SBB I ŽIVOTNA SREDINA

Humanitarna akcija za čistiju životnu sredinu

Humanitarna akcija za čistiju životnu sredinuIzvor: N1

U okviru kampanje “Ne prljaj. Nemaš izgovor!”, međunarodna škola Prima je u saradnji sa SBB Fondacijom, organizovala tradicionalnu humanitarnu šetnju: Prošetaj milju za osmeh.

U okviru manifestacije đaci i roditelji su imali priliku da učestvuju u raznim kulturnim, društvenim i kreativnim sadržajima. Prikupljen novac od prodatih majica biće doniran za izradu knjiga pod nazivom “Ko to tamo prlja”, koje će se besplatno deliti đacima.

Iz SBB-a najavljuju da će se tokom godine nastaviti sa čišćenjem lokacija širom Srbije i edukacijom najmlađih, ali i starijih, kako bi životna sredina bila čistija.

“Srbija je i dalje prljava, mi i dalje nastojimo u tome da ukažemo ljudima da treba da se promenimo i idemo polako ka tome, naravno to ne može da bude neko kratko putovanje, mi to znamo i zato iz godine u godinu se različite aktivnosti sprovode i radimo mnoge stvari kako bismo edukovali ljude”, kaže Jovana Lukić iz kompanije SBB.

“Humanitarni rad je internacionalna vrednost, pošto smo mi internacionalna škola to je jako bitno za nas i nekako se svi u tome udružimo i znamo da će naše malo nekome doprineti puno i sasvim podržavamo Ne prljaj, nema izgovor, zato što stvarno nemaš izgovor da prljaš”, rekla je Milica Majilović iz mešunarodne škole “Prima internacional”.

Izvor: N1

KOMENTARA 2

POSLEDNJI KOMENTARI

Divno

Ima nade 😉

14 0

🙂

Bravo

14 0

DANAS ZA DANAS

Društvo

Eksplozivna naprava bačena na auto centar na Novom Beogradu

Snažna eksplozija odjeknula je nešto pre 23 sata, u blizini Ju biznis centra u Bulevaru Mihajla Pupina na Novom Beogradu, javlja N1.

1

Piše: Danas Online

27.5.2017

Eksplozivna naprava bačena na auto centar na Novom Beogradu

Naslovna

Partizan osvajač Kupa u fudbalu
Sport

Partizan osvajač Kupa u fudbalu

Fudbaleri Partizana pobedili su Crvenu Zvezdu u finalu Kupa Srbije (1:0) i tako duplom krunom, završili fudbalsku sezonu.

Piše: A. Pavlović/FoNet

27.5.2017

Srbija svetski prvak u kuglanju
Sport

Srbija svetski prvak u kuglanju

Muška kuglaška reprezentacija Srbije osvojila je šampionsku titulu, četvrtu u poslednjih osam godina pošto je u final Prvenstva sveta u nemačkom Detenhajmu pobedila Mađarsku sa 3.982:3.861 u čunjevima i 6:2 u igračkim poenima, piše u saopštenju za medije.

Piše: Danas Online

27.5.2017

28. maj 2017.

galerija

– See more at: http://www.danas.rs/danasrs.1.html#sthash.514HMd1c.dpuf

Crna Gora u NATO

Čestitka

Ostaje da se sačeka 1. jun – da holandska ratifikacija dobije pravnu snagu – pa da se kompletira crnogorski dosije za Nato: to će i formalno značiti da je dvadeset osam članica ovoga vojnog ugovora prihvatilo Crnu Goru za saveznika.

6

Piše: Radivoj Cvetićanin

13. maj 2017. 17:00

Čestitka

Foto: EPA / BORIS PEJOVIC

Veruje se da Jens Stoltenberg posle toga neće časiti časa da u Podgoricu uputi pozivno pismo za članstvo, i da Podgorica, takođe, neće gubiti vreme, jer pristupni su instrumenti spremni otkako je crnogorski parlament krajem aprila usvojio odluku o ulasku: oni će biti odaslani depozitarima u Vašington koliko do 5. juna. Tad bi valjda i crnogorska zastava mogla da se zavijori u Monsu, na dvadeset i devetom jarbolu.

To je veliki trenutak Crne Gore. U samo jedanaest godina svoje obnovljene, nove samostalnosti, ona je jednom jasnom političkom voljom dospela među one koji odlučuju o bitnim stvarima ovoga sveta. Neka mi bude dopušteno da upravo ovde kažem nešto što sam već rekao nekim sličnim povodom: veličinu jedne zemlje ne određuje to koliko joj je velika teritorija, nego to koliko joj je velika politika. I evo nas vrlo jednostavno pred odgonetkom crnogorskog čuda: jedna odvažna generacija ove male zemlje stavila je pred sebe krupan cilj, i pošlo joj je za rukom da naciju dovede na prag novih njenih velikih mogućnosti. Ulaskom u Severnoatlantski savez Crna Gora neopozivo se uključuje u zapadni svet. Možemo mi o njemu misliti šta god hoćemo – on je juče izgledao verovatno bolje nego danas, kad ga predvodi karikatura toga istog sveta – ali, svejedno, okreni-prevrni tamo je ipak središte ove civilizacije.

Crna Gora se dakle smešta u taj prostor, i to njen izbor čini istorijski vanredno mudrim. Crnogorski političari i njihova promotivna mašinerija podvlačili su da je Nato ultimativni garant suverenosti i samostalnosti Crne Gore, ističući naročito onaj član ugovora koji kaže da je napad na jednu zemlju članicu napad na sve. Nesumnjivo važna, za mene je ta vojna dimenzija Natoa (čak ovako pomalo i trivijalizovana) u crnogorskom slučaju ipak manje bitna. Strategijski i politički zaokret, i formulisanje jedne nove crnogorske nacionalne paradigme, ono je što je tu epohalno. Članstvo u Natou, naime, stub je na kojem počiva čitav modernizacijski projekat Crne Gore. Tačnije rečeno, jedan od dva stuba. Sad za Crnu Goru ostaje dovršenje procesa ulaska u Evropsku uniju, i tek zapravo sa njim ulazak u Nato dobiće svoj puni i pravi smisao. To bi mogao biti lakši korak, i ne treba sumnjati u to da će i on biti napravljen odlučno i bez kolebanja, kao i prvi.

Između one Crne Gore koja je objavila operetski rat Japanu (kad je Japan bio napao Rusiju) i ove Crne Gore koja stupa u zapadni vojni savez nije samo jedno stoleće nego, rekao bih, jedan okean. Patetici uvek skloni Crnogorci spominju u ovim danima svoje nove slave, 1878. godinu i Berlinski kongres, pa ulazak u Nato upoređuju sa državnom nezavisnošću koja im je tada priznata. Ovo što se sad zbiva – usuđujem se reći i ja, ništa manje patetično – nešto je suštinski krupnije, zahtevnije, i sudbonosnije. Sećam se Crne Gore u koju sam odlazio kao mlad novinar: bila je to plemenska zemlja, i pored svih emancipatorskih strujanja koja je u nju uneo komunizam. Nije od tada prošlo mnogo vremena, međutim, i mi se evo nalazimo na tački kad ta ista sredina, onako silno okrenuta tradiciji, guslama i epskome svetu, pravi odlučan raskid sa tom samom sobom, i kreće ka jednoj drugoj svojoj istoriji.

Da li je ipak nova Crna Gora – to je realno pitanje – u stanju da zaboravi onu staru? Onu, na primer, koja je istorijski, kulturno i verski vezana za Srbiju i Rusiju, a koje sad tako hladnokrvno zbacuje s leđa? Tu jesu bila i ostala najveća iskušenja ovog poduhvata. Ilustracije radi: Crnogorski premijer nakon susreta kojega je početkom ove nedelje imao sa američkim državnim sekretarom u Vašingtonu više je govorio o Rusiji, i njenim pretnjama, nego o poslovima sa budućim vodećim svojim partnerom. Hiperbolički rečeno, Crna Gora je za Moskvu sada ono što je Severna Koreja za Vašington. Suvišno je i napomenuti kako je to prilično nelagodna i nezavidna pozicija.

Ovaj samo ovlaš ocrtani problem govori o tome da stvaranje jednog novog doba u Crnoj Gori – prosto rečeno: Zapad umesto Istoka – ne znači da su sve nevolje odnete kao rukom. Izlazak na Zapad nije garancija ni za šta, on je tek odlična mogućnost. Imamo pred sobom primer Hrvatske: nije bilo dovoljno ni njima samo se otarasiti Balkana, Srba i Rusa – posle ulaska u zapadne integracije, Hrvatska je krenula u svakovrsno nazadovanje. Hrvatska, koja je govorila da se “vraća kući”! Šta li će onda biti s Crnogorcima, kojima Zapad nikad dosad nije bio ta kuća? Zaustaviću se kod konstatacije da ove nevolje nisu koncept, one su taktički detalj. Koncept je rešen, Rubikon je pređen. Samo se ne treba zaneti, i zaboraviti gde se stiglo.

I ne bi zato bilo fer ne spomenuti onoga koji je izveo ovaj prelazak: to je Milo Đukanović, nesumnjivi vođ možda najvećeg prevrata u crnogorskoj istoriji, njen Mojsije. Sećam se i njega (posmatrajući ga izbliza) kad je sredinom devedesetih u Vašingtonu antišambrirao pred važnim kancelarijama, imajući, nema sumnje, u glavi ovo što se dovršava ovih dana. Njegov neuporedivi talenat kombinacija je političke inteligencije, političkog majstorstva, i političke beskrupuloznosti. I kad to nije lepo za gledanje, jeste za slušanje, naročito kad se podvuče crta, i kad se vidi rezultat. Cilj je sve, kretanje je ništa, zvuči vam poznato? Đukanovićev istorijski rezultat ono je što će baciti u senku valjda svaku njegovu kontroverzu. A bilo ih je, i ima, nebrojeno.

Kad je Crna Gora prošle sedmice konačno i nepovratno prelomila za Nato, jedini političar iz Srbije koji je to pozdravio bio je Vuk Drašković. (Uvek u svom političkom idealizmu poletni Vuk Drašković.) Njegova slikovita rečenica da je crnogorski korak na Zapad nova Mojkovačka bitka za Srbiju, nije samo pohvala za Crnu Goru nego i opomena za ovu našu sporu, uspavanu, od istorije gotovo zaboravljenu zemlju. Nada da bi Vučić (u svom političkom ludilu, ne ustežem se da to kažem) jednom ipak mogao krenuti istim putem, čini se sve uzaludnijom: kad je Vuk čestitao Crnogorcima on je, naime, primao Andriju Mandića! Ovde ćemo izostaviti srpsku stvar za koju se Mandić na svoj način bori u Crnoj Gori, i o kojoj (stvari) itekako ima šta da se kaže, sad je pitanje: koju to poruku Srbija ovim susretom šalje? Nazadnjaštvo i pripadanje antimodernizacijskim procesima u Crnoj Gori nije tamošnje srpske političke grupacije samo izbacilo iz glavnog toka istorije nego ih je (pa i spomenutoga Mandića) onesposobilo da se uspešnije bore za prilično devastirana srpska nacionalna i ljudska prava. Na šta ih onda Vučić i Srbija ohrabruju? Pošteno da kažem, ne znam. Ovde je u modi pošalica da je Crna Gora promenila sve osim pola. I ako ne znam šta da kažem na pitanje koje sam sam sebi postavio u vezi sa Vučićem, znam ipak toliko da su ovo ruganje i ova zlovolja komentar desperadosa a ne ljudi koji znaju šta hoće.

povezane vesti

komentari (6)

– See more at: http://www.danas.rs/nedelja.26.html?news_id=345718&title=%c4%8cestitka#sthash.gxGRsNgO.dpuf

PEŠČANIK ZA DANAS

MAKEDONIJA U RALJAMA OBAVEŠTAJACA

POLITIKA

Demonstranti odgovaraju ministarstvu kulture na optužbe za “neuspele proteste”

Odbrana Vladimira Dekića

Grupa demonstranata “Kulturom protiv diktature” upozorila je da Ministarstvo kulture i informisanja “napada i preti onima koji ukazuju na probleme” , reagujući na saopštenje u kome ministarstvo osuđuje javni istup direktora Ansambla „Kolo“ Vladimira Dekića koji je taj organ optužio za dodelu nastupa “po partijskoj liniji”.

1

Piše: A. Popović

25. maj 2017. 20:59

Odbrana Vladimira Dekića

Foto: Kulturom protiv diktature/Facebook

Iz “Kulturom protiv diktature” ukazuju da ministarstvo time “potvrđuje bahatu i nasilnu prirodu ove vlasti, umesto da zajedno sa građanima rešava probleme društva”.

Osvrćući se na navode ministarstva da Dekić iznosi neistine i nanosi štetu instituciji čiji su članovi čuvari tradicije, organizacija demonstranta kaže da su “čuvari tradicije, u opasnim vremenima gde se ona prodaje za članstvo u partiji, upravo hrabri i profesionalni ljudi kao što je direktor Nacionalnog ansambla KOLO Vladimir Dekić i vredni igrači/ce i pevači/ce tog ansambla kojima je na najgori mogući način i bez obrazloženja onemogućeno da predstavljaju našu državu u inostranstvu na najvišem nivou”.

Oni su burno reagovali i povodom dela saopštenja ministarstva gde se Dekić osuđuje zbog komunikacije sa “samodeklarisanim vođama neuspelih protesta protiv Vlade” demnatujući da su oni organizatori i ukazujući da protesti nisu neuspeli.

“Želimo da demantujemo tvrdnje ministarstva da smo mi organizatori  protesta “Protiv diktature” u aprilu 2017. godine. Ti protesti nisu neuspeli, zato što su se do kraja odvijali mirno i bez jednog incidenta, a suprotno onome što je vlast zbog koje je protestovano od tih protesta priželjkivala”, odlučni su iz “Kulturom protiv diktature”.

Ministarstvo kulture i informisanja izdalo je pomenuto saopštenje nakon što je Vladimir Dekić kao direktor ansambla “Kolo” ukazao na “nepravednu” dodelu nastupa na festivalu u Kini AKUD “Lola”, zbog, kako je on rekao, “partijskih veza” direktora tog društva Gorana Trivana.
“Kulturom protiv diktature” najavili su protest u petak u 10 sati ispred ministarstva kulture u znak podrške ansamblu “Kolo”.

– See more at: http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=346760&title=Odbrana+Vladimira+Deki%c4%87a#sthash.heNtnnyX.dpuf

N1 ZA DANAS

NATO se uključuje u borbu protiv ISIS-a

NATO se uključuje u borbu protiv ISIS-aIzvor: Reuters/Christian Hartmann

Lideri zemalja članica NATO odlučili su u Briselu da se Atlantski savez uključi u zapadnu vojnu koaliciju koja se bori protiv ekstremista Islamske države (ISIS), kao i da sve članice povećaju izdvajanja u budžet NATO-a, saopštio je generalni sekretar ove vojno-političke organizacije Jens Stoltenberg.

Stoltenberg je objasnio da to ne znači da će NATO, čije mnoge članice pojedinačno već učestvuju u koaliciji za razbijanje Islamske države, kao organizacija neposredno borbeno učestvovati u slamanju islamskih terorista, već prevashodno dati znatno veću vazdušnu i obaveštajnu podršku tim naporima.

Prema njegovim rečima, to znači da će NATO moći da učestvuje u donošenju političkih odluka, uključujući obuku i jačanje borbenih kapaciteta zapadne koalicije.

Vođe NATO su na samitu u Briselu odlučile da uspostave i posebnu obaveštajnu ćeliju za skupljanje informacija o delovanju terorista, “čime će se poboljšati podela informacija među saveznicima, pored ostalog i kad su u pitanju inostrani borci” u redovima Islamske države i u zemljama NATO-a, dodao je Stoltenberg.

S jasnom namerom da se bar delom udovolji zahtevima nove američke vlade predsednika Donalda Trampa da svi saveznici, a ne samo SAD, izdvajaju mnogo više za podmirivanje troškova NATO-a, lideri Atlantskog saveza su odlučili da utvrde nacionalne planove za ulaganje u odbrambene potrebe kada je rečo novcu, kapacitetima i doprinosima zajedničkim akcijama.

Čelnik Atlantskog saveza je naveo i da je na susretu na vrhu NATO-a potvrđena politika “dvojakog pristupa” kad je reč o, kako je rekao, “sve prodornijoj politici Rusije”, a to znači da će NATO veoma osnažiti svoju moć odvraćanja i ujedno težiti dijalogu s Moskvom.

Na pitanje novinara kako su saveznici u NATO-u sagledali odnose s Moskvom, imajući u vidu da su čelnici Evropske unije danas posle razgovora s Trampom stavili do znanja da tu postoje vidljive razlike, Stoltenberg je pružio uveravanja da je “jedinstvo saveznika u politici prema Rusiji jače nego ikada poslednjih godina”.

TAGOVI: NATO , ISIS

KOMENTARA 0

IZDVAJAMO

VESTI

makedonija

  • Mnogo detalja o oficiru BIA u Sobranju i dalje nejasno

VESTI

muftija

  • Beogradski muftija: Je li rušenje poklon za Spasovdan?

SVET

Donald Tramp

  • Tramp odgurnuo Duška Markovića – prvo Amerika!

SVET

Salman Abedi

  • Kako je Salman Abedi postao bombaš iz Mančestera?

VESTI

saša janković

  • N1 najoštrije osuđuje obraćanje Saše Jankovića novinarki N1

SAJBER ŠPIJUNI

Kako ruski sajber špijuni koriste satelite da bi sakrili svoje tragove

Vesti, 11.09.2015, 08:30 AM

Kako ruski sajber špijuni koriste satelite da bi sakrili svoje tragove

Istražujući delovanje grupe Turla, ozloglašene grupe sa ruskog govornog područja koja je poznata po sajber špijunaži, stručnjaci kompanije Kaspersky Lab otkrili su na koji način Turla sakriva svoju aktivnost i fizičku lokaciju. Da bi sačuvala svoju anonimnost, grupa koristi slabosti u bezbednosnim sistemima globalnih satelitskih mreža.

Turla je sajber špijunska grupa koja je aktivna više od osam godina. Napadači iz ove grupe su zarazili stotine računara u više od 45 zemalja sveta, među kojima su Kazahstan, Rusija, Kina, Vijetnam i Sjedinjene Države. Među žrtvama grupe Turla su državne institucije i ambasade, kao i vojne, obrazovne, istraživačke i farmaceutske kompanije. Tokom početne faze napada, backdooor program Epic pravi profile žrtava. Samo za najbitnije ciljeve, u kasnijim fazama napada, grupa koristi mehanizme satelitske komunikacije kako bi sakrila tragove.

Satelitska komunikacija je uglavnom poznata kao sredstvo emitovanja televizije i način brze i sigurne komunikacije. Međutim, ona se koristi i za pristup internetu. Takve usluge se uglavnom koriste u udaljenim krajevima sveta, gde su alternativni načini pristupa internetu ili nestabilni i spori ili nepostojeći. Jedan od najrasprostranjenijih i najmanje skupih vrsta internet konekcije preko satelita je takozvana „downstream-only“ konekcija.

U ovom slučaju, odlazni zahtevi sa korisnikovog računara sprovedeni su putem standardnih linija (žičanom ili GPRS konekcijom), a sav dolazni saobraćaj dolazi sa satelita. Ova tehnologija dozvoljava korisniku da preuzima podatke relativno velikom brzinom. Međutim, postoji jedna velika mana: sav „nizvodni“ saobraćaj se vraća na računar u nekodiranom obliku. Svako ko ima loše namere i odgovarajuću, ne toliko skupu opremu i pravi softver, može da presretne signal i pristupi svim podacima koje preuzimaju korisnici ovih linkova.

Grupa Turla iskorišćava ovu slabost na različite načine kako bi sakrila lokaciju komandno- kontrolnih servera (C&C), koji su jedan od najbitnijih delova ove maliciozne infrastructure. C&C server je, u suštini, „početna baza” malvera koji je postavljen na ciljanim računarima. Otkrivanje lokacije jednog takvog servera istraživačima može pružiti detaljnije informacije o akterima koji stoje iza određene operacije. Evo kako grupa Turla izbegava ove rizike:

  • U početku „osluškuje” silazne podatke sa satelita, kako bi identifikovala aktivne IP adrese korisnika satelitskog interneta koji su na mreži u tom trenutku.
  • Zatim, izaberu jednu od aktivnih IP adresa koja će koristiti kao maska za C&C server, bez znanja pravog korisnika.
  • Zaraženim uređajima je potom naređeno da usmeravaju podatke ka odabranim IP adresama redovnih korisnika satelitskog interneta. Podaci putuju standardnim linijama do zemaljskih stanica provajdera satelitskog interneta, zatim do satelita i konačno od satelita do korisnika na odabranim IP adresama.

Ono što je interesantno jeste da će i legitimni korisnici IP adresa, onih koje se koriste za prijem podataka sa zaraženog uređaja, takođe primiti ove podatke, ali neće obratiti pažnju na njih. To se dešava zato što Turla napadači nalažu zaraženim uređajima da šalju podatke portovima koji su, u većini slučajeva, zatvoreni. Stoga že PC legitimnog korisnika jednostavno odbaciti ove podatke, dok ih C&C server Turla grupe, koji drži portove otvorenim, prima i obrađuje.

Druga interesantna činjenica u vezi sa taktikom grupe Turla jeste da uglavnom koriste provajdere satelitskog interneta koji se nalaze u srednjoevropskim i afričkim zemljama. Tokom istraživanja, stručnjaci kompanije Kaspersky Lab su uočili da grupa Turla koristi IP adrese provajdera u zemljama kao što su Kongo, Liban, Libija, Niger, Nigerija, Somalija ili Ujedinjeni Arapski Emirati.

Satelitski signal koji koriste operateri u pomenutim državama obično ne pokriva teritoriju Evrope i Severne Amerike, što istraživačima bezbednosti otežava proučavanje ovih napada.

„U prošlosti smo imali bar tri različita aktera koji koriste linkove satelitskog interneta kako bi zamaskirali svoje aktivnosti. Od njih, najinteresantnije i najneobičnije je rešenje koje je razvila grupa Turla. Oni su sposobni da dostignu krajnji nivo anonimnosti koristeći široko rasprostranjenu tehnologiju – „nizvodni” satelitski internet. Napadači se mogu nalaziti bilo gde u opsegu izabranog satelita, u oblasti koja može da bude udaljena i više hiljada kvadratnih kilometara’’, izjavio je Stefan Tanase, viši istraživač bezbednosti u kompaniji Kaspersky Lab. „Zahvaljujući tome, skoro je nemoguće locirati napadača. S obzirom da korišćenje takvih metoda postaje sve popularnije, važno je da sistemski rukovodioci postave odgovarajuće odbrambene strategije kako bi ublažili ovakve napade.”

Više o mehanizmima zloupotrebe linkova satelitskog interneta koje koriste sajber špijuni iz grupe Turla možete naći na Securelist.com.

DANAS ZA DANAS

Gašić kao sasvim očekivan izbor
Beli listić

Gašić kao sasvim očekivan izbor

Od deset šefova srpske BIA, u proteklih 27 godina, od početka ratova i raspada Jugoslavije, čak njih četvorica su optužena, osuđena, ili sa ozbiljnim sumnjama da su direktno učestvovala, organizovala, zataškavala ili prikrivala najteže zločine – ubistva.

1

Piše: Snežana Čongradin

25.5.2017

Lepojka i Bratislav
Žvaka u pepeljari

Lepojka i Bratislav

Da li bi vas čudilo da je Bratislav Gašić postao direktor Kontrole letenja? Upravo taj naslov – “Gašić kandidat za direktora Kontrole letenja”, Danas je objavio pre tačno godinu dana – a komentar Gašića, kada ga je pozvala naša novinarka da proveri informaciju iz prve ruke, bio je ovakav: “Lepojko, čime se samo vi bavite!?”

2

Piše: Dragoljub Draža Petrovic

25.5.2017

25. maj 2017.

galerija

– See more at: http://www.danas.rs/danasrs.1.html#sthash.RC6kc5JP.dpuf

Goran Skrobonja

Pomodoro

Goran Skrobonja: Bili smo deo sveta, ali to nismo umeli da iskoristimo

* Kada su nam se desile devedesete, svi smo se čudili i češali po glavi pokušavajući da shvatimo šta se dešava i kud ode to naše mesto u svetu i ta naša velika uloga koju smo u sebi videli: predvodnici Istočne Evrope, spoj između Istoka i Zapada, nosioci modernih ideja, jezgro i centar kreativnosti na Balkanu

Roman “Kada kažeš da sam tvoj” Gorana Skrobonje, u izdanju Lagune, štivo za svaku preporuku, posvećen je deceniji osamdesetih godina prošlog veka “kada smo i mi bili deo sveta”. U prijatnom ambijentu restorana Pomodoro razgovarali smo o romanu, ali i o životu osamdesetih.

2

Piše: Vladimir Matković

24. maj 2017. 17:00

Goran Skrobonja: Bili smo deo sveta, ali to nismo umeli da iskoristimo

Foto: Miroslav Dragojević

* Zašto ste odlučili da napišete jedan nežanrovski roman?

– Dugo sam razmišljao o tome da napišem knjigu koja bi se bavila vremenom kada je moja generacija sazrevala. Dakle, to je generacija s početka šezdesetih, a sazrevali smo tokom sedamdesetih i osamdesetih koje su bile na neki način opredeljujuće, ne samo za moju generaciju, nego i za generacije koje su došle kasnije, prevashodno kroz popularnu kulturu i muziku zato što su donele taj fenomen jugoslovenskog roka i novog talasa koji je po svom kvalitetu zaista bio ravan muzici koja se u to vreme stvarala u svetu. Mi smo toga nekako bili svesni, ali kad si mlad, ne obraćaš pažnju na metastvari, nego gledaš kako da u životu uživaš najviše što možeš. Moram da se ogradim – neki će reći da su te godine bile teške, ali to je makar za nas, odnosno za većinu moje generacije bilo zlatno doba.

* Ima mišljenja da se o osamdesetima govori patetično. Zbog čega je to tako?

– Ne znam, možda zbog tog nekog ‘žala za mlados’, odnosno zbog toga što ljudi prestanu da budu analitični i postanu vrlo emotivni kada govore o tom periodu svog života kao o zlatnoj mladosti, pa onda izgube meru u opisivanju i ocenjivanju, pišu panegirike ili nešto a priori odbacuju ako nije zaista tako. Inače, imam utisak da se o osamdesetima veoma malo piše, kao da je o njima sve bilo napisano u tadašnjim knjigama ili periodici, pogotovu rok periodici i sada više nema potrebe da se time bavimo. U međuvremenu su se izdešavale mnogo istorijski ozbiljnije i prelomnije stvari pa zato imamo puno knjiga o devedesetim godinama, imamo knjige o početku trećeg milenijuma, imamo gomilu knjiga koje govore o dalekoj prošlosti, i sam sam pisao takve. Ali, čini mi se da o osamdesetim godinama konkretno nije bilo nekog ozbiljnog pokušaja da se one prikažu, da se njima čovek vrati kroz realne i objektivne doživljaje koji su oslikali to vreme za one koji su u njemu učestvovali.

* U romanu opisujete kako je u to doba izgledao svakodnevni život. Po čemu ćete vi pamtiti osamdesete?

– Postoji lični i univerzalni plan koji govori o, čini mi se, šansi koju smo nepovratno izgubili. Bili smo deo sveta, ali to nismo umeli da iskoristimo. Jedan od ključnih momenata u knjizi bilo je naše učešće u Live Aidu, odnosno Yu rock misiji, i pesma “Za milion godina”. Moj izmišljeni glavni junak se tu pojavljuje kao protagonista i kroz njega sam hteo da iskažem taj osećaj da smo deo sveta i da više niko ne može odatle da nas otrgne, što je naravno bilo naivno, jer jednostavno nismo gledali šta se iza brda valja. Ali, nije to važilo samo za nas ovde u Beogradu, već za tu celu generaciju širom bivše Jugoslavije, a onda, kada su nam se desile devedesete, svi smo se čudili i češali po glavi pokušavajući da shvatimo šta se dešava i kud ode to naše mesto u svetu i ta naša velika uloga koju smo u sebi videli: predvodnici Istočne Evrope, spoj između Istoka i Zapada, nosioci modernih ideja, jezgro i centar kreativnosti na Balkanu. Sve se to izgubilo u onim crnim godinama koje su došle.

* Mislite li da se danas, iz ove perspektive, osamdesete zloupotrebljavaju?

– Nemam takav utisak, barem to ne primećujem. Možda nisam bio u prilici da nešto pročitam, vidim ili čujem. Uglavnom, koliko mogu da vidim kroz muzičku nostalgiju i kroz te silne ex-yu rok programe koji uglavnom puštaju muziku osamdesetih. Novi talas je ono što će ostati jedinstveno za ove prostore. To je istinski spajalo i Slovence i Hrvate i Makedonce i Bosance i Crnogorce i nas, dakle sve koji su punim srcem učestvovali u tom projektu. Možda smo negde podsvesno i slutili šta će se dogoditi, pa smo se trudili svim silama da pokažemo koliko smo zajedno i onda je na kraju to dovelo do onoga do čega obično dovede svaka preterana strast.

* Mnogo mladih ljudi voli osamdesete i novi talas. Šta prema vašem mišljenju oni vide u tome?

– Razmišljao sam o tome. Pokušavao sam da nađem odgovor. Ta muzika ostaje na neki način evergrin za ove prostore. Muzika devedesetih je recimo takva da je ja gotovo uopšte ne pamtim. Neke inostrane muzičare bi možda i znao, ali domaće ne. Sa dvehiljaditim godinama je još gore i sa tim novim smerovima i pravcima koji su se razleteli sa DJ forama, rejvovima… Tu vrstu muzike ja neću nikad razumeti. Mislim da je to generacijska stvar. Interesantno je međutim to da je novi talas privlačan za one mlade koji bi danas trebalo da imaju neku svoju muziku i da u njoj uživaju i da na njoj grade nešto svoje. Ali to se ne dešava. Oni se bukvalno vraćaju muzici svojih roditelja. Sada je na sceni generacija onih kojima smo mi roditelji. Dakle, i oni se vraćaju toj muzici. Naravno, i mi smo ‘krivi’ zato što smo ih usmeravali na tu stranu. U knjizi sam i spomenuo da nikada neću zaboraviti taj momenat kada je na jednom rođendanu moje starije ćerke ona zatražila da ‘pustim nešto srpsko, na primer Azru’. Ta anegdota koja se zaista dogodila odražava na neki način pogled dece na muziku tog doba. A i zaista je tako bilo. Neću da kažem da je muzika Azre srpska, ali je između ostalog i srpska.

* Glavni junak knjige je veoma zanimljiv…

– Moj fiktivni junak Lazar Laki Pertronijević, frontmen popularne beogradske grupe Kalkuta koja je izdala dva veoma uspešna albuma i nekoliko singlova i posle se raspala, u ovom romanu u specifičnoj je ulozi sličnoj Forestu Gampu, dakle pojavljuje se na mestima i u događajima gde zapravo nije bio, ali služi kao lakmus papir za reakciju čitaoca na ono što želim da kažem. Laki je prisutan na koncertima u SKC-u, na Festivalu u Zagreb, na Yu rock misiji, u Opatiji, na radnim akcijama gde su svirali Čorba, Bajaga. Vrlo je aktivan učesnik i kroz ono što radi sazreva, postaje čovek, upoznaje svet, gubi ideale i dolazi na kraju tih osamdesetih godina do svojevrsne katarze koja se odlagala od njihovog samog početka kada je trebalo zapravo da se dogodi. Mislim da je to ključno težište celog romana. To je kraj njegove rokenrol priče i početak običnog života.

* Kada se osvrnete na osamdesete i ono što ste radili, kako ih vidite danas?

– To nije bilo uzalud. Sve nas je to ispunjavalo, davalo nam vrlo pozitivan ventil. Mi smo generacija koja nije išla na koncerte narodne muzike, nije išla na utakmice u ulozi huligana i razbijača. To je generacija koja je na tu vrstu popularne kulture, odnosno narodnjake, gledala sa izvesnim prezirom i s visine zato što je smatrala da je to isuviše lokalna pojava, a da mi kao sredina, ne samo Srbija nego i tadašnja Jugoslavija, zaslužujemo nešto mnogo kosmopolitičnije. Ta generacija je to pokušala da stvori i ostavila je trag za sobom koji nova generacija sasvim lako prati. Naša deca umeju da prepoznaju te zvuke, pojave i taj mentalni kod.

Lična karta

Naš sagovornik je objavio roman “Nakot” (1993), kao i “Od šapata do vriska, priče strave i fantastike” (1996), “Šilom u čelo, priče fantastike i strave” (2000). Autor je i “Bleferskog vodiča za horor” (1995) i koautor dela “La Rue – grafički roman” (2000 – nagrada BEDECOUVERT za najbolji debitantski strip-album, 2000). Zastupljen je u “Antologiji nove srpske fantastike”. Priredio nekoliko antologija horor, odnosno SF književnosti. Prevodio Stivena Kinga, Dena Simonsa, Ijana Mekdonalda i mnoge druge autore.

povezane vesti

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

VP

24. maj 2017.

Nismo postali deo sveta zbog našeg samoljublja, nesposobnosti da (iako vidimo) ne prihvatamo ono što je dobro, ne prihvatamo istinski kvalitetne ljude, umislili smo da smo najpametniji kada druge blatimo, nakaradno smo vaspitavani da osrednjost nešto vredi. Sada se samo srozavamo dok bagra od muzičara uživa. Srbi nemaju ljude vizionare, samo.prave mitove. Nisu u stanju da sagledaju istinu i prihvate poraz, jer neprekidno i iznova doživljavaju poraze.

Slavko Petrov

24. maj 2017.

Prepoznao sam se u tekstu, kroz pitanja, odgovore, najpre kao dečak, zatim mladić, pomalo sportista, muzičar, student. Sličnih sam godina s Goranom, te živeo isto vreme. I šta imam da kažem ? Poklopilo se mnogo toga u toj i takvoj Jugoslaviji sa svetom od šezdesetih, preko sedamdesetih do osamdesetih, sazrevalo i dogodio se veliki prasak ne samo u muzici, već književnosti, slikarstvu, filmu, sportu, ali i privredi, njoj, pre svega. I gotovo sve iz te poslednje decenije, danas je reper, merilo vrednosti, osim politike i političara koji su došli niotkud, nametnuli glavne teme i iz ljudi izvukli ono najgore, te takve posledice živimo i danas. Devedesete su tačka razdvajanja nas i sveta, a napunio sam bio, tek trideset. Drugi su postali ono što smo bili mi, a mi, oni. Od najveštijih postali smo najneveštiji trgovci vrlo kurentnom robom, opipljivom iluzijom.

– See more at: http://www.danas.rs/kultura.11.html?news_id=346647&title=Goran+Skrobonja%3a+Bili+smo+deo+sveta%2c+ali+to+nismo+umeli+da+iskoristimo#sthash.MXIn6qBj.dpuf