: Svetislav Basara

Bulevar involucije (4)

Osećao sam se, dakle, nelagodno i odvratno, ne zato što su mi država i partija činile odvratne stvari – iako su ih nekima činile – nego zato što je ljudski život naprosto sastavljen od nelagoda i odvratnosti, prošaranih oazama zadovoljstva i smisla.

    
Bulevar involucije (4) 1Foto: Stanislav Milojković

Politički sistem socijalističkog samoupravljanja nije priznavao (ni dozvoljavao) postojanje osećanja nelagode i odvratnosti, za neuroze nije hteo ni da čuje.

Ko se osećao nelagodno i odvratno – a mnogi su se, čak i neki komunisti među njima, tako osećali – morali su to kriti kao zmija noge.

Bilo je slučajeva samoubistva iz griže savesti zbog prepuštanja dekadentnim osećanjima nelagode i odvratnosti.

Bilo je, doduše, društveno prihvatljivo biti klinički lud i sa urednom dijagnozom biti smešten u odgovarajuću ustanovu u kojoj se, bar na papiru, prema pacijentima humano postupalo.

Ali izvan ustanova – u narodu poznatijih pod imenom ludnice – svi su morali biti normalni, nasmejani, srećni i zadovoljni.

Sindikalne svinjske polutke, regresi, K-15 i bonovi za topli obrok (iz kojih će se docnije razviti čitava filozofija) bili su (prividno) neiscrpni izvor opštenarodne normalnosti, zadovoljstva i sreće.

Nisam, naravno, imao ništa protiv toga da i ja budem srećan, nasmejan i zadovoljan, samo mi nije išlo od ruke.

Pokušavao sam u više navrata da se uklopim u neki iz širokog asortimana kolektiva koji su (privremeno vrlo uspešno) donosili nasmejanost sreću i zadovoljstvo.

Avaj, svaki bi me kolektiv – uključujući Mlade gorane i Savez Izviđača Srbije – brzo odbacivao kao strano telo.

Na obostrano nezadovoljstvo.

Naprosto sam živnuo kad sam iz Sioranove knjige Kratak pregled raspadanja saznao da je osećati se nelagodno i odvratno nešto najnormalnije na svetu.

A još više živnuh kad u knjizi K.G. Junga, Duh i život pročitah sledeće redove:

Svako rado skreće pogled sa problema; ako je moguće njih ne treba pominjati, ili bolje, čovek osporava njihovo postojanje. Čovek želi jednostavan, siguran i gladak život i zbog toga su problemi tabui. Čovek želi sigurnost, a ne sumnju, želi rezultate a ne eksperimentisanje, ne uviđajući pri tom da sigurnosti mogu nastati samo sumnju, a rezultati samo kroz eksperimentisanje.

Živnuh, rekoh, ali i dalje sam se osećao odvratno i nenormalno, nisam, međutim, više skretao pogled sa problema, a kad ih slučajno nije bilo, sam sam ih pravio.

Neumorno sam eksperimentisao.

Ali rezultata nije bilo.

Oni dolaze mnogo kasnije.

Šta je tu je, mišljah, pomiren s činjenicom da sam nenormalan i da bih bio nenormalan u bilo kojoj državi na ovom svetu.

Koji je i sam postajao sve nenormalniji.

Jer da nije, ne bi se onoliko ushitio rušenjem jednog lepog i korisnog zida koji je decenijama vijugao kroz Berlin.

Ja sam to u svojoj nenormalnosti video kao ujedinjenje Nemačke po cenu raspada ostatka sveta.

Vreme je pokazalo da sam bio u pravu.

Smisao Kineskog zida nije bio odbrana od varvarskih napada, nego sprečavanje curenja uređenosti Središnjeg Carstva u okolni svet.

Sličnu svrhu imao je i Berlinski zid.

Sprečavao je spajanje dva varvarstva, bio je granica zlu, u metafizičkom, ne u geopolitičkom smislu te reči.

    

Komentari (10)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Pa neće biti da je bilo sve tako crno u SFRJ. Možda onima koji su hteli ‘leba preko pogače. Ili onima koji su hteli da budu na mestu onih koji su bili na vlasti.

    Ništa novo. Tako je i danas, tako će biti za navek.

        1. Хвала, Лаки! Можете ли сада да одговорите на следеће:
          1) Јесте ли били „организовани“, тј. друг члан?
          2) Јесте ли радили у државно-партијској институцији, или јавном предузећу?
          3) Јесте ли „добили“ стан и колико сте чекали на њега?
          4) Јесте ли летовали у синдикалним одмаралиштима?
          5) Јесте ли били имали кредит? Јесте ли га вратили, и колико је „појела“ инфлација?
          Унапред захвалан!

          1. Mogu da kažem sve kako je bilo, a mogu i da slažem. Šta god da kažem, biće sumnjivo.

            Jedino što hoću da kažem jeste da je za ogromnu većinu ondašnjih stanovnika takva SFRJ bila dobra, mnogo bolja nego što je to sada ijedna od novostvorenih državica.

          2. Gospodine Radakoviću, do sada nisam komentarisao ni „kolumne“, ni komentare – ali sada moram – pošto ste postavili pitanja „nama iz pedeset i neke“ – koji smo u vreme o kome g. Basara piše (upravo tih ’50tih – možda i ’60tih) bili „prilično maloletni“…
            Tako da
            – niti smo bili „drugovi članovi“ – eventualno „pioniri maleni“ ..
            – nismo radili u … (eventualno uradili ono što nam je mama rekla – pospremili „iza sebe“, bacli djubre…)
            – nismo dobili stan (mada je priličan broj naših roditelja i dobilo – za razliku od današnjih roditelja, pa i deda – u koje i ja spadam)
            – ko je imao sreće, jesno, letovali smo u „odmaralištima“ – dečjim … nešto nisam primetio da danas naša deca (i unuci) imaju priliku da im ova država obezbedi takvo letovanje
            – nismo imali kredit (deci od 5-10 godina valjda nijedna država ne daje kredit) …
            Tako da – možda nije loše da kada smislite sva ova interesantna pitanja, pomislite i kome ih upućujete.
            u najboljoj nameri, pozdrav,

  2. Interesantno je, Base, da u današnje vreme ne pokazuješ znake nelagodnosti i odvratnosti, mada ti Vučićev sistem dozvoljava i jedno i drugo, plus neuroze!

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares