Podaci procurili u okviru projekta „Rajski papiri“ otkrivaju da ministar bez portfelja Nenad Popović poseduje poslove i imovinu vredne više od 100 miliona američkih dolara. Advokatska kancelarija „Appleby“ iz koje su procurili papiri proglasila ga je za klijenta visokog rizika i otkrila kontroverzne poslove u kojima su učestvovale njegove ruske kompanije, kao i veze koje je imao s ozloglašenim finansijerom Markom Ričom.

Pišu: Dragana Pećo, Stevan Dojčinović

Samo nekoliko dana nakon što je imenovan za ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnologiju, Popović je održao sastanak sa ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandrom Čepurinom.

To nije predstavljalo iznenađenje, budući da je Popović smatran „ruskim čovekom u vladi“.

Njegova Srpska narodna partija osnovana 2014. zagovara bliže odnose Beograda i Moskve i protivi se pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Osim toga, svoju poslovnu imperiju  Popović je izgradio upravo u Rusiji.

Veze Popovića sa Rusijom sežu više od dve decenije unazad, kada je upisao postdiplomske studije u Moskvi. Zalagao se za prodaju srpske naftne kompanije NIS ruskom državnom gigantu „Gazpromu“ i za izgradnju „Južnog toka“. Prema njegovoj biografiji, predaje na dva univerziteta u Moskvi. Nedavno je u jednom intervjuu rekao da je „ponosan“ na podršku koju dobija od tamošnje vladajuće partije „Ujedinjena Rusija“.

Nije jasno kako je Popović dobio ministarsko mesto, s obzirom da se zalaže protiv članstva Srbije u EU – što je prioritet Vlade Srbije.

Dokumenta pokazuju da uprkos divljenju i posvećenosti Rusiji i reputaciji patriotskog političara, Popović od 2008. godine ima boravište u Švajcarskoj gde i plaća porez.

On nikada nije skrivao da je imućan, ali su dokumenta po prvi put pokazala koliko je njegovo bogatstvo. Renomirana računovodstvena firma „PriceWaterhouseCoopers“ (PwC) procenila je da je tržišna vrednost njegovih poslova veća od 100 miliona dolara, otkrivaju „Rajski papiri“.

Dokumenta pokazuju da se u Popovićevoj mreži ofšor kompanija nalaze one registrovane na Kipru i Britanskim Devičanskim Ostrvima (BVI), kao i da ima firme u Rusiji. Nekretnine poseduje u najmanje tri zemlje – Srbiji, Crnoj Gori i Rusiji.

„Rajski papiri“ takođe otkrivaju da je Popović, dok je bio potpredsednik Narodne skupštine i član Demokratske stranke Srbije, planirao da reorganizuje svoje bogatstvo i kontrolu nad mrežom ofšor kompanija premesti na Ostrvo Man i osnuje trast u Hong Kongu. Ovi planovi, međutim, nisu se ostvarili.

Mejlovi procurili u „Rajskim papirima“ pokazuju da je advokatska kancelarija „Appleby“ koja je trebalo da realizuje Popovićeve planove sprovela istragu i otkrila različite kontroverze u vezi sa njegovim poslovima u Rusiji. Otkriveno je i da mu je poslovni partner bio čuveni biznismen Mark Rič, koji je pod optužbama za utaju poreza pobegao iz SAD.

Novinari KRIK-a otkrili su da je Agencija za borbu protiv korupcije protiv Popovića pokrenula tri postupka od kojih su dva još u toku. Drugo osnovno javno tužilaštvo trenutno proverava krivičnu prijavu podnetu protiv njega zbog sumnji za zloupotrebe prilikom privatizacija.

Popović je u evidenciji „Appleby“-ja označen kao „visokorizičan“ klijent. Iz njihove baze podataka izbrisan je 2015. godine.

Novinari KRIK-a mesec dana su pozivali ministra Popovića na intervju. Od njegovog šefa kabineta dobili smo odgovor da je stalno na putu i nema vremena. Prošle nedelje poslata su mu i pitanja na koja, do danas, nije odgovorio.

Umesto toga, Popović je juče zapretio da će tužiti KRIK, pre nego što je cela priča objavljena.

U saopštenju na sajtu njegove stranke, Popović kaže da nikada nije otvorio firme na „rajskim ofšor zonama“, kao i da je sam odlučio da prestane da sarađuje sa „Appleby“-jem.

Gospodin P

Popović je bio potpredsednik Narodne skupštine Srbije kada je u njegovo ime napravljen prvi korak ka „Appleby“-ju krajem 2012. godine.

Sergej Bezborodov, viši menadžer kompanije PwC u Cirihu, u mejlu je naznačio da je Popović „hitan slučaj“.

„Imamo novog klijenta za vas kojim se treba pozabaviti početkom januara [2013] da bi se uspostavila struktura i imovina prenela do kraja januara“, napisao je Bezborodov u mejlu u kojem nije otkrio ime klijenta.

„Naš klijent koji je istočnoevropskog porekla, ali živi u Švajcarskoj već dugi niz godina, namerava da prenese svoje bogatstvo [kompanije i nekretnine] u strukturu zaštite imovine.“

U vreme kada se javio, Popović je pod svojom kontrolom imao niz ofšor kompanija. Sedam firmi bilo je registrovano na Kipru, a jedna na najzatvorenijoj ofšor destinaciji – Britanskim Devičanskim Ostrvima.

On je tada želeo da kontrolu nad poslovima i bogatstvom premesti na drugu ofšor zonu. Razlog zbog kog se obratio „Appleby“-ju je verovatno njihova ekspertiza za osnivanje kompanija na Ostrvu Man.

Bezborodov je u inicijalnom mejlu „Appleby“-ju poslao i dokument pod nazivom „Reorganizacija strukture privatnog bogatstva“ koji pokazuje Popovićevu nameru da osnuje dve ofšor kompanije kojima će kontrolisati svoje poslovanje i nekretnine.

Nova struktura podrazumevala je sledeće: jedna kompanija sa Ostrva Man, koja bi se zvala „Gluna“, bila bi vlasnik firmi na Kipru i kontrolisala bi posredstvom njih poslove u Rusiji. Druga kompanija, takođe sa Ostrva Man, zvala bi se „Salastrains“ i kontrolisala bi Popovićeve nekretnine u Srbiji, Crnoj Gori i Rusiji.

Osim toga, Popović je želeo da registruje trast u Hong Kongu koji bi, nakon njegove i smrti njegove supruge, preuzeo kontrolu nad firmama na Ostrvu Man. Trast bi trebalo da osigura da članovi njegove porodice naslede sve.

„Klijent ne voli trastove, jer želi da dok je živ aktivno vodi posao i nije spreman da poveri firme nekom drugom na upravljanje“, napisao je Bezborodov. „Stoga smo smislili kombinovanu strukturu kako bismo zadovoljili njegove potrebe.“

Stručnjak s kojim su novinari KRIK-a razgovarali, analitičar međunarodne nevladine organizacije Mreža za poresku pravdu (Tax Justice Network) Andres Knobel smatra da ovakva struktura može biti korisna iz dva razloga – da se imovina zaštiti od poverilaca i da se sakrije njen pravi vlasnik.

„Trastovi su bolji za zaštitu imovine, nego druge vrste pravnih subjekata, poput kompanija“, rekao je Knobel novinarima KRIK-a, „Upravitelj trasta može da ’kontroliše’ tajnost osobe koja upravlja trastom.“

„Niko ne može da zna ko poseduje trast ili koju imovinu on ima. Čak ni istražni organi nikada neće znati ko je iza trasta, u slučaju da su osobe uključene u bilo kakvu nezakonitu aktivnost.“

U mejlovima „Appleby“-ju, PwC je opisao bogatstvo „gospodina P“, kako su Popovića nazivali u internoj komunikaciji.

„Za potrebe plaćanja poreza u Švajcarskoj, procenili smo ukupnu vrednost poslovne imovine na oko 65 miliona [švajcarskih franaka] (65,1 miliona dolara)“, napisao je zaposleni u PwC-u. „Prava i fer tržišna vrednost verovatno je znatno veća. [Popović] trenutno pregovara o prodaji dela poslova, a osnova pregovaračke cene je 100 miliona dolara.“

Kompanija je takođe procenila vrednost Popovićevih nekretnina u Rusiji, Srbiji i Crnoj Gori na 10-15 miliona švajcarskih franaka (10-15.1 miliona dolara).

Kontroverzni političar

Popović za istraživače „Appleby“-ja nije bio običan klijent, već je kao političar pripadao posebnoj kategoriji „politički izloženih osoba (PEP)“. Ljudi sa ove liste moraju da budu detaljno istraženi zbog njihove potencijalne povezanosti sa kontroverznim poslovima ili moćnim pojedincima.

Istražitelji su otkrili stvari o Popoviću koje su ih zabrinule, pokazuju procurili podaci.

„Tokom ovih provera istaknuto je da postoje tvrdnje da klijent nije podneo izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije“, napisao je agent „Appleby“-ja u internoj elektronskoj prepisci, pozivajući se na izveštaj koji je 2011. godine sačinila nevladina organizacija za transparentno upravljanje Globalni integritet.

U izveštaju se navodi da su „tri kompanije u vlasništvu Nenada Popovića potpisale 19 ugovora sa državom u 2010. i 2011. godini, o čemu on nije podneo dokumentaciju [Agenciji]“. Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, funkcioneri su dužni da Agenciji prijave sve javne nabavke koje su njihova preduzeća dobila.

Navodi iz izveštaja predstavljali su upozorenje za službenicu „Appleby“-ja Tes Bejts koja je napisala:

„Primetila sam da će u sklopu nove strukture jedna od kompanija [na Ostrvu Man] držati kompanije klijenta – potencijalno to bi mogle da budu one uključene u sklapanje ugovora [sa državom] koji nisu prijavljeni… Postoji rizik po nas da u tom slučaju budemo umešani u prihode stečene kriminalom“, napisala je ona.

Agencija za borbu protiv korupcije je novinarima KRIK rekla da nije imala saznanja o tome da su Popovićeve firme zaključivale ugovore sa državom u tom periodu.

Navela je, međutim, da je pokrenula tri postupka protiv Popovića.

U jednom slučaju, Agencija je 2013. godine proveravala da li je Popović preneo upravljanje nad svojim kompanijama što je po stupanju na funkciju bio obavezan da uradi. On je Agenciji dostavio dokumentaciju da je upravljanje preneo na rusku državljanku Irinu Harisovu, čime je ovaj postupak okončan. Upravo je ovu Ruskinju Popović planirao da postavi za direktorku jedne od kompanija na Ostrvu Man.

Druga dva postupka protiv Popovića još su u toku, a vode se u vezi sa sumnjama na zloupotrebe prilikom privatizacija preduzeća „Minel“. Ovaj slučaj već tri godine proverava i Drugo osnovno tužilaštvo, ali izgleda da policija koči istragu.

„Policijski službenici UKP Beograd nisu u svemu postupili po zahtevu ovog tužilaštva, već samo delimično, zbog čega smo više puta urgirali“, navodi se u dopisu tužilaštva Agenciji iz juna 2017.

Revizorska kuća PwC je agenciji „Appleby“ rekla da u slučaju neprijavljenih javnih nabavki „nije bilo sudskih postupaka“ protiv Popovića.

„Appleby“ je i dalje bio sumnjičav.

Zabrinulo ih je i to što se Popovićeve firme nalaze na Kipru. „Karakteristično za pranje novca u Srbiji je investiranje u nekretnine i tokovi novca preko Kipra“, piše u mejl prepisci između agenata „Appleby“.

Zatražili su od Popovića više podataka o poreklu njegovog novca.

„Izgleda da nam i dalje nedostaje informacija koji se odnosi na izvor bogatstva“, pisali su istraživači PwC-u u maju 2013.„Potrebno je… da se upoznamo sa poslovima gospodina Popovića i ’ABS grupe’.“

U to vreme, već je uveliko bio probijen rok koji je Popović zadao za formiranje trasta i kompanija.

Sumnjivi poslovi u Rusiji

U mejlu koji je „Appleby“-ju ranije poslao, PwC je opisao vlasničku strukturu Popovićeve holding kompanije „ABS Electro“.

„Grupa ‘ABS Elektro’ sastoji se od brojnih aktivnih kompanija u Rusiji koje su delimično konsolidovane u kiparskom holdingu (’ABS International Ltd.’) ili su u vlasništvu posredstvom kiparskih holding kompanija“, napisao je PwC.

U maju 2013, pokušavajući da odgovori na pitanja, PwC je poslala „Appleby“-ju Popovićevu biografiju i mejl u kojem je opisano da je bogatstvo stekao učešćem u državnim projektima u Rusiji.

„Glavni kupci ’ABS’ grupe su velike kompanije koje zajedno realizuju infrastrukturne projekte za ruska državna preduzeća (npr. ‘RusHidro’)“, objašnjava PwC. „’ABS Electro’ distribuira zapadnjačku tehnologiju i opremu u Rusiji.“

Biografija je otkrila i intrigantne detalje o Popovićevim poslovnim vezama.

Popović je na početku karijere, 1995-1996, radio za pokojnog Marka Riča, vlasnika „Glencore“ grupe, koji je umro u Švajcarskoj 2013. godine. Popović je Riču otvorio predstavništvo u Moskvi i bio je predsednik kompanije koja je „Glencoru“ bila strateški partner.

„Glencore“ je najveći svetski trgovac rudom poznat po kontroverznim poslovima, među kojima su poslovanje u doba aparthejda u Južnoj Africi i trgovina iračkom naftom tokom sankcija Ujedinjenih nacija. Rič je iz SAD-a pobegao u Švajcarsku kako bi izbegao optužbe za utaju poreza, reketiranje i saradnju sa Iranom u periodu kada je držao američke taoce. Predsednik SAD-a Bil Klinton pomilovao je Riča i to je bila jedna od poslednjih stvari koju je uradio pred istek mandata.

„Gospodin Rič bio je optužen u SAD zbog utaje poreza i trgovine s Iranom“, napisao je „Appleby“ u izveštaju. „U istom periodu [Popović] je očigledno bio povezan sa gospodinom Ričom i bio je predsednik ’Koalko Internationala’, kompanije koja je sklapala ugovore s ’Glencore’-om.“

Kompanija „Appleby“ otkrila je i problematične navode u vezi sa Popovićevom ruskom kompanijom „ABS“.

Firma u vlasništvu „ABS“-a, „Harvinter“, bila je uključena u izgradnju „Putinove palate“, vile u italijanskom stilu na obali Crnog mora. Izgradnja palate bila je navodno finansirana zloupotrebom državnih fondova, prema internom izveštaju „Appleby“-ja.

„Appleby“ je zapazio još jednu Popovićevu kontroverznu vezu u Rusiji koju je u svom istraživanju otkrio list „Novaja Gazeta“.

Ovaj list pisao je da je Popovićev „Harvinter“ bio jedan od podizvođača u izgradnji objekata za Zimske olimpijske igre koje su se održale 2014. godine u Sočiju. To su bile najskuplje Olimpijske igre u koje je uložena 51 milijarda dolara.

Izgradnju olimpijskog kompleksa ispratila je velika afera. Sumnja se da je više od polovine uloženog novca nestalo i da je korišćen kao mito zvaničnicima Kremlja koji su odlučivali ko će da dobije posao izgradnje. Pokrenuta je istraga protiv Vladimira Leševskog, službenika Uprave poslova predsednika Rusije (Управление делами президента) i još nekoliko zvaničnika, pod sumnjom da su primili mito. Lešenskog je policija čak snimila kako uzima novac, ali je snimak nestao. Postupak je obustavljen, a on je ponovo vraćen u državnu upravu.

Sin Leševskog radio je kao direktor u Popovićevoj kompaniji „ABS Constructor“.

Visokorizičan

„Appleby“ je Popovića, u izveštaju koji je sastavio nakon istrage 23. maja 2013, označio kao klijenta „visokog rizika“.

Zbog odlaganja osnivanja nove imovinske strukture, Popović je bio nestrpljiv.

„Klijent me jako pritiska!“, radnik PwC-a obratio se „Appleby“-ju u maju 2013. pozivajući da se završi dokumentacija.

Firme na Ostrvu Man i trast u Hong Kongu nikada nisu osnovani.

Iz dokumenata se ne vidi tačno ko je odustao. Popović, u saopštenju objavljenom na sajtu svoje stranke pre dva dana, 7. novembra, tvrdi da je on prekinuo saradnju.

Dve godine kasnije je i formalno izbrisan s liste klijenata. U mejlu od 17. februara 2015. godine pomoćni menadžer kompanije rekao je kolegi da slučaj Popović „može da se zatvori“.

Vlada Srbije, u svakom slučaju, nije smatrala da je Popović čovek od „visokog rizika“ i postavljen je za ministra ove godine.

U Popovićevom izveštaju o imovini, objavljenom na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije iz 2013. godine se pojavljuju samo dve ofšor firme („ABS International“ i „Lianera Holdings“ s Kipra) iako se iz „Rajskih papira“ vidi da ih je tada imao još šest.

U poslednjem izveštaju koji je Popović podneo Agenciji ove godine pojavljuju se nazivi svih kompanija iz „Rajskih papira“.

Tu su, osim navedenih, još četiri kiparske kompanije („Labrit Trading“, „Benalde“, „Donealsto“, „Simolino“, „Semporna“) i jedna sa Britanskih Devičanskih Ostrva („Shallow Lake“).

Popović je prijavio i svoje ruske kompanije. Njegov imovinski karton, međutim, ne oslikava pravo stanje njegovog bogatstva.

On je prijavio nominalnu vrednost svojih firmi koja je višestruko manja od procenjene vrednosti, a koja može da se vidi u „Rajskim papirima“.

Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije kaže da bi Agencija morala da proveri zašto je velika razlika između nominalne i tržišne vrednosti.

„Cilj zakona je bio da se prati imovina funkcionera. Ne fiktivna, koja je navedena u registru, nego stvarna imovina. Ako Agencija neće da utvrđuje tu stvarnu vrednost onda se obesmišljava zakon i borba protiv korupcije. Ako je samo nominalna vrednost važna, onda vi nemate stvarnu imovinu funkcionera.“

Samo uz vašu pomoć možemo da nastavimo da istražujemo. Detaljnije o tome kako da donirate KRIK pogledajte ovde. Hvala što nas podržavate!

Poznato je da je tetka omiljena rođaka kod Srba. Ćuška vam džeparac kada vam ga roditelji uskraćuju, korisna je i za izbegavanje opasnih situacija (čuveno „samo tetki da odnesem lek“ iz „Balkan ekspresa“ ), ali u poslednje vreme tetka je dobar izgovor da političari odbrane svoju imovinsku kartu. Još ako je iz bogate i daleke Kanade.

Piše: Jelena Arsenović ; Izvor: Vesti online

U pokušaju da objasni odakle mu 244.620 evra za kupovinu stana od 107 kvadrata u Beogradu, ministar odbrane Aleksandar Vulin pozvao se na supruginu tetku iz Kanade koja im je, kako tvrdi ovaj levičar, pozajmila nedostajeću sumu novca (205.000 evra) za kupovinu stana u beogadskom naselju Zvezdara.

Upornost novinara Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK da se istraje na razotkrivanju Vulinove imovinske karte, njegov Pokret socijalista iskoristio je da se ostrvi najgorim optužbama na novinare i urednika pomenute istraživačke mreže Stevana Dojčinovića.

„Nije tajna da je Dojčinović plaćen iz inostranstva za svaki tekst kojim napada Vulina, a nije tajna ni da uzima narkotike. Ako hoće da nas demantuje, tražimo da izađe sa svim računima, a posebno da se podvrgne testu na droge“ samo je deo tih optužbi, da bi se na kraju poentiralo da svako ko kritikuje ili sumnja u poštenje dotičnog ministra radi protiv države Srbije!

„Ovo je još jedan pokušaj da se baš svako ko radi za interes Srbije kriminalizuje. Zašto Dojčinović ne kaže otvoreno da mu, u stvari, smeta Vulinova lojalnost i odanost Srbiji?
To je nešto što vlasnik KRIK-a, na žalost, ne poseduje i on to ne prašta. Svaki neprijatelj Srbije je njegov prijatelj i baš svakog ko Srbiju voli i ko se za nju bori, Dojčinović neizmerno mrzi“, saopštava Pokret socijalista.

Biti novinar istraživač u Srbiji nije lako, uverili su se novinari Krika i kada je tabloid blizak vlastima objavljivao najvulgarnije optužbe na račun Dojčinovića i kada je provaljen stan njihove novinarke Dragane Pećo.

„Ovo je nešto najbrutalnije i najvurgarnije izrečeno na naš račun do sada. Ovde sada imamo slučaj da nas napada stranka ministra odbrane i to je ozbiljnije od onoga kada smo bili meta „Informera“. Osećam se kao da je država protiv mene i da je pitanje vremena kada će neko da nas napadne, jer vlast pravi atmosferu linča, iznoseći najgore laži, da smo sadomazohisti, strani plaćenici, narkomani, neprijatelji Srbije. Novinari istraživači bi trebalo da budu partneri državi, a ne neprijatelji, ako je državi stalo do borbe protiv korupcije i kriminala“, kaže za „Vesti“ Stevan Dojčinović.

I dok urednik KRIK sa advokatima radi na tužbi, najverovatnije protiv odgovornih u Pokretu socijalista, s obzirom da se njihov lider nije potpisao ispod citiranog saopštenja, ceo slučaj oko Vulinove imovine i ključnog pitanja – odakle novac za kupovinu novog stanja u beogradskom naselju Zvezdara, stavljen je ad akta.

Naime, postupak protiv Vulina pokrenut je 2015, nakon što je Agencija za borbu protiv korupcije izrazila sumnju da je počinio dva krivična dela – zloupotrebu službenog položaja i primanje mita.

Nakon kontrole imovine i prihoda, Agencija je sastavila izveštaj i dostavila ga Tužilaštvu za organizovani kriminal. Tužilaštvo se KRIK-u se prvo žalilo da je policija odbila da ispita navode izveštaja, da bi samo mesec dana kasnije okončalo postupak, zaključivši da nema dokaza da je Vulin pri kupovini nekretnine počinio dela iz oblasti organizovanog kriminala.

Prvo osnovno tužilaštvo je prošle nedelje odbacilo krivičnu prijavu protiv ministra odbrane, proveravajući samo da li je Vulin prijavio kupovinu stana Agenciji za borbu protiv korupcije.

A pošto jeste, njih nije zanimao odgovor na ključno pitanje: odakle novci, ministre?