Basara

Neistorijska distanca

Kako onomad i najavih, neistorijska distanca od sedam dana je stvorena, našu današnju kolumnu posvećujemo slovu o blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju.

    
Neistorijska distanca 1Foto: Stanislav Milojković

Znamo da se u Srbiji i o živima i o mrtvima sudovi donose prema psihologiji stripa Mirko i Slavko, što će reći da je za jednu polovinu Srbalja Amfilohije bio ravnoapostolski i ravnoangelni pastir, dočim je za drugu polovinu bio lično Sotona.

Nije, naravno, bio ni jedno ni drugo.

Jeste bio zadrti nacionalista, jeste govorio šta je govorio i jeste radio šta je radio, ali je isto tako dao blagoslov za krštenje jedne transrodne osobe – a možda ju je i lično krstio – što je presedan u takozvanoj pravoslavnoj ekumeni.

Ako je neko od arhijereja serbskih imao duhovni potencijal da se vine iznad pseudosrednjovekovlja i kvazibizantinizma, onda je to bio Amfilohije, a eto, upravo je on preispunjen plamenom verom najdublje zaglibio u njima.

Dok je živeo u Beogradu, predavao na BF i bio u činu arhimandrita – iliti „andrmandra“ kako su Srbi sve do početka XX veka izgovarali taj čin – za razliku od ondašnjih ili mrzovoljnih ili uprepodobljenih monaha (danas još mrzovoljnih i uprepodobljenijih) Amfilohije je bio otvorena, komunikativna ličnost, (s razlogom) rado viđena u književnim i umetničkim krugovima, između ostalog je bio i prevodilac verovatno najbolje teološke studije XX veka, „Od maske ka licu“ Joanisa Zizjulasa.

Ko zna kako bi njegov život dalje tekao da je kad mu se osmehnula mitra sledio primer svetog Antonija i svog starca pitao šta mu je činiti, a da mu je starac rekao ono što je Antonijev starac rekao Antoniju – prihvatiš li episkopski čin, bićeš episkop Antonije, ne prihvatiš li ga – bićeš avva Antonije.

Kao arhimandrit je imao šanse da se uzdigne iznad etnofilezima i snatrenja o simfoniji između crkve i države (u kojoj glavnu reč vodi crkva) kao episkop, pogotovo kao mitropoliti, nije imao šanse, a verovatno ni volje.

Brzo se uklopio u uhodanu matricu i budući energičan čovek od akcije postao ravnopravan partner/protivnik državi Crnoj Gori, čiju nezavisnost ipak nije uspeo da spreči.

Kako rekoh, Amfilohije je imao plamenu veru u Boga, ali nije mnogo mario za Proviđenje, niti je shvatao – a imao je kapacitet – da na poslu presazadavanja tvorevine Bogu nisu potrebni nikakvi pomoćnici i selektori onoga šta treba, a šta ne treba da se događa, pa je u sadejstvu sa najsubverzivnijim politikama stao postavljati brane prodoru duha vremena i u prazan (cinik bi rekao etnički ispražnjen) prostor ubacivati duh (avet) jednog vremena koje osim u slepačkim pesmama i nikada nije ni postojalo.

I to se, slava Bogu, uklopilo u planove Proviđenja koje – već smo to apsolvirali – blagočestive vodi nežnom rukom, dočim budalesine poput nas cilju privodi vukući nas za noge, dok glava udara o kaldrmu.

    

Komentari (23)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Naša Crkva se previše približila političarima i izložila njihovom preteranom uticaju. Posledica je da u prvi plan sve više stavlja prolazno materijalno, zapostavljajući duhovno.

    1. Неизбежна ствар у устројству Православља; у својој пракси, Црква је подређена држави тј. племену и племенском вођи, и тако је од првог дана. Константин је се помирио са Хришћанством тек кад је обезбедио да он лично буде главни и татко на сите, а да епископи иду за њим и млате кандилима.
      Касније, кад су варвари притисли царство и кад је почев с браћом Бугарима свака шуша добила своју племенску аутокефалност, сваки је локални силеџија бивао бог-и-батина своје православне прћије…

    2. Kada je vera u Boga institucionalizovana, to jest kada je nastala institucija crkve, tada je čovek okrenuo ledja Bogu, a lice egu. Ego, kao nešto što stvara iluziju odvojenosti od Boga i celine, mora da ima neprijatelja i eto priče o plodu drveta poznanja dobra i zla, priče o padu i čežnja za nečim što je tu, ali ga ego čini nevidljivim. To je univerzalna ljudska peripetija, nevezana za vreme, mesto ili odredjenog čoveka.

  2. To je zapravo zapadni model hrišćanstva, gde Crkva pokušava da ima što veću moć nad državom i na kraju eventualno ovlada. U Vizantijskom svetu se znalo gde je mesto Crkve i to se skoro nikada nije ni menjalo.

    1. Ta katolička je tek druga revolucija u Hrišćanstvu kojom je domen religije emancipovan od sile svetovne vlasti. Treća revolucija je ona protestantska kojom je ova oslobođena sile klerikalne vlasti…

    1. Нити је Србија држава, нити Ви разумете шта је секуларизам…

  3. Dok se narod tiska da kupi brojanicu , privezak za ključeve , sve naravno osveštano , dok pobesnelo obezbeđenje u siledžijkama vraća žene sa ulaza jer nisu pokrile kosu maramama u dvorište prispevaju 2 crna čirokija ontario table i jedan leksus . Iz čirokija iskače vesela mladost sa sve minićima i korzetima , iz leksusa gospodin blago počivši . Niko pričao , svojim oćima video

  4. Ne znam zasto Basara snatri da je smer kojim Providjenje vodi istosmeran sa njegovim pretpostavkama. Providjenje je dovelo Amf.u.Crnu Goru. Ogromna infrastruktura koju je ostavio urodice plodom. Stasalo je uz njega mnogo mladih i pametnih. On nije bio iskljuciv covek, podnosio je velike razlike medju „svojima“. Od Dzomica do Perovica su milje udajenosti naprimer. Kontekst u kome je ziveo i delao trazio je takvoga coveka. Nije bio bezgresan, daleko od toga. Imao je velike promasaje. Ipak, dobro koje je ucinio preteze, a to je bilans koji je dovoljan da se nazove velikim, jer smo samo ljudi. Ne videti prst Providjenja moze samo onaj koji je sliku zaklonio jednim(redakciji poznato kojim)od svojih prstiju. Mozda je vreme da taj prst uturi(redakciji poznato gde) i da odustane od besmislenog ocenjivanja savremenika koji ga je daleko prevazisao.

    1. Наведите два највећа од тих његових великих промашаја које поменусте, молим Вас.

  5. A da ga neko, blizak njemu(Basari), drmne ili mu se razdere u uho ili ga, kao slucajno, fljusne ladnom vodom po glavudzi i razbudi ga i objasni da pored njega prolaze kompozicije aktuelnosti, te tako odvoji od notorne penzos dremke i repetitivnih misli i radnji. Secam se kada su cale i keva, kada pocne longplejka Kridensa da preskace, stavljali neku kovanicu na rucku Sony gramone i ovaj je kretao besprekorno da reprodukuje „…down on the corner…“ bez ponavljanja. Pod hitno da se nadje neki slican nacin u cilju prestanka terora Japanca Gushikena.

    1. Шта је Ваша „горућа тема“, Јанчи?
      Дозволите да погађам: – Овако никада није било!…

  6. Previše strasti u jednom duhovniku. Mislim da nije uspeo da pobedi sile koje su ga kidale, ta neka muka se videla , i zato mi je uvek bio neprijatan u ulozi crkvenog lica. Tek kada je svu tu zivotnu silu upregao u podizanje Crne Gore, na licu mu se video mir. Nije on bio zilot, samo jedna izmučena duša.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares