Javno mnjenje Srbije o kovidu-19

Javno mnjenje Srbije o kovidu-19

Sredinom septembra ove 2020. godine, istraživački tim IIC Demostat realizovao je putem neposrednog ličnog intervjua (face to face), u okviru jedne omnibus ankete, istraživanje odnosa građana Srbije prema pandemiji korona virusa, na uzorku od 1200 ispitanika.

    
Javno mnjenje Srbije o kovidu-19 1Foto: Beta/Dragan Gojić

U fokusu istraživanja bili su (1) tematizacija veze okruženja (devet varijabli) i odnosa građana prema koroni i akterima društvene reakcije na koronu; (2) percepcija, mišljenja i stavovi prema pandemiji  virusa Covid-19 (osam varijabli), potom (3) ispitivanje jedne od posledica recepcije preduzetih mera – promene u stepenu poverenja u aktere koji su rukovodili krizom nastalom usled socijalnog delovanja pandemije (šest varijabli).

Javno mnjenje Srbije o kovidu-19 2

(1) Percepcija i mišljenje o koroni u kontekstu okruženja

U komleksu okruženja u kojem žvi pojedinac nalaze se brojni činioci koji utiču na odnos građana prema pandemiji korone. Mi smo pretpostavili da je značajno da sagledamo vezu između (1.1) socio-psiholoških raspoloženja i doživljaja korone, a posebno da vidimo koliko je u tom doživljaju prisutan strah od bolesti i posledica zaražavanja; potom smo se orijentisali na kontekst (1.2) radnoaktivnih ispitanika i na doživljaj korone u kontekstu mogućeg gubitka posla i mogućeg smanjenja plate; i (1.3) izloženost ispitanika medijskom delovanju.

1.1.  Socio-psihološka raspoloženja i doživljaja korone

Na pitanje o najčešćem raspoloženju odgovorilo je 93% ispitanika, a kada među tim odgovorima napravimo rang listu (videti grafikon 1), najčešće je navođen optimizam, odnosno nada da će uskoro biti bolje (37%). Na drugom mestu, ali duplo manje od optimizma i nade, nalazi se zabrinutost i strah (18%). Slede spremnost za učešće u promenama (14%) i ravnodušnost (13%),  na kraju su pesimizam i osećaj nemoći (10%) i zadovoljstvo (8%). Tri petine ispitanika (59%) navodi pozitivna raspoloženja, a dve petine (41%) negativna raspoloženja (zabrinutost i strah, nemoć i pesimizam, ravnodušnost).

Zabrinutost i strah je prisutniji kod žena (23%) nego kod muškaraca (10%). Zabrinutost i strah je najmanje prisutan kod ispitanika sa manje od 25 godina (7%), a potom raste sa godinama: jedna desetina kod ispitanika od 25-44 godine, jedna petina kod starih 45-54 godine i jedna četvrtina kod ispitanika starijih od 55 godina. Zabrinutost i strah je najprisutniji kod najmanje obrazovanih (30%), potom naglo opada kod ispitanika sa 10-12 godina školovanja (15-16%), i kod ispitanika 14 i više godina školovanja (11%). Zabrinutost i strah je najmanje prisutan kod učenika i studenata (6%), a najviše kod penzionera (22%) i domaćica (33%).

Ispitanicima smo ponudili listu sa osam raznovrsnih pojava sa pitanjem šta ih sa te liste najviše zabrinjava (videti grafikon 2). Na tom grafikonu su prikazane frekvencije zbira prvog, drugog i trećeg ranga svakog od ponuđenih osam fenomena – ovde pak navodimo samo frekvencije fenomena koji su ispitanici stavljali na prvo mesto.

Javno mnjenje Srbije o kovidu-19 3

Građane Srbije najviše zabrinjava pandemija korona virusa – svaki četvrti ispitanik (25%) među osam pojava izabrao je upravo koronu kao razlog za zabrinutost.

Na drugom mestu sa 22% je pad standarda, a potom slede gubitak posla i pogoršanje ekonomske situacije (po 11%), zagađenje okoline i rast nezaposlenosti (po 6%) i na kraju gubitak Kosova i pogoršanje odnosa sa susednim državama (po 4%). Svaki jedanaesti ispitanik (9%) je rekao da ga ništa ne zabrinjava i ne plaši, a 2% nije odgovorilo na ovo pitanje.

Izrazita je dominacija tri fenomena koji dovode do zabrinutosti i straha, a to je najvidljivije kada pogledamo zbir prvog, drugog i trećeg ranga za svaki od navedenih fenomena. Na jedno od prva tri mesta 63% ispitanika je stavilo porast troškova života (u stvari pitanje standarda), 55% je izdvojilo pandemiju korona virusa, a 51% pogoršanje ekonomske situacije u zemlji. Posle ove tijade oprvi sledeći fenomen koji su ispitanici izdvojili je gubitak posla od kojeg se pribojava svaki četvrti ispitanik. Dakle, standard, pandemija i stanje privrede – opterećuje između polovine i gotovo dve trećine ispitanika.

Strah od korona virusa ja najređi kod ispitanika u uzrastu 25-34 godine: 16%, a potom raste sa godinama: 17% – 25% – 31% i najviše kod onih sa 65 i više godina; izvan ovog trenda su najmlađi ispitanici (18-24 godine) kod kojih korona zabrinjava gotovo svakog četvrtog (23%) – njih korona zabrinjava a ne plaši.

– Koeficijent kontingencije između uzrasta ispitanika i zabrinutosti zbog korone iznosi 0,32. Obim zabrinutosti zbog korone je obrnuto proporcionalan obrazovnom nivou građana. Zabrinutost je najveća kod ispitanika sa osnovnom školom i manje, a potom opada: 36% – 30% – 24% – 18%. Kada je reč o radnom statusu ispitanika (Ck=0,38) zabrinutost je najmanja kod vlasnika firmi (15%) i zaposlenih u privatnom sektoru (19%), a najčešća kod penzionisanih radnika (34%) i domaćica (48%).

1.1.  Gubitak posla i visina plate u kontekstu korone

Gubitak posla i smanjenje plate nismo posmatrali kao posledicu pandemije, jer pandemija ne uslovljava direktno ni jedno ni drugo. Gubitak posla i smanjenje plate može biti rezultat ponašanja vlasnika firmi i države u kontekstu epidemije korone.

Prema nalazima našeg istraživanja posao je izgubio svaki jedanaesti ispitanik (9%) koji je na početku korone bio zaposlen1. Gotovo tri petine ispitanika (57%) radi kao i pre korone, jedna četvrtina (26%) jedno vreme je radila od kuće, a u septembru ide redovno na posao, 6% je i u septembru radilo od kuće, a 11% je radilo u različitim kombinacijama (skraćeno radno vreme, rad svaki drugi dan, privremeni prestanak rada firme, korišćenje godišnjeg odmora i dr). Blizu tri četvrtine zaposlenih ispitanika (72%) ima istu platu kao i pre korone, jedna četvrtina (26%) ima manju platu, dok 2% ima veću platu2. Smanjenje plate imali su najčešće srednjoškolski obrazovani ispitanici – gotovo svaki treći (31%), potom ispitanici sa radničkim školama – gotovo jedna četvrtina (23%), najređe visokoobrazovani – nepuna petina (18%). Veoma je značajan nalaz da je plata češće smanjivana zaposlenim radnicima u privatnom sektoru – čak 29%, a čak četiri puta manje zaposlenim radnicima u državnom sektoru (7%).

1.1.  Izloženost ispitanika medijskom delovanju

Šta naši ispitanici čitaju i šta gledaju?

Novine čita nepuna trećina građana (31%), a dve jake trećine ne čita novine. Na pitanje o tome šta se čita, najveći broj ispitanika naveo je „Blic“ – 9% od svih ispitanika, odnosno 30% od svih čitalaca. Potom slede tri novine sa sličnim rejtingom: „Kurir“ – 4% -12%, „Informer“ – 3% – 11% i „Večernje novosti“. „Danas“ je na petom mestu 3% – 9%, potom „Alo“ 2% – 6% i „Politika“ sa istim rejtingom kao i „Alo“. – Videti Grafikon 3.

Javno mnjenje Srbije o kovidu-19 4

Koje televizije gledaju naši ispitanici?

Od četvoro ispitanika, troje gleda televiziju, a jedan ne gleda. Najčešće se gleda RTS (34%). Daleko iza ove televizije su „Pink“ sa 19%, „Prva“ sa 15%, pa opet znatno iza „N1“ sa 9% i na kraju sa po 3% slede „Nova S“, „B92“ i „Hepi“. Ostale televizije gleda 14% ispitanika. – Videti Grafikon 4.

Javno mnjenje Srbije o kovidu-19 5

Čitav tekst možete da pročittate na portalu Demostat

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares