Drugi javni skup Novosadskog salona

Živimo u diktaturi mediokriteta

Ukupno tri panela na kojima su učestvovali članovi Novosadskog salona a koji je u subotu održan na Mijićevom salašu, obeležili su drugu po redu javnu konferenciju koja je imala temu “Izazovi: Vojvodina”.

Podsetimo se, prošle godine je, obeležavajući 20 godina od nastanka Novosadskog salona, kojeg su osnovali Aleksandar Tišma, Slobodan Beljanski, Stanko Pihler, Laslo Vegel i Dušan Mijić, Salon organizovao prvi javni skup “Izazovi: kultura dijaloga” i tom prilikom je najavljeno da će se jednom godišnje održavati javna konferencija sa najznačajnijim temama za društvo u kojem živimo.

– Da li je Vojvodina danas zaista samo poražena administracija od strane nacionalističke i centralističke Srbije ili je to izgovor za “našu nesposobnost da sami nešto stvorimo”, upitao je domaćin skupa u svom uvodnom obraćanju, preduzetnik Dušan Mijić, ocenjujući da se radi o “dominantno palanačkom egoizmu” i nedostatku sposobnosti da Vojvodina ima i političku autonomiju.
Konferencija je počela panelom “Između slobode i političke autonomije” u kojem su učestvovali Slobodan Beljanski koji je naglasio da živimo u diktaturi mediokriteta i da danas “sve više caruju desni ekstremizam i nacionalizam i mi se u stvari nalazimo na pragu žalosne ideologije fašizma”.

Istoričarka Latinka Perović je kroz primer Dnevnika Aleksandra Tišme analizirala odnos poznatog pisca prema identitetu, Momir Samardžić je govorio o razvoju jezika u Vojvodini, a kolumnista našeg lista Aleksej Kišjuhas je u svom izlaganju razmatrao ima li i vojvođanski identitet svoj identitet.
Panel “Vojvođansko pitanje” moderirao je Milivoj Bešlin, koji je i sam imao izlaganje, a sagovornici su bili Marijana Pajvančić, Dimitrije Boarov i Duško Radosavljević. Profesorka Pajvančić je govorila o novoj promeni Ustava ističući da smatra da će se ponovo desiti samo parcijalne ustavne promene, a da su i do sada naši ustavi “bili uvezeni ili poklonjeni”, a Latinka Perović je u diskusiji istakla da je Srbija “više od ratova, imala samo ustava”. Po mišljenju profesora Radosavljevića, Srbija ne samo da je “nedovršena država, već i slaba država”, a Boarov je istakao da ne vidi u Vojvodini subjekte promene jer “iza svega stoji koncepcija centralizovane države”.

Akademik Julijan Tamaš, Boris Varga, Miroslav Keveždi i Dinko Gruhonjić su učestvovali u panelu “Kulturološko i medijsko pitanje u Vojvodini”, a upravo je diskusija u okviru ovog panela bila najživlja. Učesnici su razgovarali o medijima civilnog društva i koliko ne treba zanemariti ulogu same publike, kao i o gašenju VANUK-a i daljim koracima koje će preduzeti VANU koji, po rečima Julijana Tamaša, više nema ni prostorije tako da “rade ispod hrasta”.

Radovi prezentovani na ovoj konferenciji biće publikovani u posebnom zborniku u izdanju Novosadskog salona u oktobru ove godine.