Krvavi rijaliti program

Izbori u Americi

Američki izbori: Tramp poručio nasilnicima da će platiti, obećao mirnu predaju vlasti nakon što je Kongres potvrdio Džoa Bajdena za predsednika

    
Police place US Capitol Building on lockdown after Trump supporters breached security lines
The British Broadcasting Corporation

Američki predsednik Donald Tramp obavezao se da će „mirno“ predati vlast dan nakon što su njegove pristalice upale u zgradu Kongresa.

Pošto su demokrate su nakon upada zatražile da aktuelni predsednik bude uklonjen sa funkcije, Tramp je na Tviteru napisao da je „Kongres potvrdio novog predsednika, inauguracija će biti održana 20. januara“.

„Ja ću se sada usmeriti na to da predaja vlasti prođe glatko, mirno i besprekorno – trenutak je za pomirenje“.

Tramp je osudio nasilje, rekavši da su demonstranti „oskvrnavili sedište američke demokratije“.

„Oni koji su počinili nasilje, ne predstavljaju našu zemlju, a oni koji su prekršili zakon, platiće“, poručio je Tramp.

On je svojim pristalicama poručio da mu je bila najveća čast u životu da im služi kao predsednik.

Zbog Trampovih komentara na početku protesta na Kapitol Hilu, Tviter je na 12 sati blokirao predsednika, nakon što su procenili da bi njegovi tvitovi mogli da podstaknu na nasilje.

Američki Kongres je 6. januara potvrdio pobedu Džoa Bajdena na predsedničkim izborima koji su održani u novembru, nekoliko sati pošto je grupa naoružanih pristalica odlazećeg predsednika Donalda Trampa upala u zgradu Kongresa u Vašingtonu, izazvavši nerede u kojima je poginulo četvoro ljudi, a 52 je uhapšeno.

Bajden i potpredsednica Kamala Haris su sada i zvanično najviši zvaničnici Sjedinjenih Američkih država.

Izborni glasovi su potvrđeni pošto su i Senat i Predstavnički dom odbili primedbe na glasanje upućene iz Pensilvanije i Arizone.

Uobičajena proceduralna sednica prekinuta je u sredu kada su Trampove pristalice upale u zgradu Kongresa.

Nastavljena je posle nekoliko sati, nakon što je policija isterala demonstrante.

U neredima je poginulo petoro ljudi.

Policija je tokom upada upucala jednu ženu u grudi, a ona je podlegla povredama u bolnici, saopšteno je iz policije.

Još troje ljudi izgubilo život „zbog zdravstvenih smetnji“, a poginuo je i policajac Brajan Siknik, koji je „povređen u sukobu sa demonstrantima“.

Nasilje je osudio i Majk Pens, odlazeći potpredsednik SAD.

„Najstrože osuđujemo nasilje koje se ovde dogodilo i žalimo zbog gubitka života, kao i povreda koje su pretrpeli oni koji su branili Kapitol.

„Mirni protest je pravo svakog Amerikanca, ali ovaj napad na Kapitol nećemo tolerisati.

„Oni koji su uključeni u njega biće strogo sankcionisani u skladu sa zakonom. Nasilje nikad ne pobeđuje“, poručio je Pens na Tviteru.

Uzvici „hoćemo Trampa“ prethodno su odjekivali hodnicima Kongresa, čiji su članovi evakuisani u pratnji policije.

Posle višesatnih dramatičnih scena zgrada Kongresa je bila obezbeđena, a do 6 časova ujutru na snazi je bio policijski čas u Vašingtonu.

FBI je objavio da traži pomoć u „identifikovanju pojedinaca koji aktivno podstiču nasilje u Vašingtonu“.

Traži „informacije i zapise na društenim mrežama“ u vezi sa nasiljem.

One protester carries a plinth from a room in the US Capitol

Getty Images
Demonstrant sa trofejom u Kongresu
A protester carries the Confederate flag into the US Capitol building

Reuters
Demonstrant sa zastavom Konfederacije u Kongresu

Ostavke i osude

Prema izveštajima, brojni službenici Bele kuće podneli su ostavke u znak protesta zbog nasilnih protesta u Vašingtonu, a navodno je to učinio i Met Potinger, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost.

Pozivajući se na izvore bliske Trampovom saradniku, Blumberg njuz je javio da je Potinger „zaprepašćen napadom na Kapitol i Trampovim podsticanjem demonstranata“, dok su izvori rekli Si-En-Enu da se „Potinger nije dvoumio ni trenutka“.

Trampovu administraciju napušta i specijalni izaslanik za Severnu Irsku Mik Molvejni.

Nekada najbliži Trampov savetnik, Molvejni je bio šef kabineta Bele kuće od januara 2019. do marta 2020.

„Sinoć sam pozvao [državnog sekretara] Majka Pompea da bih ga obavestio da dajem ostavku. Ja to ne mogu. Ne mogu da ostanem „, rekao je u četvrtak za Si-En-Bi-Si.

„Oni koji su odlučili da ostanu, a ja sam razgovarao s nekima od njih, odlučili su tako, jer su zabrinuti da bi predsednik mogao da ubaci nekog goreg“, rekao je.

Ova informacija usledila je posle ranijih izveštaja da su i brojni drugi službenici Bele kuće podneli ostavke nakon haosa.

Među onima koji su ranije podneli ostavku su i zamenica sekretara za štampu Sara Mejtuz, šefica kabineta prve dame Melanije Tramp, Stefani Grišam i jedan od sekretara Bele kuće Riki Najsta.

Dvojica bivših zvaničnika koji su blisko sarađivali sa Donaldom Trampom pridružili su se osudi napada na Kongres.

Bivši ministar odbrane Džejms Matis direktno je optužio Trampa za poticanje nasilja.

„Nasilni napad na naš Kapitol, pokušaj potčinjavanja američke demokratije vladavini rulje, podstakao je gospodin Tramp“, izjavio je.

Matis je podneo ostavku na funkciju 2018. godine posle neslaganja sa Trampom oko rata u Siriji.

Takođe je oštro kritikovao Trampov odgovor u julu na proteste „Životi crnaca su važni“, pokrenutim posle ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda kome su policajci u Minesoti priklještili vrat, a on je potom preminuo u policijskom pritvoru.

U međuvremenu, bivši šef osoblja Bele kuće Džon Keli objavio je na Tviteru da SAD „moraju beskrajno pažljivo da gledaju koga ćemo izabrati na bilo koju funkciju u zemlji“.

Rekao je da bi karakter, moral, etički dosije i integritet kandidata trebalo pažljivije ispitati.

Penzionisani general je podneo ostavku u Beloj kući 2018. godine i od tada, poput Matisa, javno kritikuje Trampa.

Vođa senatske većine Mič Mekonel je kritikovao Trampa tokom rasprave u Senatu.

„Ako bi ove izbore poništili puki navodi sa gubitničke strane, naša demokratija bi ušla u spiralu smrti“, rekao je Mekonel.

„Nikada više ne bismo videli da cela nacija prihvata izbore. Svake četiri godine bile bi borba za vlast po svaku“.

Posle proglašavanja rezultata izbora i potvrđivanja izborne pobede Bajdena, Mekonel je pokušao da uveri zemlju da se Senat neće pokleknuti pod pritiskom i nasiljem.

„Iz ovog doma nas neće izbacivati rulja, nasilnici ili pretnje“, rekao je.

„Nećemo se pokloniti bezakonju ili zastrašivanju“, poručio je.

Pojedini članovi Republikanske stranke takođe su se obrušili na Trampa.

„Upravo smo imali nasilnu rulju koja je napala Kapitol u pokušaju da nas spreče da izvršimo našu ustavnu dužnost“, tvitovala je kongresmenka Lin Čejni, republikanka koja često kritikuje Trampa.

„Nema sumnje da je predsednik organizovao rulju, da je predsednik je podsticao rulju, predsednik se obratio rulji.

Osude, međutim, nisu bile ograničene na Trampove uobičajene unutarpartijske kritičare.

Oglasio se i senator Tom Koton iz Arkanzasa, koji je često bio na strani predsednika.

„Krajnje je vreme da predsednik prihvati rezultate izbora, prestane da obmanjuje američki narod i osudi nasilje rulje“, rekao je.

Reagovanja u svetu

Premijer Velike Britanije Boris Džonson osudio je „sramotne scene“.

„Sjedinjene Države zalažu se za demokratiju širom sveta i sada je od vitalnog značaja da primopredaja vlasti bude mirna“, napisao je na Tviteru.

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da je „ljuta i tužna“ zbog nasilnog napada na američki Kongres.

„Duboko žalim što predsednik Tramp nije priznao poraz od novembra i ponovo juče“, rekla je nemačkim poslanicima na sastanku.

„Sumnje u ishod izbora su podstaknute i to je stvorilo atmosferu koja je omogućila sinoćne događaje.“

Pozdravila je izjavu novoizabranog predsednika Džoa Bajdena i činjenicu da je Kongres potvrdio njegovu pobedu, istakavši da bi njegova inauguracija trebalo da „otvori novo poglavlje“ u američkoj demokratiji.

„To znači da su snage demokratije prevladale“, rekla je.

„To je nešto što se oduvek znalo i očekivalo od Sjedinjenih Država.“

U video zapisu na Tviteru, francuski predsednik Emanuel Makron je rekao: „Kada u jednoj od najstarijih demokratija na svetu pristalice odlazećeg predsednika uzmu oružje da ospore legitimne rezultate izbora, to znači podrivanje univerzalne ideje – jedan čovek, jedan glas“.

„Ono što se danas dogodilo u Vašingtonu, definitivno, nije Amerika. Verujemo u snagu naših demokratija. Verujemo u snagu američke demokratije“, dodao je on.

Španski premijer Pedro Sančez rekao je: „Verujem u snagu američke demokratije. Novi predsednik Džo Bajden će prevazići ovu napetu fazu i opet ujediniti američki narod.“

Švedski premijer Stefan Lofven opisao je incident kao „zabrinjavajući“ i rekao da je to „napad na demokratiju“.

Šta se dogodilo?

Zajednička sednica oba doma parlamenta trebalo je da prebroji i potvrdi izborne rezultate.

Međutim, svi pravni pokušaji da se Bajdenova pobeda dovede u pitanje prošli su neuspešno.

„Ovo nije protest, ovo je pobuna“, izjavio je Džo Bajden, apelujući na Trampa da „zahteva kraj opsade“, dok je Tramp demonstrantima poručio da „razume njihovu bol“.

„Znam da vas boli. Svi znaju. Naročito druga strana, ali morate da idete kući sada“, naveo je Tramp.

Hapšenje na Kapitolu

Getty Images
Hapšenje na Kapitolu
Pištolji

Getty Images

Upad u Kongres

Policija je oterala demonstrante od zgrade Kongresa, ali su oni i dalje na ulicama, uprkos tome što je proglašen policijski čas.

Tom prilikom korišćeni su suzavci i biber sprej, prenose američki mediji.

Neki od demonstranata nosili su pancire i borbenu opremu, a pojedini su se tokom upada Kongres peli po zidovima.

Na slikama sa lica mesta moglo se videti kako Trampove pristalice, od kojih su neki bili naoružani, marširaju kroz hodnike Kongresa.

Tramp je na Tviteru zatražio mirne proteste: „Bez nasilja“, naveo je.

Američki izbori: Tramp poručio nasilnicima da će platiti, obećao mirnu predaju vlasti nakon što je Kongres potvrdio Džoa Bajdena za predsednika 1

Tramp je izdao naredbu da se u pomoć pozove i Nacionalna garda.

Gotovo svi demonstranti u Vašingtonu nosili su transparente i zastave sa Trampovim imenom.

Trampove pristalice su se prethodno sukobile s policijom pošto su oborili metalne barikade u podnožju stepenica ispred ulaza.

Senator Džef Merkli je u međuvremenu na Tviteru napisao da je osoblje Senata spasilo elektorske glasove.

Demonstranti su se posle upada u Kongres zadržali ispred zgrade, gde je atmosfera bila veoma napeta.

„Nismo antifa“, jedan od njih vikao je policiji. misleći na grupu anfifašističkih aktivista koji se protive Trampu.

Trampovi sledbenici nosili su i plakate sa natpisima „pokažite nam glasačke listiće“.

„Sve što želimo je da policija odustane i preda nam zgradu“, izjavio je jedan čovek pred kamerom, dok su ga drugi Trampovi sledbenici snimali.

Kako su počeli sukobi?

Sukobi demonstranata i policije izbili su nedugo pošto se Tramp obratio hiljadama pristalica i usijao atmosferu ponavljanjem nedokazanih tvrdnji da je pokraden na predsedničkim izborima.

U obraćanju Kongresu u sredu Pens je rekao da „nije bio ovlašćen da jednostrano odluči koje glasove treba brojati“.

Danima je vršen pritisak na zamenika predsednika Majka Pensa, koji je predsedavao sednicom, da zaustavi potvrđivanje rezultata.

Ipak, Tramp i dalje kategorično tvrdi da nije doživeo poraz.

Demonstranti su na Kapitol stigli sa mitinga na kom je Tramp pozvao pristalice da podrže one poslanike koji se protive Bajdenovoj pobedi.

Tramp je još u decembru prozvao na protest 6. januara, a nedeljama unazad je potpirivao atmosferu nedokazanim optužbama o ukradenim izborima što je kulminiralo napadom na zgradu koja predstavlja američku demokratiju.

Tramp, koji odbija da prizna izborni poraz, više je puta svoje pobornike pozvao da dođu u Vašington na dan kad Predstavnički dom i Senat planiraju da potvrde pobedu Džo Bajdena.

„Statistički je nemoguće da smo izgubili izbore“, tvitovao je Donald Tramp 20. decembra.

„Veliki protest u Vašingtonu 6. januara. Budite tamo, budite divlji!“.

unutrašnjost Kapitola

Getty Images

Tramp je odbio da prizna poraz na izborima 3. novembra, tvrdeći u više navrata da je pokraden, ali bez pružanja bilo kakvih dokaza.

U sredu je ponovio: „Nikada nećemo odustati. Nikada nećemo priznati.“

Takođe je pokušao da ospori rezultate drugog kruga glasanja za Senat u Džordžiji, tradicionalno republikanskoj državi sa američkog juga.

Međutim, demokratski kandidati iz Džordžije, Rafael Varnok i Džon Osof, pobedili su republikanske rivale, pa će demokrate prvi put od 2009. voditi oba doma parlamenta.

To može pomoći Bajdenu da lakše donosi zakone koje smatra važnim, pošto bude inaugurisan za predsednika 20. januara.

Pogledajte kako je sve izgledalo u fotografijama

zid

Getty Images
Demonstrant na zidu unutar Senata
Pro-Trump protesters break in to the US Capitol

Getty Images
Protesters wearing pro-Trump merchandise take photographs inside the building
US lawmakers and staff wear protective gear amid protests inside the Capitol

Getty Images
Supporters of US President Donald J. Trump in the Capitol rotunda after breaching security

EPA
A Trump supporter wears face paint at a protest in Washington, DC

Getty Images

Ovaj tekst će biti ažuriran.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

    

Amerika i napadi na Kongres: Ko je sve i kada hteo da probode srce američke demokratije

    
Trump supporters storm Capitol

Getty Images
Nasilne scene 6. januara 2020.

Fotografije i snimci izgrednika koji jurišaju na američki Kapitol u pokušaju da ponište rezultat novembarskih predsedničkih izbora preplavili su medije i društvene mreže širom sveta.

U upadu u Kongres u Vašingtonu pristalica odlazećeg predsednika Donalda Trampa, minutima pošto im se obratio na skupu u američkom glavnom gradu, život je izgubilo četvoro ljudi.

Novoizabrani predsednik Džo Bajden okarakterisao je upad kao „pobunu“, dok je potpredsednik Majk Pens iz Trampove administracije rekao da je nasilje bilo „mračan dan u istoriji Kongresa Sjedinjenih Američkih Država“.

Ali ovo nije prvi put da je zgrada Kongresa, poznatija kao Kapitol – koja se simbolično smatra srcem američke demokratije – bila napadnuta.

Od stranih invazija do bombi – evo još četiri puta kada je napadnut Kapitol.

Britanci su pokušali da ga zapale 1814. godine

Možda i najčuveniji napad je bio tokom rata početkom 19. veka.

Tokom invazije na Vašington 1814. godine, britanske snage, predvođene viceadmiralom ser Aleksanderom Kokburnom i generalom Robertom Rosom, zapalile su Kapitol, koji je tada bio u izgradnji.

Zgrada je sačuvana zahvaljujući snažnom pljusku.

The ruins of the Capitol following the British attack

Getty Images
Ovako je izgledao Kapitol posle napada britanskih snaga

Da bi se osvetili za američko spaljivanje prestonice Gornje Kanade u Jorku godinu dana ranije, britanske trupe su zapalile i druge delove grada i najvažnije zgrade, među njima i Belu kuću.

Napad 1814. godine je jedini put da je strana sila zauzela i okupirala Vašington.

Britanska ambasada u Vašingtonu se izvinila 2014. godine, objavivši na Tviteru fotografiju torte u obliku Bele kuće sa prskalicama oko nje.

„U znak sećanja na paljenje zgrade 200 godina ranije. Samo ovog puta tu su prskalice“, pisalo je u tvitu.

Objava nije najbolje primljena u Americi, a pojedini korisnici ove društvene mreže su baš bili besni.

„Ovo bi kao trebalo da je zabavno?“, napisao je jedan.

Drugi je primetio: „Ovo je klasičan primer LOŠEG UKUSA“.

Dva sata posle objave, ambasada Velike Britanije u SAD se izvinila zbog prethodnog tvita.

Napad dinamitom 4. jula 1915. godine

Vek posle britanskog napada, Erih Munter, bivši profesor nemačkog jezika na Univerzitetu Harvard, zapalio je tri štapa dinamita u prijemnoj sobi Senata, gornjeg doma Kongresa.

Eksplozija je oštetila zgradu, ali niko nije nastradao.

Munter je kasnije rekao da je njegov čin bio reakcija na finansijsku podršku Britaniji koju su pojedini Amerikanci pružali u Prvom svetskom ratu protiv Nemačke.

Pišući pod pseudonimom u listu Vašington ivning star, Munter je naveo da se nada da će napad „proizvesti dovoljno buke da utiša glasove koji traže rat“.

„Ova eksplozija je moj apel za mir“, napisao je.

Dan posle napada, Munter je ranio finansijera Džej Pi Morgana Juniora, pre nego što ga je ovaj savladao.

Munter je kasnije izvršio samoubistvo.

Napad portorikanskih nacionalista 1954. godine

Četvoro portorikanskih nacionalista mahali su zastavom ove ostrvske države i uzvikivali „Sloboda za Portoriko“ 1. marta 1954. godine, pre nego što su zapucali sa galerije za posetioce Predstavničkog doma, ranivši pet kongresmena.

„Nisam došla nikoga da ubijem nikoga, došla sam da umrem za Portoriko!“, povikala je vođa grupe Lolita Lebron tokom hapšenja.

Three Puerto Rican nationalists have been seized by Capitol police after firing into the House Chambers from the gallery and injuring eight congressmen

Getty Images
„Došla sam da umrem za Portoriko“, rekla je Lolita Lebron

Lolita Lebron je osuđena na 50 godina zatvora, a trojica muškaraca su dobila po 75 godina.

Predsednik Džimi Karter je kasnije doneo odluku da im svima umanji kazne.

Njegova administracija je saopštila da bi oslobađanje bio „značajan humani gest“ i da bi ga „veći deo međunarodne zajednice doživeo takvim“.

Po povratku u Portoriko, militantnoj grupi je priređen veliki doček.

Napad radikalno.levičarske grupe – 1983.

Tog 7. novembra 1983. godine eksplodirala je bomba na drugom spratu Senata.

Nekoliko minuta pre eksplozije, neko ko je tvrdio da predstavlja grupu Pokret otpora (Armed Resistance Unit) pozvao je centralu Kapitola upozoravajući na napad, rekavši da je akcija odmazda za američke vojne akcije u Grenadi i u Libanu.

Police cars outside the Capitol after the 1983 attack

Getty Images
Policija ispred Kapitola posle napada 1983. godine

Nije bilo žrtava, ali je pričinjena značajna šteta.

Pet godina kasnije, agenti FBI uhapsili su sedam članova radikalno-levičarske grupe zbog napada na zgrdu Kongresa i odvojenih napada na vojni objekat Fort Mekner i sedišta mornarice u Vašingtonu 1983. i 1984.

Linda Evans i Lora Vajthorn osuđene su 1991. godine na zatvorske kazne zbog zavere i uništavanja vladine imovine.

Obe su sada na slobodi.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

    

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares