Radnička klasa u pidžami

Lični stavovi

Rad od kuće ili kako je korona redefinisala pojam radnog mesta

Radnička klasa u pidžami

Nikad više kao do sada. Većina naučnika saglasni su da je pandemija kovida 19 redefinisala pojam radnog mesta koje više ne mora, po automatizmu, da bude u prostorijama kompanije.

    
Radnička klasa u pidžami 1Foto: Medija centar Beograd

Naravno, to ne važi za sva radna mesta i za sve poslove, naročito ne one u tradicionalnim industrijama.

Strah od prenošenja virusa i obavezna socijalna distanca već su doprineli da se milioni zaposlenih u svetu odluče da rade od kuće. Inače, rad na daljinu bio je pre pandemije modni hit u sferi rada, ali sada stiče sve veću popularnost kao rad od kuće.

Novi stil rada počeo je najpre u tehnološkom sektoru, gde kompanije već nekoliko godina podstiču svoje zaposlene da rade na daljinu, uglavnom radi optimizacije troškova, a globalno širenje korona virusa nateralo ih je da rad od kuće ponude mnogo širem krugu zaposlenih koji su to oberučke prihvatili.

Zatim su takav model radnog odnosa prihvatile i druge kompanije iz trgovine, telekomunikacija, bankarstva, osiguranja, medija, zabave…

Rad iz kuće/stana nije bio lični izbor ni pojedinih zaposlenih ni menadžera kompanija, već iznuđena potreba prilagođavanje zdravstvenim zahtevima.

Istraživanje kompanije Global Workplace Analytics otkrilo je da sada 56 odsto radne snage u SAD (75 miliona zaposlenih) ima opis posla koji je savršeno kompatibilan sa radom na daljinu.

Nemački ministar za rad Hubertus Hajl izjavio je da je, prema prvim procenama, u vreme pandemije procenat ljudi koji rade od kuće porastao sa 12 na 25 odsto, pa je na taj način sada radno angažovano ukupno oko osam miliona ljudi.

Već u aprilu ove godine u Srbiji je više od 400.000 ljudi radilo od kuće (oko 15 odsto zaposlenog stanovništva), naspram 134.000 u celoj 2019. godini. Kako kriza odmiče tako je taj broj raste.

Sve svetske prognoze govore da je malo verovatno da će se u postkoronarnom periodu rad i radno mesto u mnogim privrednim oblastima vratiti na tradicionalni model.

Zato je počelo veliko preoblikovanje rada i radnih mesta, koje će, po prognozama Šeri Turkl, profesorke MIT-a, biti „moćno nasleđe“ pandemije.

Sve više kompanija ubrzano naručuju studije s odgovorima na pitanje kako u novoj realnosti obezbediti da budu efikasne i konkurentne a da produktivnost zaposlenih ostane na visokom nivou u novom radnom okruženju vlastite kuće/stana.

Mada je u nedavnoj anketi kompanije FlexJobs (učestvovalo 7.000 zaposlenih) 65 odsto ispitanika reklo je da su produktivniji kada rade od kuće, nesmanjeni fokus svih istraživanja i dalje je kako u novom okruženju uraditi posao bez ugrožavanja produktivnosti.

Dosadašnje analize pokazuju da model rada od kuće ima prednosti ali i mane. Prednosti su: ravnoteža između posla i kuće, više vremena za porodični život, manje opterećenje putovanjem na posao i s posla i izbegavanje gužvi u javnom prevozu, manji stres na radnom mestu, rast produktivnosti, poboljšanje ukupne koncentracije na poslu, efikasnije izvršavanje zadataka, lakše regrutovanje vrhunskih talenata u procesu s više raznolikosti i inkluzije.

A mane se: promena raspoloženja izazvana izolacijom, nedostatak koncentracije, pad efikasnosti kod zaposlenih koji odugovlače s odlukama i gubitak kreativnosti i timske kohezije.

Avgustovsko istraživanje (nekoliko hiljada lidera i zaposlenih u velikim firmama u Evropi) koje je poručio Microsoft dalo je uvid u najbolji način na koji kompanije mogu podržati i osnažiti zaposlene u vreme nove realnosti.

Istraživanje (iza koga stoji Boston Consulting Group) ukazuje na značajan problem – veliki broj kompanija oseća međusobno udaljavanje i veću izolovanost zaposlenih što s jedne strane uzrokuje rast individualna produktivnosti, a s druge strane pad inovativnosti.

Najveći izazov s kojim se suočavaju kompanije kada je u pitanju rad na daljinu je očuvanje snažne korporativne kulture. A najvažniji izazovi za zaposlene su očuvanje povoljne radne kulture, zajedništvo tima i traženje rešenja za rastući osećaj izolacije.

Zaposleni su u anketi isticali da osećaju veću udaljenost prema vrednostima kompanije, udaljenost u odnosu na svoj tim unutar firme i umanjenu sposobnost za saradnju. Cena prednosti rada od kuće (više vremena za porodicu, manji stres u prevozu, neformalno oblačenje…) koju „plaćaju“ zaposleni i kompanije je gubitak osećanja svrhe (nju na radnom mestu pokreću snažni i kompatibilni odnosi i mogućnost da zaposleni vide kako njihov rad utiče na druge).

Pad inovativnosti i zamagljena svrha ozbiljni su razlozi koji će motivisati kompanije da tragaju za modelom povezanosti članova tima koji treba jasno da vide kako njihov timski rad doprinosi ostvarenju korporativne vizije. Mera uspešnosti timova ubuduće će, pored njihove produktivnosti, biti očuvanje osećanja zajedništva, empatije i poverenja koji svaki član tima oseća.

Globalnoj debati o iznuđenom redefinisanju radnog mesta pridružila se i Srbija. Čini se, međutim, da se kod nas manje analizira uticaj novog modela rada na poslovanje kompanija a da se mnogo više pažnje poklanja sistemskoj zaštiti radničkih prava u modelu rada iz kuće/stana.

Kao dobar primer takvog pristupa može se uzeti mišljenje naučne saradnice Instituta društvenih nauka Nade Novaković čiji je fokus na radničkim pravima koja se krše radom od kuće: „Krši se pravo na dostojanstven rad, pravo na privatnost, pravo na lečenje, pravo na kretanje, pravo na porodičnu atmosferu koja je u ovim uslovima često nadzirana, a istovremeno je radno vreme totalno nedefinisano i to dovodi na neki način do eksploatacije radnika“. Pošto će rad od kuće i u Srbiji biti „moc´no nasleđe“ pandemije kovida 19 iz ovog Instituta predlažu da zakon mora tražiti od poslodavca da „tačno definiše radno vreme, norme, način nadzora, da plati povećan rizik od povreda, odnosno da omogući da se radnik ne eksploatiše na bilo koji način dok traje radno vreme“.

Autor je novinar

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

    

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares