AKCIJA

Grupa za slobodu medija

Akcija “Bukom protiv mraka” sutra u više gradova Srbije

Grupa za slobodu medija poziva građane da se pridruže skupovima pod nazivom “Bukom protiv mraka” koji će u nedelju 19. novembra od 12 do 15 časova istovremeno biti organizovani na gradskim trgovima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Vranju.

 1

Piše: Danas Online

Beograd 18. novembar 2017. 14:13

Akcija "Bukom protiv mraka" sutra u više gradova Srbije

Skup se organizuje sa ciljem upoznavanja građana sa problemima u medijima, ali i za pridobijanje podrške javnosti za zahteve koji su nedavno predstavnici inicijative podneli predsednici vlade Ani Brnabić.

U Beogradu će akcija biti organizovana na tri punkta – na Trgu Republike, kod Ruskog cara i na Terazijama. U Novom Sadu na Trgu slobode, u Nišu Obrenovićeva 38 ispred zgrade Medija centra, u Vranju u pešačkoj zoni kod OTP Banke, a u Kragujevcu u Velikom parku-

Specijalni program biće emitovan sutra putem RadioAparat i Radio 021 Novi Sad 92,2 MHz, Radio Boom 93 Požarevac, CITY RADIO 99,9 Niš, Radio Ozon Cacak, Radio Luna Užice, Radio Prima Bajina Basta, Radio Sabac, Radio Sto Plus Novi Pazar.

Zahtevi Grupe za slobodu medija

Imajući u vidu da su u Srbiji političkim, ekonomskim, socijalnim, administrativnim, pravosudnim i fizičkim pritiscima na medije i novinare ozbiljno ugrožene medijske slobode;

Imajući u vidu kontinuiranu diskreditaciju i diskriminaciju medija i novinara koji drže do profesionalnih i etičkih standarda i rade u interesu građana i javnosti;

Imajući u vidu da se u oblasti javnog informisanja ne sprovode zakoni i krše  profesionalne i etičke norme;

Imajući u vidu neefikasnost državnih institucija u zaštiti sigurnosti novinara i slobode medija, a da neke od njih i ugrožavaju prava medija i novinara;

Imajući u vidu da stalno pogoršavanje situacije u oblasti slobode medija ugrožava demokratske procese u društvu, medijski pluralizam, pravo na dijalog o bilo kojem važnom političkom i društvenom pitanju;

Novinarska i medijska udruženja, novinari i novinarke, mediji, organizacije civilnog društva i građani i građanke okupljeni u neformalnoj Grupi za slobodu medija, od Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srbije zahtevaju:

1. Da predstavnici vlasti, prvenstveno najviši državni funkcioneri, prestanu sa javnim prozivkama i pokušajima diskreditovanja novinara i medija. Da Vlada, ministarstva, njeni članovi i predstavnici drugih državnih institucija, kada dostavljaju pozive za javne događaje, odgovaraju na pitanja novinara i zahteve medija za intervjue i izjave, na jednak način, bez selekcije i diskriminacije, tretiraju sve medije koji poštuju Kodeks novinara Srbije;

2. Da nadležni državni organi po hitnom postupku rasvetle sve napade na novinare i slučajeve ugrožavanja njihove bezbednosti i pokrenu postupke protiv počinilaca. Da hitno sprovedu i objave rezultate analize dosadašnjeg postupanja policije i tužilaštva u slučajevima ubistava i napada na novinare;

3. Da Ministarstvo kulture i informisanja odmah obustavi rad na novoj Strategiji razvoja javnog informisanja, zbog neodgovarajuće metodologije i strukture članova Radne grupe, koja je predstavnike najbrojnijih novinarskih i medijskih udruženja onemogućila da suštinski utiču na izradu ovog kapitalnog dokumenta. Posle izlaska četiri člana iz Radne grupe, ona je izgubila neophodan legitimitet. Da Ministarstvo kulture i informisanja, u dijalogu sa predstavnicima medijske zajednice i civilnog sektora, što pre utvrdi drugačiju metodologiju rada i strukturu nove radne grupe, kako bi Strategija razvoja javnog informisanja bila u najboljem interesu novinarske profesije, medija, njihovih izdavača i građana i građanki;

4. Da Narodna skupština Republike Srbije pokrene postupak razrešenja članova Saveta REM i da se prilikom postupka izbora novih članova Saveta otkloni mogućnost uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na predloge drugih predlagača. Skupštinski odbor za kulturu i informisanje nije nadležan da ispituje podobnost članova koje su izabrali ovlašćeni predlagači, niti Skupština da odbije da se izjašnjava o predlozima za izbor članova Saveta. Izmenom Zakona o elektronskim medijima, definisati takve kriterijume izbora članova Saveta koji bi obezbedili da kandidati budu profesionalci dokazani u svom radu, koji imaju nesporan moralni kredibilitet. Da se, izmenom Zakona, iz kruga ovlašćenih predlagača isključe organi vlasti i političke institucije.

5. Da se dosledno sprovedu zakoni koji se odnose na završetak procesa privatizacije medija, utvrđivanje nedržavnog vlasništva u Politici, Večernjim novostima i Dnevniku i povlačenje države iz vlasništva ovih novinskih kuća, kao i hitno brisanje JP Tanjug iz Registra privrednih društava, Tanjugovih servisa iz Registra medija i prestanak rada agencije, na osnovu Odluke Vlade Srbije od 3. novembra 2015. godine;

6. Da se omogući zakonom garantovana uređivačka i poslovna samostalnost i finansijska nezavisnost javnih medijskih servisa. U cilju zaštite njihove uređivačke nezavisnosti, Vlada Srbije da omogući Javnim medijskim servisima da se dominantno finansiraju iz takse, kao što je i predviđeno zakonom;

7. Da Ministarstvo kulture i informisanja, Komisija za kontrolu državne pomoći, Državna revizorska institucija, Komisija za zaštitu konkurencije, Uprava za javne nabavke i Savet za borbu protiv korupcije, u okviru svojih nadležnosti, kontinuirano sprovode nadzor i kontrolu trošenja sredstava za projekte na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja, javnih nabavki za pružanje medijskih usluga i sponzorstva i donatorstva iz javnih prihoda;

8. Da Vlada Srbije formira nezavisnu komisiju koja će analizirati sistem sufinansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu i predložiti mere sprečavanja zloupotreba konkursa na svim nivoima. Da Ministarstvo kulture i informisanja, kroz normativne izmene i dopune, precizira uslove i kriterijume donošenja odluka na konkursima za finansiranje medijskih programa i uvede delotvoran mehanizam za osporavanje odluka o dodeli sredstava, pre nego što ona budu utrošena;

9. Da se poboljša radni položaj novinara kroz striktnu primenu Zakona o radu, u delu poštovanja radnih prava i osnova radnog angažovanja u radnom odnosu i van radnog odnosa, i primenu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

10. Da Vlada Srbije obezbedi izvršenje rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koja nisu izvršena, da sama postupi po svim zaostalim zahtevima za pristup informacijama i da ubuduće po tim zahtevima postupa u zakonskom roku, na način propisan Zakonom  o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja;

11. Da se sveobuhvatno i dosledno uredi oglašavanje državnih organa i drugih organa vlasti izmenama zakona o javnim nabavkama ili donošenjem Zakona o oglašavanju organa javne vlasti;

12. Da Ministarstvo pravde formira nezavisnu komisiju za izradu evidencije i analizu sudskih postupaka protiv izdavača medija, urednika i novinara, u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava. Zahtevamo dosledno poštovanje autorskih prava u medijskoj sferi i takvu izmenu Zakona o autorskim pravima koja će sprečiti finansijske pritiske na izdavače medija kroz presude sa prekomernim novčanim iznosima za kršenje autorskih prava, takođe u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava;

13. Da Vlada Srbije usvoji dodatne podsticajne mere i olakšice štampanim medijima i regionalnim i lokalnim medijima, koje su taksativno nabrojane u dosadašnjoj Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji, ali do sada ni jedna od njih nije primenjena, i da razmotri mogućnost utvrđivanja obaveznog procenta izdvajanja iz budžeta lokalnih samouprava za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja

povezane vesti

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Saša M.

18. novembar 2017.

Bez studenata nista.

Srpski nacionalizam

Dubravka Stojanović

Stojanović: Srbija nije raskrstila s ratnom prošlošću

Vraćanje generala osuđenih za ratne zločine u pedagoški sistem nazvala bih “jednim kadrovskim rešenjem”, a ne rehabilitacijom, izjavila je istoričarka i profesorka Univerziteta u Beogradu Dubravka Stojanović.

 1

Piše: Fonet

Beograd 22. oktobar 2017. 14:22

Stojanović: Srbija nije raskrstila s ratnom prošlošću

Foto: FoNet/Nenad Đorđević

Dodaje da “nikada u našoj zemlji nije ni došlo do diskontinuiteta sa ratnom prošlošću”.

Stojanović je objasnila da u Srbiji nikada nisu postavljana pitanja “uzroka ratova, zašto se Srbija branila u Kninu, kako je došlo do rata na Kosovu i bombardovanja”.

“Taj diskontinuitet i taj program nikada nije doveden u pitanje, pa ni u Đinđićevo vreme”, ocenila je Stojanović i podsetila da je Srbija, čak i kada je izručivala optuženike Hagu, to je činila zbog nekih poena, nekih ‘pčelica’, kao u osnovnoj školi”.

“Samim tim, ova odluka nije rehabilitacija, već vraćanje privremeno sklonjenih kadrova, kao u slučaju Gašića, na isti program, bez ikakvih problema”, ukazala je Stojanović, koja smatra da nije Kosovo”, već “nacionalno pitanje u celini”, u Srbiji prepreka “za svaki razvoj”.

“Čak i da rešimo kosovski problem, postavilo bi se pitanje Republike Srpske”, procenila je ona, napominjući da je “Kosovo simbol i da ćemo taj simbol lako da zamenimo drugim”.

Suštinski je, međutim, problem “naša lista prioriteta i hijerarhija vrednosti, a u njoj je nacionalno pitanje i dalje na prvom mestu”, predočila je Stojanović, koja odnos demokratskog i nacionalnog pitanja poredi sa “kvadraturom kruga i Gordijevim čvorom”.

Upitana kako razume “institucionalizaciju dijaloga o Kosovu”, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ona je odgovorila da “taj potez, u poređenju sa svim drugim postupcima vlasti, predstavlja alibi da se ne uradi ništa”.

“Možda će iz tog dijaloga da izađu neke nove deklaracije o zaštiti ovoga i onoga, pa će dijalog bujati, pa od tog bujanja nećemo moći da dođemo ni do kakvog rešenja”, ocenila je Stojanović.

“Kakav god da je ishod”, ocenila je ona, “jasno je da Vučić vlada na način da neprekidno izbacuje nove teme, nove afere, nove ‘šarene balone’, a dijalog o Kosovu deluje samo kao još jedan od njih”.

Na konstataciju da se ipak “nešto dešava”, uzimajući u obzir spoljnju politiku, odnos prema Evropskoj uniji (EU), kao i različite teme na unutrašnjem planu, Stojanović je potvrdila “da se nešto dešava, ali da mi ne znamo šta i da to, na osnovu izjava predsednika države, ne može ni da se zaključi”.

“Ako analiziramo izjave, vidimo da one idu u svim pravcima i da su ti pravci nekomplementarni i da jedni druge isključuju”, objašnjava Stojanović.

Ne može i EU i Rusija i generali i niški centar
“Ne može biti i EU i Rusija, i niški centar i generali koji predaju na Vojnoj akademiji, i da se sve to poklapa sa evropskim putem i da imamo unutrašnji dijalog o Kosovu i da vičemo i hapsimo Haradinaja. Ako sve to postoji, a postoji”, ukazuje Stojanović, “onda to znači da se stvarno ne radi ništa, sem puštanja balona u svim pravcima”.

Objašnjenje za takvu politiku ona vidi u nameri da se pridobiju birači, odnosno da se pridobije podrška “naroda”, jer u populističkom društvu, kao što je naše, “ceo narod mora da stoji iza vođe”.

“Ne treba njemu ni 56, ni 66 posto…moraju svi da stoje 104 posto iza njega. Da bi to postigao, onda sve te različite poruke moraju da se šalju, kako bi svako poverovao da predsednik govori baš ono što bi oni želeli da čuju i za šta bi glasali”, navodi Stojanović.

Njen je stav da je politička realnost “mimo zakonskog okvira, koji nije loš i koji je u velikoj meri prilagođen evropskom zakonodavstvu”.

“Problem je što se politička realnost dešava mimo institucija, mimo zakona i mimo propisanih procedura”, kaže Stojanović i konstatuje da se takvo stanje u društvenim naukama definiše kao “neformalna politika” ili, “prevedeno na srpski, šibicarenje”.

“Nikada ne znate ispod koje je kutije loptica, zašto je Vulin rekao ovo, a Vučić prekorio Batu Gašića, jer nije pustio novinare”, rekla je Stojanović, koja smatra da je javnost stavljena u situaciju da se stalno pita šta se dešava.

To je čuveno pitanje “da li drug Staljin zna za gulage”, odnosno “gde je ta loptica i ko odlučuje”, napomenula je Stojanović, koja misli da je “to zamajavanje, jer u stvari svi znamo da je sve pod kontrolom i gde se odluke donose”.

Populizam isplativiji od otvorene diktature
Definišući populizam, ona je primetila da svi populistički režimi “zadržavaju zakone, ustave, insititucije i da je to ljuštura u okviru koje se dešavaju izbori, skupštinske odluke, postojanje neke štampe, borba protiv pučista i neprijatelja”.

“To je mnogo isplativije nego da imate otvorenu diktaturu, jer bi onda i međunarodna zajednica morala drugačije da se odnosi prema takvim državama i imala bi osnova da ih otvoreno osuđuje”, objasnila je Stojanović, primetivši da “sve diktature liče jedna na drugu”, kao što je Tolstoj rekao za “sve srećne porodice”.

Upitana kako objašnjava da je, uprkos svemu, Srbija najbliže EU do sada, ona je uzvratila da se “Hrvatska, kad je ušla u EU, od nje udaljila”, dok je za Uniju konstatovala da je “u velikoj meri cinična, kao i svaka velika sila, kao i SAD, Rusija ili Kina”.

“I EU se prema tim malim bićima, poput nas, koja oko nje kruže, ponaša kao velika sila, procenjujući na jedan surov način te ‘narodiće i državice’, kakvi smo mi”, tvrdi Stojanović.

U toj proceni oni vide Vučića i pitaju se da li imaju “nešto bolje i drugačije”, tumači Stojanović, pa “onda shvate da čovek ima svu vlast i da će im obaviti poslove, a da je Srbija društvo koje ne može da proizvede neku suštinski drugačiju alternativu”.

Populizam je mnogo isplativiji nego da imate otvorenu diktaturu, jer bi onda i međunarodna zajednica morala drugačije da se odnosi prema takvim državama i imala bi osnova da ih otvoreno osuđuje, objasnila je Stojanović
Upitana da proceni stanje u srpskom društvu u kontekstu ljudskih prava i sloboda, uključujući i slobodu govora i medija, Stojanović je uočila tri faze kroz koje je prošlo društvo od dolaska Srpske napredne stranke na vlast (SNS) pre pet godina.

“Prva je”, kako je rekla, “bila faza medenog meseca, kada je potpisan Briselski sporazum i kada su mnogi od nas to podržali, uz kritički stav o načinu vladanja, iščekujući šta će se dalje dešavati”.

“Onda se jedno vreme ćutalo od preneraženja u šta je to dalje otišlo, a možda i od straha, jer su mnogi govorili o strahu”, smatra Stojanović, ali ističe da je sada “granica straha pređena”.

Granica je, prema njenoj oceni, “pređena što zbog Savamale, što zbog ove ‘imobilizacije’ Beograda, što zbog potpunog ukidanja medija, što zbog ovih neverovatnih sudskih, tužilačkih, koruptivnih afera”.

“Izgleda da je društvo ušlo u treću fazu u kojoj će strah biti potpuno savladan i u kojoj će se, bar se nadam, društvo ponovo organizovati i krenuti u jednu opozicionu borbu koja je nedostajala”, zaključila je Stojanović.

povezane vesti

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Dvorište …

23. oktobar 2017.

Sve je u pravu profesorka Stojanović, a to se najbolje vidi po stanju koje vlada na njenom matičnom Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde se “nepodobni” kadrovi progone, sistematski.

Slobodan Jovanović

Slobodan Jovanović – O srpskom nacionalnom karakteru

Orvel je sunarodnicima 1941. godine rekao mnogo gore stvari nego što je nobelovka Herta Miler Srbima 2017. na Sajmu knjiga u Beogradu.

 5

Piše: Momčilo Đorgović

05. novembar 2017. 15:00

Slobodan Jovanović - O srpskom nacionalnom karakteru

Dok su im nemačke bombe padale po glavama, Orvel je u tekstu “Lav i jednorog” optužio Engleze gotovo na isti način kao i Miler Srbe, da su – sami sebi naneli zlo. Bio je eksplicitan:”Naraštaj nedotupavnih obesio nam se o vrat poput ogrlice nanizane leševima”. Zlo nam se događa, kategoričan je bio Orvel, zato što nama vladaju glupi i pohlepne samozvane patriote. Zbog toga smo svi odgovorni, jer ih prihvatamo i pristajemo da se svako ko je pametan i ko ukazuje na zlo proglašava sumnjivim i označava kao izdajnik. Englezi se zbog ovakvih stavova nisu obrušili na Orvela, čak ni glupi, a ni pohlepne samozvane patriote. NJegov stav se uvažava u raspravama o engleskom nacionalnom karakteru, a on sam je u Panteonu engleske kulture i civilizacije. Britanci se, uglavnom, ne slažu sa predstavama koje stranci imaju o njima (recimo “Perfidni Albion”), smatraju ih pogrešnim, ali zbog toga ne nabijaju “foreigners” na kolac, naprotiv, rado će sa njima odigrati fudbalsku utakmicu, posebno sa Nemcima.

Nije samo Herta Miler u nama primetila izvesnu sklonost ka samopovređivanju. Mnogo pre nje je o takvoj dijagnozi pisao neupitni nacionalni korifej – Slobodan Jovanović. Prihvatio je Jovanović ocenu “jednog stranca” koji je “u našem karakteru nalazio jednu samoubilačku crtu”. Dinarska ideologija buntovništva i njeno preziranje smrti, zaključio je Jovanović, bila je dobra za herojsko doba opasnosti u ratovima. Inače, preporučuje oprez: treba smeti, ali treba i moći. NJegov zaključak opominje:”Kod dinarskog tipa ima junaštva, ali ima i samoprecenjivanja i samoisticanja, što ga čini nesavitljivim i neprilagodljivim. Otuda i njegova sklonost da sve svoje neuspehe, pa čak i one za koje je sam kriv, tumači nekom nepravdom… U dinarskim podvizima više je snage i zamaha, nego plana i organizacije. Primeri ličnog junaštva jesu bezbrojni, ali ono što se postiglo ne stoji ni u kakvoj srazmeri s utrošenom snagom i podnetim žrtvama. To je prava pljačkaška privreda koja se tera s nacionalnom energijom. Od presudne je važnosti da li će novi naraštaji umeti da nacionalnu energiju troše s više štednje i računa, i da dinarski dinamizam od ličnog i haotičnog načine organizovanom kolektivnom snagom.”

Već početkom devedesetih prošlog veka BIA je, kako u svojoj knjizi “Opelo za državnu tajnu” piše Zoran Mijatović, znala da CIA ima plan da “smiri” Beograd, ili bombardovanjem ili izazivanjem građanskog rata. Ono što je znala BIA, znao je i Milošević, znali su intelektualci oko njega, znali su oficiri. Tri godine pred bombardovanje uticajni američki državnik Lorens Iglberger je u intervjuu “Nedeljnom telegrafu” izjavio da će NATO bombardovati SR Jugoslaviju ukoliko Milošević policijom i vojskom interveniše na Kosovu. Devedeset sedme sa dolaskom Novih laburista na vlast menja se i engleska politika prema Beogradu, a ubrzo je Toni Bler bio ne samo za bombardovanje, već i za nešto još mnogo gore – za napad i okupaciju SRJ kopnenim trupama. Sve ovo je znala država, bila je upoznata i javnost. Milošević se uzdao u rusku pomoć, u ruske rakete, u ruske generale. Veliki deo javnosti se uzdao u Miloševića, u njegove koalicione partnere i kibicovao, tek mali deo javnosti je preko nekih, međusobno posvađanih, opozicionih stranaka izražavao nezadovoljstvo tadašnjom politikom. Milošević je demontiran ne što se “većina naroda” (kako se to danas ističe) borila protiv njega, uostalom Koštunica na izborima nije prešao 50 posto, već dogovorom Zapada I Moskve, uz obilatu prethodnu novčanu, informativnu, kampanjsku, stručnu pomoć Zapada opoziciji, bez koje ne bi postojala. Kasniji razvoj događaja je pokazao koliko je ona bila nesposobna, nezrela i nespremna za državni posao koji joj je pao u krilo.

Posle dva svetska rata, posle dva državna sloma, posle jedne satrvene i druge neuspešne dinastije, posle mnogih popadalih vlada, posle tolikih “trijumfa”, posle stotine hiljada žrtava u prvoj polovini dvadesetog veka, apatrid Slobodan Jovanović je u Londonu uzeo olovku u prste i godinu i po dana pred smrt na papiru pokušao da razume ko su Srbi, ko su i kakvi su ljudi sa kojima se družio i sarađivao, kakav je narod kome je pripadao. Ko smo, odakle smo, kuda idemo. Naslov teksta “Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera” podseća na česte naslove studija kod nemačkih profesora, a “nacionalni karakter” bio je već dva veka opsesivna tema engleske javnosti u kojoj je živeo sedamnaest godina. Ima mišljenja da je to najvažniji njegov pozni rad. Prvi put je objavljen u Kanadi 1964., a u Beogradu 2005. i nedovoljno je poznat široj javnosti. Uglavnom se prećutkuje, a ima i onih koji bi najradije i da ga nema.

Moglo bi se reći da je rukopis i svojevrstan testamenat Slobodana Jovanovića, poslednja poruka, prilično čemerni adio sa Temze sopstvenom narodu, ali, naravno i “selfi”, jedan rembrantovski dramatični autoportret. Ovaj, ipak, vox clamantis in deserto bi za današnje samozvane nacionalne higijeničare i uzurpatore patriotizma mogao biti ključni dokaz da je Slobodan Jovanović “drugosrbijanac” i “autošovinista”. Naravno, to neće reći, jer je Jovanović dignut na visoki antikomunistički pijedestal, istaknut kao dokaz šta je građanska Srbija bila pre i kakve je velike intelektualce imala, a on je upravo “Jednim prilogom” to doveo u pitanje. Zaobići će u velikom krugu ovaj pregnantni tekst, koji zahteva vrlo pažljivo čitanje. Istinitost i aktuelnost teksta potvrđuju ponavljanje i obnavljanje nacionalnog karaktera kakav opisuje, njegova evergreen sadašnjost, suprotno od Jovanovićevog očekivanja da će naredne generacije taj stereotip promeniti. Čudnu sudbinu je doživeo: Jovanović ne samo da je ostao bez domovine, nego se ovim tekstom distancirao od sopstvenog naroda do samoisključenja.

Jovanović svoju i našu mentalnu autobiografiju piše posle gotovo sto intenzivno i svestrano proživljenih godina. NJegovo vreme je bilo, od polovine devetnaestog do polovine dvadesetog veka, jedno od najdramatičnijih u ljudskoj istoriji. Razvoj nauke i tehnologije, kolonijalna podela sveta, planetarni ratovi otvorili su čovečanstvu nove puteve, promenili vrednosti i život svakog čoveka, svakog naroda na planeti. Šta se sa Srbima dogodilo u tom iskakanju vremena iz sopstvenog zgloba? Jovanović ne sledi dijahroni vektor kroz moderno doba, već “nacionalni karakter” stavlja u ontološku ravan. Dakle, on Srbe modernog doba ne tumači “slavnom i pobedničkom istorijom”, formulom koju je nametnuo niz partokratskih ideologija, i sa kojom se kao sa Potemkinovim selima krije zaostalost. Posle toliko “istorija” Jovanović postavlja bitno pitanje: jesmo li se mi civilizovali ili nismo. Dakle, reč je ne o istoriji, već o civilizaciji. Istorije se fabrikuju, prepisuju, dopisuju, krivotvore, ali civilizacija ne, jednostavno je: ne možeš biti civilizovan, ukoliko si necivilizovan. Često se kod nas brkaju civilizacija i istorija, pa se smatra da smo samim kretanjem sa saveznicima iz pobede u pobedu, a u samom protoku vremena i na fonu opšteg napretka u svetu i mi postajali civilizovani.

Jovanović je imao prilike da vidi i doživi šta je ta “naša slavna istorija” učinila njemu, državi i narodu. Iako je tekst pisao 1957., to nije antikomunistički pamflet, nijednom rečju ne optužuje komuniste, niti ih smatra odgovornim za tragedije. Čak je njegova kritičnosti prema “eliti”, odnosno vladajućoj klasi komplementarna sa komunističkim kritikama. Razmatranje srpskog nacionalnog karaktera počinje sa nultim nivoom znanja kako nas zatiče Dositej, a okončava ga sa, kako ih on naziva -“mesečarima”, odnosno sa “osionim oficirima-crnorukcima” koji su Srbiju i Srbe retardirali u razvoju.

NJegov “Jedan prilog” je presuda jednom veku srpske usamljene svojeglavosti i proćerdanom vremenu, presuda “oduševljenom srpskom nacionalizmu”, te stubovima društva – političarima, intelektualcima, oficirima, “omladini” i “starcima”, svoj toj “našoj” eliti koja je oblikovala državu i društvo – bez uspeha. Radi se, kako je to Milan Jovanović Stojimirović napomenuo pred Drugi svetski rat, o svega pedeset hiljada dobrostojećih ljudi u milionskom moru vrlo siromašnog, polupismenog i uglavnom nepismenog sveta sa kojim se lako politički i ideološki manipulisalo, lako se uvodio u ratnu klanicu gde je “elita” preko njegove pogibije dokazivala da smo “herojski narod” (nijedan istaknuti političar, niti član vlada koje su i u Prvom i u Drugom svetskom ratu bežale pred neprijateljem glavom bez obzira, nije sa puškom sišao u rov, kao što je to uradio Čerčil u Prvom svetskom ratu). “Jedan prilog” uteruje u laž retro napore današnjih “demokratskih” i “nacionalnih” intelektualaca i političara da predratne epohe učine velikim, jer, upravo onaj koji je učestvovao u njima, a i u pozlatama, otkriva njihovu istinu, ruši mit o slavnom srpskom građanstvu.

Da će ta žestoka pronicljivost kad-tad izbiti kao gejzir na površinu predosetio je još dvadesetih godina prošlog veka novinar i pisac Milan Jovanović Stojimirović kada je o Slobodanu Jovanoviću, s kojim se inače i družio, napisao:”Obrenoviće, izgleda, niko nije osudio hladnokrvnije i ubedljivije nego on, jedan promašen njihov državnik, jedan intimno obavešten njihov istoričar, strašni sudija, obdaren da prodre u tamnu psihologiju prošlosti. Jovanović kao istorik poznaje našeg čoveka, zna naše ljude i vidi nekadašnje naše ljude tako kako možda ni oni sami sebe nisu nikad sagledali”. U pašićevsko-karađorđevićevsko doba pod skalpel je stavio Obrenoviće, a pri kraju života na antomski sto je prostro i pašićevsko-karađorđevićevsku epohu. Uostalom, i oni su od njega napravili “promašenog njihovog državnika”, ali ne njegovom zaslugom, već je, i to je konačna presuda, celo doba bilo – Veliki Promašaj.

Naravno da se od Dositejeve objave da je zatekao duhovno zaostali narod, pa do sloma 1941. mnogo radilo na uzdizanju, ali je “nacionalno oduševljenje nepronicljivih”, lakomih, što su gledali da izvuku “što više ličnog ćara”, odvelo narod na stranputicu i podstaklo u njemu “jednu samoubilačku crtu”. Uprkos velike pompe i ulaganja u “inteligenciju”, beleži Jovanović, Srbi nisu stvorili ni svoj, niti pozajmili tuđi “kulturni obrazac”, što ih je odredilo kao nekulturne i necivilizovane.

Kada je pisao “Jedan prilog” Jovanović je živeo šesnaest godina u najkosmopolitskijem gradu na svetu. Kulturni šok koji je doživeo izoštrio mu je kriterijume i uvid u frapantne razlike između dve sredine, srpske i engleske. Već u predratnim druženjima sa anglofilom Bogdanom Popovićem upoznao je englesku kulturu i delio sa njim divljenje prema instituciji zvanoj engleski džentlmen. Mada je Crnjanski tvrdio da Jovanović ne govori engleski, ipak, ukoliko je imao i pasivno znanje, mogao je pomno da prati engleske medije. Vrlo je uticajan bio BBC-ijev World Service prenošen na mnogim jezicima. U tim emisijama naglašavalo se da se Britanci bore protiv nacista u ime “univerzalnih” i “ljudskih” prava i vrednosti. U javnost je bila vraćena “civilizacijska perspektiva” engleskog postojanja na planeti, koja je između dva rata bila nešto zatomljena navalom masovne kulture i vrednostima masovnog društva.

Britanija, Ujedinjeno kraljevstvo bili su multinacionalna federacija i multietničko carstvo. Da bi se uspostavili opšti identitet i lojalnost, londonska elita je od početka modernog doba naglašavala da su Britanci u hrišćanskoj misiji, da svetu donose civilizaciju i liberalizam. Pod uticajem Prosvetiteljstva i napretka prirodnih nauka bio je prihvaćen stav da su ljudi po prirodi svuda jednaki, ali se mogu razlikovati po različitim stupnjevima razvoja u zavisnosti od njihovog iskustva i sredine koju su stvorili.

Uspostavljena je lestvica razvoja na kojoj su klasifikovana ljudska društva. Smatralo se da urođeni nagoni teraju ljude pre na usavršavanje nego li na degeneraciju i da je samo pitanje vremena kada će se sva društva izjednačiti. Ideali civilizacije bili su: vrlina, pristojnost, rafinman, pluralizam, tolerancija, disciplina, individualnost. Nacionalnost je samo temporalni status na putu do opšte ljudske savršenosti. Osnovne podele na toj lestvici bile su “feudalno” ili “trgovačko” društvo (prema ekonomskom razvoju), odnosno “civilizacija” ili “varvarstvo” po kulturi i znanju. Tako je ekspanzija Britanskog carstva dobila savršeni alibi: nisu samo osvajali i eksploatisali, već su širili i napredak. Nisu svi engleski mislioci bili tako optimistični u pogledu mogućnosti planetarnog širenja civilizacije. Tako je na primer Edmund Berk, čije je delo Jovanović dobro poznavao i poštovao, verovao u “civilizaciju”, ali nije verovao u sposobnost drugih naroda da je dostignu. Samo su Englezi, po njemu, sposobni za institucije, red i zakon koji su suština civilizacije, ali ne i kultura, moral, narodni običaji ili umetnosti.

Ono što je za Engleze “civilizacija”, za Slobodana Jovanovića je bio “kulturni obrazac”. Najverovatnije je engleski pojam “patterns in culture” preveo kao “kulturni obrazac”. Utvrdio je da ga Srbi nisu stvorili ni iz svojih narodnih običaja, niti su preuzeli tuđi. Poglavlje o kulturnom obrascu je najsurovije u “Jednom prilogu”, verbalno ubistvo sa vešanjem i to u prisustvu svedoka, odnosno čitaoca. Kriminalca koga veša Jovanović naziva “poluintelektualcem” i njegovu pojavu u Beogradu locira u vreme između dva rata, kada je, tobože, građansko društvo bilo na vrhuncu. Jovanović poluintelektualce ne personalizuje, očigledno jer ih ima mnogo, a pošto nikoga ne izuzima, osim prećutno sebe, reklo bi se da misli na sve intelektualce Pašićeve Jugoslavije. Sa tim “primitivcima” srpsko društvo silazi u “varvarstvo” i Jovanović spreže reči kakve ni najljući neprijatelj ne bi mogao da smisli, pa tog terminatora označava kao “diplomiranog primitivca koji se u društvenoj utakmici bori bez skrupula”.

I ragbi igrač je prema Jovanovićem poluintelektualcu krhka balerina, pošto je on dinamit koji celo društvo rastura u paramparčad. Pojavljuje se u dve fatalne forme: ako uspe u svojim ambicijama, poluintelektualac je – korupcionaš; ako ne uspeva, on je ozlojeđen, i odlazi u – komuniste. Iz Jovanovićeve tipologije proizilazi da je aktivni i pasivni nosilac promena, subjekat srpske istorije u dvadesetom veku bio poluintelektualac. Nekada na klackalici ili korupcionaši ili komunisti, a u novije vreme uspešni komunisti se pretvaraju prvo u ozlojeđene nacionaliste, pa u uspešne patriote-korupcionaše. Nameće nam se slika gusenice koja jede sve oko sebe da bi se pretvorila u leptira. Lucidno zapažanje Jovanovića objašnjava nam lakoću sa kojom su dojučerašnji komunisti opljačkali svoj socijalizam i prebacili se, u jurnjavi za ličnim ćarom (srpski pursuit of hapiness) u novi poželjan i uspešan tip “srpskog patriote-domaćina” i antikomuniste. Napredak se nije dogodio, jer je u osnovi ostao i iznova se potvrdio jedan te isti heroj – poluintelektualac, diplomirani primitivac. A da nije izmišljen “olako obećani patriotizam”, mnogi od njih bi morali da žive samo od kriminala.

Ako “poluintelektualac-diplomirani primitivac” uspeva, to ne znači da uspeva i društvo, jer on uvek radi, to mu je raison d’etre, protiv opštih i viših ciljeva. A da bi uspeo, on se isključivo bavi politikom, jer se samo kroz politiku može obogatiti i samo se na visokim položajima može pogospoditi. Ali tek kada polunitelektualac izbije na vrhunac političkog uspeha, sumorno zaključuje Jovanović, vidi se kako je i koliko moralno zakržljao. NJegov uspeh za društvo i državu postaje ambis varvarstva.

(Nastavak sledeće subote)

NASILJE U PEĆINCIMA

Хроника

Нова странка: Наоружане силеџије упале у дом председнице одбора Јелене Грујић Ристић у Пећинцима; кућу су испретурали а њој и њеној породици претили речима и ватреним оружјем

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 17. новембар 2017.
Како је испричала на данашњој конференцији за медије, Грујић Ристић је са супругом и петогодишњом ћерком јуче у вечерњим сатима, враћајући се кући са прославе, „изненадила“ разбојнике који су вршили преметачину у њиховом дому.

Док је она са ћерком била у паркираном аутомобилу у дворишту, супруг је потрчао за разбојницима, а један од њих уперио је пиштољ у њега уз речи „Ј…. вас Вучић!“ Како су у истом дворишту две куће, једна њених родитеља и друга у којој станује са својом породицом, разбојници су извршили преметачину у обе, изврнули фиоке и ормане, пообарали намештај, а да притом нису изнели ништа, иако је новац био на видном месту. Једино што је из фиоке извучено и уредно остављено на кухињски сто, јесте свеска са записницима са састанака ОО НОВЕ Пећинци којим она руководи.

-Синоћни упад наоружаних криминалаца у мој и дом мојих родитеља, није напад само на мене, већ и на моју породицу, због чега ћу тражити полицијску заштиту. Пре четири године, откако сам почела да се бавим политиком, СНС активисти су ме упозоравали: „Окани се политике или ћемо ти доћи кући, знамо кад си сама с дететом.“ Пошто нису успели да ме заплаше константним шиканирањем преко друштвених мрежа, синоћ су покушали и физички – рекла је Јелена Грујић Ристић, председница Општинског однора Нове странке – Пећинци, поводом синоћног препада од стране тројице мушкараца наоружаних ватреним оружјем.

Јелена Грујић Ристић већ дуже време прима огроман број претњи путем друштвених мрежа, што је и пријављивала полицији. Последња серија диригованих напада десила се пре неки дан, због чега је прекјуче поднела нову пријаву. Након тога је на свом профилу написала да је „не могу ничим заплашити, те да ће наставити са раскринкавањем превара СНС-оваца“. А онда се десио и синоћни оружани напад.

View image on TwitterView image on TwitterView image on Twitter

Opšte je poznato da oni koji obijaju stanove i kuće, rizikujući na taj način robiju, samo rasture sve po kući, a čak ni keš na „izvol’te“ ne uzmu. Tipično zastrašivanje. 

Председник Нове странке Зоран Живковић истакао је да је ово „увод у локалне изборе у Пећинцима који се одржавају 24. децембра“, те да су „разуларени дивљаци Александра Вучића по систему мафијашких група направили показну вежбу за застрашивање, желећи да покажу како ће се провести свако ко покушава политички да делује на начин који не одговара вођи СНС-оваца.“ Он је подсетио и на то да је Јелена Грујић Ристић током републичких и покрајинских избора 2016. године, активно учествовала у борби против изборне крађе, те је чак и фотографисала неколико случајева куповине гласова, што је и пријавила полицији.

– Док се власт бави измишљањем атентата и шпијуна који искачу по београдским парковима, врши се најгора репресија према грађанима. Пример су студенти Павле Терзић и Гаврило Вучетич, потом Тијана Хегић и Владимир Перић шиканирани због перформанса са „пеглањем листића“, а сада имамо и бруталан напад наоружаних људи на нашу председницу одбора из Пећинаца, каже он.

– Имам две поруке. Вучићу поручујем: обуздај своје криминалце да не бисмо ми грађани морали да узвратимо законом дозвољеним мерама самозаштите. То ћемо учинити ако у најскорије време, а то значи од понедељка, не буду јасни докази да се у Србији променило нешто и да нема те страховладе. А Небојши Стефановићу поручујем: Пусти полицију да ради свој посао!

Народна посланица НОВЕ Мариника Тепић истакла је да је запањује то што је полицијски инспектор који је вршио увиђај синоћ стигао тек три сата након позива:

– Потпуно је невероватна околност да полиција реагује са три сата закашњења, а задужена је за безбедност свих мештанки и мештана Пећинаца. И то знајући да позив стиже од мештанке која већ дуже време пријављује претње и осећај угрожености сопствене безбедности. Да ли је то тако зато што су у питању Пећинци, а не Јајинци?

Тепић, која је синоћ након бруталног напада отишла у Пећинце, изразила је и разочарање чињеницом да нико од новинара није био заинтересован да дође на лице места и објави вест о бруталном нападу.

– Јелена је данас дошла у Београд са својом ћерком. Она је данас овде, а не у својим Пећинцима, зато што се само из Београда може гласно чути порука да су нечији живот или безбедност угрожени. Чињеница да она, или било ко други, треба да дође у Београд да би медији пренели шта се дешава у Пећинцима, мене поражава, и као некога ко није Београђанка и као грађанку уопште.

Посланица НОВЕ оценила је да је напад на Јелену Грујић Ристић и њену породицу необориви доказ да је Србија постала држава диктатуре:

-Тај процес преласка из аутократије у диктатуру је почео да се одвија приватизовањем свих безбедносних и полицијских служби, а коначно је озваничен пре неки дан, именовањем Небојше Стефановића за координатора служби безбедности.

Напослетку, Зоран Живковић поручио је да Нова странка неће учествовати на локалним изборима у Пећинцима 24. децембра уколико у наредних неколико дана, а најкасније до почетка децембра не буду ухваћени криминалци који су упали у кућу председнице општинског одбора Нове странке у Пећинцима Јелене Грујић Ристић.

(Нова странка)

 

Google +0  

Vesna Vodinelić u Peščaniku

Vesnu za gazdu Beograda

Vesna Rakić-Vodinelić

Ukleta spirala

VIDEO + transkript, o javnom sektoru i pravosuđu u Srbiji govore Vesna Rakić Vodinelić, Mijat Lakićević i Zlatko Minić. Razgovor vodila Svetlana Lukić.

Savamalska inauguracija

Možda će 31. maj, dan inauguracije/intronizacije Vučića biti zapamćen kao dan kada je autoritarna vlast postala otvorena diktatura. Tada je na javnom skupu nastupila grupa ljudi u crnom…

Gospodar kazuje na kome je BIA

Po milosti Našoj prevashodnoj, / Ja postavljam Gašić Bratislava, / za vrhovnog vilajetskog žbira, / jer je Gašić muka dopa`nuo! / Bez funkcije strunio se sasvim, / pocrnio kao kamen sinji.

Ko to tamo peva o pravima građana

VIDEO + transkript, o godišnjem Izveštaju Zaštitnika građana govore Miloš Janković, Vesna Rakić-Vodinelić, Vesna Pešić, Saša Đorđević i Svetlana Lukić.

Aló Presidente

VIDEO + transkript, o rezultatima predsedničkih izbora govore Vesna Pešić, Vesna Rakić-Vodinelić i Dejan Ilić.

Režiranje izbora

VIDEO + transkript, o predsedničkim izborima govore Vesna Rakić-Vodinelić, Vladimir Goati i Raša Nedeljkov.

Dnevnik besne domaćice

Šta smo još čuli od naše Maje? Na primer, da će otvoriti svoju kuhinju, tj. Narodnu skupštinu „ako nešto bude hitno“. Ne zna se da li to smatra hitnim, ali nekako je zaboravila da pospremi ove izbore.

Kragujevac: eksplozije i reagovanja

Vesti o eksploziji su konfuzne. O tome kada su se dogodile i koliko ih je bilo (pominju se dve) saznajemo iz oskudnih saopštenja Ministarstva odbrane.

Ne da(vi)mo Beograd protest speech

We’re not only asking for the resignations of the mayor and the minister of police. We are asking for judiciary truth, legal truth, and not political lies. Our demand is neither exaggerated nor illegitimate…

Govor na protestu Ne da(vi)mo Beograd

Mi ne tražimo samo ostavke gradonačelnika i ministra policije. Mi tražimo sudsku istinu, a ne političke laži. To nije nikakav preteran ni nelegitiman zahtev, već normalan i običan.

Sudovi – kakvi mogu biti (još uvek)

Tramp je sudiju nazvao „nazovi-sudijom“. Takve reakcije se sudije u parnici dr Nebojša Stefanović protiv NIN-a, Andrej Vučić protiv Asomacuma… – ne moraju bojati.

Sudovi – kakvi mogu biti

Trampova izvršna naredba o zabrani ulaska imigrantima iz 7 muslimanskih zemalja izazvala je dosta protesta i napisa u medijima. Interesovalo me je, na prvom mestu, kako stvari pravno stoje.

Ustav u ruke

VIDEO + transkript, govore Vesna Rakić-Vodinelić i Saša Janković.

Bibliotekar

Šljivančanin je heroj, dok je Vladimir Trifunović izdajnik. Em nije poginuo, em nikog usput nije ubio. Aktivisti Inicijative su huligani, štaviše fašisti, dok su ubijene „vođe navijača“ ožaljene žrtve.

Fantom pravosuđa

Narativ sudije Keranovića u parnici Nebojše Stefanovića protiv NIN-a i novinarke Sandre Petrušić je sudska presuda onoliko koliko je Stefanovićevo pisanije odbranjeno na Megatrendu – doktorat.

Ofsajd ili ofsajd položaj?

Pisac Демантија 1 и 2 ponovo pokušava da, na svoj način, objasni sadržinu prelaznih odredaba zakonodovstva Srbije o visokom obrazovanju početkom devedesetih godina, tvrdeći da ja to pogrešno činim.

Vesna Vodinelić,kandidat za gazdu Beograda

Vučićev lopovski način razmišljanja: Dobro je, samo da te ne uhvate!

Vučićev lopovski način razmišljanja: Dobro je, samo da te ne uhvate!

Govor Vesne Rakić-Vodinelić, predsednice Saveta Nove stranke, na protestu Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, 15. 02. 2017.

„Ako vlast stalno laže, posledica nije da verujemo lažima, već da niko više ne veruje ni u šta. Vlast koja laže, te laži neprestano gomila i zato mora stalno iznova da piše svoju istoriju… Narod koji ne može više nikome i ničemu da veruje, ne može ni da odlučuje. Tako mu se uskraćuje sposobnost za bilo kakvu akciju, a naročito sposobnost da misli i da prosuđuje. Sa takvim narodom možete da radite šta hoćete.“

Ove reči napisala je hrabra i mudra Hana Arent. One su, nažalost, primenjive ovde i danas. Verujem da neće biti i primenjene. Verujem da nećemo dozvoliti da budemo narod sa kojim ova vlast može da radi šta hoće, čak i kad arogantno laže, nasilničkim govorima.

Danas za ovu vlast nije opasna samo kritička misao – opasno je misliti uopšte. Već dugo se vi koji mislite okupljate zapitani šta se to pre deset meseci u ovom gradu dogodilo. To nije bilo samo divljačko rušenje jednog gradskog kvarta – ono što nas okuplja ovde jeste otpor sili koja je jednim naređenjem eliminisala državu baš onda kada je ta država bila pozvana da zaštiti svoje građane.

Ne samo da još nemamo sudsku presudu o tom državnom zločinu, nemamo ni optužnicu. I ne samo to, namerili su da i pravosuđe eliminišu.

Umesto pravosuđa onaj ko umišlja da je sve, a naročito da je vrhovni sudija, Aleksandar Vučić, sinoć je – neovlašćen i na nedostojnom mestu, usred televizijske propagandne emisije već doneo svoju presudu. Kako je Vučić presudio? Gradonačelnik Beograda sporni doktor Siniša Mali biće još jedno vreme gradonačelnik, ne zna se koliko dugo. A onda će odgovarati pred pristrasnim sudom svoje partije i to će biti to! A kako glasi obrazloženje? Vučić „zamera“ što se rušilo noću, a ne u po bela dana. To je ista „logika“ kao da je rekao: zameram mu samo to što je nekog prebio ili ubio noću, a ne danju, pred svima! Suština rušenja i ćutanja države o tome jeste lopovski načina razmišljanja: dobro je, samo da te ne uhvate. A kad su ipak uhvaćeni, Vučić celu stvar relativizuje, „presuđujući“: ruši bespravno, ali danju, nećemo ti ništa.

Jasno nam je: ovakvim istupom pokušava se da se Mali oslobodi pravne odgovornosti, ne samo krivične već i za štetu koju je proizveo. I ne samo Mali. Još jedan drugi sumnjivi doktor je morao umešati svoje plagijatorske prste u ćutanje i neaktivnost policije one noći u Savamali.

Naš zadatak je sada da tako nešto ne dopustimo. Moramo uveriti pravosudne institucije da njihova dužnost zaštite građana od samovolje vlasti nije samo prazna lekcija iz udžbenika prava. Mi ne tražimo samo ostavke gradonačelnika i ministra policije. Mi tražimo sudsku istinu, sudsku istinu, a ne političke laži. To nije nikakav ni preteran ni nelegitiman zahtev. Naprotiv, taj zahtev je normalan i običan.

Ako ne smeju javni tužioci koji su probrani politički i na ograničeni mandat, moraju smeti njihovi zamenici, moraju smeti sudije.

Koleginice i kolege zamenici tužilaca i sudije, izabrani ste bez ograničenja mandata. Zakleli ste se da ćete štititi Ustav i zakone od svih, to znači i od vlasti. Nije besprimerna hrabrost pokrenuti i voditi postupke za koje ste se školovali. Znate dobro, bolje od mene, šta morate da činite. Niko ne sme da vam naređuje, nikog ne smete da slušate.

Građani Beograda i Srbije će jednom saznati istinu o rušenju i ćutanju države, o Savamali i Beogradu na vodi – toj velikoj himeri – uprkos svemu. Ljudsko saznanje je kao voda, uvek negde izbije. Tako se, uostalom, ovaj svet razvijao.

Ne smemo dozvoliti da nam oduzmu sposobnost da mislimo i da odlučujemo. Za Srbiju bez straha, za Srbiju bez laži!

 

Foto: Beta

mm

VESNA RAKIĆ-VODINELIĆ

Rođena je 1950. godine. Profesorka pravnih nauka iz Beograda. Radila je kao nastavnica u svim zvanjima na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i na Pravnom fakultetu Univerziteta Union. Autorka je dvadesetak knjiga i oko dve stotine naučnih članaka i eseja. Članica je Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Udata, majka sina Luke.

Ostavi komentar

Z

NOVA STRANKA JE SPREMNA ZA IZBORE

(RE)AKCIJA

Buducnost nase lepe zemlje zasluzuje mnogo bolju vlast!

Doktor za stečaje

Doktor za stečaje upropastio Ripanj i Bujanovac,piše Mirko Klajn

Popović „visokorizičan“ za ofšor agenciju

Podaci procurili u okviru projekta „Rajski papiri“ otkrivaju da ministar bez portfelja Nenad Popović poseduje poslove i imovinu vredne više od 100 miliona američkih dolara. Advokatska kancelarija „Appleby“ iz koje su procurili papiri proglasila ga je za klijenta visokog rizika i otkrila kontroverzne poslove u kojima su učestvovale njegove ruske kompanije, kao i veze koje je imao s ozloglašenim finansijerom Markom Ričom.

Pišu: Dragana Pećo, Stevan Dojčinović

Samo nekoliko dana nakon što je imenovan za ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnologiju, Popović je održao sastanak sa ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandrom Čepurinom.

To nije predstavljalo iznenađenje, budući da je Popović smatran „ruskim čovekom u vladi“.

Njegova Srpska narodna partija osnovana 2014. zagovara bliže odnose Beograda i Moskve i protivi se pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Osim toga, svoju poslovnu imperiju  Popović je izgradio upravo u Rusiji.

Veze Popovića sa Rusijom sežu više od dve decenije unazad, kada je upisao postdiplomske studije u Moskvi. Zalagao se za prodaju srpske naftne kompanije NIS ruskom državnom gigantu „Gazpromu“ i za izgradnju „Južnog toka“. Prema njegovoj biografiji, predaje na dva univerziteta u Moskvi. Nedavno je u jednom intervjuu rekao da je „ponosan“ na podršku koju dobija od tamošnje vladajuće partije „Ujedinjena Rusija“.

Nije jasno kako je Popović dobio ministarsko mesto, s obzirom da se zalaže protiv članstva Srbije u EU – što je prioritet Vlade Srbije.

Dokumenta pokazuju da uprkos divljenju i posvećenosti Rusiji i reputaciji patriotskog političara, Popović od 2008. godine ima boravište u Švajcarskoj gde i plaća porez.

On nikada nije skrivao da je imućan, ali su dokumenta po prvi put pokazala koliko je njegovo bogatstvo. Renomirana računovodstvena firma „PriceWaterhouseCoopers“ (PwC) procenila je da je tržišna vrednost njegovih poslova veća od 100 miliona dolara, otkrivaju „Rajski papiri“.

Dokumenta pokazuju da se u Popovićevoj mreži ofšor kompanija nalaze one registrovane na Kipru i Britanskim Devičanskim Ostrvima (BVI), kao i da ima firme u Rusiji. Nekretnine poseduje u najmanje tri zemlje – Srbiji, Crnoj Gori i Rusiji.

Nenad Popović (foto: SNP)

„Rajski papiri“ takođe otkrivaju da je Popović, dok je bio potpredsednik Narodne skupštine i član Demokratske stranke Srbije, planirao da reorganizuje svoje bogatstvo i kontrolu nad mrežom ofšor kompanija premesti na Ostrvo Man i osnuje trast u Hong Kongu. Ovi planovi, međutim, nisu se ostvarili.

Mejlovi procurili u „Rajskim papirima“ pokazuju da je advokatska kancelarija „Appleby“ koja je trebalo da realizuje Popovićeve planove sprovela istragu i otkrila različite kontroverze u vezi sa njegovim poslovima u Rusiji. Otkriveno je i da mu je poslovni partner bio čuveni biznismen Mark Rič, koji je pod optužbama za utaju poreza pobegao iz SAD.

Novinari KRIK-a otkrili su da je Agencija za borbu protiv korupcije protiv Popovića pokrenula tri postupka od kojih su dva još u toku. Drugo osnovno javno tužilaštvo trenutno proverava krivičnu prijavu podnetu protiv njega zbog sumnji za zloupotrebe prilikom privatizacija.

Popović je u evidenciji „Appleby“-ja označen kao „visokorizičan“ klijent. Iz njihove baze podataka izbrisan je 2015. godine.

Novinari KRIK-a mesec dana su pozivali ministra Popovića na intervju. Od njegovog šefa kabineta dobili smo odgovor da je stalno na putu i nema vremena. Prošle nedelje poslata su mu i pitanja na koja, do danas, nije odgovorio.

Umesto toga, Popović je juče zapretio da će tužiti KRIK, pre nego što je cela priča objavljena.

U saopštenju na sajtu njegove stranke, Popović kaže da nikada nije otvorio firme na „rajskim ofšor zonama“, kao i da je sam odlučio da prestane da sarađuje sa „Appleby“-jem.

Gospodin P

Popović je bio potpredsednik Narodne skupštine Srbije kada je u njegovo ime napravljen prvi korak ka „Appleby“-ju krajem 2012. godine.

Sergej Bezborodov, viši menadžer kompanije PwC u Cirihu, u mejlu je naznačio da je Popović „hitan slučaj“.

„Imamo novog klijenta za vas kojim se treba pozabaviti početkom januara [2013] da bi se uspostavila struktura i imovina prenela do kraja januara“, napisao je Bezborodov u mejlu u kojem nije otkrio ime klijenta.

„Naš klijent koji je istočnoevropskog porekla, ali živi u Švajcarskoj već dugi niz godina, namerava da prenese svoje bogatstvo [kompanije i nekretnine] u strukturu zaštite imovine.“

U vreme kada se javio, Popović je pod svojom kontrolom imao niz ofšor kompanija. Sedam firmi bilo je registrovano na Kipru, a jedna na najzatvorenijoj ofšor destinaciji – Britanskim Devičanskim Ostrvima.

On je tada želeo da kontrolu nad poslovima i bogatstvom premesti na drugu ofšor zonu. Razlog zbog kog se obratio „Appleby“-ju je verovatno njihova ekspertiza za osnivanje kompanija na Ostrvu Man.

Bezborodov je u inicijalnom mejlu „Appleby“-ju poslao i dokument pod nazivom „Reorganizacija strukture privatnog bogatstva“ koji pokazuje Popovićevu nameru da osnuje dve ofšor kompanije kojima će kontrolisati svoje poslovanje i nekretnine.

Nova struktura podrazumevala je sledeće: jedna kompanija sa Ostrva Man, koja bi se zvala „Gluna“, bila bi vlasnik firmi na Kipru i kontrolisala bi posredstvom njih poslove u Rusiji. Druga kompanija, takođe sa Ostrva Man, zvala bi se „Salastrains“ i kontrolisala bi Popovićeve nekretnine u Srbiji, Crnoj Gori i Rusiji.

Osim toga, Popović je želeo da registruje trast u Hong Kongu koji bi, nakon njegove i smrti njegove supruge, preuzeo kontrolu nad firmama na Ostrvu Man. Trast bi trebalo da osigura da članovi njegove porodice naslede sve.

„Klijent ne voli trastove, jer želi da dok je živ aktivno vodi posao i nije spreman da poveri firme nekom drugom na upravljanje“, napisao je Bezborodov. „Stoga smo smislili kombinovanu strukturu kako bismo zadovoljili njegove potrebe.“

Struktura koju je Popović planirao da formira

Stručnjak s kojim su novinari KRIK-a razgovarali, analitičar međunarodne nevladine organizacije Mreža za poresku pravdu (Tax Justice Network) Andres Knobel smatra da ovakva struktura može biti korisna iz dva razloga – da se imovina zaštiti od poverilaca i da se sakrije njen pravi vlasnik.

Andres Knobel (foto: Tax Justice Network)

„Trastovi su bolji za zaštitu imovine, nego druge vrste pravnih subjekata, poput kompanija“, rekao je Knobel novinarima KRIK-a, „Upravitelj trasta može da ’kontroliše’ tajnost osobe koja upravlja trastom.“

„Niko ne može da zna ko poseduje trast ili koju imovinu on ima. Čak ni istražni organi nikada neće znati ko je iza trasta, u slučaju da su osobe uključene u bilo kakvu nezakonitu aktivnost.“

U mejlovima „Appleby“-ju, PwC je opisao bogatstvo „gospodina P“, kako su Popovića nazivali u internoj komunikaciji.

„Za potrebe plaćanja poreza u Švajcarskoj, procenili smo ukupnu vrednost poslovne imovine na oko 65 miliona [švajcarskih franaka] (65,1 miliona dolara)“, napisao je zaposleni u PwC-u. „Prava i fer tržišna vrednost verovatno je znatno veća. [Popović] trenutno pregovara o prodaji dela poslova, a osnova pregovaračke cene je 100 miliona dolara.“

Kompanija je takođe procenila vrednost Popovićevih nekretnina u Rusiji, Srbiji i Crnoj Gori na 10-15 miliona švajcarskih franaka (10-15.1 miliona dolara).

Kontroverzni političar

Popović za istraživače „Appleby“-ja nije bio običan klijent, već je kao političar pripadao posebnoj kategoriji „politički izloženih osoba (PEP)“. Ljudi sa ove liste moraju da budu detaljno istraženi zbog njihove potencijalne povezanosti sa kontroverznim poslovima ili moćnim pojedincima.

Istražitelji su otkrili stvari o Popoviću koje su ih zabrinule, pokazuju procurili podaci.

„Tokom ovih provera istaknuto je da postoje tvrdnje da klijent nije podneo izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije“, napisao je agent „Appleby“-ja u internoj elektronskoj prepisci, pozivajući se na izveštaj koji je 2011. godine sačinila nevladina organizacija za transparentno upravljanje Globalni integritet.

U izveštaju se navodi da su „tri kompanije u vlasništvu Nenada Popovića potpisale 19 ugovora sa državom u 2010. i 2011. godini, o čemu on nije podneo dokumentaciju [Agenciji]“. Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, funkcioneri su dužni da Agenciji prijave sve javne nabavke koje su njihova preduzeća dobila.

Navodi iz izveštaja predstavljali su upozorenje za službenicu „Appleby“-ja Tes Bejts koja je napisala:

Nenad Popović (foto: SNP)

„Primetila sam da će u sklopu nove strukture jedna od kompanija [na Ostrvu Man] držati kompanije klijenta – potencijalno to bi mogle da budu one uključene u sklapanje ugovora [sa državom] koji nisu prijavljeni… Postoji rizik po nas da u tom slučaju budemo umešani u prihode stečene kriminalom“, napisala je ona.

Agencija za borbu protiv korupcije je novinarima KRIK rekla da nije imala saznanja o tome da su Popovićeve firme zaključivale ugovore sa državom u tom periodu.

Navela je, međutim, da je pokrenula tri postupka protiv Popovića.

U jednom slučaju, Agencija je 2013. godine proveravala da li je Popović preneo upravljanje nad svojim kompanijama što je po stupanju na funkciju bio obavezan da uradi. On je Agenciji dostavio dokumentaciju da je upravljanje preneo na rusku državljanku Irinu Harisovu, čime je ovaj postupak okončan. Upravo je ovu Ruskinju Popović planirao da postavi za direktorku jedne od kompanija na Ostrvu Man.

Druga dva postupka protiv Popovića još su u toku, a vode se u vezi sa sumnjama na zloupotrebe prilikom privatizacija preduzeća „Minel“. Ovaj slučaj već tri godine proverava i Drugo osnovno tužilaštvo, ali izgleda da policija koči istragu.

„Policijski službenici UKP Beograd nisu u svemu postupili po zahtevu ovog tužilaštva, već samo delimično, zbog čega smo više puta urgirali“, navodi se u dopisu tužilaštva Agenciji iz juna 2017.

Revizorska kuća PwC je agenciji „Appleby“ rekla da u slučaju neprijavljenih javnih nabavki „nije bilo sudskih postupaka“ protiv Popovića.

„Appleby“ je i dalje bio sumnjičav.

Zabrinulo ih je i to što se Popovićeve firme nalaze na Kipru. „Karakteristično za pranje novca u Srbiji je investiranje u nekretnine i tokovi novca preko Kipra“, piše u mejl prepisci između agenata „Appleby“.

Zatražili su od Popovića više podataka o poreklu njegovog novca.

„Izgleda da nam i dalje nedostaje informacija koji se odnosi na izvor bogatstva“, pisali su istraživači PwC-u u maju 2013.„Potrebno je… da se upoznamo sa poslovima gospodina Popovića i ’ABS grupe’.“

U to vreme, već je uveliko bio probijen rok koji je Popović zadao za formiranje trasta i kompanija.

Sumnjivi poslovi u Rusiji

U mejlu koji je „Appleby“-ju ranije poslao, PwC je opisao vlasničku strukturu Popovićeve holding kompanije „ABS Electro“.

„Grupa ‘ABS Elektro’ sastoji se od brojnih aktivnih kompanija u Rusiji koje su delimično konsolidovane u kiparskom holdingu (’ABS International Ltd.’) ili su u vlasništvu posredstvom kiparskih holding kompanija“, napisao je PwC.

U maju 2013, pokušavajući da odgovori na pitanja, PwC je poslala „Appleby“-ju Popovićevu biografiju i mejl u kojem je opisano da je bogatstvo stekao učešćem u državnim projektima u Rusiji.

„Glavni kupci ’ABS’ grupe su velike kompanije koje zajedno realizuju infrastrukturne projekte za ruska državna preduzeća (npr. ‘RusHidro’)“, objašnjava PwC. „’ABS Electro’ distribuira zapadnjačku tehnologiju i opremu u Rusiji.“

Vladimir Putin u poseti Popovićevoj fabrici u Rusiji 2014. godine (foto: fejsbuk)

Biografija je otkrila i intrigantne detalje o Popovićevim poslovnim vezama.

Popović je na početku karijere, 1995-1996, radio za pokojnog Marka Riča, vlasnika „Glencore“ grupe, koji je umro u Švajcarskoj 2013. godine. Popović je Riču otvorio predstavništvo u Moskvi i bio je predsednik kompanije koja je „Glencoru“ bila strateški partner.

„Glencore“ je najveći svetski trgovac rudom poznat po kontroverznim poslovima, među kojima su poslovanje u doba aparthejda u Južnoj Africi i trgovina iračkom naftom tokom sankcija Ujedinjenih nacija. Rič je iz SAD-a pobegao u Švajcarsku kako bi izbegao optužbe za utaju poreza, reketiranje i saradnju sa Iranom u periodu kada je držao američke taoce. Predsednik SAD-a Bil Klinton pomilovao je Riča i to je bila jedna od poslednjih stvari koju je uradio pred istek mandata.

„Gospodin Rič bio je optužen u SAD zbog utaje poreza i trgovine s Iranom“, napisao je „Appleby“ u izveštaju. „U istom periodu [Popović] je očigledno bio povezan sa gospodinom Ričom i bio je predsednik ’Koalko Internationala’, kompanije koja je sklapala ugovore s ’Glencore’-om.“

Kompanija „Appleby“ otkrila je i problematične navode u vezi sa Popovićevom ruskom kompanijom „ABS“.

Firma u vlasništvu „ABS“-a, „Harvinter“, bila je uključena u izgradnju „Putinove palate“, vile u italijanskom stilu na obali Crnog mora. Izgradnja palate bila je navodno finansirana zloupotrebom državnih fondova, prema internom izveštaju „Appleby“-ja.

„Appleby“ je zapazio još jednu Popovićevu kontroverznu vezu u Rusiji koju je u svom istraživanju otkrio list „Novaja Gazeta“.

Ovaj list pisao je da je Popovićev „Harvinter“ bio jedan od podizvođača u izgradnji objekata za Zimske olimpijske igre koje su se održale 2014. godine u Sočiju. To su bile najskuplje Olimpijske igre u koje je uložena 51 milijarda dolara.

Izgradnju olimpijskog kompleksa ispratila je velika afera. Sumnja se da je više od polovine uloženog novca nestalo i da je korišćen kao mito zvaničnicima Kremlja koji su odlučivali ko će da dobije posao izgradnje. Pokrenuta je istraga protiv Vladimira Leševskog, službenika Uprave poslova predsednika Rusije (Управление делами президента) i još nekoliko zvaničnika, pod sumnjom da su primili mito. Lešenskog je policija čak snimila kako uzima novac, ali je snimak nestao. Postupak je obustavljen, a on je ponovo vraćen u državnu upravu.

Sin Leševskog radio je kao direktor u Popovićevoj kompaniji „ABS Constructor“.

Visokorizičan

„Appleby“ je Popovića, u izveštaju koji je sastavio nakon istrage 23. maja 2013, označio kao klijenta „visokog rizika“.

Zbog odlaganja osnivanja nove imovinske strukture, Popović je bio nestrpljiv.

Popović u Moskvi (foto: fejsbuk)

„Klijent me jako pritiska!“, radnik PwC-a obratio se „Appleby“-ju u maju 2013. pozivajući da se završi dokumentacija.

Firme na Ostrvu Man i trast u Hong Kongu nikada nisu osnovani.

Iz dokumenata se ne vidi tačno ko je odustao. Popović, u saopštenju objavljenom na sajtu svoje stranke pre dva dana, 7. novembra, tvrdi da je on prekinuo saradnju.

Dve godine kasnije je i formalno izbrisan s liste klijenata. U mejlu od 17. februara 2015. godine pomoćni menadžer kompanije rekao je kolegi da slučaj Popović „može da se zatvori“.

Vlada Srbije, u svakom slučaju, nije smatrala da je Popović čovek od „visokog rizika“ i postavljen je za ministra ove godine.

U Popovićevom izveštaju o imovini, objavljenom na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije iz 2013. godine se pojavljuju samo dve ofšor firme („ABS International“ i „Lianera Holdings“ s Kipra) iako se iz „Rajskih papira“ vidi da ih je tada imao još šest.

U poslednjem izveštaju koji je Popović podneo Agenciji ove godine pojavljuju se nazivi svih kompanija iz „Rajskih papira“.

Tu su, osim navedenih, još četiri kiparske kompanije („Labrit Trading“, „Benalde“, „Donealsto“, „Simolino“, „Semporna“) i jedna sa Britanskih Devičanskih Ostrva („Shallow Lake“).

Popović je prijavio i svoje ruske kompanije. Njegov imovinski karton, međutim, ne oslikava pravo stanje njegovog bogatstva.

On je prijavio nominalnu vrednost svojih firmi koja je višestruko manja od procenjene vrednosti, a koja može da se vidi u „Rajskim papirima“.

Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije kaže da bi Agencija morala da proveri zašto je velika razlika između nominalne i tržišne vrednosti.

„Cilj zakona je bio da se prati imovina funkcionera. Ne fiktivna, koja je navedena u registru, nego stvarna imovina. Ako Agencija neće da utvrđuje tu stvarnu vrednost onda se obesmišljava zakon i borba protiv korupcije. Ako je samo nominalna vrednost važna, onda vi nemate stvarnu imovinu funkcionera.“

Samo uz vašu pomoć možemo da nastavimo da istražujemo. Detaljnije o tome kako da donirate KRIK pogledajte ovde. Hvala što nas podržavate!

3 Comments

  1. Mima

    A Dana’s je kao pocasni gost ucestvovao u liturgiji u hramu sv. Dimitrija u N. Beogradu I smerno see pricestio.

  2. Neko

    Samo da dodam da o veličini patriotizma, rusofilstva i antievropizma dotičnog govori i činjenica da mu porodica godinama živi u Njujorku

  3. Zika

    Deca iz prvog braka zive u Americi.Prva zena u Svajcarskoj. Sa novom ima dvoje male dece.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Tetka iz Kanade

„Narkoman“ protiv tetke iz Kanade

Vesti-online

Poznato je da je tetka omiljena rođaka kod Srba. Ćuška vam džeparac kada vam ga roditelji uskraćuju, korisna je i za izbegavanje opasnih situacija (čuveno „samo tetki da odnesem lek“ iz „Balkan ekspresa“ ), ali u poslednje vreme tetka je dobar izgovor da političari odbrane svoju imovinsku kartu. Još ako je iz bogate i daleke Kanade.

Piše: Jelena Arsenović ; Izvor: Vesti online

U pokušaju da objasni odakle mu 244.620 evra za kupovinu stana od 107 kvadrata u Beogradu, ministar odbrane Aleksandar Vulin pozvao se na supruginu tetku iz Kanade koja im je, kako tvrdi ovaj levičar, pozajmila nedostajeću sumu novca (205.000 evra) za kupovinu stana u beogadskom naselju Zvezdara.

Pokloni na sve strane

U KRIK-u ističu da ministar nije ponudio nijedan dokaz za svoje tvrdnje, da nema uplate sporne sume novca na njegovom ili računu njegove supruge, niti kako je taj novac unet u Srbiju. Takođe nema ni dokaza da je ministar isplatio stan u celosti. Prilikom kupovine stana, Vulinovi su kupili i parking mesto, ali to nisu prijavili Agenciji.
Na drugoj strani, Vulinovi drugovi iz Pokreta socijalista saopštavaju da je „Imovina Aleksandra Vulina stečena radom i trudom svih članova porodice Vulin“.
Jednosoban stan u Novom Sadu koji je Vulin ranije posedovao, inače, poklonila mu 2010. je sudija Olgica MIlošević. Nije ustanovljeno da li mu i ona dođe – tetka.

Upornost novinara Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK da se istraje na razotkrivanju Vulinove imovinske karte, njegov Pokret socijalista iskoristio je da se ostrvi najgorim optužbama na novinare i urednika pomenute istraživačke mreže Stevana Dojčinovića.

„Nije tajna da je Dojčinović plaćen iz inostranstva za svaki tekst kojim napada Vulina, a nije tajna ni da uzima narkotike. Ako hoće da nas demantuje, tražimo da izađe sa svim računima, a posebno da se podvrgne testu na droge“ samo je deo tih optužbi, da bi se na kraju poentiralo da svako ko kritikuje ili sumnja u poštenje dotičnog ministra radi protiv države Srbije!

„Ovo je još jedan pokušaj da se baš svako ko radi za interes Srbije kriminalizuje. Zašto Dojčinović ne kaže otvoreno da mu, u stvari, smeta Vulinova lojalnost i odanost Srbiji?
To je nešto što vlasnik KRIK-a, na žalost, ne poseduje i on to ne prašta. Svaki neprijatelj Srbije je njegov prijatelj i baš svakog ko Srbiju voli i ko se za nju bori, Dojčinović neizmerno mrzi“, saopštava Pokret socijalista.

Biti novinar istraživač u Srbiji nije lako, uverili su se novinari Krika i kada je tabloid blizak vlastima objavljivao najvulgarnije optužbe na račun Dojčinovića i kada je provaljen stan njihove novinarke Dragane Pećo.

„Ovo je nešto najbrutalnije i najvurgarnije izrečeno na naš račun do sada. Ovde sada imamo slučaj da nas napada stranka ministra odbrane i to je ozbiljnije od onoga kada smo bili meta „Informera“. Osećam se kao da je država protiv mene i da je pitanje vremena kada će neko da nas napadne, jer vlast pravi atmosferu linča, iznoseći najgore laži, da smo sadomazohisti, strani plaćenici, narkomani, neprijatelji Srbije. Novinari istraživači bi trebalo da budu partneri državi, a ne neprijatelji, ako je državi stalo do borbe protiv korupcije i kriminala“, kaže za „Vesti“ Stevan Dojčinović.

BIA radi punom parom

Stevan Dojčinović kaže da iza većine napada na KRIK i njegove novinare stoji država.
„Za neke sigurno znamo, kao u slučaju kada je „Informer objavljivao tekstove o meni da je iza toga stojala BIA. Znamo da smo bili pod nadzorom ove službe, a verujemo i da smo još uvek. Za upad u stan naše koleginice takođe sumnjam da država stoji iza toga, ali još nemamo konkretne dokaze“, kaže Dojčinović.

I dok urednik KRIK sa advokatima radi na tužbi, najverovatnije protiv odgovornih u Pokretu socijalista, s obzirom da se njihov lider nije potpisao ispod citiranog saopštenja, ceo slučaj oko Vulinove imovine i ključnog pitanja – odakle novac za kupovinu novog stanja u beogradskom naselju Zvezdara, stavljen je ad akta.

Naime, postupak protiv Vulina pokrenut je 2015, nakon što je Agencija za borbu protiv korupcije izrazila sumnju da je počinio dva krivična dela – zloupotrebu službenog položaja i primanje mita.

Nakon kontrole imovine i prihoda, Agencija je sastavila izveštaj i dostavila ga Tužilaštvu za organizovani kriminal. Tužilaštvo se KRIK-u se prvo žalilo da je policija odbila da ispita navode izveštaja, da bi samo mesec dana kasnije okončalo postupak, zaključivši da nema dokaza da je Vulin pri kupovini nekretnine počinio dela iz oblasti organizovanog kriminala.

Prvo osnovno tužilaštvo je prošle nedelje odbacilo krivičnu prijavu protiv ministra odbrane, proveravajući samo da li je Vulin prijavio kupovinu stana Agenciji za borbu protiv korupcije.

A pošto jeste, njih nije zanimao odgovor na ključno pitanje: odakle novci, ministre?

Doktor za inovacije u procesima stečaja

DOKTOR ZA STEČAJE

DR NENAD POPOVIĆ, MENADŽER HOLDINGA ABS >

Шест фабрика „Минела” у стечају

Аутор: Александар Микавицачетвртак, 29.11.2012. у 12:30

Детаљ из „Минелове” фабрике у Рипњу (Фото Р. Крстинић)

Запослени у предузећу за производњу трансформатора „Минел трафо” у Младеновцу, тражећи излаз из стечаја послали су апел на 11 адреса, молећи за помоћ: од председника републике Томислава Николића, премијера, председника Скупштине, надлежног министарства, до Агенције за приватизацију.

Од „државних институција, електронских и писаних медија,” запослени-незапослени „Минел-трафоа” чекају одговор на питање: „Ко је и зашто уништио шест Минелових фабрика у Републици Србији?” Реч је о предузећима: „Минел еоп” – у стечају, „Минел трансформатори” – поништена приватизација, „Минел трафо” – Суд је 8. новембра покренуо стечај, „Минел фепо” – у стечају, „Минел електроградња” – у стечају и „Минел контактне мреже” – у стечају.

Писани одговор стигао им је само из кабинета председника државе. У њему је писало да је њихов допис прослеђен Министарству финансија и привреде и Министарству енергетике, а отуда им је усмено одговорено да је њихов предмет у разматрању.

Све „Минелове” фабрике биле су својевремено снабдевачи Електропривреде Србије и велики извозници.

Шест „Минелових” фабрика у новембру 2005. године купио је Ненад Поповић, садашњи потпредседник Народне скупштине из редова Демократске странке Србије. У писму нашем листу у име запослених „Минел трафоа”, председник штрајкачког одбора Антоанета Луковић, која је потписник и писма упућеног на 11 адреса, наводи да су очекивали да ће, како им је речено, постати део његове велике компаније АБС холдинг, која послује широм света.

– После 2008. године, када је продато више од 4.000 трансформатора, производња почиње драстично да опада – тврде из „Минел трафоа”. – Продаје се готова роба из магацина, празне се магацини сировина, продају се репроматеријали неопходни за израду трансформатора великевредности. Сви уговори склопљени у 2010. години, а било их је довољно да се производи до јесени 2011, отказују се. Све мање је прихода и нових послова, а зараде све више касне.

Запослени су у јануару 2011. годинеод тадашњег генералног директора тражили објашњење. Били су спремни да се одрекну три неисплаћене месечне зараде, само да се покрене производња. Понуда је одбијена, са образложењем да послодавцу нису потребне радничке паре и да ће се проблем брзо решити. Само је потребно да мало сачекајуи имају разумевања.

– Имали смо разумевања, чекали, али обећано боље сутра нисмо дочекали – настављају своју причу запослени у „Минел трафоу”. У јуну 2012. сазнајуда су продати некој фирми из Русије, са седиштем на Кипру, а затим у јулу да смо продати компанији БЕЗ из Словачке. На сваку најаву штрајка, одговарало се претњом отказима. Почетком 2012. открили смо да је фабрика презадужена. Због блокаде рачуна од августа 2011. године ово предузеће није могло да конкурише за послове, а исто се догађало и у осталих пет фабрика.

У писму упућеном „Политици” запослени у „Минел трафоу” саопштавају да ће штрајкачки одбор, у жељи да спасе фабрику, наставити да радии после проглашења стечајног поступка.

То чине: „У нади да ће наша борба за спас ‘Минел трафоа’ уродити плодом, као и да ће запослени у осталим фабрикама у Србији, упознати с нашим искуством, спречити оваква дешавања.”

——————————————————————————-

Поповић: „Деле судбину привреде у Републици Србији”

Новинар „Политике” је доставио Ненаду Поповићу писмо запослених- незапослених предузећа „Минел трафоа”, које је потписала председник штрајкачког одбора Антоанета Луковић. Срели смо се са Поповићем, али он није желео да за наш лист коментарише наводе из писма. У уторак је Поповић био један од три учесника у емисији РТС „Упитник”, у којој је било речи о Предлогу закона о буџету Републике Србије за 2013. годину.

Ненад Поповић је том приликом рекао да „ главни задатак у наредних годину дана мора да буде очување постојећих радних места. Тешко је говорити о новим радним местима, али и сачувати постојеће биће велики изазов. Влада мора много више да се бави економијом, баш економијом”.

Водитељка га пита: Питају вас неки гледаоци шта је са „Минелом”,  који сте Ви водили?

Поповић: Пре скоро годину дана ја сам продао све своје акције у тим компанијама, изашао сам…

Водитељка: Каква је судбина „Минела” у овом часу?

Поповић: Па, доста тешка ситуација, многи су отишли у стечај. Нови власници, први, па онда и други, нису се најбоље снашли, неки нису желели да улажу… Тако да… Судбина је као и многих других предузећа… Деле судбину привреде у Републици Србији.

59

 

 

Коментари12

spira пре 5 година
nasi ljudi , sudeci po komentarima , neznaju da zive i rade u kapitalizmu , i to onom, naj primitivnijem . kapitalizam se zove zato sto je u tom sistemu naj vazniji KAPITALISTA a ne nekakav radnik , kojih u srbiji danas ima koliko hoces . a cim necega ima tako mnogo , i cena mu je onda niska . zato radnici imaju mogucnost , da cim im se primanja i uslovi u kojima rade ne svidjaju , mogu da odu u drugu firmu (u zemlji i inostranstvu ) ,pod uslovom da imaju takve sposobnosti koje su nekom potrebne . eeee, naseg radnika niko ne trazi ….ZASTO ?
Tuzni posmatrac пре 5 година
@Beograd- Joj dajte molim Vas, mislim mozda su vasi Minelovci u Mladenovcu dobijali te pare ali nisu i svi ostali…Radnici Minela u Ripnju su redovnije primali plate tokom devedesetih nego dok je Popovic bio vecinski vlasnik. Od 2010. godine njima nisu uplacivani doprinosi a plate su im kasnile u jednom trenutku i pola godine. I to sve za vreme dok je Popovic bio na celu firme…Prodao je svoj deo kada je vec unistio firmu. A problem nije bio zbog toga sto kako Vi kazete kompanija izgubila trziste, korak s novim tehnologijama i slicno vec u tome sto su pare dobijane prilikom sklapanja poslova uglavnom koriscene umesto za obavljanje tih poslova za isplatu nekih drugih racuna…Stotine ljudi je ostalo bez posla, radili su besplatno toliko meseci u njihovim bolesnom optimizmu da ce sutra biti bolje, nisu se usudjivali da strajkuju u ubedjenju da ce Minel ponovo stati na noge a da oni zbog tog strajkovanja nece imati prilike da budu deo njega. Ti ljudi nisu izvukli svoja ledja…
ivan пре 5 година
Da potsetim. U pitanju je 7 firmi (iz ex. sistema Minel) . Sve su kupljene od ABS-a (N.Popović) Šest firmi je u stečaju. Jedna (Minel-Transformatori) u restrukturiranju. Firme su dobro poslovale i imale tržište po celom svetu. A onda je došao Popović (uz pomoć agencije) , (dao silne pare) i objasnio da je svetska kriza, surovo tržite i gurno firme ustečaj, i kako reče, povukao se jer želi da se bavi politikom.
Beograd пре 5 година
Javnost treba da zna da su bivsi radnici Minela prodajom dobili i preko 50.000 evra za 30 godina rada, da su mnogi kupovali stanove po Mladenovcu za te prodate akcije. Dakle, kupac Popovic je platio, izgleda, neku dobru cenu. Problem je sto je, ocigledno, kompanija izgubila trziste, korak sa novim tehnologijama, znanjima, boljom organizacijom. To je mozda nateralo vlasnika da proda akcije i spasava kapital dok se spasti moze. Rezultat – sadasnji radnici sve losije zive, kasne im plate. Mnogi sada pominju i optuzuju Dinkica, koji realno nikako ne moze biti kriv za novonastalo stanje. Ne branim nikoga, ali, cini se da je odgovornost menadzera kompanija najveca, kao i ex-vlasnika, najmanje drzavna. Muka mi je od pomisli da ce drzava da opet spasava radnike koji ne rade – preko mojih ledja. Oni bivsi radnici Minela su svoja ledja izvukli naplatom akcija i kupovinom stanova, dok ja sanjam da dobijem besplatne akcije ove zemlje kao i ostalih 3-4 miliona gradjana.
ivan пре 5 година
Da li Agencija za privatizaciju treba da snosi odgovornost za propale privatizacije. Ona bira kupce, potpisuje ugovore sa nj. itd. Normalno je da među kupcma ima dosta onih koje samo vintresuje brza zarada.
Oglas je istaknut na oglasnoj tabli suda 1.10.2013. godine. PRIVREDNI SUD U LESKOVCU Red. br. Naziv dužnika Matični broj Stečajn i broj Status dužnika APR Status dužnika ALSU Status dužnika Agencija za privatizaciju 22. Društvo sa ograničenom odgovornošć u za proizvodnju i trgovinu “LAGADO” 1739198 4 St. 2. broj 26/2013 http://pretraga2.apr.gov .rs/ObjedinjenePretrage /Search/Search http://alsu.gov.rs/bap/code/naviga te.jsp?Id=87&case_id=3624 Privredni sud u Leskovcu, po stečajnom sudiji Novici Nikoliću, doneo je rešenje St. br. 26/2013 od 01.10.2013. godine o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i trgovinu “LAGADO” Bujanovac, ul. Karađorđa Petrovića br. 183, matični broj 17391984, PIB broj 100977824 i ovo rešenje objavio na oglasnoj tabli suda dana 01.10.2013. godine sa sledećom sadržinom. I. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i trgovinu “LAGADO” Bujanovac, ul. Karađorđa Petrovića br. 183, matični broj 17391984, PIB broj 100977824 a po predlogu za otvaranje stečaja podnetog dana 07.8.2013. god., od strane predlagača Radnika zaposlenih kod stečajnog dužnika. II. Utvrđuje se postojanje stečajnog razloga trajne nesposobnosti plaćanja. III. Za stečajnog upravnika imenuje se Dejan Petković iz Leskovca. IV. Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana, od dana objavljivanje oglasa o otvaranju stečajnog postupka u “Službenom glasniku Republike Srbije”, prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pismenom prijavom, podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja. V. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi. VI. Ispitno ročište zakazuje se za 11.02.2014. god., u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Leskovcu, u Bulevaru oslobođenja br. 2, u sudnici br. 2. VII. Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 20.12.2013. god., u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Leskovcu, u Bulevar Oslobođenja br. 2, u sudnici br. 2. III. Stečajni postupak otvoren je dana 01.10.2013. god., i istog dana je Rešenje objavljeno na oglasnoj tabli ovog suda. IX. Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i trgovinu “LAGADO”
Око 120 резултата (0,37 секунде/и)

Претраге повезане са упитом minel transformatori ripanj stecaj

100977824

Moskva, Peking, Bujanovac…

“KO SE NE PRILAGOĐAVA DOVOLJNO BRZO, OSUĐEN JE NA PROPAST. PREMA TOME, PRIVATIZACIJA ŠTO PRE”

Iako je, kao i većina danas uspešnih ljudi u zemljama u tranziciji, dr Nenad Popović prvi kapital stekao u veletrgovini, on se relativno brzo okrenuo proizvodnji i visoko sofisticiranim tehnologijama, što je kod nas, nažalost, retkost. Zato razgovor sa dr Popovićem i počinjemo pitanjem: zašto se opredelio za taj komplikovani i neizvesni poslovni kurs, koji, po pravilu, ne donosi laku zaradu?

DR NENAD POPOVIĆ: “Kada smo stekli početni kapital u trgovini, videli smo da je privatizacija u Rusiji uhvatila veliki zamah i da su privatizovane velike kompanije počele da preuzimaju primat u krupnim poslovima u energetskoj branši. Znate, uprkos nekim raširenim predrasudama, Rusi su, kao veoma obrazovani ljudi u proseku, strahovito brzo ušli u tržišnu logiku poslovanja, veoma brzo su učili i menjali svoja stara shvatanja iz vremena tromog državnog socijalizma. A i velike privatizovane kompanije odmah su postale i miljenice banaka, i ruskih i svetskih. Da dodam tome i činjenicu da smo se mi bavili energetikom u kojoj bez oslonca na izvornu delatnost nema perspektive, u društvu džinova koji pored kapitala imaju i veliko znanje. Uz to, pošto se sve odvijalo brzo, cene pojedinih dragocenih fabrika i centara tehnoloških znanja, koji su bili u lošem stanju, nisu bile visoke.

Znajući sve to mi smo prihvatili trku, imajući stalno na umu da ipak nije glavni problem proizvesti, nego i prodati ono što se proizvede. A mi smo taj deo posla znali i odmah smo se okrenuli čitavom širokom ruskom i međunarodnom tržištu – dok su drugi stranci fiksirali uglavnom Moskvu i druge tradicionalne centre. Dakle, išli smo tamo gde drugi nisu išli. Među prvima smo bili u Sibiru, na primer.

Hteo bih još da istaknem da smo dobro znali da praktično celokupan profit moramo reinvestirati, što je pravilo broj jedan u tranzicijskim zemljama gde se danas hvataju dugoročne pozicije. A mi smo tu sebi postavili još jedno pravilo: investirati prvenstveno u kadrove i u nove tehnologije i tako sebi omogućiti brz rast i razvoj.”

VREME“: Bonaparta je govorio da je politika neke države u njenoj geografijiDaklekoja je “geografija vaše firme“, kad već toliko govorite o širokom prostoruna kojem deluje ABS?

Glavni naš centar u Rusiji je u gradu Čebuksari u Republici Čuvašiji. Ovaj grad sa oko 700.000 stanovnika nalazi se oko 700 kilometara istočno od Moskve. Ta članica Ruske Federacije ima oko 2,5 miliona stanovnika. Većina stanovnika su po narodnosti Čuvaši, a među njima su najbrojniji pravoslavci. Čuvašija se inače graniči sa Tatarstanom, jednom od republika sa najvećim energetskim izvorima u Rusiji, ali sama nema takve resurse, nego je bila centar elektroindustrije bivšeg Sovjetskog Saveza. Zbog toga smo tamo i našli dobre proizvodne pogone i izvanredne kadrove za našu oblast poslovanja.

Naravno, imamo i u Moskvi snažan punkt (sa oko 400 zaposlenih), a imamo i ofise u nizu mesta, od Alma Ate do Minska i Kijeva. U Rusiji imamo punktove u 17 gradova, a stigli smo i do Sahalina, koji sada zbog svojih naftnih i gasnih nalazišta privlači pažnju svih najvećih svetskih korporacija (Šel, BP itd.). Pored prodajnih i servisnih centara imamo i široku mrežu dilera (70). No, sada ulažemo napore da poslovanje proširimo i na Kinu, gde ćemo, nadam se, posle dvogodišnjih pregovora, ove godine kupiti jednu kompaniju. A eto, investiramo i u Srbiji.

Da li to radite onako usputiz nekog takozvanog patriotskog sentimenta ili i uSrbiji vidite buduće značajno tržište za ABS?

Srbiju svakako smatramo potencijalno značajnim tržištem, a pogotovu ako posmatramo čitav region oko nje. Taj region nikako se ne sme potcenjivati, kad je reč o energetici, on je izvrstan, veoma bitan i u međunarodnim razmerama. Ne mislim samo na zemlje bivše SFRJ nego i na Rumuniju, Albaniju, Bugarsku.

Pomno pratimo i pripreme za najavljenu buduću privatizaciju proizvodnje električne energije u Srbiji i, odmah da kažem, imamo interes da se na svaki način u nju uključimo. Novi zakon o energetici otvorio je takvu perspektivu i mislim da je to dobar kurs, jer ja smatram da samo privatni kapital obezbeđuje ono što je danas najvažnije – efikasnost, inovacije, razvoj. Privatizacija energetskih proizvođača omogućiće dinamičan razvoj velikog dela privrede u Srbiji, onog koji snabdeva energetiku opremom, uslugama, znanjem itd. Tamo gde je energetika u razvoju, tamo se razvija i neverovatno širok krug firmi koje posluju sa energetikom.

Danas, i pri niskom nivou industrijske proizvodnje u Srbiji i Crnoj Gori, struja se uvozi, i na današnjem nivou potrebni su nam novi energetski kapaciteti. U vezi s tim, budućnost razvoja Srbije direktno je vezana za investicije u energetiku. Uzimajući u obzir naše znanje i iskustvo, mi želimo da direktno učestvujemo u tim investicionim projektima. Zato smo i privatizovali fabriku energetske opreme Minel-Fepo u Zrenjaninu, s ciljem da ona za tri do četiri godine postane vodeći isporučilac energetskih objekata “pod ključ”, koji će sadržati optimalno integrisana rešenja zapadnih, istočnih i lokalnih proizvođača. Što se tiče sfere trgovine strujom, napravili smo prve korake na tržištu Balkana, jer mislimo da će to biti atraktivna zona za razvoj biznisa dugi niz godina.

Spomenuli ste reformski usmeren srpski zakon o energeticiŠta misliteda liima istine u onoj oceni da u Srbiji reforme dobro idu na normativnom planualida se posle usvajanja zakonskih rešenja sve usporavakočisabotiramontirajuse političke afere da bi se nova rešenja kompromitovala – pa ona sporo ilinikako ne ulaze u životNa primerovde se pojavila jedna privatna firma kaotrgovac strujomali su svi njeni poslovi stavljeni pod sumnjupa se onapovukla.

Prvo da decidirano podržim taj novi zakon o energetici, jer verujem da će on i realno omogućiti revitalizaciju i nov razvoj industrije koja je vezana za energetiku. A takva industrija je u Srbiji nekada bila veoma razvijena.

Drugo, smatram da za Srbiju nije dobro kada se strane ili domaće privatne firme povlače iz ovdašnjih poslova. Ne mogu da ulazim u konkretne stvari, ali podvlačim da je za Srbiju koristan svako ko ovde hoće da modernizuje poslove, investira, da dovede nove tehnologije. Srbija ne sme stvarati neprijatelja od nekoga ko ovde pravi profit, jer kompanije se i prave da bi ostvarivale profit. No, pored tog profita, korist od poslovanja svake firme za čitavu zajednicu je nesporna.

Mora se poći od jednostavnog načela da su u Srbiji sve firme koje ovde hoće da ulažu, to jest da rizikuju – dobrodošle. Tim pre što baš nije navala.

U energetici i oko nje imamo i veoma velike kompanijea čini mi se da u Srbijiprivatizacija takvih firmi ide dosta usporenoDa li je glavni problem u veličinidubioza s kojima su one opterećene ili se i sama država kod takvih fabrikadatako kažemsnebiva da ih privatizuje?

Ima istine i u jednom i u drugom. Prvo, doista u ovoj oblasti u Srbiji ima dosta kompanija koje je zbog velikih dugova teško privatizovati. No, čini mi se da takve krupne fabrike i nisu bile stavljene u prvi red kad je krenula privatizacija, što mislim da nije bilo dobro. Neke od tih firmi ni posle četiri godine od početka privatizacije u Srbiji nisu stavljene na tender ili nisu pripremljene za prodaju – što nije dobro pre svega za njih same, a ni za Srbiju. Smatram da su takve fabrike u međuvremenu samo dalje propadale ili su stagnirale. A i jedno i drugo vodi u katastrofu, brže ili sporije. No, mislim da stvari polako kreću s mrtve tačke. Na početku XXI veka, pored kadrova i tehnologije, treći ključni faktor je brzina prilagođavanja. Ko se ne prilagođava dovoljno brzo, osuđen je na propast. Prema tome, privatizacija što pre.

Vi ste ovde u Srbiji prvo investirali u jedno krizno političko područjeuBujanovacNe osećate li strah za uloženi kapital?

Normalno je da brinete za uloženi kapital, jer malo-malo pa se najavljuju neki nacionalni ili socijalni nemiri. No, ja sam posle tri godine rada te fabrike u Bujanovcu zaključio da možemo da rešimo probleme u saradnji sa državom, da ono što je mana nekog područja, postane prednost.

Znate, sada kada se Lagade uhodao kao fabrika, i ti zaposleni prosto drugačije gledaju, nema straha, ne kriju oči. Radi se, plate su redovne, u ljude se vraća samopouzdanje. Mogu da gaje nade u bolju perspektivu, da planiraju itd. To me učvršćuje u uverenju da je u takvim krajevima, pored mira na ulicama, najvažnije da ljudi imaju posao i zaradu.

Da li država podstiče ulaganje u takva područja?

Država nam ništa ne pomaže, iako smo u Bujanovcu. Mislim da neke tamošnje firme u društvenom vlasništvu imaju neku pomoć, što nije slučaj sa kompanijama u privatnom vlasništvu. To je doista teško razumeti.

No, mi nismo ni računali na državnu pomoć, mada bi, na primer, neki garancijski fond za ulaganja u jug Srbije verovatno tamo privukao neke investitore. I nešto niža kamatna stopa za ulaganja u te regione bila bi normalna tamo gde neko promišljeno vuče poteze regionalne politike razvoja. Možda bi se nešto stimulacija moglo dodati i na planu fiskalnih opterećenja. Na primer, zašto Srbija ne bi dala mali stimulans zapošljavanju ljudi u Bujanovcu sa samo deset odsto nižom stopom doprinosa na plate ili nešto tome slično?

Uzgred, mi s tom robom iz Bujanovca treba da budemo konkurentni sa firmama iz Slovenije ili Italije, gde su doprinosi na plate znatno niži, gde su kamate znatno niže. Pogledajte šta sve rade razvijene zemlje kada stimulišu preduzeća da ulažu u nerazvijene regione. A mi smatramo da bi to morala da radi i Srbija. Što kaže narod, ne treba država da nam daje, nego da manje uzima.

 

Ko je dr Nenad Popović

Dr Nenad Popović, predsednik holdinga ABS, na čijoj posetnici stoje telefoni njegovih biroa u Moskvi, Beogradu, Vašingtonu i Pekingu, jedan je od onih naših uspešnih poslovnih ljudi o kojima javnost u Srbiji zna relativno malo, iako rukovodi, kao jedan od ključnih vlasnika, kompanijom sa godišnjim prometom od oko 200 miliona dolara. Ovde se o dr Popoviću počelo govoriti tek kada je kupio fabriku kožnog nameštaja Lagado u Bujanovcu i (nedavno) zrenjaninskog proizvođača energetske opreme Minel-Fepo, i kada je počeo da iznosi nove ideje, pre svega o tome kako se i u takozvanim rizičnim područjima, kakav je na primer deo južne Srbije, gde su u lokalnoj sredini Albanci u većini, mogu stvarati uspešne firme koje, bolje od političkih deklaracija i bezbednosnih snaga, stabilizuju ne samo ekonomske nego i opšte lokalne prilike. Uzgred, spomenuta fabrika Lagado, u kojoj hleb zarađuje 200 ljudi, već je dostigla ukupan obrt od oko 10.000.000 dolara, dok je 55 odsto njene proizvodnje namenjeno izvozu.

Dr Popović je rođen 1966. godine. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, ali već prvo zaposlenje bilo mu je u Rusiji, gde je otputovao sa 100 tadašnjih nemačkih maraka u džepu. Posle referentskih poslova u moskovskim ispostavama naših firmi, zaposlio se u predstavništvu švajcarske kompanije Euromin, koja se bavila trgovinom ugljem, u vreme kada su se u Rusiji, 1992–1994. godine, rasplamsali svetski poslovi. Tada je počeo da radi sa velikim elektroprivrednim kućama širom Rusije i to je opredelilo i njegovo potonje samostalno preduzetništvo, u ortaštvu sa njegovim prethodnim direktorom (za Rusiju) spomenute švajcarske firme.

Dakle, ova dva čoveka su 1994. godine konstituisali ono što je sada holding ABS, sa 14 preduzeća, među kojima je sedam velikih fabrika energetske opreme. On ipak smatra da je cvet te kompanije, sada njihov, najveći naučnoistraživački institut relejne zaštite i automatizacije nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, koji je isprojektovao preko 95 odsto relejne zaštite gigantskog energetskog sistema te nekadašnje svetske velesile. Tu su i tri inženjering firme koje grade trafo-stanice i termoelektrane. U ABS holdingu zaposleno je oko 4500 radnika, a među njima je blizu 1500 inženjera i čak 85 doktora nauka i magistara.

Nenad Popović je, paralelno sa svim tekućim poslovima, magistrirao i doktorirao u ekonomskim naukama, pa sada predaje osnove globalnih korporacija na čuvenom Univerzitetu Lomonosov i na ekonomskom odseku moskovskog Rudarskog univerziteta. Nada se da će ove godine završiti veliku knjigu o globalnim kroporacijama, na kojoj radi već četiri godine. Kaže da su takve kompanije njegova opsesija i stalno je nečim nezadovoljan u spomenutoj studiji, pa pokušava da pronikne u sve tajne transnacionalnih džinova.

Crnobrnja o vanrednom stanju

Crnobrnja: Srbija u stalnom vanrednom stanju

Reditelj Stanko Crnobrnja, član Radne grupe Ministarstva kulture za izradu nove medijske strategije, ocenio je danas da su eventualni vanredni izbori uvod u spoznaju da je Srbija u stalnom vanrednom stanju.

 1

Piše: Fonet

Beograd 12. novembar 2017. 12:08

Crnobrnja: Srbija u stalnom vanrednom stanju

Foto: printscreen/youtube

Gostujući u emisiji “Novi dan” na TV N1, on je rekao da ne zna koji je tačni razlog za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, i da je reč “vanredni” zapravo ključna.

“Ta reč vanredni je uvod u spoznaju da smo stalno u vanrednom stanju, samo još fali policijsko vanredno stanje. To je ozbiljna provokacija najširih narodnih masa da bi stalno bili u histeriji oko toga”, ocenio je on, podsetivši da svaki put kada je Vučić rekao da neće biti izbora, bilo ih je.

Komentarišući izjavu Zorane Mihajlović “da na izborima treba videti koliko vredi Vučić, a koliko Dačiжć”, Crnobrnja je rekao da je to nije vest, ni novinarstvo, već čisti PR.

“Živimo u sistemu deziformacija, i u PR-u, ne u novinarstvu. Ministarka stalno radi PR, i ona to mora da radi kao svi političari, ali moramo da znamo da je to PR. To nije vest, to je PR! Vi znate da je ta ministarka tu da prva istrči napred i da bombasitčne izjave, da se ostali navuku i da mislimo ‘sada će se oni rascepiti’ itd. To su taktike poltike koje su ružne”, istakao je Crnobrnja.

Kao još jedan razlog za vanredne izbore, iz vladajuće koalicije navode da to traži opozicija, i ako predstavnici opozicionih stranaka uporno ponavljaju da je izlazak na birališta na proleće besmislen. Crnobrnja ukazuje na to da je reč o lažnim vestima.

“Izmišljaju se lažne vesti, celi izbori su ‘fake’. Sve je ‘fake’ da bi se mašina kotrljala. Ako stane, izlaze ova pitanja na videlo – kako ćemo da rešavamo medije, kako ćemo da rešavamo ekonomju… Paralizujete deo janog života na potpuno ispražnjenu temu. Ne zna se po koji put imamo taj isti krug zamajavanja da bismo se oko toga potrošili, strepeli, a te neke ozbiljne reforme nismo u stanju da sprovedemo”, upozorio je on.

Povodom izrade Medijske strategije on je rekao da je uveren da će taj dokument biti izrađen do Nove godine, iako je prvobitni rok bio 15. oktobar.

“Strategija je ozbiljan dokument koji ne treba da se požuruje. Ako je početak izrade već kasnio godinu i po dana, ne možemo mi sad za tri nedelje da je završimo. Strategija može da bude kvalitetna i kao orijentacija izuzetna. Na Vladi je da li će takav dokument imati snage da usovji. To što će dobiti na sto biće vrlo radikalno”, poručio je Crnobrnja.

Upitan da pojasni koja su to radikalna rešenja iz strategije, Crnobrnja je objasnio da se lično zalaže za to da se REM i Ratel ukinu i da se napravi jedno regulatorno telo.

Druga ideja je, kako je rekao, da se formira novo ministarstvo za medije, informacije i digitalno društvo – jer su te oblasti trenutno raštrkane u dva resora – i da se osnuje jedna agencija koja bi na državnom nivou sve to koordinisala.

Crnobrnja smatra i da će nova medijska strategija imati legitimitet uprkos tome što su se iz nje povukli predstavnici novinarskih i medijskih udruženja:

“Njihovi razlozi za napuštanje radne grupe su ishitreni. Najlakše biti napolju, pa spolja ubacivati petarde u šesnaesterac, a treba da budete u šesnaestercu i igrate igru – da donesete strategiju koja se pre svega tiče vas”.

Pojedinim novinarskim udruženjima on je zamerio i zbog stava da prethodnu medijsku reformu ne treba dirati i ako je ona, prema njegovoj oceni, “smandrljana”, i konstatovao da je privatizacija medija nije dobro sprovedena, kao i da se projektno finansiranje medija preokrenulo u ozbiljno “kombinovanje” i “grupašenje”, pre svega na lokalnom nivou.

“Balkanska je stvarnost da stalno neki miljenici, rođaci dobijaju šansu da dobiju javna sredstva za ništa. Dešava se svuda širom Srbije. Moramo da nađemo način da to sprečimo”, rekao je Crnobrnja. On je ponovio da je javni interes da agencija Tanjug treba da nastavi da postoji u domenu “čistih informacija”, te da celo okruženje ima takve agencije, osim Srbije. Tanjug bi, kako je rekao, trebalo da pokriva sve ono za šta privatne agencije nemaju interes i veruje da će se to pitanje rešiti novim zakonom.

Crnobrnja je primetio i da su novinarska udruženja u Srbiji u potpunom konfliktu i smatra da takva situacija upravo pogoduje političarima, po sistemu “razjedini, pa vladaj”.

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Дуле

12. novembar 2017.

Црнобрње су познати стручњаци за слободне изборе. Станков отац је лично надгледао пресипање гумених куглица из једне гласачке кутије у другу на оним првим послератним изборима када је Народни фронт обезбедио 99% већину коју је задржао и следећих комунистичких 40 година.

Narodna medicina, Javorka i Petar www.herbal-elixir.net

Draža Petrović Karikatura

Draža Petrović

Dragoljub Draža Petrović je novinar beogradskog dnevnog lista Danas. Rođen je 1970. na Zvezdari.

Radio je za Borbu, Našu Borbu i Glas javnosti, a kolumne pisao i za Nedeljnik, Kurir, NIN i Status.

Dobio je nekoliko nagrada i dve ćerke.

Javorka i Petar www.herbal-elixir.net

Uz pravilno korišćenje i pridržavanje saveta stručnjaka

Uticaj saune na zdravstveno stanje nemerljiv

Dok je za neke narode ona drevno i duhovno mesto, a za druge prostor za potpunu relaksaciju, sauna je danas kao takva redovan deo ponude spa centara.

Piše: FitPass

10. novembar 2017. 08:29

Uticaj saune na zdravstveno stanje nemerljiv

Foto: Pixabay / Zerocool

Njen pozitivan uticaj na celokupno zdravstveno stanje je nemerljiv, a uz pravilno korišćenje i pridržavanje saveta stručnjaka, efekti na ljudski organizam su višestruki. Ukoliko niste nikad, a želeli biste da otkrijete čari ove “prostorije od drveta“, svoju znatiželju možete zadovoljiti sa FitPass karticom sa kojom imate pristup velikom broju objekata koji u svojoj paleti aktivnosti obuhvataju i saunu.

Kako pravilno koristiti saunu?

1. Najvažnije pre svega

Ukoliko prvi put odlazite u saunu (a i svaki naredni put), preduzmite neophodne mere predostrožnosti. Iako sauna blagotvorno deluje na imunitet, ona se mora i umereno koristiti. Ako redovno konzumirate lekove, bolujete od teže prehlade, imate nizak pritisak, povremene napade gušenja, aritmije, probleme sa jetrom, grčevima i konstantnim mučninama, izuzetno je bitno da se u ovim slučajevima konsultujete sa svojim lekarom. Trudnicama kojima je potrebna relaksacija se najčešće ne preporučuje korišćenje saune, pogotovo u prvim mesecima trudnoće, jer izlaganje visokim temperaturama može izazvati deformitet ploda ili spontani pobačaj.

2. Hidratacija zdravlja vredna

Zbog širenja kapilara i preteranog znojenja, preporučuje se da pre ulaska u saunu popijete od dve do četiri čaše vode. Na taj način, vaše telo ostaće hidrirano i spremno na veštačko povećanje temperature. U suprotnom, dehidratacija može izazvati nesvestice i mučninu. Konzumacija alkohola je svakako nepoželjna i pogubna za vaše zdravlje.

3. Higijena je obavezna

Jasno je da pred ulazak u saunu morate biti čisti, što ujedno i podrazumeva nenošenje bilo kakve obuće, odeće od elastina ili ostalih sličnih materijala, a posebno se izdvaja zabrana ulaska u ovu prostoriju sa metalnim stvarima na sebi (sa nakitom), jer se oni lako greju, a često mogu i izazvati opekotine na vašoj koži. Takođe, ne preporučuje se korišćenje krema, losiona ili ulja za telo koji mogu da vam zatvore pore ne ostavljajući koži da diše.

4. Budite odmorni

Podrazumeva konzumaciju obroka na vreme. Ukoliko nameravate da jedete tik pred ulazak u saunu, savetujemo vam da to učinite dosta ranije jer je vašem telu potrebno mnogo energije kako bi svario unetu hranu.

Šta je prilično važno u samoj sauni?

1. Sa prijateljem je lakše i lepše

Ukoliko prvi put koristite saunu, a niste sigurni da li možete sami da se opustite u njoj, društvo vam može pomoći da se relaksirate i ne brinete previše. Tako će vam boravak biti prijatniji, a steći ćete sigurnost za svako sledeće korišćenje.

2. Čitajte instrukcije

Pravilna upotreba saune pod obavezno podrazumeva čitanje uputstava koja se najčešće nalaze ispred ulaza u istu. Ona uvek sadrže smernice, zdravstvene predostrožnosti i bitna upozorenja. U zavisnosti od zemlje i kulture korišćenja saune, ove informacije će biti prilagođene tom podneblju. Ukoliko vam nešto i dalje ne bude jasno, svakako možete pitati nadležno osoblje za dodatna objašnjenja.

3. Tempiranje vremena i temperature

Vodite računa da temperatura u sauni bude odgovarajuća (ni previsoka ni preniska). U zavisnosti od države do države, vrednost podeoka na termometru je drugačija. Obično se preporučuje da temperatura bude između 65⁰-100⁰ C, u zavisnosti stepena vlažnosti. Jer što je vazduh u sauni vlažniji, neophodno je da temperatura u njoj bude niža. Takođe, ljudski organizam u ovom stanju može izdržati maksimalno 30 minuta, pa vam preporučujemo da ne prekoračujete ovo vreme. Zanimljiva činjenica je i ta što je vazduh u sauni na gornjim nivoima (odnosno klupama) dosta topliji, pa korisnici saune često sede na najnižim nivoima, kako bi se organizam postepeno navikavao na veće temperature.

Foto: Pixabay / solskin

Posle korišćenja saune, neophodno je da…

1. Pravilno opustite organizam

Ovo podrazumeva tuširanje umereno toplom vodom. Ukoliko više preferirate hladan tuš, nemojte to činiti ili činite postepeno jer za vaše telo to može biti veliki šok, pogotovo ukoliko imate srčane probleme.

 2. Odmor, odmor i samo odmor

Svi volimo malo da prilegnemo i opustimo telo od svakodnevnih napora. Tako je i u slučaju nakon korišćenja saune, jer da bi se normalizovao rad srca i celog organizma, nađite neko fino mesto gde možete sklopiti oči na par minuta. Lepše ćete se osećati.

 3. Ispravna hidratacija i umerena ishrana

Kao što ste pre ulaska u saunu popili nekoliko čaša vode, isto tako je neophodno da nakon korišćenja nadoknadite izgubljenu tečnost. Takođe, preporučuje se i unos zdravih grickalica i svežeg voća koji će regenerisati organizam vitaminima i vlaknima.

Pozitivna dejstva saune

Da sauna kao takva ima sjajan uticaj na vaše zdravlje, u prilog govori i činjenica da njena popularnost raste u svim zemljama, a u Finskoj odakle i ona potiče, se smatra delom skoro svakog domaćinstva. Stoga, njena moć u zdravstvenom smislu se ogleda u tome što:

▪ omogućava detoksikaciju organizma jer se pojačanim znojenjem usled visokih temperatura telo oslobađa toksina, odnosno štetnih materija;

▪ oporavlja i jača kardiovaskularni sistem jer se redovnim korišćenjem saune srce može istrenirati, a širenje krvnih sudova je poželjno u ovom slučaju;

▪ pozitivno deluje na respiratorne organe jer osobama koje imaju problem sa disanjem (pate od astme ili gušenja), boavak u sauni može dosta značiti jer visoke temperature dovode do širenja disajnih kanala i brži protok kiseonika do bronhija;

▪ predstavlja značajnu pomoć u lečenju stresa, anksioznosti i depresije jer u skladu sa finskom izrekom da u sauni ljutnja isparava, a bes se isušuje, ovo čarobno mesto eliminiše nakupljeni stres i čini da se opustite;

“Naučno je dokazano da ukoliko na dnevnom nivou provodite 5 minuta u sauni, količina stresa će se znatno redukovati, pa ćete se osećati znatno prijatnije i rasterećenije.“
▪ čiste i pospešuju ten, a za devojke je ovo zlata vredna informacija jer očišćenje pore dovode do blistavog tena i mekše kože. Dovoljan razlog da je koristite, zar ne?

▪ sagorevaju kalorije i smanjuju celulit, a ovo je osetljiva tačka skoro svake pripadnice ženskog pola. Proces sagorevanja kalorija će biti ubrzan zbog pojačanog znojenja, a vi ćete se osećati sigurnije u svoj izgled i naravno svoje zdravlje.

Pomodarstvo ili tradicionalizam?

Kuriozitet u vezi sa saunama jeste njen način korišćenja koji se razlikujeod zemlje do zemlje. Spa kultura u zapadnoj Evropi se, na primer, dosta razlikuje od naše. Iako je za njih nudizam u saunama potpuno normalna i prirodna stvar, kod nas je taj trend trenutno neprihvaćen i smatra se nekom vrstom kulturno-društvenog šoka. Dok je kod Slovenaca i Nemaca nošenje kupaćeg kostima u saunama zabranjeno, u našoj zemlji peškir je u ovim parnim kupatilima sigurna zona, što zbog usađenog osećaja pristojnosti, što zbog održavanja higijene.

Sauna nije samo tipična drvena kabina sa klupama u kojoj bezrazložno sedite – ona je bila i ostala u službi zdravlja. Ukoliko smo vam pomogli u odluci da intenzivnije koristite saunu, FitPass paketi su prilagođeni vašim potrebama i svakodnevnim obavezama, a za podršku i dodatne informacije nećete ostati uskraćeni.

povezane vesti

komentari (0)