Pismo iz Londona

Britanija i Srbija se kulturološki nalaze na dve suprotne strane spektra

Volela bih da budem više prisutna u Srbiji, da češće i na duže dolazim, da imam jače poslovne veze sa Srbijom, ali još uvek ne znam da li bih mogla za stalno da se vratim.

Britanija i Srbija se kulturološki nalaze na dve suprotne strane spektra 1Foto: Privatna arhiva

Zorica Ilić, zvana Zoe, rodom iz Kragujevca, živi i radi u Velikoj Britaniji već 13 godina, gde je dobar deo svoje karijere provela u Financial Times.

Državljanstvo je ostvarila preko petogodišnje radne vize.

Izabrala je, kako navodi, jedan od najkraćih i najtežih načina odlaska u Britaniju, preko posla koji je sama pronašla na oglasu.

„Zadobila sam poverenje poslodavca a zatim prošla prilično dugu i pravno kompleksnu i komplikovanu proceduru ostvarivanja radne dozvole, i kasnije državljanstva, sa srpskim pasošem. Imala sam i sreće i dovoljno upornosti da ne odustanem, iako taj put uopšte nije bio lak“, objašnjava Zorica.

Razlog za odlazak je bio, kako nam kaže, nedostatak viđenja perspektive svog života, želja za putovanjima i za širinom koju nije mogla da ostvari u Srbiji, kao i nedovoljno vrednovanje njenog rada odgovarajućom platom.

Britanija i Srbija se, objašnjava nam, kulturološki nalaze na dve suprotne strane spektra.

„Srbija ima kolektivističku kulturu gde se generalno veruje u grupne odluke i grupni identitet, dok Britanija ima individualističku kulturu gde se akcenat stavlja na razvoj pojedinca, ličnih talenata i ličnog uspeha. Obe ove kulturološke specifičnosti imaju i prednosti i mane. U mom razmišljanju nema poređenja u smislu koja zemlja je bolja od druge. One su jednostavno različite. Svaka ima svoje zakonitosti“, ističe Zorica za Danas.rs.

Zoe Ilić nam objašnjava i složenost kulturološke klime u Velikoj Britanija.

„Britanska kultura je visoko kontekstualna što znači da je prepuna nepisanih pravila ponašanja. Ne poznajući ih možete ih kršiti samo na svoju štetu. Pošto vam Britanci iz učtivosti nikada neće reći ako prelazite nepisane granice, učenje takvih kompleksnih specifičnosti ako tamo niste odrasli se može porediti sa izvođenjem pirueta na ledu“, poredi Zorica.

Britanija i Srbija se kulturološki nalaze na dve suprotne strane spektra 2
Foto: Privatna arhiva

Ona nam priča i šta je najveća prednost njenog odlaska.

„Ono što smatram svojim najvećim dobitkom odlaskom u zemlju kao što je Britanija je upravo ta mogućnost ličnog razvoja i mogućnost za napredovanje u svim oblastima, od biznisa do nauke i umetnosti, kao i širenje granica svoje ličnosti da bi mogla da se integriše u društvo sa dijametralno drugačijim karakteristikama“ ističe ona.

Život joj se, navodi, potpuno promenio.

„Ono što mi je Britanija najviše donela su otvorenost, fleksibilnost, privatnost, raznovrsnost i dinamičnost Londona koji nikada ne spava (osim u doba pandemije) kao i mogućnost putovanja. Iz Londona je lako avionom do bilo koje destinacije na svetu. Sa druge strane, nostalgija i žal za domovinom, za specifičnošću i posebnošću Srbije, me nikada nisu napustili“, kaže Zorica.

Britanija i Srbija se kulturološki nalaze na dve suprotne strane spektra 3

London je, kako nam kaže Zorica, ekosistem za sebe, drugačiji od ostatka Britanije i u njemu živi manje od trećine čistih Engleza.

„London je možda najizraženija kosmopolitska tačka na planeti. Njujork takođe nosi istu vibraciju ali je kultura više nekako ‘američka’, dok u Londonu mnogi neguju svoje izvorne kulture. Svakodnevno čujete čitavu lepezu govornih jezika oko sebe. London je više globalno selo, planeta u malom, gde na izlazu iz podzemne možete sresti čitav dijapazon likova, od hipstera do poslovnih ljudi i bankara, od Engleza koji sa sesirima idu na konjicke trke do nekog afričkog vrača ili tibetanskog lame. I sve je to potpuno ok“, objašnjava Zorica i dodaje da su „svaka vidljiva diskriminacija ili negodovanje strogo osuđeni i lako se osetite prihvaćenim u takvom svetu ako ne pravite probleme i doprinosite društvu. Uspeh se vrednuje više životnim stilom nego nagomilanim materijalnim dobrima“.

Ipak, pored velike otvorenosti za sve, London čuva tradicionalnu prepoznatljivost.

Britanija i Srbija se kulturološki nalaze na dve suprotne strane spektra 4
Foto: Privatna arhiva

„Ako imate prilike da zađete dublje u same pore društva, pogotovo u čisto engleske sredine, možete uočiti da je društvo ipak prilično klasno i da Old Boys Club i dalje vodi igru i politiku Britanije. U upoznavanju novih ljudi brzi screening se vrši već u prvih par minuta razgovora gde se upravo kroz sofisticiranost jezičkog izražavanja, akcenat i odgovore na par osnovnih pitanja može brzo saznati vaša lična istorija, koliko zarađujete i kom društvenom sloju pripadate“, navodi Zorica.

Vrednosti koje morate usvojiti ako želite da bar na površnom nivou funkcionišete u Britaniji su, priča ona, izuzetna ljubaznost i korektnost u ponašanju.

„Čućete i izgovorićete ‘hvala’ i ‘izvinite’ bar nekoliko stotina puta svaki dan. Sa druge strane, iako ova vrsta učtivosti i obazrivosti čini svakodnevni život vrlo prijatnim i lakim, Englezima je potrebno dosta vremena da postanu direktni, topli i spontani u meri u kojoj Srbi to prirodno jesu“, pojašnjava Zorica.

Pitali smo Zoricu i kakva je situacija oko Bregzita.

„Britanija je duboko podeljena na bregzitovce i pro-Evropsku/pro-globalnu populaciju. Sećam se tog jutra kada je objavljen rezultat referenduma. London je bio u potpunom šoku. U Financial Times-u gde sam tada radila čitav dan je vladala grobna tišina. Tek će se videti koliko će taj duboki razdor u shvatanjima i interesima moći da koegzistira i šta će se sve dešavati u budućnosti. Englezi retko direktno izražavaju nezadovoljstvo (opet iz iste uzdržljivosti) tako da su razvili humor do perfekcionizma. On često služi i kao emotivni ventil i kao mogućnost da se ipak iskažu životni stavovi. Otuda su i iznedrene neke od najboljih Britanskih komedija“, naglašava Zorica.

Kako saznajemo od Zorice, i u Britaniji postoji podeljenost u mišljenjima oko vakcine.

„Mnogi Britanci se dosta teško nose sa jakim restrikcijama koje su njima krajnje neuobičajene i neprirodne, i mnogi vide izlaz iz tog stanja u vakcini. Vakcinacija se masovno sprovodi. Nažalost podaci već ukazuju da se izolacija negativno odražava na mentalno stanje nacije. Količina antidepresiva koji se prepisuju je u ogromnom je porastu. Britanci generalno nemaju toliko prisne familijarne odnose kao Srbi tako da izolaciju od svojih društvenih krugova doživljaju možda čak i teže nego mi“, smatra Zorica.

Priča nam i kako u Velikoj Britaniji vide Srbiju i naše građane.

„Srbija nema visoku reputaciju u Britaniji. To je uglavnom nasleđe medijskog rata koji je Srbija izgubila devedesetih na globalnoj sceni. Nažalost, posledicu te reputacije u manjoj ili većoj meri snosimo svi mi koji tamo živimo, kao i naši koji bi želeli da nas češće posećuju, a između nas stoje vize koje Britanija još uvek drži za građane Srbije. Verujem da će situacija za ulazak naših ljudi ipak biti malo opuštenija sada nakon Brexita“, nada se ona.

Zorica ističe i da bi volela više vremena da provodi u Srbiji.

„Volela bih da budem više prisutna u Srbiji, da češće i na duže dolazim, da imam jače poslovne veze sa Srbijom, ali još ne znam da li bih mogla za stalno da se vratim. Sada to više nije isključivo monetarno pitanje, već i pitanje kulturološke otvorenosti koju ova zemlja može da pruži. Ako bi se taj aspekt menjao na bolje, ja bih svakako razmislila o povratku“, navodi Zorica.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Komentari (17)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Srbija i Engleska su dva sveta samo što su oni došli da uništavaju naš svet, a ne mi njihov. 1999 im nikada neću zaboraviti.

    1. I zato ćeš provesti ostatak života gušeći se od nemoćne mržnje prema svemu što ima veze Engleskom i u bneostvarenoj želji da se njima desi nešto užasno loše da bi ti dobio nekakvu osvetu i karmičku pravdu?
      Bolje nemoj. Mržnja je mnogo gadno osećanje, koje opasno nagriza onog što mrzi i šteti samo onome što mrzi, a ne cilju i predmetu njegove mržnje!
      Ja nikako ne uspevam d ashvatim zašto mi već punih 20 godina ceo zapadni svet gledamo kroz „oni su nas bombardovali“ naočare i neprekidno prežvakavamo nešto što se desilo pre 20 godina(!) a trajalo je jedva nekoliko meseci. Šta imamo od toga?
      S druge strane, za vreme II.sv.rata koji je trajao skoro 5 godina, imali smo neuporedivo veću i štetu i posledice (komunizam), pa nas to nije uopšte sprečilo da manje od 15 godina posle kraja rata, već krajem 50-ih godina Nemce rado primamo kao turiste i da veselo odlazimo kod njih kao gastarbajteri već početkom 60-ih godina,
      Kako smo onda tako lako i za tako kratko vreme prevazišli itekako opravdanu traumu prema Nemcima, a od 2000 do danas ne uspevamo da prevaziđemo mržnju prema Zapadu? Neko baš namerno održava tu mržnju kod ljudi?

      1. Bice da je razlika u tome da Nemci dvadesetak godina nakon zavrsetka rata nisu radili na ostvarenju ciljeva koje su imali tokom II svetskog rata, nisu npr. pomagali ustase kao sto V. Britanija ali i Nemacka ili SAD i dvadeset godina nakon bombardovanja istim intenzitetom podrzavaju otcepljenje Kosova, naoruzavaju i obucavaju pripadnike uck i pretvaraju ih u nekakvu „vojsku“, prilikom incidenata na Kosovu zna se na cijoj ce strani biti itd. Tesko da tu moze da se stvori neka ljubav a krivci za odrzavanje mrznje su upravo V. Britanija, Nemacka, SAD koji ne prestaju sa neprijateljskom politikom u vezi Srbije.

      2. Ne, ja njih ne mrzim, već ih prezirem i pre svega mi je žao što je jedna tako moćna država, a naša bivša saveznica, rešila da izvrši zločin nad nama. Nemačka je platila svoju cenu, izvinila se celom svetu, priznala svoju grešku i platila ratnu odštetu. Englezi to još nisu uradili i pitanje je da li će i kada to uraditi. Toga treba biti svestan i ne treba ih previše hvaliti kao u ovom članku.

    2. Bili, Amerikanci su bili glavni što se toga tiče. Da oni nisu predvodili, pa čak i insistirali, niko drugi ne bi baš ništa preduzeo. Ne kažem da sve ostale to u potpunosti opravdava, ali mora da se zna ko je ubedljivo najodgovorniji.

  2. „U srbiji se generalno veruje u grupne odluke,“ doduše, ov je izvučeno iz konteksta, ali to jednostavno nije tačno, ovde se veruje u nešto što niko normalan ne bi mogao ni da pomisli da je istina…

    1. Da, tačno, veruje se, ali ne samo ovde. Kako se beše ono piše, qAnon ili tako nešto? To su isto jaki ludaci. Svaki deseti Amerikanac im veruje. Ne znam za Britance, doduše.

  3. Da li to urednik toliko želi da ode iz naše zemlje?
    Ovo već ko zna koji tekst koji propagira odlazak iz zemlje.
    I još nešto: nikad nisam bio bezobrazan, uvek sam pisao o temi, a nikad mi niste objavili tekst.

  4. Ko još veruje u ove pričice zgodne mlade žene iz Srbije.
    Kad ćemo da čitamo o nekom običnom muškarcu, koji je preko oglasa našao pristojan posao, i uspeo da dobije državljanstvo za pet godina?
    E takav slučaj ako nadjete videćete šta su prave muke.

    1. Ja verujem…Eto npr..moj suprug jedan obican muskarac nasao posao preko oglasa….daaaa ..pa stigla ja sa dva deteta ..pa skolovanje…I sve ok…RAD RED I DISCIPLINA….London je to..pozdrav

  5. Kad seljačetu hvale ispijanje kafica i ogovaranje ali ipak videlo sveta i kulturu, privatnost..pa ne bi da se liši toga.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares