LIČNI STAV

Bulevar involucije (8)

Vetar, kiša i sneg za dve tri sezone pocepaše kartonske Terazije.

    
Bulevar involucije (8) 1Foto: Stanislav Milojković

Od kartonskih Terazija neku malu vajdu videli su samo sakupljači sekundarnih sirovina.

Čije je divlje naselje – valjda da bi raščistio prostor za kartonske Terazije – Lordmair Đilas brutalno počistio sa lica sveta.

Šuškalo se po Beogradu da je lepo zaradio na tom brisanom prostoru.

Gostovao je i Đilas, ako dobro pamtim, u Utisku.

Ne pamtim, međutim, da ga je Bećkovićka priupitala kud se dedoše pare od kartonske kopije Terazija.

Primer drugi.

Za vreme vladavine takozvanog Borisa Tadića, usred sredine zlatne epohe koju u duhu kineske tradicije i u znak neraskidivosti srpsko-kineskog prijateljstva nazivam Epoha ponovnog sunovrata kokoške Srbije u govna – koju će (zakonito, po pravu primogeniture) naslediti vladavina Aleksandra Vučića, koju pak iz istog razloga nazivam Epohom kokošije noge koja viri iz septičke jame – neki srpski siledžija je u Americi maltene na smrt pretukao kolegu studenta, zbog čega je zaglavio u zatvoru i bio suočen sa pretnjom dugogodišnje zatvorske kazne.

Koju bi siledžija bez obzira na to što se u Srbiji popreko gleda na (svejedno koliko zasluženo) robijanje Srba u neprijateljskim zemljama – a sve su neprijateljske osim Kine, Rusije, Belorusije i Ruritanije – do poslednje sekunde odrobijao.

Da nije imao statistički neverovatnu sreću – rodio se pod srećnom zvezdom, pa to ti je – da potiče iz porodice koja je u porodičnim prijateljskim vezama sa porodicom Tadićevog, za ministarskog vakta posilnog, a za prezidencijalnog ministra spoljnih poslova, Vuka Jeremića (u daljem tekstu Jeremić).

Koji se – dok je (o trošku države Srbije, naravno) bio neko mudo u UN – širom vaskolikog srpstva proslavio tako što je uoči pravoslavnog Božića po Menhetnu jurio krmaču da je zakolje, da joj se pred zgranutim protestantima napije krvi i time urbi et orbi pokaže koliki je Srbin, koliko je pravoslavan i koliko su neosnovane faktografski neporecive tvrdnje da ima neke veze sa islamom i Hamdijom Pozdercem.

Kome, inače, svaka čast i rahmet.

Jeremić je ubedio Tadića – nije to moglo bez njegovog imprimatura – da se iz državne kase, kao u srednjem veku, isplati otkup u visini od milion zarez nešto dolara za oslobađanje Jeremićevog pajtaša iz američkog sužanjstva.

Što je i obavljeno.

Na veliko zadovoljstvo američkih vlasti.

Koje su dobile jednog siledžiju manje.

I milion zarez nešto dolara više u kasi.

Siledžija se vratio u Srbiju, na aerodromu mu je priređen svečani doček, štampa je danima pisala o njemu.

Gde je sada siledžija – u međuvremenu mu se setih prezimena, Kovačević – nije mi poznato.

Ali ako je nastavio da prebija kolege, bolje mu je da to radi o svom trošku.

Vučić mu neće platiti otkupninu.

Ne zato što je to protivzakonito.

Nego zato što nisu porodični prijatelji.

Nekako u to vreme – verovatno iz mog pera – lansirana je i pošalica za promašene investicije, tj. nezakonito spičkane basnoslovne novce:

Za te pare (upisati astronomsku sumu) Kovačević bi mogao umlatiti deset, dvadeset, trideset (upisati cifru) kolega studenata.

    

Komentari (1)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Ako je Basara zadnjih nekoliko odlomaka iz svog romana „Bulevar involucije“ pisao i javno promovisao pre 2012. godine, onda je to bilo angažovano i hrabro. Ali ako ih je pisao kasnije, kada je SNS došla na vlast, onda je „vadio nož na mrtvo kuče“.
    Opet, ako ih je pisao pre 2012. godine, čudno je da takvu angažovanost i hrabrost ne pokazuje danas.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares