Svetislav Basara

Bulevar involucije (5)

Koji je i sam postajao sve nenormalniji.

    
Bulevar involucije (5) 1Foto: Stanislav Milojković

Jer da nije, ne bi se onoliko ushitio rušenjem jednog lepog i korisnog zida koji je decenijama vijugao kroz Berlin.

Ja sam to u svojoj nenormalnosti video kao ujedinjenje Nemačke po cenu raspada ostatka sveta.

Vreme je pokazalo da sam bio u pravu.

Smisao Kineskog zida nije bio odbrana od varvarskih napada, nego sprečavanje curenja uređenosti Središnjeg Carstva u okolni svet.

Sličnu svrhu imao je i Berlinski zid.

Sprečavao je spajanje dva varvarstva, bio je granica zlu, u metafizičkom, ne u geopolitičkom smislu te reči.

Za razliku od Berlinskog zida, Kalemegdanske zidine su uspešno odolevale spoljašnjim napadima realnosti.

Za razliku od Kineskog, sprečavale su prodor civilizovanosti.

Stajale su Kalemegdanske zidine, čak su i ojačane, ali se sa unutrašnje strane sve rušilo.

Umesto da zakorači u 1990, Srbija se vratila u 1903.

Da ga je bilo, kralj bi bio momentalno ubijen.

Apis, koji je već bio na vlasti, morao je nekog ubiti.

Oglasiše se i srpske vuvuzele sa Kosova.

Na zvuk vuvuzela onaj permanentni milion srpskih statista koji se iz veka u vek seljakaju iz jednog u drugo društveno uređenja, iz režima u režim, sa mitinga na miting podrške, prekonoć se upetostruči , pobaca partijske knjižice, vrati se korenima, odbaci ateizam, otkrij vladiku Nikolaja, zaboravi Savu Kovačevića i Sutjesku, prigrli Svetog Savu i Visoke Dečane i tako dalje.

Gotovo poluvekovni period komunističke vladavine – koji je imao podršku otprilike 98,5 % punoletnih Srba i Srpkinja, tokom koje je u Srbiji sve bilo pisano/štampano ćirilicom – proglašen je komunističkom okupacijom, koja je uništila srpski identitet i ćirilicu.

Podrška je, kako videsmo, bila plebiscitarna, ali beše li nekog otpora, jesu li postojali disidenti, da li se opoziciono delovalo?

O, da. A evo kako.

Glavni opozicionari, Đilas i Ćosić – od kojih je svaki na svoj način otpao od komunizma – znali su da zakažu opozicionu tribinu, da na tribinu pozovu u stan br. taj i taj, u ulici toj i toj, momke i devojke željne slobode i demokratije.

Momci i devojke bi došli na tribinu.

Đilas i Ćosić iz nekog razloga ne bi došli.

Ali bi došli milicija i Udba, pohapsili momke i devojke, neke ispendrečili, neke priveli pred Narodni sud, a neke, bogme, i odvodili u nepoznatom pravcu iz kojeg se ovi nikad nisu vratili.

Nekoliko godina pre Miloševićevog dolaska na vlast i masovnog događanja naroda, u sveopštem mrtvilu i nedogađanju ičega vrednog pomena (osim izlaska poneke knjige i filma) na Tribini UKS iz večeri u veče se održavahu protestni skupovi i recitali srpskih pesnika, pjesnika, intelektualaca itd. protiv secesionističkih meteža na Kosovu koji su već uzimali maha.

    

Komentari (8)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. U zadnjih stotinak godina srpske vođe su napravile nekoliko promašaja koji su loše uticali na Srbiju.
    Prvi je bio stvaranje (prve) Jugoslavije. Ona je bila produkt ličnih ambicija kralja Aleksandra. U svom (mislim) poslednjem romanu Vuk Drašković je taj Aleksandrov projekat okarakterisao kao dobar, samo, po njemu, nije valjao narod. To Srbiju često prati, vođa je dobar, ali ne valja narod.
    Drugi je bio Miloševićevo potpuno neshvatanje situacije u kojoj se svet našao rušenjem berlinskog zida. Šta reći na činjenicu da je na ovim prostorima Srbija poslednja sprovela višestranačke izbore. Umesto da Srbija bude predvodnica tadašnjih promena, ona je odugovlačila i „izrugivala“ se težnjama i željama velikih zapadnih sila. Čak je i Albanija Envera Hodže višestranačke izbore sprovela pre nas.
    U treći promašaj treba u istu ravan staviti loše poteze Borisa Tadića i sadašnjeg Vučića u pogledu stvaranja moderne Srbije u kojoj će glavne poluge biti demokratija i vladavina prava. Na tom putu posebno nas unazađuje Vučić. Već je postalo očigledno da on nema sposobnost i znanja za takvu vrstu projekta.

    1. Ја сам ту сељачку жваку о Југославији као Александровом ћеифу чуо небројено пута, Лаки – не знам само да ли потиче с једног лампека, ил’ је производ неколико независних пецара…
      Зар она парола геачког тероризма „уједињење или смрт“ није старија од Александра?! И, зар нису наши национални мудраци још од Вука Караџића наовамо проналазили „Србе“ и с оне стране Драве?!…
      Капирам – ако је геачки Хамураби хтео да се окити титулом „Ујединитељ“, онда нек’ и сељаци пљуцкају по њему кад се геачки Велики Вавилон сручи у сурдук – али хајде ипак да се држимо чињеница!
      У противном смо загарантовали да нам увек неки Аца-Тита-Слоба-Бота-Аца буде крив за све, а да се склепане државе редом руше на главе „наше деце“….

  2. Taman sam pomislio da će barem jedan roman, i to ovaj roman-vađevina, proći bez Ćosića, kad ono – ne lezi vraže, pojavi se. A tek staviti u istu rečenicu Vladiku Nikolaja, Svetog Savu i Savu Kovačevića – to može samo najveći živi pisac. Ali šta ćete, to vam je postmodernizam… No, ipak, ne osuđujte ga, on samo pokušava da privuče pažnju (Svetislav, ne postmodernizam). E sad, čekamo tumačenje direktno iz Kanade, ili eventualno od nekog domaćeg Vuleta, Cileta, ….itomira, Dr-a ili nekog „dostojnog“ postmodernističkog stručnjaka.

    1. Не капирате како су се двојица Сава нашли у истој реченици, Мики?!
      Кад је ономад поп питао мог покојног оца што не долази у цркву, овај му је одговорио да не може да се лакта с комитетлијама…
      Не мора човек да оде у Канаду да му буде јасно. Није у томе ствар…

  3. Kada se piše o nekom vremenu na osnovu izjava živih svedoka onda se, po pravilu, intervjuiše što je moguće veći broj ljudi. Iz njihovih priča i izjava uzimaju se zajednički sadržaoci koji na taj način postaju zvanična istorijska građa, po mogućnosti potkrepljena dokumentacijom. Ovako, priča „o starim vremenima“ postaje samo traktat malog Perice o tome kako on vidi svoje detinjstvo i odrastanje, te kako su ga malo-malo zakinuli za obećani sladoled.

    1. Помешали сте историју и књижевност, Сале, а истини за вољу, то што Ви сугеришете, у Србији не чине ни историчари…

  4. Gospon Lale,ta cuvena Gebelsova recenica da hiljadu puta ponovljena laz,kao ova vasa sa Djilasom i Cosicem,prerasta u istinu je izgovorena pre skoro jednog veka i nije vise ni efikasna kao metod ni aktuelna.Sadasnje tehnike laganja su mnogo brze,bolje i jace nego ta vasa zastarela i izandjala repeticiona tehnika.Naucite i vi nesto od ovih kojima nikako da se obratite ili ako se i osmelite to cinite tananim glasom.

  5. Čitajući komentare , komentatora ovdašnjih , primećujem , da za naše stanje u kome smo , neki krive Tita neki Miloševića neki ovoga neki onoga , a ja mislim da je u pravu Vuk Drašković koji je rekao , da je za sve kriv „čaj babe Kristine“ . Jer , da nije baba Kristina spravila čaj za ono žgepče , koje htede da krepa , tamo u Austriji , krajem 19. veka , ne bi bilo ovako kako nikada nije bilo . Nego žgepče se izvuče , pa kad odraste udari na ceo svet , kod nas napravi generale od običnih čobana kao pobogusi ja , te sve krete naopako , evo do dana današnjih . Vidi se to i iz odlomaka novog Basarinog romana , a ko ne pamti ono vreme , vidi kako je sad .

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares