Vuk Drašković-lični stav

Srbiju, zaleđenu u devedesetim, potapa cunami revizije i zločina i vinovnika za tragediju koja nas je zadesila

Zamrznuto vreme

Regent Aleksandar Karađorđević, vrhovni komandant pobedničke Srpske vojske, ujahao je u razrušeni i oslobođeni Beograd 9. novembra 1918. Samo dvadeset i dva dana kasnije, u kući predratnog trgovca Alekse Krsmanovića proglašeno je ujedinjeno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, koje će Aleksandar preimenovati u – Kraljevina Jugoslavija.

    
Zamrznuto vreme 1Foto: Stanislav Milojkovic

Ta nova i velika Aleksandrova država ubrzano će se izboriti za svoje međunarodno priznanje, sjediniće nekoliko nasleđenih i različitih pravnih sistema (Srbije, Crne Gore, Austrougarske, Turske), dobiće zajedničku vojsku, zastavu, grb, himnu, a održaće i višestranačke izbore za Ustavotvornu skupštinu i dobiti jedan od najdemokratskijih ustava u tadašnjoj posleratnoj Evropi.

Nacistička Nemačka bezuslovno je kapitulirala 9. maja 1945.

Već u jesen te godine, u Nirnbergu počinje suđenje ratnoj i propagandnoj vrhuški Hitlerovog rajha i završava se za desetak meseci.

Pobednici odmah pokreću „rat“ za obnovu razrušene Evrope i gašenje mržnji koje je rat izazvao.

U julu 1947, dok se još raščišćavaju ruševine i traga za nestalim, šesnaest evropskih država prihvata čuveni Maršalov plan o izdašnim dolarskim donacijama SAD.

Darežljivi „Ujka Sem“ posebno je darežljiv prema poraženoj Nemačkoj. Amerika je bila voljna da na isti način pomogne i Sovjetski Savez i komunističke države pod njegovom komandom, među kojima je bila i Jugoslavija, ali Staljin pomoć odbija.

Samo tri godine posle strašnog rata, u Hagu, već 1948, održava se kongres evropskih federalista, koji traže ujedinjenu Evropu i osnivanje evropskog suda za ljudska prava.

Naredne godine u Strazburu se osniva Savet Evrope.

Formira se i NATO, vojni savez za odbranu Evrope od moguće komunističke invazije sa istoka.

A 1951. postavljaju se temelji onome što je danas Evropska unija…

Zbog čega ovo podsećanje?

Zbog zamrznutog vremena u kojem smo od ubistva Jugoslavije.

Još nisu određene ni granice između državica nastalih na njenim razvalinama.

Na putu od Priboja do Rudog, nekoliko je graničnih prelaza iz Srbije u BiH, pa iz BiH u Srbiju.

Menja Dunav tok, skrene na teritoriju Hrvatske, pripoji Srbiji neke hektare, onda zaore preko srpske obale i proširi Hrvatsku.

Gde je granica, šta je čije?

Komisije, potkomisije, radne grupe, svađalačka saopštenja, godine prolaze, a Dunav pravi nove meandre.

Jovan Cvijić je sa ekipom vrsnih kartografa, za samo nekoliko sedmica, omeđio onu veliku kraljevinu.

Cvijićeve granice sa Albanijom u preambuli su ustava sadašnje Srbije, ali u stvarnosti su kod Merdara, a ne na Prokletijama.

Ni nazreti se ne može dokle će administrativni prelazi prema Kosovu biti jezička skrivalica granice, i dokle će se Kosovo zvati Priština.

Još traju pregovori oko podele imovine nekad zajedničke države, i ovde i u svetu.

U medijima, u parlamentu, u debatovanju onih koji se Srbiji nameću kao njena nacionalna elita, država je u živom blatu devedesetih.

U nirnberškoj sudnici je rečeno: želimo da se nemački narod upozna sa užasnim zlodelima počinjenim u njegovo ime, da ih osudi, da ih se zastidi i ne dozvoli da se više ikada ponove.

U Srbiji, u Bosni, u Hrvatskoj, na Kosovu, haške presude komandantima i počiniteljima zločina doživljavaju se kao presude nacijama u kojima su osuđeni rođeni.

Užasi Aušvica i Treblinke proizveli su moralnu, duhovnu i mentalnu revoluciju u nemačkom narodu.

A ovde?

Srebrenice, tako si mi mila, dabogda se opet ponovila!

Srbiju, zaleđenu u devedesetim, potapa cunami revizije i zločina i vinovnika za tragediju koja nas je zadesila.

I dželati i krivci su samo oni drugi.

Oko glava srpskih Bormana, Himlera i Gebelsa crtaju se svetački oreoli.

Na toj stranputici nema ni istine, ni stvarnosti, ni putokaza za moralno ozdravljenje i sustizanje odbegle budućnosti.

Na toj stranputici su samo iluzije, obmane, mitovi srednjeg veka, litije, prezir prema Evropi, Americi i Zapadu, prema svetu u koji se iseljava Srbija koja neće da joj život protekne u mržnjama, sukobima i beznađu.

Mini Šengen.

Nadonosna zamisao o širem Šengenu, o Euroregiji na Balkanu, čiji bi stožer bila Srbija.

Vašingtonski sporazum o investicionom prodoru Amerike u Srbiju.

Podseća na Maršalov plan o preporodu posleratne Evrope.

Nažalost, ovde će to izgleda biti kao zidanje Skadra na Bojani.

Moćni i sve osiljeniji propagandisti zamrznutih konflikata i vremena ruše preko noći i zamisli same o saradnji, o prihvatanju stvarnosti, o pomirenju i okretanju ka ljudskoj budućnosti.

Izborni program Džoa Bajdena bio je kratak a impresivan: Povratimo dušu Americi.

Da ta velika nacija, koja je satkana od naroda čitavog sveta, ponovo bude globalni svetionik slobode i demokratije.

Da Amerika i Evropska unija budu zajedno, a NATO gromobran tog savezništva.

I pobedio je. Impresivno.

Rusija nedostaje civilizacijskom savezu za koji se Bajden zalaže. Možemo li zamisliti razmere uzleta Rusije kada bi ta zemlja mogla da svetu pokaže svoju dušu i njenu snagu?

Srbija je mala za velike svetske poslove. Zamrznuta u okovima prošlosti, Srbija ne može ni ono što može: da bude regionalni pijemont evroatlantske budućnosti.

Autor je predsednik SPO

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

    

Komentari (25)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. U tom ubistvu Jugoslavije si i ti ucestvovao raspaljujuci mrznju svojom kupusarom ‘Noz’. Prvo to priznaj, pa da vidimo za ostalo.

    1. evo pocelo je. Upravo sam predvideo koliko ce policijskih komentara pristici, nisam bas ocekivao da ce ga Danas staviti kao prvi. Inace da, Sikter Efendija je bas simbol mrznje i klanja. Naravno. Ti si neki badavadzija u Udbi, jednu knjigu ne umes da procitas a ni film nisi gledao, makar to.

    2. Posle svih nepravdi zajednički kandidat opozicije za modernu,demokratsku i građansku Srbiju treba da bude,kao i što je bio prvi devedesetih pisac Vuk Draškoviċ.

    3. Da je samo kupusara bila, bilo bi dobro.. U nabrajanju istorijskih cinjenica Vuk je nekako zaboravio „sitnicu“ da pomene. A to je da je on licno odgovoran kao osnivac jedne od najvecih I najbolje organizovanih paravojnih jedinica – Srpska Garda(ne mesati sa SDG Arkanovcima) kroz ciju obuku je 1991 proslo 40 000 ljudi.. Vuk knjizevnicki nadahnut rece o vojsci svoje stranke:“To je Vojska duse devojacke, ponasanja svestenickog, a srca Obilica“ Kakve pogodbe je Vuk sklopio I sa kime I zasto je izbegao Hag bar u svojstvu svedoka jos nije jasno…

  2. Da jedan takav čovek poput Trampa zamalo ne dobije po drugi put izbore u Americi, je po mom mišljenju impresivan poraz svega što bi demokratija trebala da predstavlja. Nemojmo se Vuče zavaravati teška vremena dolaze.

    1. Zajednički kandidat opozicije za modernu,demokratsku,tolerantnu Srbiju ,posle svih nepravdi i laži devedesetih,prvi među jednakima ,bi trebao da bude Vuk Drašković

    2. Vuče Vuče pozovi i ove druge da bar priznaju jedan zločin, ali to ne smeš, a pare od Srbije i to debele ti i Dana znate da uzimate

  3. Vuk Draskovic odbotovao samo tako, sta li mu je honorar ili sta li mora da odradjuje ? Ali ono „impresivna pobeda Bajdena“, komedija…
    P.S. Moli se spo jugend da preskoci standardne „komentare“ tipa: „u centar“, „svaka cast“, „samo Vuk govori istinu“, „da smo slusali Vuka gde bi nam bio kraj“ i ostalo iz tog repertoara. Dosadno.

  4. Kada smo vec kod revizije istorije, zar nisu Draskovic i SPO oni koji bi da rehabilituju Drazu Mihajlovica i zar se ne bave time vec decenijama? Neverovatno nedosledan covek, narocito je to primetno u zadnje vreme kada je Draskovic spao na promoterku NATO-a, albanske naci tvorevine na Kosovu svega sto su jos ‘smislili“ Klinton i drustvance i od kada fabrikuje ovakve pamflete.

  5. Koliko sveobuhvatnih poruka u jednom tekstu. „Ko ima uši da čuje, neka čuje“. Na Zapad. Sad. Odmah. Bez čekanja. Poslušajte ga ako Boga znate.

  6. Nikad SAD nisu bile svetionik demokratije i slobode. To je njihova priča ali jesu vojna i ekonomska supersila koja celom svetu hoće da nametne svoju volju i svoje interese.

  7. Ako se uzme prazna čaša i preko nje naglas čitaju tekstovi Vuka Draškovića, tada mnogo bolje zvuče. Ko posumnja, neka pogleda PLJIŽ.

  8. Ujedinimo Balkan. Tako će Srbija da se preporodi. Prođe život u čekanju da se izmeni istorija. Vuk je glas razuma u močvari.

  9. velike drzave dugo traju po vise hiljada godina. nesrecna jugoslavija koja je stvorena 1918 ne voljom naroda nego kralja aleksandra i pobednickih drzava trajala je skromnih 73 leta. i to na silu, komunisticku. da se nije stvorila nikakve strahote iz drugog sv. rata ne bi bilo. ne bi bilo ni draze a ni tita.i imali bi granicu sa svima. i ne bi bili zamrznuti. a milion i sedamsto hiljada pobijenih u bratoubilackoj borbi bilo bi zivo jer takvog rata ne bi bilo! i imali bi mladji i brojniji zivalj. a ziveli bi kao sav normalan svet i bez hipoteke na drugi svetski rat. i manje podeljeni…

  10. Sve što Vuk govori, bilo je logično pobedničkoj, Kraljevini Srbiji!
    Nažalost, mi današnji Srbi, nismo ni nalik svojih slavnih predaka, koji su sa kraljem Petrom i regentom, Aleksandrom, zadivili ceo svet, stvarajući, Kraljevine Jugoslaviju, kao Sjrdinjene Američke Države, na Balkanu!

  11. Vreme prolazi,vraćamo se na početak devedesetih.Hajde da ponovo ujedinimo opoziciju i zajedničku želju da Srbija bude moderna,demokratska i građanska država socijalne pravde i tolerancije,pod zajedničkim kandidatom VUKOM DRAŠKOVIĆEM.Vreme je i pravedno je i pošteno posle svih stradanja.

  12. Članak potpisa Doživotni precednik pokojnog
    SaPeOaaaaa….
    Demokratski, nema šta.
    Bivši član i bivši branilac granice na Prokletijama, u vreme dok je naš Doživotni predsednik, kao ministar savezne a nedugo zatim i republičke vlade trubio na uzbunu. Zar da šiptarima dozvolimo granicu na Kopaoniku?
    Da nije možda i ovo služba podmetnula gospodine Vuče Draškoviću? Da vas podsetim da ste uz Vojislava Koštunicu bili jedini političar koji je obišao Kosovo i Metohiju kad je već požar duboko zahvatio tu teritoriju. Setite se Živke Patronogić i njene dece i otetog muža i ostalih nevino postradalih i srba i albanaca, pre nego što opet „lupite“ da mi na Kosovu nemamo ništa. Slučajno ili ne takav stav zastupa i budući stranački Doživotni predsednik, Aleksandar Vučić. Sve demokrata do demokrate, sram vas bilo.

  13. Ta Jugoslavija da je valjala, opstala bi.
    I SVI narodi su toj propasti doprineli, svako na svoj način.
    Pali smo, jer smo padu skloni bili.

  14. Potpuna dekomunizacija Srbije, uslov je obnove, tradicionalnog savezništva, sa SAD!
    SPO Vuk zaslužuju poštovanje, jer su od 1990 za Srbiju na, antikomunističkom Zapadu!

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares