Zvaničnica nemačkog ministarstva spoljnih poslova

Suzane Šic: Srbija prepoznaje da se nezavisnost Kosova ne može poništiti

Zvaničnica nemačkog ministarstva spoljnih poslova zadužena za odnose sa zemljama Zapadnog Balkana Suzane Šic izjavila je da bi interes Srbije trebalo da bude napredak u razgovorima sa Prištinom u okviru „sopstvenih pregovora o pristupanju EU“.

Suzane Šic: Srbija prepoznaje da se nezavisnost Kosova ne može poništiti 1Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ

„Znamo da to nije lako, ali verujem da i Srbija prepoznaje da se nezavisnost Kosova više ne može poništiti. Takođe, ne bi trebalo da zaboravimo da će u SAD od 20. januara postojati druga administracija što će sigurno dati pregovorima novi zamah“, rekla je Suzane Šic za Dojče vele (DW).

Ona je navela i da razmena teritorija o kojoj se jedno vreme pričalo „nije na dnevnom redu“.

Šic je ocenila da dijalog Beograda i Prištine komplikuje politička situacija na Kosovu koje očekuju vanredni izbori.

„Ipak, od leta je bilo nekoliko sastanaka na političkom nivou, a pre svega na nivou stručnjaka, u koje su, kako čujemo, obe strane bile konstruktivno uključene“, dodala je.

Prema njenim rečima, ključno je da dijalog treba da dovede do sveobuhvatnog sporazuma koji je „politički sprovodiv u obe države“ što „omogućava Srbiji i Kosovu perspektivu pridruživanja EU i doprinosi regionalnoj stabilnosti“.

Na pitanje o očekivanjima od nove Vlade u Crnoj Gori i premijera Zdravka Krivokapića, Šic je kazala da „treba pozdraviti što je novi premijer pokazao privrženost integraciji u EU i članstvu u NATO, a nije doveo u pitanje ni priznanje Kosova“.

„Sada očekujemo da Crna Gora, koja je do sada bila vodeća u pregovorima sa EU, nastavi proces reformi. Ovde je važno meriti novu vladu u odnosu na konkretne rezultate“, dodala je.

Dolazak nove administracije u Belu kuću, po oceni nemačke zvaničnice,  mogao bi da bude novi zamajac za pregovore Beograda i Prištine.

Na pitanje kako vidi Bosnu i Hercegovinu četvrt veka od Dejtonskog sporazuma, Šic kaže da zemlja jeste zaostala u procesu približavanja EU, ali da se vide i napreci. „Dvadeset i pet godina nakon Dejtona u suštini donosimo pozitivan zaključak, jer smo takođe postigli 25 godina stabilnosti“, kazala je.

Šic je godinu na izmaku i predsedavanje Nemačke Evropskom unijom ocenila kao „polupunu čašu“ kad je u pitanju integracija Zapadnog Balkana.

„U godini koja se bliži kraju bilo je važno da Zapadni Balkan imamo u vrhu agende EU i da naše politike pokažu da je integracijaZapadnog Balkana u EU strateški cilj. I u sledećoj godini ćemo aktivno nastaviti da vodimo takvu politiku“, kaže Šic, koja je do prošle godine bila nemačka ambasadorka u Albaniji.

Šic je najavila nastavak Berlinskog procesa i regionalnog dijaloga sa mladima.

Na pitanje kako zadržati mlade koji se sele iz zemalja regiona, Šic podseća da se manjak vladavine zakona i korupcija često navode kao razlog za odlazak te da će i dalje pozivati vlade da se bore protiv toga.

„Postoje i drugi elementi, na primer pitanja o obrazovnom sistemu i borbi protiv nezaposlenosti. Važno je stvoriti uslove u samim zemljama da tamošnjim ljudima damo perspektivu, za njih i njihove porodice“, dodala je nemačka zvaničnica za DW.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Komentari (6)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Ma gotovo je sa proširenjem Unije. Evropljani su zamoreni proširivanjem, a i zašto bi prihvatili balkanske Orbane kad i sa mađarskim jedva spajaju kraj s krajem?

    Zapadni je Balkan po pristupu u EU otprilike strpan u isti koš sa Turskom i Ukrajinom. Načelno postoji za njih evropska perspektiva, ali ona je odgođena do neizvesnosti, gde je realnija opcija privilegovano partnerstvo nego punopravno članstvo.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares