Novi kapitalizam

Novi kapitalizam: Nova paradigma ili novi PR?

Da li će Amerika i Engleska biti zemlja proleterska sedamdesetak godina nakon što je ovaj stih spevan?

    
Novi kapitalizam: Nova paradigma ili novi PR? 1Foto: EPA-EFE/JUSTIN LANE

Jedno istraživanje prošle godine pokazalo je da po prvi put više demokrata u SAD ima pozitivniji stav prema socijalizmu nego kapitalizmu.

Ili je ipak kapitalizam (ekonomski sistem koji karakteriše privatno ili korporativno vlasništvo nad kapitalom, investicije koje su određene privatnom odlukom i cene, proizvodnja i distribucija robe koji su određeni najvećim delom slobodnim tržištem – definicija rečnika Meriam Vebster) spreman za prelazak u novu fazu.

Ova je izgleda na izmaku kada čak i oni koji su dobili najviše od modernog kapitalizma traže njegovu promenu.

Neki od najvećih milijardera i najbogatijih ljudi na svetu, uglavnom u SAD, već godinama tvrde da je moderni kapitalizam neodrživ i da je vreme za promene.

Tajkuni kao što su Bil Gejts, osnivač Majkrosofta, čuveni investitor Voren Bafet, vlasnik Berkšir hataveja ili čak ajkule sa Vol strita kao što su hedž fond menadžer Rej Dalio i generalni direktor JP Morgan Čejsa Džejmi Dajmon pozivaju državu da razreže veće poreze bogatima i da se novac uloži u javno obrazovanje kako bi opet mladi imali šansu da napreduju.

Bil Gejts je prikupio obećanja 190 milionera i milijardera da će ostaviti polovinu svog bogatstva državi. Danas tek 30 odsto 30-godišnjaka u SAD zarađuje bolje od svojih roditelja, dok je 1970-ih godina prošlog veka čak 90 odsto njih bilo uspešnije od roditelja.

Problemi modernog kapitalizma su brojni, besomučno vađenje resursa i emisije gasova staklene bašte, zagađivanje planete plastikom, nemoralna proizvodnja u kojoj se koristi i dečiji rad, ali izgleda da je najveći bauk nejednakost. I to ne globalna nejednakost koja se sa usponom Kine i ostalih zemlja Jugoistočne Azije smanjuje, već nejednakost unutar razvijenih zemalja.

Nejednakost koja je u Americi dostigla nivo iz tridesetih godina prošlog veka. Nejednakost u kojoj generalni direktor korporacije zarađuje 1.000 puta više od prosečnog radnika. Nejednakost u kojoj je bogatstvo najbogatijih jedan odsto, veće od zbirnog bogatstva 90 odsto društva.

Nakon Drugog svetskog rata kapitalistički Zapad je imao neprijatelja u Sovjetskom Savezu i sama pretnja socijalizma terala je zapadne kapitaliste da povećavaju radnička prava.

Nakon pada Berlinskog zida pretnje je nestalo, a gomilanje novca na samom vrhu poslovno-političke elite se pojačalo do neslućenih razmera.

Dakle, da li je socijalizam ponovo pretnja koja će naterati bogataše da podele malo svog bogatstva sa ostalih 99 odsto?

Istovremeno s rastom podrške socijalizmu kod Demokrata, na republikanskoj strani socijalizam se i dalje percipira kao pošast, pa tako predsednik SAD Donald Tramp plaši birače da će ako izgubi dobiti socijalizam.

Zanimljivo je da bi veći porez za bogate koji predlažu kolege milioneri pogodio baš Trampa koji je u 2016. godini platio celih 750 dolara za federalni porez na dohodak.

A da li je baš to problem ili možda nešto što se zove „kroni kapitalizam“?

Ekonomista Rendal Holkomb definisao ga je kao „sistem u kom ekonomske i političke elite sarađuju na obostranu korist“.

Investitor Bari Ritholc ističe da rizik za Ameriku nije socijalizam, niti obavezno zdravstveno osiguranje za sve niti rast Kine, već to što su SAD napustile filozofiju meritokratije, slobodnog tržišta i konkurencije.

Ove rasprave ne vode se samo u SAD, već ideju novog kapitalizma, koji ne bi bio zasnovan samo na interesu akcionara, već na interesu svih zainteresovanih strana, od vlasnika, preko zaposlenih, države do zajednice i društva, aktivno zagovara Klaus Švab, osnivač Svetskog ekonomskog foruma.

To bi bilo napuštanje ideje sažete u rečima čuvenog Miltona Fridmana: „društvena odgovornost biznisa je da povećava profit“ koja je vodila mnoge poslovne ljude u drugoj polovini 20. veka.

Danas se nameću i drugi ciljevi, rodna ravnopravnost, ekološka svesnost, obnovljivi izvori energije, briga za zaposlene.

Mnoge kompanije uvode nove strategije održivosti, Unilever, Panasonik, Ikea, Najk… Uglavnom se to odnosi na korišćenje obnovljivih izvora energije, recikliranje ambalaže i pravljenje manje otpada. Ipak i dalje je mnogo više onih drugih koji rade ono što im se više isplati u kratkom roku.

Ako pogledamo istoriju od industrijske revolucije koja se najčešće određuje kao početak kapitalizma videćemo da je ovo ekonomsko uređenje mnogo puta proglašavano mrtvim, ali se uvek prilagodilo novim okolnostima.

Da zaključimo rečima Džejmi Dajmona, prvog čoveka kompanije koja je lice kapitalizma već 100 godina – J.P. Morgan: „Kapitalizam je najuspešniji ekonomski sistem u istoriji, ali se sada nalazi na prekretnici. Možemo ga popraviti kako bismo pomogli društvu da reši probleme. Sada je vreme“.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares