Kolumne

Kolumne

Večiti spavač

Budući da u ponedeljak sabajle krećem na kraći put, našu današnju kolumnu pišem juče, tj. u svetu neđelju, pa kad već idem ispred vremena, hajde da predskažem i da će u jučerašnjem Utisku nedelje po hiljaditi put – naravno u obaveznom prvom licu množine – biti postavljena večita pitanja – „šta nas je ovo snašlo“, „kako nam se ovo dogodilo“ i „kako smo ovo dopustili“.

    
Večiti spavač 1Foto: Stanislav Milojković

Mene lično ne pogađa toliko „ovo što nas je snašlo“ i „ovo što nam se događa“ – valjda sam oguglao s vremenom – koliko frustracija proistekla iz saznanja da ovo što „nas je snašlo“ i „što nam se događa“ uopšte nije moralo da nam se dogodi i da „nas snađe“, da smo, štaviše, bili na korak od uspostavljanja stanja u kome nam se to više nikada ne bi događalo.

Ako se sećate, onomad sam nekom budućem vizionaru Đinđićevog kalibra – bez kakvog se ništa ne može učiniti, a pre ili kasnije će se pojaviti – dao besplatan savet da povuče prvi i da – što rekli ‘zemunci’ – blagovremeno „skenja“ budućeg Referendumskog Lopova, pritajenog spavača, koji će se takođe pojaviti, kao što se pojavio ovaj blagoumirovljeni.

I tako mic po mic dođosmo do teme naše današnje kolumne – do fenomena „spavača“, osobe (ili više njih) koje čaršija i čaršijske službe instaliraju u stranke i pokrete koji zaprete remećenjem vekovnog murdarluka i čaršijskog reda.

Od početka devedesetih sve do odlaska u zakasnelu invalidsku penziju, funkciju čaršijskoslužbenog spavača je obnašao Vojislav Koštunica, a.k.a. Referendumski Lopov. Krenimo tragovima koji smrde nečovještvom.

Nakon što nije (baš u potpunosti) uspeo da prvobitnu DS pretvori u građansko četničko gnezdo, RL je DS pocepao i po svom liku i podobiju osnovao takozvani DSS, stranku pro forma opozicionu, u suštini levu frakciju radikala i desnu frakciju SPS-a.

Tu je u dubokoj hibernaciji, u ušuškanom mutlaku – dupetom ne mrdajući, ne pridružujući se nijednom protestu protiv ratnog divljanja, a često dajući podršku Miloševiću – sačekao pretpetooktobarsko komešanje i kandidaturu za predsednika SRJ, nabijem je na Sebastian, skupa sa potonjim predsednikom.

Koji je usred tek započetog procesa mukotrpne izgradnje ustavnosti i institucionalnosti udarnički krenuo da opstruira promene, sve se pozivajući na neophodnost „kontinuiteta (nikad uspostavljene) državnosti“, koju je Milošević prethodno urnisao do kraja, pretvarajući Srbiju u razbojničko gnezdo i mačije jebalište.

Da bi posao čaršijskoslužbenog spavača obavio do kraja, složna braća su mu (s njegovim znanjem ili bez njega) uklonila jedinu stvarnu prepreku – Đinđića.

Carstvije bi njegovo serbsko još trajalo da nije načinio kobnu grešku i nahuškao dečurliju da uždiju američku ambasadu, nakon čega je dobio neprijatni telefonski poziv iz Vašingtona koji ga je podsetio na sudinu generala Džohara Dudajeva, samo s drugim predznakom.

Jel vam sad malo jasnije šta nas je snašlo?

    

Komentari (3)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. U periodu od 2003. do 2008. godine na vlasti u Srbiji je bila DSS. U tom periodu nije napravljen nikakav demokratski pomak, glavni politički pravac bio je populizam i nacionalizam, skoro kao u vreme Miloševića. Kosovo je zloupotrebljavano za potrebe održavanja DSS na vlasti. Kadrovi iz Miloševićevog vremena (SPS i radikali) nisu dirani, čak su malim delom bili deo vlasti. Oko sebe su okupljali svakog ko je bio protiv DS. DSS je u tom periodu u suštini bila kočničar demokratskog razvoja Srbije.
    Problem sadašnje vlasti je u tome što ih ni posle osam godina vladanja ne napuštaju političke frustracije iz vremena posle 2000. godine. I dan danas u svom političkom delovanju ne mogu da se otrgnu od potrebe za političkom osvetom zbog svog nekadašnjeg položaja. Tako se ponašaju nezrele i dezorijentisane političke grupacije.

  2. Basara bas ima pik na Utisak jos od kada ga je Olja demontirala uzivo u emisiji a on se pokazao kao veoma upitni „intelektualac“. Da je ovolika kolicina sujete i dalje prisutna posle toliko vremena je zaista indikativno 🙂

  3. Sve stoji, Base, ali koliko znam upravo je Đinđić izvukao Koštunicu 90 i neke godine, kandidovao ga i samim tim Vuku podmetnuo nogu, namerno ili nenamerno. Je l tako ili nije tako? Pitajte Vuka ako vam nije jasno.

današnje kolumne

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares