Da li je moguć trajni mir između Srba i Albanaca?
Pre neki dan je negde objavljeno da, dok ne sredimo pitanje granica sa Albancima, da je onda demokratija nepotrebna dilema.
Foto: Medija centarDa bi zemlja imala demokratiju prvo mora da postoji kako država. Znači pitanje regulisanja odnosa sa Albancima je pitanje svih pitanja.
Dakle da krenemo. Da li je trajni mir sa njima moguć? Čini mi se da odgovor leži u sledećim činjenicama. Ugovor o miru je uvek moguć. Ali da li mirovni ugovor stvarno garantuje mir? Imamo najtvrđi međunarodni mirovni ugovor između Grčke i Turske.
Međutim, on nikada nije doneo trajni mir i stalno preti da se iz verbalnog konflikta pretvori u pravi rat. Situacija kod nas je slična. Kao i Turci, kosmetski Albanci su muslimani.
Broj muslimana među njima je oko 99%. Dakle, realno gledano osim muslimana drugih veroispovesti među Albancima nema, jer je 1% zanemarljiva manjina.
S druge strane Srbi su hrišćani isto kako i Grci. Prema tome onaj ko razmišlja o odnosima ova dva naroda mora da ima u vidu sve ove činjenice. Albanci kao sekularan narod mogli bi da sklope trajni mir sa Srbima kao Nemci i Francuzi. Ali i Nemci i Francuzi su hrišćani. Što je posebno važno obe nacije su debelo sekularizovane i broj ljudi vezanih za crkvu, u obe, opada astronomskom brzinom
Sasvim druga situacija sa Srbima i Albancima. Kako smo rekli, jedni su muslimani, a drugi hrišćani. U meri u kojoj religija utiče na njihov život u toj meri se ona odražava na mogući trajni mirovni dogovor.
Kad se radi o Albancima, sve doskoro je dominantna svetska slika o njihovoj religioznosti bila takva da religija na njih ne ostavlja nikakav utisak i da su oni odbacili religiju da bi ostvarili nacionalno jedinstvo, što je uslov jer su podeljeni na tri vere: pravoslavnu, rimokatoličku i islamsku.
Ta se slika u poslednjih dvadesetak godina iz osnova promenila. Sve analize pokazuju da je islam na Kosmetu, a mi ovde govorimo o kosmetskim Albancima, veoma važan činilac.
Videlo se to u činjenici da je sa Kosmeta najveći broj dobrovoljaca na milion stanovnika koji se uputio da ratuje u džihadu ISIL. Najviši je u Evropi.
Albanska novinarka Abena DŽara iznosi podatak da je broj radikalnih muslimana na KiM 50.000.
To su dve i po nacističke divizije. One su brojale oko 20.000 vojnika. Ali najvažnije od svega je istraživanje Instituta za političke studije iz Prištine kojim rukovodi LJuljzim Peci, magistar političkih nauka sa madridskog univerziteta.
On kaže da se ispitanici na pitanje šta su najpre: da li Albanci ili muslimani, ovako opredeljuju – dva posto su isključivo muslimani, 32% prvo muslimani pa tek onda Albanci, a ostatak prvo Albanci pa tek onda muslimani. Dakle, svi su u većoj ili manjoj meri muslimani. A čak 34% daje prednost veri nad nacijom. Peci upozorava da to vrlo brzo može da dovede prestanka postojanja albanske nacije i raspad na verske zajednice.
Kada pogledamo te podatke, onda vidimo da islam bitno utiče na ponašanje vernika, a samim tim i na političko ponašanje. Suština svake religije je u verovanju u život posle smrti. Da bi se ostvarilo pravo na odlazak u raj posle smrti muslimani moraju ispuniti striktne uslove.
Oni se moraju boriti za ostvarivanje islama u svom ličnom životu i u svetu. Dakle svaki musliman veruje da on mora da učini sve da spasi prvo sebe paklenih muka, a onda i svako ljudsko biće na planeti. Dakle musliman ne može propustiti priliku da u islam prevede i papu, ako za to ima uslove.
Ako to ne čini u skladu sa svojim mogućnostima, i dopusti onom ko živi u grehu da nastavi sa takvim životom, a da ga na to ne opomene, goreće u paklu.
Ali za razliku od hrišćanstva gde se spasenje zaslužuje verovanjem u Boga, molitvom, postom i činjenjem dobrih dela u islamu se spasenje zavrednjuje ostvarivanjem islamskog zakona. Jer islam je bitno pravna religija. Jedna široko prihvaćena definicija, koja se uči na islamskoj teologiji o odnosu islama i prava je sledeća: „Smatra se da je u islamu pravo isto ono što i teologija u hrišćanstvu – najtipičnija manifestacija islamskog učenja. Za muslimane pravo nije samo elemenat ukupnog islamskog učenja već njegov funkcionalni izraz.“
I najslabiji student političkih i pravnih nauka zna da se pravo sastoji od normi. Norme se sastoje od dispozicije odnosno propisa i kazne ako se po propisu ne postupi.
Da bi kazna mogla da bude izvršena potrebne su mere prinude. A njih obezbeđuje država. Dakle jasno je da je islam i vera i država istovremeno. I da se te dve stvari ne mogu odvojiti. Zato se islam ostvaruje stvaranjem islamske države koja je pretpostavka primene prava.
Kako je islamsko pravo personalno, odnosi se na svakog vernika ma gde živeo, jasno je da se ono ne može ostvariti ako nema islamske države. A to onda znači da islamska država mora biti uspostavljena na svakoj tački planete, jer se islamski zakon svuda mora sprovoditi.
To onda jasno znači da se islamski pravni poredak može ostvariti samo ako se ukine onaj pravni poredak koji sprečava sprovođenje islamskog prava. A to je svaki poredak koji nije islamski. Dakle, bukvalno moraju biti ukinute i SAD i moraju biti pripojene jedinstvenoj islamskoj državi. A to se, teško, može ostvariti bez rata – džihada.
Teoretski je i to moguće, ali ko može da zamisli da bi se SAD odrekle svoje nezavisnosti. Jasno je onda koliko je to tek važeće za Srbiju, koja je na granici većinski muslimanskog Kosmeta.
Kažemo muslimanskog a ne islamskog jer islam ni tamo nije vladajuće pravo. Pogotovu zbog toga što, prema islamskoj teoriji, svaka država koja je jednom bila pod upravom islamskog prava to mora ostati zauvek, a ako se kao Srbija otrgla onda je je ona prva meta.
Šta iz ovog proizilazi? Proizilazi, da se u meri u kojoj među Albancima bude rastao uticaj islama, u toj meri je svaki dogovor sa Srbijom koji bi podrazumevao trajni mir nemoguć.
A ja ne vidim ni jedan jedini pokazatelj koji ukazuje da islam među Albancima slabi. Ova činjenica nije nimalo optimistična, ali čini mi se da sam negde pročitao da je Čerčil rekao: „Da je optimista samo loše informisan čovek.“
Autor je islamolog, profesor univerziteta
Povezani tekstovi:
Fejsbuk i Saša Baron Koen: „Hitler bi mogao da plati antisemitske oglase“
Vučić: Žao mi je Malog, šta ću mu ja, govorio sam mu da pocepa doktorat
Janković: Ombudsman mora da ispita BIA
Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.
Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!
Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.
Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.
Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!
Komentari (12)
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
Izmedu:
1. Srba i Albanca: DA
2. Srba i Grka: DA
3. Srba i Romuna: DA
4. Srba i Hrvata: NE
5. Srba i Bosanaca: NE
Da li autor pokusava etnicki decenijski konflikt da transofrimse i predstavi kao verski? Kome to odgovara? Ili mozda predstaviti ga takvog (verskog karaktera, sto to nije) misli da moze da utice na spoljne faktore moci? Znaju svi ko je ko, ko je sta radio, i zasta se svi zalazu. Spor izmedju Grka i Turaka je teritorijalni, a potom nacionalni, ne verski. Zaboravio je autor da napomene da je sekularna Turska koja se odrekla svoje religije vodila rat sa Grcima, a ne Otomanska Turska.
Dakle, autor pokusava da na iracionalan nacin da poveze nepovezano i predstavi njegovu mastu i volju kao jedan pogled na konflikt.
Svaki konflikt moze da se resi i da se dodje do mira, pa i ovaj izmedju Srbije I Kosova (narodi su vekovima ziveli i zivece jedni pored drugog).
Pitanje je kome mir ne odgovara i ko minira bilo kakvo pomirenje? Ko ima koristi u tome? Akterima u konfliktu ili nekome sa strane koji to sve iskoristava? Pametan covek moze sam da zakljuci bez potrebe kojekakvih drugorazrednih doktora i profesora.
Kada se na TV-u (i u novinama) pojave Miroljub Jevtić…, Vanja Bulić…, to je najbolji znak da iz 90-tih nismo ni izašli. Ako se razmišlja kao i 90-tih, nemože se očekivati lepši život nego kao i 90-tih.
Gledajuću u nebo, a to je bila Slovenija i Hrvatski Jadran, Srbi nisu videli šta im se dešava ispred nosa, na Kosmetu. Zaboravili su da su Turci posle zaposedanja srpskih teritorija od nekada hrišaćnskih većih naseobina, gradovo postale turske kasabe sa svim obeležjima islama, malo kasnije i cela kultura, od oblačenja, načinu pozdravaljanja, no i učenju turskog jezika. Niti sitni plemić nije želeo da se poistoveti sa musavim kmetom samo zato što je hrišćanske vere, već je težio da se približi vladajućem sloju, a to su bili Turci ili poturčeni Srbi u službi Osmanliskog carstva.
Čemu žrtvovanje cele populacije, i najboljih među njima, po nagovoru Crkve, koja je i pre toga izdala Boga u Čoveku, jer je bila u službi vladara, za šta mu je bila i najvažnije savetodavno telo, kao i pesnici u njoj koji su slavili smrt?! Zbog čega će se pojaviti jedan pri samom kraju Dvadesetog veka, šest vekova posle Kosovske bitke, a zbog pogrešnog domaćeg vaspitanja i u školi takvog učenja, da poviče sa Gazimestana na Kosovu 1989. najvećeg srpskog stratišta: “Ako ne znamo da radimo, znama da se bijemo”. Dok tragično iskustvo moje porodice tokom Dvadesetog veka pokazaće da onaj ko ne zna da radi i stvara ne zna niti da brani to što je stvorio. Zbog toga će Srbe sustići istina tek krajem Dvadesetog veka, koji će posle vekovnog slavljenja smrti završiti kao najveće nacionalna sramota. Evo ih i danas je tu na vlasti ostatak te ludačke politike kao ogoljene duhovne bede, koja neda svom zdravom delu naroda da progovori, čak su posvađale i podelili i u SPC – na poslušnike vladaru, mentalno okamenjene umove i sveštenike zdrave pameti.
Dr Blagoje Nešković, španski borac, partizan od 1941. na mestu predsednika Vlade Srbije 1948. usprotivio se nasilnom oduzimanje žita i stoke od zemljoradnika kojima time nisu ostavljali, nekima, ništa da prehrane svoje porodice. Tada ga je Tito stavio na svoj nišan za politički odstrel. Kada su politički predstavnici Šiptara sa Kosmeta zatražili da oblast dobije status autonomije, dr Nešković se usprotivio predlažući da treba da dobija status kao običan okrug u okviru Srbije. To je bio dovoljan razlog da 1953. srpski poliitičari udovolje želji Josipa Broza da dr Nešković bude isključen iz političkog života.
Godine 1983. odbijen je predlog da se dr Nešković rehabilitituje, iako su njegov stav potvrdili tragični događaju započeti 1981. a koji će još dugo trajati! Duh Autokrate i posle smrti ostao je da živi u svesti srpskih političara
Uvodni deo moje Studije :
Srpsko Kosovo i Metohija ili albanizovano „Kosova“
Naslovi su moja motivacija i pravci razmišljanja
Cilj ove studije: Pomirenje i suživot.
Oba naroda to i sada posle rata rade i žive.
1. Političarima u Beogardu koji su izazvali i podržavali rat zakonom zabranii bavljenje politikom.
2. Albanskim političarima koji su počinili zločin udaljiti iz politike.
3. Srbi koji su počinli zločin sudski porcesuirati i kazniti.
4. Albanci koji su počinili zločin procesuirati i kazniti.
5. Prilagoditi obrazovni program.
6. U školama na srpskom jeziku na Kоsmetu uvesti obavezno učenje albanskog jezika.
Albanci mogu da žive i orgnizuju se kako to znaju i umeju, no ne na štetu Srba na Kosmetu, ako su zbog gluposti srpske elite u Beogradu zaposeli taj deo Srbije. No, Srbija im ne može niti neko sme da ima poklanja srpsku teritoriju – priznajući je kao deo Albanske države. I tačka! (Moja odlučnost)
da,
kad Srbija premesti svoju prestonicu u stari srpski grad Skadar
Autor je „islamolog“, ali na zalost VELIKI NEZNALICA!
Pored toga i nepismen. To, medjutim, nije njegov, nego problem univerziteta koji ga zapošljava.
Profesor predaje politikologiju religije i teško da je neznalica.
Mozda je ovaj tekst studiozni-anljiticki,ali nikad manje verovatan tekst nisam citao.Cinjenice su toliko izvrnute da je nemoguce izvuci pouku o tome sto je cenjeni hteo reci ili dokazati.Nesporazum,konflikt ili rat izmedju turaka i grka,je hegemonija Turske koja zelji(bez pardona) da se vrati ili utice na teritorije gde je vladala Osmanska imperija.Isti takav pristup ima i Srbija(srpska drzava-eljita) i ona bi da povrati Dusanovo carstvo.Kad se bude shvatilo da je nemoguce ostvarenje Osmanske imperije,kao i Dusanovo carstvo,mir je sasvim moguc i ostvariv .
Zašto Danas pospešuje vraćanje u 90-te, te daje svoj prostor ovakvim stavovima? Smrt fašizmu – sloboda narodu!