DveAmerike

Dve Amerike

Na izborima u jesen 2000. poražen je Slobodan Milošević, ali nije poražen miloševićizam.

    
Dve Amerike 1

Ups, jesmo li rekli Milošević?

Pardon, na izborima u jesen 2020. poražen je Donald Tramp, ali nije poražen trampizam.

S tim u vezi, da li je ova pobeda Bajdenova – ili možda Pirova?

Džo Bajden, ali i Donald Tramp, dobili su najviše glasova u istoriji američkih predsedničkih izbora (76,4 miliona, odnosno 71,4 milion izbrojanih glasova dosad).

Ali, u nekim američkim saveznim državama (Džordžija, Nevada, Pensilvanija), razlika između njih dvojice bila je i samo par desetina hiljada glasova, dok je izborni sistem takav da pobednik uzima sve (elektore), kao u pesmi onih Šveđana.

Da je samo nekoliko okruga ili kvartova glasalo drugačije, pevali bismo drugu pesmu.

U apsolutnim brojevima i nije bilo toliko neizvesno, jer Bajden ukupno dobija oko pet miliona ili tri odsto glasova više od Trampa.

Ali je i ovaj rezultat (50,7 odsto kontra 47,7 odsto) daleko od ubedljivog, zar ne?

I onda, kada opijenost pobednika prođe, a mamurluk usledi, da li je postizborna čaša – polupuna ili poluprazna?

Stvarni pobednik ovih izbora u Americi zato je – politička polarizacija.

O čemu svedoči i tvrda nauka.

U nauglednijem naučnom časopisu na svetu, Sajens (broj 370, sveska 6.516), i pre samo dve nedelje, objavljen je naučni rad sa zgodnim naslovom – Političko sektašenje u Americi.

U njemu naučnici sa 11 univerziteta i iz Šest različitih disciplina (sociologija, politikologija, psihologija, ekonomija, menadžment, računarske društvene nauke) dokazuju dramatično uvećanje animoziteta i netrpeljivosti američkih građana prema glasačima i simpatizerima one druge i konkurentne partije, a posebno od Obame i 2012. godine.

Od devet demokratija na Zapadu, najveća politička ili partijska polarizacija primećena je upravo u Sjedinjenim Državama.

Američki glasači sve više, i sve emotivnije, posmatraju sunarodnike koji glasaju drugačije od njih samih kao ljude koji su nemoralniji, skaradniji, i kao osobe kojima se ne može verovati.

Zvuči poznato?

U pitanju je jedan „otrovni koktel etiketiranja drugačijih, averzije i moralizacije koji predstavlja pretnju po demokratiju“, kako zaključuju američki naučnici.

Jednostavno rečeno, ovi su izbori kolumbovski otkrili – dve Amerike.

Na šta upućuje i najobičnija demografija.

Na primer, 52 odsto muškaraca glasalo je za Trampa, a 55 odsto žena za Bajdena.

Ili, 61 odsto mladih (18-29 godina) za Bajdena, a 51 odsto starijih od 65 godina za Trampa.

Bajdena je zaokružilo 65 odsto gradskog stanovništva, a 65 odsto seoskog stanovništva Trampa.

52% Za Trampa onih sa srednjom školom beše 52 odsto, a 56 odsto onih sa fakultetom za Bajdena, i tako dalje.

Najveća polarizacija u svezi je sa onim sociopolitičkim pitanjima ili ideološkim temama.

Na primer, 82 odsto Bajdenovih glasača navelo je pandemiju koronavirusa kao veoma važno pitanje, za razliku od samo 24 odsto Trampovih glasača.

Ali je zato abortus krajnje važno pitanje za 89 odsto trampovaca, a samo za devet odsto bajdenovaca.

Pitanje imigracije ključno je za 87 odsto Trampovih, a 12 odsto Bajdenovih itd, i isto tako u vezi sa spoljnom politikom, rasizmom, klimatskim promenama, zdravstvenom zaštitom, ekonomijom i svim drugim problemima koji (ne) pritiskaju američke birače.

Naprosto, pojavljuju se Dve Amerike, koje su zabrinute oko veoma različitih stvari.

Sjedinjuje ih samo isti nivo podozrenja ili čak prezira prema glasačima druge partije i kandidata.

Čak 80 odsto glasača, Trampa ili Bajdena svejedno, smatraju da sa ovim Drugima uopšte ne dele one iste ili fundamentalne američke vrednosti i ciljeve.

I sad, u čemu je problem?

Oko pola Amerike je liberalnije, a oko pola Amerike konzervativnije orijentisano i politički narajcano.

Pa šta?

Pa, problem je.

Jer ovu oštru političku polarizaciju prati i raspojasana – politizacija.

Svaka društvena, kulturna, naučna, medicinska, ekonomska ili svakodnevna tema tada se prelama i filtrira kroz prizmu ili cvikere partijske pripadnosti, odnosno stranačke lojalnosti.

Ljudi se grupišu i grupaše po partijskim linijama, nalik na tribalističku pripadnost sportskom klubu.

A onda svako pitanje u društvu postaje – Večiti derbi.

I, umesto racionalne analize zasnovane na činjenicama i dokazima, i vakcinacija, nošenje maski, pranje ruku, zdravstvena zaštita, odnos prema crncima i imigrantima, visina minimalca, nošenje oružja, klimatske promene, spoljna politika, pa i percepcija o (ne)poštenim izborima i demokratiji – postaju jedna politička, ideološka, navijačka ili uzano partijska pitanja prenapučena osećanjima i kognitivnim pristrasnostima.

Uz to, Demokrate izražavaju i manje poverenja u tradicionalnu porodicu, religiju i (kapitalističku) ekonomiju, a Republikanci manje poverenja u nauku, (visoko) obrazovanje i masovne medije. A što su sve ključne institucije u bilo kom društvu.

Dok slom društvenog konsenzusa ili pak društvenog ugovora oko nekih osnovnih stvari u datom društvu ne sluti, niti može da miriše na dobro.

I u Srbiji se već najmanje tri decenije govori o Dve Srbije.

Iako su njihov međuodnos i relativna društvena moć miljama predaleko od Amerike ili od jednog pola-pola.

Druga Srbija u Srbiji oduvek čini tek jednu krhku vertikalu, rečima Marka Nikezića i Latinke Perović.

I Druga Srbija pre svega je ona Srbija koja se ne miri sa zločinom, rečima Radomira Konstantinovića.

A što je precizno i tačno određenje kojem se nema šta dodati.

A u Sjedinjenim Državama?

Druga (ili sada Prva?) Amerika pre svega je ona Amerika koja se ne miri sa – rasizmom.

Naime, društveni naučnici detaljno su analizirali izbore 2016, utvrdivši da rasno nezadovoljstvo, ogorčenost i ozlojeđenost, kao i antimigrantska osećanja, predstavljaju onu ključnu varijablu kad je reč o podršci Donaldu Trampu, čak i kad se isključe ili kontrolišu ostale varijable.

U jednom naučnom radu iz časopisa Anali američke Akademije političkih i društvenih nauka (2018), nedvosmisleno je utvrđeno da su upravo Trampovi eksplicitni pozivi na rasno i etničko nezadovoljstvo, bili ti koji su ka istom Trampu privukli mnoge američke bele radnike, i male i srednje preduzetnike.

To jest, gubitnike globalizacije.

Nisu svi Trampovi glasači rasisti, ali su zato svi rasisti – Trampovi glasači.

Činjenica Dve Amerike znači i to da će nova vlast u Beloj kući pre svega morati da se pozabavi onom Prvom (ili Drugom?) Amerikom.

Koju čini gotovo tačno polovina američkog društva i koja je neretko zaveraška, rasistička i antisistemska.

I nije ona samo starija, staromodnija, ruralna, neobrazovanija, sitnoburžoaskija, bledolikija, ili populacija sa poslovično više karijesa u vilici i incesta u porodici, kako to volimo da smatramo.

Već je to i Amerika koja ovoj Drugoj (ili Prvoj?) Americi – ama baš ništa ne veruje (i obrnuto).

I koja se organski gnuša i zaveraški duboko prezire sve te moderne novotarije, a posebno razne migrante, gejeve, abortuse, marihuane i ostale Barake Obame.

Jer crnac u Beloj kući za njih je (bio) ravan Albancu na Andrićevom vencu.

Ili govoru Šaipa Kamberija u Skupštini Srbije.

Sve su to važne lekcije i za politiku u Srbiji.

Međutim, izvaliti da živimo u duboko podeljenom društvu jedna je od onih opštemestaških floskula koje po televizijama rasipaju analitičari, otprilike u rangu frazetina o razorenim institucijama i poremećenom sistemu vrednosti.

Svako je moderno društvo – podeljeno.

I deli se na muškarce i žene, stare i mlade, urbane i ruralne, radnike i gazde, verujuće i neverujuće, liberalne i konzervativne, manjine i većine.

Problem nastaje jedino ako ove grupacije jedne drugima ne veruju i gledaju se preko nišana.

I nema tu dijaloga, i džaba ministarstvo.

Dok, uzgred, Zapadna Evropa i nije toliko podeljena. Za Bajdena sproću Trampa glasalo bi čak 86 odsto građana Nemačke, Belgije i Irske, 85 odsto građana Holandije i Finske, 83 odsto građana Francuske i Španije.

Ali i tek 33 odsto građana Rusije, 53 odsto građana Turske i 59 odsto građana Mađarske.

Vratimo se onda omaški o Slobodanu Miloševiću sa početka kolumne.

Na ovim izborima, trampizam nije definitivno poražen u Americi, baš kao što ni u Srbiji nije poražen miloševićizam.

To jest, nije poražen jedan priprosti antiglobalizam i antimoderni etnonacionalizam koji je kontrakulturan i antisistemski, bar u odnosu prema savremenom dobu i razvijenim društvima Zapadne Evrope.

Političke vrednosti imaju svoju internu logiku, svoje kulturno zaostajanje, i svoje dugo trajanje.

I teško i sa mukom se iskorenjuju.

A pravednička borba protiv novog svetskog poretka i dalje je erektilno uzbudljiva mnogim individuama u sukobu sa sopstvenom disfunkcijom i ogledalom u toaletu.

Protivnici globalizacije još dišu.

Čak i ako se globalizacija povukla iz ključnih reči (ozbiljnih) društvenonaučnih radova još pre dvadesetak godina.

Dok je uskopartijska pristrasnost i raspojasana politizacija svega i svačega – a posebno vakcina, maski i nauke i modernosti uopšte – podjednako opasna, virulentna i toksična za američko, baš kao i za srpsko društvo.

Ali, Dve Amerike će se vremenom pomiriti oko američkog rasizma.

A Dve Srbije oko srpskih zločina?

    

Komentari (27)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Аутор толико говори о српским злочинима као да се тек протеклих деценија злочини чине и као да до тада ни једна групција или држава их није починила. Почињени су у блиској историји непроглашени геноциди и небројени злочини а једина тема протеклих деценија је српбки геноцид и злочини. Додатна тема је зашто се у Србе није усадила та свест да су злочиначки и геноцидни народ. Па ваљда је у сећању да су током два светска рата били победници против оних који су починили несумњиве геноциде а данас су гласноговорници миротворства али и заговорници да су једино Срби злочинци и геноцидни.

    1. Ne bih se reklo ds“demokrate“nemfju poverenje u smericki neolib.kapitaizam.Naprotiv,Oni i jesu za vreme svih svijih predsednika,najvise i doprineli smanjenju poreza bogatima.Clinton je najvise uradio po tom pitanju..Autor treba nesto vise informacija osim statistickig nabrajanja i poredjenja koje su izneli sami americki mainstream mediji.

  2. 1) autor, kao svi moderni ekstremni levicari, ne ume da sakrije sok da postoje razlicita misljenja o bitnim drustvenim i politickim pitanjima. Naravno da su demokratske drzave „podeljene“.
    2) ne postoji apsolutno nikakav rasizam u SAD bar 150 godina. Osim sto, u izvesnoj meri, belci postaju ugrozeni, prezreni i u defanzivi
    3) Barak Husein Obama nije „crnac“, kako ga naziva autor, nego pola od toga, sto bismo nekad rekli – melez (majka potpuno bela Amerikanka evropskog porekla, otac iz Kenije).
    3) Isto tako ni Kamala Haris nije „crnkinja“ (Indija + Jamajka), ali za nju sve to sasvim sporedno. Ona je, pre svega, iz najpovlascenijeg sloja prebogate burzoazije sa zapadne obale
    4) zakljuciti da su svi „rasisti“ u SAD glasaci Trampa je nenormalno, pogresno, podmuklo, rasisticki i verovatno kaznjivo. (Uzgred, da li je ime politicke organizacije „Black lives matter“ takodje rasisticki?)
    5) ukupno uzev, ova radikalna politicka promocija najmilitantnije levo liberalne ideologije, koja je uvek i svuda protiv Trampa, protiv B. Dzonsona, protiv izlaska UK iz EU, protiv Orbana….jeste u ofanzivi i dominira u Gardijanu, Njujork tajmsu, Mondu i BBC. Prepoznaju se i po tome sto su uvek za potpuno nekontrolisanu i neogranicenu imigraciju u SAD I Evropu, za neogranicena prava LGBTIQ+, uniseks toalete, rusenje spomenika evropskim herojima, za unistavanje braka i porodice i, iz nejasnih razloga, za neogranicena prava i promociju islamisticke ideologije

    1. To što je ropstvo ukinuto pre 150 godina ne znači da je i rasizam nestao. Pročitajte neku istorijsku knjigu o Americi.

      1. suludo je savremenoj demokratskoj zapadnoj drzavi, pa i SAD, pripisivati bilo kakav sistemski rasizam. Naravno da pojedinci misle i pricaju kojesta, ali nista od toga na Zapadu ne postoji od predaje aparthejda u Juznoj Africi 1990. Osim nekih elemenata drzavne uprave u Izraelu, ali oni su usamljeni. Vise u drustvu islamskih teokratija

  3. Veliki je iskorak sto postoje dve Srbije pa i da se spore oko srpskih zlocina. Zasto nema dve Hrvatske, dve Bosne da se sukobe oko hrvatskih odnosno bosnjackih zlocina.

  4. Sve ima svoje dobre i loše strane, pa tako i globalizacije, a slepo verovanje da ima samo dobre strane je isto fanatizam. Istina je da postoji puno običnih ljudi u usa koji su gubitnici globalizacije ili tog njihovog ‘selektivnog’ kapitalizma, al to nije baš smešno. To su obični ljudi kao i svi ostali. Najveći dobitnici globalizacije u usa su još uvek konzervativni belci, ona neka manjina od 1% ili koliko već. Ono što EU i Srbiju treba valjda da zanima je kakve koristi mi imamo od svega toga? Rusija i ostali koji su za Trampa su valjda iz tog razloga za njega i jer se nadaju da vide raspad usa. I poslednje, kad će usa (i druge zemlje) da se suoče sa svojim ratnim zločinima, ne samo sa rasizmom u svojoj zemlji? Odgovor je nikad.

  5. „otrovni koktel etiketiranja drugačijih, averzije i moralizacije koji predstavlja pretnju po demokratiju“

    Tacan ali ne i potpun opis (nedostaje npr. odradjivanje zadatka u korist pojedinih interesnih grupa i politika) kolumni koje za Danas pisu razni kisjuhasi, cogradinke, krstici, samardzici… A tu su jos i „Licni stavovi“, komentari fanova ispod tih i takvih kolumni, clanaka…

  6. Do sada je Kisjuhas izjednacavao Srbe i naciste a sada izjednacava Srbe sa belim americkim rasistima, protivnicima visokog skolstva, izjednacava Albance sa americkim crncima iako taj Albanac Kamberi na kojeg se poziva ne dobacuje dalje od tipicnog velikoalbanskog soviniste, konzervativnog i ogranicenog i po stavovima slicnijeg Trampovim glasacima i kao da taj isti „crnac“ od Albanca istovremeno ne podrzava etnicki temeljno procisceno i albanizovano Kosovo u kojem su Srbi ugrozeni i diskriminisani u najmanju ruku kao Afro-Amerikanci u Americi. Uglavnom, jednostrano, plitko, ideoloski obojeno, bez stvarnog poznavanja stanja.. Classic Kisjuhas.

  7. Kišjuhas, osica stara,
    Mašta, stvara i po prošlosti sa fenjerom tumara,
    Hegel je prevaziđen davno, Kišjuhase brate,
    Kada će to tvoji sanjari da shvate.

  8. autoru su verovatno uzorne drzave koje nisu tako podeljene na „dve“ (ili, nedajboze, vise misljenja, stranaka, ideologija)- S. Arabija, Bahrein, UAEmirati, Katar, Bruneji? Ili jedna nestala kojoj je moto bio – ein reich, ein volk, ein fuhrer? To je model danasnjih levih ekstremista? Sta ce tu neke „dve“ Amerike, Srbije, Nemacke, kad elita zna dobro sta je bolje za prost narod…

    1. Neverovatno je i strašno koliko si u pravu, da smo došli do te tačke da ima da se ima samo jedno mišljenje, i ima da se zna o čemu ne sme da se priča. O parama…

  9. Potpuno jednolican pogled na situaciju u Americi (pa i celom svetu). Tekst koji ste napisali kao „Vase misljenje i vidjenje stvari“ je u sustini misljenje BBCa, CNNa i ostalih globalnih medija. Cak i pojam „globalizam“ koristite, potpuno pogresno, u pozitivnom kontekstu. Tramp kao anomalija u kontinuiranoj vladavini bankarskog sistema, ne sme ostati zaboravljen i marginalizovan. Probudite se, vreme je.

  10. Bravo, cak iz prve moze se ici i dalje, za 2, 3, godine, (ili 20, 30, brzina vremena tacno izracunata?) i bez remetilackih faktora prirode ili pripomoci istoj, promena mora doci. Linearnim pravama ili nekim drugim oscilacijama. Anulira se razum postavljen na celokupnom prosvetiteljstvu Zemlje, strast ce izmaci kontroli jer ce se upravo kontrola prevazici.

    1. jeste, ako mrzite demokratiju, hriscanstvo, Evropu, tradicionalni brak i porodicu, drzavne granice, pasose, drzavljanstva, razdvojene toalete na muske i zanske

  11. Nije mi baš najjasnije zašto je „antiglobalizam“ kod autora na vrhu liste Trampovih grehova? Globalizacija koja je podrazumevala dominaciju SAD i američkog kapitala nad celim svetom je, zajedno sa demokratijom, na izdisaju. Iz iskustava stečenih od Klintonovih na ovamo jasno se moglo zaključiti da je tu reč o frazi iza koje se nalazi bezuslovno potčinjavanje svih ostalih američkim interesima, kroz razne „demokratske“ mehanizme. Trampov najveći doprinos je upravo to što je bavljenje politikom sveo na svoju suštinu, na rijaliti šou u kojem svi mogu da vide kako se nevaspitana derišta ponašaju, bez lepih pozorišnih kulisa i šminke. Bajden će biti samo kratak povratak na staro, a onda će „trampovi“ zavladati večno.

  12. Mozda “milosevicizam“ (Njegova egomanijacka zakasnela komunisticka demagogijaje dobija, nov, lep ‘nadimak’ da ga nosi i kroz 21 Vek? … Hvala Aleksej!), nije vise ‘ziv’, ali sigurno nije ni ‘porazen’!
    Jer o cemu bi nas Aleksej onda pisao?! Kamo svrha?!
    Bas kao sto jevrejski lovci na nacisticke ratne zlocince nece stati sa pronalazenjem novih koji se jos uvek negde zivi skrivaju, barem sledecih 50 godina?
    Mozda ih samo oni vide, ali to ne znaci da ne postoje.
    Uvek je interesantno u Alkesejevom Svetu.

  13. Profa je obican agitator koji svoje statistike prepisuje iz listova koji bas namerno polarizuju Ameriku na vestacki nacin, da bi Bajdena prikazali kao tolerantnog „gandijevca“(mos misliti), a Trampa kao americkog arijevca. Bedan pokusaj zanemarivanja onoga sto je sustina americkih izbora, a to je: u pitanju je bila najveca izborna kradja u istoriji Amerike koja se vec razoblicuje(Pensilvanija je vec Trampova) i u kojoj ce se u sledeca dva meseca doci do konacnog rezultata koji kaze da je Tramp novi-stari predsednik Amerike, a da ce clanovi duboke drzave medju kojima su pedofili Klinton i Bajden(protiv kojih su vec spremne optuznice) uskoro u zatvor. Dzaba krecis profo-tvoji svakako gube.

    1. Evo na CNN Suzan Amanpur poredi Trumpa sa Hitlerom. Ovdje u „Amerikama“vodi se pravi mali rat gdje je 95% medija za Bidena,a ulica za Trumpa. Dobro je da bar polovina misli svojom glavom,a ne kako im kaže CNN.

  14. Cudi da se jos nije pojavio komentar tipa „komentatori dokazuju da je Kisjuhas sve u pravu, bravo Kisjuhas, pravo u sridu“…

  15. Razmislite o dve poslednje recenice koje ste napisali. Optimista ste u pogledu americkog drustva po pitanju rasizma, kazete pomirice se. Ne razumem samo da li ste mislili da ce pronaci resenje i iskoreniti ga ( mislim da ste na to mislili), ili mislite da ce se vremenom pomiriti sa rasizmom i prihvatiti da zive sa njim?
    Vi ste prihvatili da budete optimista za neku daleku zajednicu i budete pesimista za zajednicu u kojoj zivite.Iako divno znate da analizirate i svi pokazatelji, pa i Vasi, govore da je degradacija generalna, svetska. Mali narodi ce se suociti sa negativnim pojavama kad dobri ljudi budu bili podrzani od sila koje ni same ne mogu da se izbore sa svojim zlom. Zlo saradjuje sa zlom.
    Volim da Vas citam, analize su maestralne, ali zakljucci su ciljani, nemaju sirinu, kao da su unapred zadati. Sve najbolje.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares