroda“ – na bilo koju mudrost, uostalom – i srljaju ko muve bez glave na sretenja sa silnicima ovog sveta, Naše Visoko Biće tu nije nikakav izuzetak.

Setimo se kako su se JexS i Referendumski Lopov potukli u predsoblju Putinovog mutlaka oko prava prvenstva ulaska u Najviše Slovensko Dupe.

Još birvaktile smo apsolvirali da je čovek mali rastom samo kad savladan kompleksima preduzme da izgleda veći nego što jeste.

Slično važi i za narode, države i državnike. Svaki pokušaj da se državnik nekog malog naroda – naročito našeg – spajta na prst u dupe sa državnikom neke velike sile, završava tako da državnik malog naroda izgleda kao  provincijski đilkoš visok 165 koji se natakario na štikle i natapirao kosu da bi izgledao kao da ima 185.

To mene ne zabrinjava, naprotiv, ponekad mi bude i melem za dušu, ali me zabrinjava kad se državnici velikih sila počnu ponašati iskompleksirano kao državnici malih naroda.

Tu pre svega mislim na Trampovu đilkošku potrebu da Vučića i Hotija – u globalnim razmerama vaistinu beznačajne pojave – napravi dodatno beznačajnim usedajući ih u stolice nalik magarećim klupama i poklanjajući im olovke iz gift šopa (cena 50 centi) za uspomenu i dugo sećanje.

Iz arhivskih snimaka koji su (iz niskih pobuda) prepravili srpske društvene mreže lepo se videlo da Nikson i Buš nisu postupali tako sa Titom i Đinđićem, što ne znači da su Niskon i Buš nešto naročito uvažavali Tita i Đinđića – političari nikoga ne uvažavaju – ali znači da su uvažavali dobre diplomatske običaje, što je za rezultat imalo relativno podnošljivo guzeljanje ovog guravog sveta na putu u propast.

Još je besmislenija – zapravo na nivou je Zore Čučkuše – bila FB objava Mare Zaharove koja je Visoko Biće uporedila sa Šeron Stoun, a koja je – kad su njeni poslodavci dokonali da bi to moglo uticati na smanjenje srpskog uvlačenja u rusko dupe pribegla vađevini da je bajagi pogrešno shvaćena i da je u stvari Tramp pokaza mindžu Vučiću, a ne Vučić Trampu.

Onda je trnje iz mindže (čija god bila) pokušao da izvadi i spoljni Lavrov koji je u telefonskom razgovoru sa Vučićem blagoizjavio da će Rusija i dalje „nastaviti da pomaže Srbiju“, što se moglo očekivati, ali što me je tek dodatno zabrinulo.

Eto, poslovi ovoga sveta su dopali ruku napred opisanih individuuma, sledstveno gornji naslov ne treba čitati u značenju politika jedne polovine sveta, negu u smislu – politika polusveta.

Komentari (26)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Vučićevi promašaji u SAD su samo normalna posledica njegovog amaterizma u sferi politike i vođenja državnih poslova. On to ne vidi, on o sebi misli potpuno suprotno.

      1. Mogao bi usput da navede ko je od srpsjih državnika (od dvetisućite pa na ovamo) bio veći profesionaslac od Vučića u sveri spoljne (pa i unutrašnje) politike. Uključujući i Đinđića.

  2. Druže Basara ,

    Sad si se setio da pomeneš svog prijatelja AV, ali u nekom šaljivom tonu. Neke ozbiljnije analize one USA blamaže i nema što je za tebe i razumljivo. Kakvu još apanažu čekaš pored para iz S. glasnika?
    Samo jako, druže Basara.

    1. Gdin Basara je književnik a ne politikolog, stoga piše osvrte i lične stavove a ne analize. A Vama kanda i bez apanaže nije dosadno da vrtite istu ploču svakog dana. Samo ponekad, gospodine…

    1. Могу да га туре себи у Лафрова, а мене посебно весели братско словенско препичкавање – чисто да се пребројимо…

  3. Možda nam tako i treba. Toliko se žalimo svi na glumu i foliranje političara, tražimo da nam kažu istinu i pokažu pravo lice. Tražimo sirovu, ogoljenu istinu, pa kad je dobijemo, ne sviđa nam se.

    1. Нећемо ми ту истину, него ону „нашу истину“… Ми смо нација постмодерниста!

  4. Base, problem je što ovo naše „krečenje“ ne ide u „Pink Info“! I kojekude još, naravno. Mi Visokom nikako da damo crveni karton, ovi kod kojih je bio i uradio „uradak“ mu ga zasigurno neće dati, niti će to uraditi Visokislovenski! Ali, neki „mali“ hoće sto posto. Ovoga puta ima izgleda da i oko EU „popušimo“. Mislim definitivno, mada mi je jasno od prvoga dana njegove vladavine da mi tamo „samo kao krećemo“!

  5. Eh, Bas zaboravio si onu „pustio bi ja njega ali neće on mene“! Mada ja uopšte ne verujem da je crveno-crna koalicija usmerila naš brod (olupinu) u smeru ka Zapadu, to je više „onako šarena laža“ glumatanje da bi ISKAMČILI NOVAC SA ZAPADA. Osim para (koje svake godine dolaze sa Zapada, bez kojih bi ovde bio potop) drugo ih sa Zapada zanima NULA % Za 200 g nove državnosti Srbije i ono malo građanskog društva, ono malo socijalizacije, ono malo institucija i standarda su rusofili (1990-2020) „pustili niz vodu“. Sad smo pravo ZULU pleme idelana ruska gubernija.

    1. Не смећите с ума да се овима са истока смеши свилен гајтан, Наталија! Уме то да буде сјајна мотивација да се другови окрену западу! Тако је ономад и шоку Тито….

    2. Tako je Natalija,
      jedino što ih sa „trulog“ zapada zanima su pare, dobro de, i automobili i ostale zapadne viskotehnološke džidžabidže, dok im je srce ipak na istoku. Tarkovski je rekao: „Ruse vole samo oni koji se s njima ne graniče.“ Ruku na srce, nisu ni Amerikanci zlato, ali oni ipak daju poklone u vidu hemijskih olovki, dok nam braća Rusi uvaljuju rashodovano oružje i to za skupe pare. Ali Srbi su oduvek bili u mazo žrtveničkom fazonu, tako da je jasno kakva nam je sudba kleta.

  6. Ovo je jedno od zala koje pokriva mnoga zla koje prave njegove gluperde po Beogradu i Srbiji. Čak im ovo njegovo glupiranje daje snagu da još više i brže uništavaju svega čega se dofate.

  7. Kako se samo Marko Đurić obradovao kada je Vućić dobio hemijsku. I odmah je uvatio ritam. Vučić olovkom škljoc, a Marko rukicama klap-klap.
    Škljoc, klap-klap. Škljoc, klap-klap.

    Ja bih tu olovku proverila, CIA, snajka.

    1. Унук је френетично скандирао Аци Србину и док се потписивао совјетским плајвазом, зар не?!
      Баш Вам не иде…

  8. Vučić je bio baš na distanci od Trampa. Tramp za svojim velikim pisaćim stolom, a Vučić u stolici, oko metar udaljen od stola. To je dupla distanca u odnosu na propisanu od SZO..

  9. Živa je istina da Buš nije postupao sa Đinđićem kao Tramp sa Vučićem. On je samo, pre susreta sa njim, pitao svog savetnika: „Zašto moram opet da se sastanem sa ovim?“

  10. Šta možemo da uradim s tim što su poslovi sveta dopali ruku opisanih individua?!. Ne može svako da bude Tito.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares