Dosadom protiv diktature

Dosadom protiv diktature

Od danas, pa dok se ne naredi drugačije, Utisci o Utisku nedelje ići će u novom terminu – sredom.

    
Dosadom protiv diktature 1Foto: Stanislav Milojković

Pa da krenemo.

U prošlu, dakle, nedelju, Oliverinoj mečki na rupu su došli, sleva nadesno, Đidova La Pasionarija, Marinika Tepić, Mladen Mrdalj, politikolog, i mlađahni Grbović, jedini kandidat za predsednika PSG.

Olivera, uporna kakvom ju je Bog sazdao, nedremano istrajava u nadi da će se u jednoj od emisija pojaviti izaslanik Neočekivane sile koja se pojavljuje niotkuda i strmopižđuje Vučića ili dobra vila koji će to učiniti čarobnim štapićem, mada je verovatnije da ćemo se tirjanina rešiti tako što će Vučić – ukoliko gleda Utisak, što osnovano pretpostavljam da čini – jedne večeri lepo umreti od dosade.

Utisak već mesecima pati od teške monotonije, koja je neizbežna posledica monomanije. Svaka emisija započinje Oliverinim retoričkim pitanjima u neizbežnom prvom licu množine – „kako to da nam se dogodilo ovo“, „kako smo dopustili da gledamo ovo“ i sl.- a na ta pitanja više ili manje suvislo odgovara plejada javnih i političkih ličnosti, da bi na kraju svoja smatranja preko telefona izneli i Utiskovi podfamoznici.

Olivera, međutim, zna za jadac, pa sunovrat u totalnu dosadu eskivira tako što uvek pozove i jednog gosta koji će uneti disonantne tonove i time „podići tenzije“.

Prošlog puta to je bio Marko Mladenović, ovoga puta uloga đavoljeg advokata je zapala Mladenu Mrdalju.

Zvezda, međutim, večeri je bila dobra vila, Marinika Tepić, sa teorijom – koju inače sprovodi i u praksi – da se nenarodni režim može srušiti tako što će se SNiS-u neprestano podastirati dokumentovana nepočinstva.

E sad, kad bi Marinika to što radi radila u Češkoj ili Slovačkoj – da ne pominjemo skandinavske zemlje – nema nikakve sumnje da bi tužibapstva reagovala, ostavke pljuštale, a vanredni izbori bivali promptno raspisivani.

Problem je u tome što to u Srbiji, vekovima svestrano ogrezloj u anomiju, nema nikakvog efekta, na šta je Mladen Mrdalj Tepićki i skrenuo pažnju.

Dokumentovati crno na belo otkriće rupe na saksiji i dalje ostaje rupa na saksiji.

Vlast se zbog toga neće postideti, a još manje će „obespravljeni građani“ zbog toga „izaći na ulice i stvoriti kritičnu masu“, zato što (maltene) niko u Srbiji – osim ako i on „nije tune“ – ne vidi ništa loše u muljavinama kojima se državne pare prelivaju u privatne džepove.

To je – rekao je Mrdalj – zatvoreni krug dvestagodišnje partokratije i to će tako ostati sve dok poslanici budu odgovori svojim partajama, a ne građanima koji su ih izabrali.

Mrdalj je nadalje Mariniki otvoreno rekao da će tako ostati i kad zavladaju Đido, sloboda i pravda, jer da drugačije, ako se stvari kopernikanski ne obrnu, ne može ni biti.

Tepićka je na to pala u osrednji amok. „Ko – mi? Kako nešto tako možete i pomisliti. Pa u Sporazumu sa narodom lepo piše da mi nećemo tako raditi.“

Čuvši to, setih se onog veselnika iz vica koji je jurnuo na tarabu na kojoj je pisalo „mindža“.

    

Komentari (9)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Nama,sastavnim delovima tog prvog lica mnozine, u cije ime Gospodja Beckovic postavlja ta pitanja koja nisu ni u primisli retoricka vec naprotiv, emisija nimalo nije dosadna i monotona.Naprotiv,krcata je interesantnim i pametnim stavovima interesantnih i pametnih ljudi.Dopustam,naravno, da su nekome zanimljivost i pamet stavova i ljudi koji ih iznose dosadni pa cu u cilju konstruktivnosti predloziti takvima da se ne dosadjuju bez potrebe i trpe monotoniju vec posete,odmah tu u komsiluku Utiska i to,da im stvar bude jos povoljnija,u isto vreme kada ide dosadni Utisak,kanal sa nacionalnom frekvencijom na kome im mozda zabavnija bude kopija dosadne emisije O. Beckovic.Takvima,dalje,zelim dobru zabavu i sto brzi oblivion „teske monotonije,koja je neizbezna posledica monomanije“(sic) izazvane Utiskom.

  2. I ja se često pitam kako su Bećkovićka i njeni gosti dozvolili da Vučić pobedi na izborima i kako se dogodilo da da se, pored njih živih, crtaju čiča gliše i ubacuju beli listići koji su srušili Tadića?

  3. Nekako mi je nejasna ova kticna kritika gospodina Bsare. Ne zato sto je utvrdjeno potvrdio davno potvrdjene cinjenice koje znaju maltene gotovo svi u ovakvoj ponizenoj, uzurpiranoj i ojadjenoj Srbijici (sve manjoj).

    Pitam se, jer se ne usudjujem da pitam neke druge (poput doticnog kriticnog kriticara) koji su malo obavesteniji o svemu i svacemu, a uz to i skolske preference ih kandiduju da se malo vise pobrinu o (s)kretanjima posrnulog drustva, zahvaljujuci njihovim vodjama.

    Cini mi se da se Domanoviceva poznata prica o obnevidelim ili zavezanih ociju, usmerivacima pravaca drustvenog, bolje reci narodnog polozaja u zauzimanju puzajuceg stava, da ga „neprijatelj“ ne bi pokrio, jer je suvise otkriven.

    Ne znam dali nam je jedino NASLEDSTVO koje moze da se odredi MRZNJOM, STRAHOM, PONIZENJEM I STIDOM, ili je to neka posebna odrednica kojom smo, samo mi sa Balkana, ophrvani, vecitim iliti vekovnim prokletstvom, iz koga ne znamo, ne umemo ili necemo da izadjemo.

    Razumljivo je da smo mi Boziji rabi, nesposobni i ne dostojni sopstvenih pobuna, kako bismo makar i malo pomerili kakav – takav boljitak, jer u svom ne znanju, ne bismo imali samo malog udela a bez nikakvog ugleda, u takvim zamislima, imajuci u vidu da se ne slusaju ni oni koji imaju vise znanja i poimanja o svakom pa i ovom vremenskom protoku.

    Oni sto pokusavaju da bar nesto cine, osporavaju ih oni koji ama, bas, nista ne cine, sem otudjivanja od njih, kako bi pridobili sto vise istomisljenika.

    Ne bije se bitka pricajuci i na meku duseku kafu ispijajuci, vec na „megdan“ junacke grudi i cvrste misice pkazujuci.
    A narod, kao svaki narod, tek bi onda trupacke banuo za njim da ga osokole i pridruze mu se.
    Bez toga vajde nema, a bogami, velika nam se, verovali ili ne, gungula sprema.

  4. Olivera je, Base, dugo smatrala da ti možeš biti gost „koji će uneti disonantne tonove i time podići tenzije“, pa te je dosta često pozivala u emisiju. Ali se uvek prevarila, jer si ti jedva otvarao usta i tek po neku procedio kroz zube, tokom cele emisije.

  5. Ne znam šta je Basara bolji od svog veselnika koji se zaleteo na tarabu na kojoj ovog puta piše Marinika? Do juče se sprdao sa opozicijom koja ništa ne radi niti šta preduzima, a sada se ustremio na jedinu osobu koja dosledno i sa mnogo kuraži, umesto nadležnih organa, otkriva jednu za drugom kriminalnu naprednjačku brljotinu. Mora da je Gospodin Slučaj udesio da se, eto, istog dana i Kurir ustremi na Mariniku zbog slučaja Asecco (brat Brnabićeve).
    Od Danasa, kao jedinog još neukroćenog i nepotkupljenog dnevnika u Srbiji, očekujem da se sa više trezvenosti i manje neurotičnih prostakluka bavi presudnim pitanjem političke alternative Vučićevoj diktaturi.

  6. „zato što (maltene) niko u Srbiji – ?osim ako i on „nije tune“? – ne vidi ništa loše u muljavinama kojima se državne pare prelivaju u privatne džepove.“ Ovako je Basara podupr’ o tezu Borisa Tadića da mi nemamo političku kulturu, u koju moja malenkost ič ne sumnja. Posle nastupa profesora i pravnika, gospodina Marka Mladenovića, i njegovog besprizornog napada na nekadašnjeg predsednika Tadića, ja sam se prepala da maltene niko nema nikakvu kulturu. Boga molim da nije tako, al’ se nebo nešto zatvorilo.

  7. “E sad, kad bi Marinika to što radi radila u Češkoj ili Slovačkoj – da ne pominjemo skandinavske zemlje – nema nikakve sumnje da bi tužibapstva reagovala, ostavke pljuštale, a vanredni izbori bivali promptno raspisivani.”
    U nijednoj državi ne bi reagovalo tužilaštvo ako to što Marinika radi ne bude prikazano u medije koje rade po želji stranke koja je okupirala Srbiju. Drugo je pitanje zašto je moguća okupacija medija koje gledaju i čitaju većina glasača?! Pa zato što u njima rade najgore ljudske spodobe. A možda smo mi ostali još gori kada im to dozvoljavamo. Ne mislim da ih treba napasti fizički već taktički.
    Kada je profesoor Prvanović u nekoliko navrata, sa grupom istomišljenika, dolazio ispred RTS da im preda protesno pismo niti su ga pratili lideri bezbrojnih partija, niti su jedini dnevni list Danas i tri nedeljnjika, niti TV N1 nisu taj događaj dali mu značaj kao vest, kako i sami kažete, Dva veka! I samo o tome pisali danima i na tv govorili, na prvoj strani štampanog i na portalu uveličano vidljivo iz daleka. Pritom uzdići, slikom i rečju, slaviti Prvanovića kao spasioca države koju su okupirali lopovi i lažovi!
    Ne, to naši urednici ne znaja da urade, tačnije neće, a i živeli su u socijalizmu i uređenoj državi, a to su preneli i na mlađe kolege: Ne treba dramiti, jer o tome brine CK i drug Tito. Evo nam sada ko to i kako „brine“!
    Nadam se da će barem neki Srbin ovo razumeti. Ja sam ovo pisao uredniku portala i gloduru Danasa. No nisu me udostojili niti da mi odgovore!
    Ja kao komandir straže u gudurama Istočne Bosne, a vojnik bez čina, prinudio sam 1969. majora VB, pa podpukovnika, pa profesora na Vojnoj akademiji u Srajevu, da bi na kraju nas 25 vojnika poseto nas komandant Druge Armije, general Došenović. Postao sam slavaljen i kod vojnika i kod svih starešina. A pitanje je bilo palitičke prirode.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares