Svetislav Basara

Stari Zeland

Nedorastao naprednim tehnologijama – i svemu drugom, bezbeli će dodati podfamoznici – tek sam nedavno otkrio da uopšte nije „moralno“ (što reko naš narod) imati Tviter nalog da bih uronio u okean jezgrovitog kretenizma.

Stari Zeland 1Foto: Stanislav Milojković

Dovoljno je samo u Google pretraživač ukucati ime nekog tviteraša i riznica mudrosranja se trenutno otvara.

Saznavši to, momentalno razreših dužnosti moje tviter-obaveštajce i podlegoh sindromu doktora Šulca.

Ne mogadoh, naime, da odolim da ne bacim pogled na Tviter nalog Vesne Pešić, čisto da vidim šta radi, da li se ibreti, šta sanja, šta joj se događa.

A evo na šta naleteh.

„Toliko se cude u Utisku“ – tvituje Vesna – „te kako ovo kako ono, mora da su stigli sa Novog Zelanda juce“.

I moja malenkost je u nedelju uveče po sili navike jedno pola sata otprilike simultano gledala, čas Utisak, čas Hit Tvit, i takođe je stekla utisak obostranog grdnog ibretenija i čuđenja gde se – nazovimo ih Utiskari – čude i ibrete nad nepočinstvima režima, dočim se režimlije – nazovimo ih Hittviteri – čude i ibrete nad nerazumevanjem opozicije (u najširem smislu).

Ono zajedničko i Utiskarima i Hittviterima i obema voditeljkama je manična opčinjenost (s obrnutom predznacima) likom i delom Aleksandra Vučića i Carstvija Jego, ravna opčinjenosti zadružnog bika kravljom pizdom.

Sutradan mi je (tj. danas) ono Vesnino „mora da su stigli sa Novog Zelanda juče“ u trenu otvorilo oči.

Momentalno se setih da sam davnih dana kod nekog znamenitog etnologa – da l’ kod Levi-Brila, da l’ kod Frejzera, đavo će ga znati – pročitao studiju o „društvenom uređenju“ jednog, da l’ amazonskog, da l’ polinezijskog, da l’ podsaharskog plemena, (i to će đavo znati).

Inkriminisano pleme, naime, na svakih sedam godina bira kralja – etnolozi kažu dibidus arbitrarno – apsolutnog gospodara plemenskih života i smrti, vlasnika svih plemenskih dobara (i žena) koga tokom tog perioda obožavaju, ugađaju, i kome ispunjavaju sve želje, da bi ga na kraju sedme godine ubili i krenuli da biraju novog kralja.

Napomena: izbori su slobodni i nenamešteni.

Kraljevi na određeno vreme – piše nadalje u knjizi – dobro znaju šta ih čeka po isteku sedam godina, ali se – takođe piše u knjizi – kad ga izaberu, svaki novoizabrani kralj obraduje kao malo dete i stane da uživa u sedmogodišnjem Carstviju njegovom.

Napregnuh pamćenje da se setim – nisam znao koju knjigu da tražim da bih proverio – da li sedmogodišnji kralj ima kakvu opoziciju i kao kroz maglu se prisetih da u N. N. plemenu nešto slično tome postoji, ali da se sve svodi na povremena, strogo kontrolisana, ritualna, od strane kralja tolerisana ogovaranja koja ič ne umanjuju njegovu svemoć.

Sve dok ne istekne period od sedam godina.

Nakon toga se i obožavaoci i opozicionari udruže, savataju kralja i – što rekli Zemunci – skenjaju ga, brate.

Ako ste uočili neku sličnost sa jednim nadsaharskim narodom i njegovim običajima, znajte da je slučajna.

Komentari (8)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Interesantno je da članovi navedenog plemena bez pogovora prihvataju tako ustanovljena surova pravila.
    Tako je svuda gde se unapred znaju pravila igre, gde nema mazanja i laganja, pa ko voli neka izvoli. To znači da smo mi po pitanju poštovanja sopstvenih pravila i procedura daleko ispod navedenog plemena.

  2. A zašto onda najveće balkansko pleme( slučajno naše), ne primeni tu praksu tog malo naprednijeg podsaharskog plemena? Mi, hristijanizovano čovekoljubljivi bi poglavici mogli da podarimo jošte sedam godina, naravno pod uslovom da nam je dobro, a u slučaju da nije dobro, onda da ga preventivno skratimo za glavu posle probnog grejs perioda od 3 godine.
    Tako jednostavno a opet funkcionalno.

  3. Naš poglavica je skroman, ne treba mu ništa(materijalno, duhovno, telesno…..) osim budne pažnje podaničke javnosti bez ikakvog ibrertenija. Samo „njegova superiorna pojava“ na svim medijima 24h bez prestanka stišava njegovu stečenu frustraciju na prihvatljiv nivo. Za njega, svakako.

  4. U Srbije poglavice traju u proseku 12. godina. Posle uživaju u „zasluženim plodovima svog rada“ ako uspeju da se slučajno ne uplete strani faktor da arbitrira.

  5. „Ко то може, ко то смије, раставит нас од Замбије!“
    Сетих се како сам пре две године у Берлину с ликом из Камеруна причао о сличностима између подсахарске и надсахарске Африке и како смо се сити исмејали…

  6. Bajna je bajkovitost našega Basare od Bajine Bašte. Koji će na kraju svoje balade da uđe u Krug Dvojke i da živi u sreći i veselju vo vjeki vjekov.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares