Nacionalna onkologija

Nacionalna onkologija

Naša današnja tema je smrtonosna telesna (metaforički i društvena) bolest koja se u našem junačkom narodu zove „ono najgore“, a u patologiji – kancer.

    
Nacionalna onkologija 1Foto: Stanislav Milojković

Pre nego što zađemo u sitnija crevca, hajde da konsultujemo Vikipediju da bi se obavestili kako nastaje kancer.

„Maligni tumor“ – piše u Vikipediji – „zloćudna tvorevina ili rak vrsta je tumora koja ugrožava život pacijenta, jer prilikom širenja urasta u zdravo tkivo i razara ga, a širenjem putem limfe i krvi stvara presadnice ili metastaze u udaljenim organima“.

Kad se „ono najgore“ dogodi, džaba je da normalne ćelije (koje su „više nego ubedljiva većina“) – ako bi umele da govore – stanu naricati „nepravda, nepravda, mi smo pristojne i imamo sve zube, a ove maligne nas teraju u grob“.

Pojava neoplazmi (eufemizam za rak) znak je da nešto nije u redu sa celim organizmom, da je narušena neka ravnoteža i da su zakazali kontrolni mehanizmi koji sprečavaju nekontrolisanu deobu malignih ćelija.

Istorija Srbije u poslednjih trideset i kusur godina ima mnogo sličnosti sa istorijom neke maligne bolesti.

Nije ta istorija ni pre kraja osamdesetih bila nešto naročito benigna – daleko od toga – ali je (bar u vremenima koje pamtim) postojala kakva takva ravnoteža i kakvi takvi kontrolni mehanizmi (od kojih je najefikasniji bio pendrek).

Pa da – bezbeli će graknuti podfamozni lumeni – kužimo da pisac hoće da kaže živeli smo dugo i srećno, dok se nije pojavila maligna ćelija, Milošević, a oko nje se okupilo još mnogo ćelija i onda je mast mic po mic otišla u propast.

Nacionalna onkologija 2

Budući da za razliku od ćelija raznoraznih tkiva, podfamozni lumeni i njihova braća imaju moć govora (što ne znači i sposobnost mišljenja), Podfamoznost (u najširem smislu te reči) smatra (i govori) da ona s pojavom malignog Miloševića (i potonjih satrapa) nema ništa, da je ona, je li, normalna, da pere zube, a da joj sreću kvare maligni individuumi.

Neće biti da je tako.

Kao što napred rekosmo, pre nego što postanu maligne, sve su ćelije normalne, a neke od njih postaju maligne tek kad se naruši ravnoteža u metabolizmu i kad zakažu telesni regulacioni mehanizmi.

Ako se neko još uvek seća – tri četiri godine pre nego što se relativno benigni bankar i aparatčik, Milošević, pretvorio u malignog satrapa – i brzo metastazirao na sve četiri strane sveta – srpske benigne društvene ćelije nisu reagovale – ili su reagovale mlako – na poplavu sumašedših autora, neretko doktora nauka, koji su stupce ondašnjih novinčina punile halucinacijama o Srbima kao narodu najstarijem i o srpskom pravu na sve što Srbi požele.

Sad će graknuti militantno krilo Podfamoznosti.

A zašto, napraviće pitanje, ne stisneš muda pa ne napišeš nešto o malignoj ćeliji zvanoj Vučić.

Evo zašto.

Zato što se kancer može izlečiti samo u prvom, nipošto u terminalnom stadijumu.

    

Komentari (10)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Koristeći Basarinu analogiju, u našem društvu (i svim drugim društvima), maligne ćelije se vremenom prvo javljaju u skupu nosioca vlasti i društvene elite. A onda oni krenu da razarajuće deluju na ostatak društvenog organizma, koji nije ni svestan tog procesa.
    Šta se onda može uraditi u takvim slučajevima ? Ništa. Kao što vladaju prirodni zakoni, tako vladaju i sociološki zakoni. Vremenom se takav društveni organizam sam uruši. Na tim ruševinama nastaje novi društveni organizam, sve dok se ponovo, posle određenog vremena, ne počnu javljati maligne ćelije. I tako u krug. Samo demokratija i vladavina prava mogu da uspore i/ili ublaže pojavljivanje maligniteta.

    1. Pozitivno razmisljanje. Tako treba. Pošto nema više nikakve nade, raspascemo se bar dostojni i u to ime “ Živeo Vučiću čedo naše i poslednji stadijumu naše bolestine. Krivi smo mi koji smo imali po petnaest godina kada se pojavio buckasti bankar, pa nas je tako maligne slao po blatu bivše nam države da se igramo rata sa istim takvim malignim balavcima. Vučić je hrabro navijao, doduše iz pozadine. Nikada mu nije manjkala hrabrost, što pisac ovih kolumni zdušno potvrdjuje svaki bogovetni dan. Živ nam bio predsedniče, vi ste najmanje krivi i izvinite što je vaše ponašanje ništa drugo do puki proizvod našeg urodjenog maligniteta“.

    2. Hvala ti, ooo premudri što nam objasni ovo. Kao da nam nije dovoljno ovo Basarino pametovanje. On je barem plaćen za to.

    3. Druže Lastare, evo i ovakve analogije, da pokušam – kakav je kvalitet zemlje gde nikako da izraste neki cvet, ako i nikne odmah uvene, ali zato korov džiklja ko lud?

  2. Koliko palamudjenja da bi se izokola ustvrdilo da su Srbi zadrti glupani. Što donekle potvdjuje i zadnje istraživanje o inteligenciji Evropljana.
    Ipak, tu neće mnogo pomoći pendrek demokratija za koju se zalaže autor.
    Nezavisni mediji i kazne za novinare trovače su dobar način.

  3. Odlična analiiza našeg primarijusa stradivarijusa wikionkologa i poznavaoca dela Limburgštajna, eminentong teologa istorije, politike i kafanskih dubara u vidu reinkarniranog Filipa Višnjiča. Samo fali Đinđić da se pomene. Biću slobodna da dodam sledeće:
    Đinđić je bolje govorio nemački od Getea, bio značajniji filozof od Ničea i bio je veštiji političar od Bizmarka.
    E, sada je tekst ono pravo.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares