Nastupajući sveti praznik

Božićni običaji u pravoslavnoj porodici

Božićni običaji u pravoslavnoj porodici – sveti praznik koji slavi porodicu

https://bebo.club/

Božić je za pravoslavce najradosniji praznik, praznik koji donosi veselje, izmiruje i nosi poruku ljubavi i sloge. Pre svega to je porodični praznik koji okuplja sve generacije, a u kome aktivnu ulogu imaju deca. Za decu ovaj praznik često ostane prelepa uspomena na bezbrižnost detinjstva koju oni kasnije prenose na svoju decu. Na ovaj način ne samo da se čuva jedna lepa tradicija, već se neguju suštinske vrednosti i toplina porodičnog doma.

 

Badnji dan

Običaji kažu da na dan uoči Božića, Badnji dan, najstariji i najmlađi muškarac domaćinstva u rano jutro odlaze u šumu po badnjak – hrastovo ili cerovo drvo koje će tokom večeri uneti u kuću. Badnjak simboliše Isusa Hrista i seče se posebnim obredom. Na mestu gde se badnjak posekao valjalo se ostaviti nešto: parče pogače ili malo žita. Badnjak se seče iz tri udarca, a ako se tako ne poseče, onda se lomi uvrtanjem.

Tako beše nekad, a danas bi bilo sasvim u redu otići na zelenu pijacu po granu badnjaka i uneti ga u kuću neposredno pre večere. Badnjaku se dodaje i po jedna drenova grančica koja simbolizuje zdravlje i snagu.

Kada dođu muškarci sa badnjakom, ukućani ih pozdravljaju i međusobno jedni drugima čestitaju badnji dan rečima: „Dobro veče Badnjače“ i „Dobro veče i srećno vam Badnje veče“.

pijukanje, najradosniji momenat za decu…
Ženski posao na Badnji dan je spremanje pečenice za Božić i božićne trpeze. Osim toga žene su zadužene za sakrivanje poklona i slatkiša ispod slame koja je uneta u kuću tokom jutra i koja se ređa ispod stola.

Glavni posao dece i ujedno najveća zabava za sve ukućane jeste pijukanje i traženje sakrivenih poklona i slatkiša. Deca imitiraju piliće i idu iza mame „koke“ i starijih ukućana.  Ovo je simbolična predstava roditeljske ljubavi, odnosno ljubavi Hrista prema ljudskom rodu. S obzirom da se tek sutradan mogu ti slatkiši jesti, ovo je način da se deca uče strpljenju i odlaganju zadovoljstva.

Zatim svi sedaju za porodičnu trpezu i čestitaju jedni drugima Badnje veče. Večera je kod pravoslavaca posna, sastoji se uglavnom od prebranca, ribe, kiselog kupusa, turšije, a nakon večere može se zasladiti posnom pitom, suvim voćem i orašastim plodovima.

 

Božićni običaji

Na dan Božića žene peku česnicu koja može biti slana ili slatka u zavisnosti od porodičnog nasleđa i podneblja. U česnicu se sakrije novčić, a veruje se da onaj ko pronađe novčić biva srećan cele godine. Dešava se tako da se „slučajno“ novčić nađe baš u onom komadu koji će pripasti najmlađem članu porodice, što biva ispraćeno velikom radošću.

Ujutru se ide u crkvu na službu i pričest i jede se prvi mrsni doručak.

Božić je porodični praznik, pa se na dan Božića ne ide u goste. Izuzetak je jedino položajnik. Položajnik je prva osoba koja uđe u kuću na dan Božića i obično je to dete ili osoba bliska porodici. On ulazi u kuću i čestita Božić ukućanima rečima „Hristos se rodi“, a ukućani odgovaraju „Vaistinu se rodi“.

Zatim položajnik pali grančicu badnjaka i počinje da izgovara želje za domaćine i kuću „Koliko iskrica toliko srećica. Koliko varnica toliko zdravlja i parica…“

Domaćin deli česnicu i svakom ukućaninu i položajniku namenjuje jedan deo. Onaj kome zapadne deo sa novčićem, smatra se, biće posebno srećan te godine.

novi počeci…

Prema predanju na Božić treba započinjati poslove. Neki običaji kažu da treba raditi upravo onaj posao koji je bio naročito težak prethodne godine, kako bi ove godine lepo tekao.

Ovom prilikom svim pravoslavnim vernicima, od najmlađih do najstarijih, čestitamo najradosniji praznik Božić rečima:

Mir Božji, Hristos se rodi!


Odgovori