Istina o Srbiji

Istina o Srbiji, finale

Jesenju školu fenomenologije pokvarenjaštva, jada, čemera i bede čaršijskog duha nastavljamo analizom bisera podfamozne mudrosti iz pera podfamoznika potpisanog kao „Oskar“.

    
Istina o Srbiji, finale 1Foto: Stanislav Milojković

Ovako zbori Oskar, a tako (misli) da misli najmanje 85% srpske populacije: „Od tog glavonje koga bi ti, Base, izvadio iz groba i ispendrečio, zbog slobodnog mišljenja (koje je uveo Đinđić), mogao si, dok je bio živ, mnogo štošta da naučiš o pisanju!“

Ostavimo po strani opšteprihvaćenu nebulozu da bi moja malenkost, koja se – čak i po sudu najcrnjih karadušmana – smatra jednim od nekolicine najboljih živih srpskih pisaca mogla „mnogo štošta naučiti“ od Glavonje, pa razmotrimo stanje uma za koji je „poziv na ubistvo“ stvar „slobode mišljenja“, koje je „uveo“ upravo ubijeni.

Što je nažalost tačno.

Već sam dobio dva-tri SMS-a i to od Ne-Oskara koji mi nabijaju na nos tobožnju gnusobu ideje da se „Glavonja izvadi iz groba i dobro ispendreči“.

Ideja, fakat, jeste gnusna, ali je – za razliku od javnog poziva na ubistvo – fantastična i nemoguća – to, naprosto, ni Kaligula nije radio, niti će iko uraditi – za razliku od Đinđićevog streljanja koje je izvršeno.

Mnogi misle – uspešno.

Idemo dalje.

Glavonja jeste pisao mnogo veštije nego Oskar – novinarsko umeće mu niko nije sporio – nevolja je što je (takođe mnogo veštije) mislio isto tako jadno, bedno, potuljeno i pokvarenjački kao Oskar, a onda se post festum vadio da je pozivajući na Đinđićevo ubistvo bajagi mislio metaforički, tj. da će Srbija ograjisati ako Đinđić politički preživi, ali svi znamo (samo se pravimo ludi) u Srbiji je najbolji način da politički protivnik ne preživi politički – da bude ubijen.

Istina o Srbiji, finale 2

Prelazimo na Referendumskog Lopova koji je rezolutnim neodazivanjem na poziv tužibapstva da da izjavu na okolnosti Đinđićevog streljanja implicitno (i javno) priznao umešanost u udruženi zločinački poduhvat, ali koga savršeno boli Sebastian što je priznao umešanost, jer je peticijom „uglednih intelektualaca“ (isponabijam ih sve na Sebastian) oglašen neumešanim.

Pređimo na Tongu Nikolića.

Nijedno se ondašnje tužibapstvo, nakon što se Tomino proročanstvo obistinilo, nije odvažilo da rečenog priupita da li je izjavu da je „i Tito pre smrti imao izvesne probleme sa nogom“, dao nakon gledanja u kristalnu kuglu ili je možda bio nešto načuo.

Eto, tako vam je to bilo u periodu između 2002. i 2012, a onda se iznenada pojavio Vučić i „obesmislio institucije“ i „zarobio državu“.

Nije ipak sve bilo crno, nije baš sve ostalo neistraženo, neprocesuirano, neispitano i nekažnjeno, evo recimo JexS je 2009. zaglavio pred sudom zbog teškog krivičnog dela ispijanja čaše šampanjca na nekoj utakmici.

Kadija se dugo lomio da li da ga osudi na smrt streljanjem, ali se na kraju odlučio za blažu kaznu – 5.000 RSD, a ako uplati u roku od sedam dana, onda 2.500.

    

Komentari (12)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Basaru znamo kao skromnog čoveka, ali ga danas pretera u svojoj skromnosti.
    Ono jeste da je najbrži srpski pisac, što jes, jes.

  2. U današnjem broju naših novina nije loše pročitati Dnevnik koji je napisao naš čovek iz Amerike, Aleksandar Kavčić. Interesantna su mu razmišljanja u delu Utorak, 6. oktobar.

  3. Da je kolumnista dunster za pravo, to je opštepoznata činjenica, to, uostalom i sam priznaje. Dakle, ne odazivanje na poziv tužilaštva ptotivničke, pristrasne strane, ne predstavlja priznavanje krivičnog dela, več nepriznavanje takvog tužilaštva. To je i samo tužilaštvp szhvatilo i nije preduzelo mere za njegovo privođenje i sl.

  4. Šta to ima u Oskarovom komentaru „jadno, bedno, potuljeno i pokvarenjačko“? Čovek je samo napisao da je Basara mogao od Tijanića, dok je bio živ, mnogo štrošta da nauči o pisanju. Ni Oskar, niti bilo ko, ne mora da se slaže sa mišljenjem da je Basara „jedan od najvećih živih srpskih pisaca“.

  5. Kao i mnoge druge Basarine kolumne koje započnu neopravdanim optužbama, vređanjem i omalovažavanjem, i ova se zavešila neduhovitom i glupom šalom u kojoj glavnu ulogu igra Tadić.

  6. Ti Base i jesi jedan od najboljih srpskih pisaca, i sto je najbitnije, nisi deo zlocinackog udruzenja takozvanih intelektualaca. Tako da ti nama pises jos 100 godina.
    A sa zlocinackim udruzenjem se obracunati, tako sto ce im se izbiti iz ruku sve te teme na kojima vekovima parazitiraju, i prepustiti ih zakonima slobodnog trzista.
    Vece kazne im nema, od toga da moraju ziveti od sopstvenog rada. I tu ce biti njihov kraj.

  7. Vrlo sam počastvovan što je Basara pomenuo moj nik u svojoj kolumni. Zato sam kupio štampani primerak lista „Danas“, otcepio poslednji list i njime obrisao dupe.

  8. Basara je poznat kao skroman čovek, ali ga je danas preterao u skromnosti.
    Ne bih ja verovala karadušmanima. Znaju oni da te navuku. Zato se i zovu karadušmani.
    Sa druge strane, Basara jeste naš najbrži pisac, što jes, jes.

  9. Umirem od smeha kad vidim da Bas za sebe misli da je dobar pisac, čak jedan od najboljih živih kod Srbalja. Sve što je napisao ravno je ovom njegovoj kolumni, trućanje bez stila, izliv ograničenog, nedoučenog provincijalnog duha, bogatog samo turcizmima koje više niko ne zna osim njegove tekte u Bajinoj Bašti. Da nije bilo njegovog tasta Brane Crnčevića niko mu ne bi publikovao ni reči, možda bi nakupio koji dinar za par samizdata u po 5 primeraka-

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares