Poput naftom bogatih azijskih zemalja, i Srbija će uskoro u svojoj prestonici izgraditi jarbol visok čak 120 metara na kom će se u proleće 2018. vijoriti srpska zastava. I dok gradonačelnik u tom jarbolu vidi još jednu gradsku atrakciju, građevinska struka je bez teksta jer je, kažu, reč o nepotrebnom trošenju novca.

Izvor: N1

Stručnjaci za zastave, s druge strane, pozdravljaju negovanje kulta zastave, ali smatraju da je grandioznost neprimerena stanju u državi.

Za 20 metara niži od zgrade Ušća, za 15 od zgrade Geneksa, ali zato za 20 metara viši od Beograđanke, to će biti ogromni jarbol na Ušću koji će na 120 metara podići takođe gigantsku srpsku trobojku, veličine manjeg sportskog terena – 20 puta 30 metara.

„To je je još jedan dodatak ne samo za naše građane nego i za turiste koji će tražiti da se slikaju i gledaju, a vi sami znate koliko rekordan broj turista privlačimo u gradu. Tako da to doživljavam kao jedan deo mozaika koji se zove stvaranje lepšeg i modernijeg Beograda, a taj jarbol će tome sigurno doprineti“, kaže gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Na Beograd se sručilo veliko nevreme nekompetentnosti, tim rečima arhitekta Dragoljub Bakić komentariše novi u nizu, kako kaže, besmislenih gradskih projekata – od gondole, preko Beograda na vodi, do jarbola.

„U Beogradu se dešava jedna urbana hajdučija gde jedna grupa ljudi na vlasti tretira Beograd kao svoj plen i radi neverovatne stvari. Mi prisustvujemo jednom urbanom rijalitiju. Svaki dan nas bombarduju nekim novim glupostima… i onda se pitamo kako se to dešava, kome to treba? Ja to tumačim kao demonstraciju moći“, kaže Dragoljub Bakić, Akademija arhitekture Srbije.

Ta demonstracija poreske obveznike prestonice koštaće 200 miliona dinara koliko je grad, naglašava gradonačelnik, uštedeo. Ima i odgovor na pitanje čemu toliki jarbol?

„Po uzoru na druge zemlje sveta, jer kad pogledate vellike gradove u svetu, svaki grad ima jednu zastavu kojom se ti ljudi ponose“.

Tako se zastava Saudijske Arabije vijori na 170 m, u Tadžikistanu jarbol je samo pet metara niži, Azerbejdžan je svoju zastavu zatalasao na 162. metru, Severna Koreja diči se jarbolom visokim 160 metara, dok je Turkmenistan svoju zastavu podigao na 133 metra. Treba li Beogradu nešto slično?

Treba, kažu oni koji će to graditi i objašnjavaju da je sve to zbog jačanja kulta zastave. Kritičari, s druge strane, veruju da se ovakvim građevinskim poduhvatom jača jedino kult ličnosti, budući da je i ova inicijativa potekla o predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Lepo je negovati kult zastave, smatra sagovornik N1, jedan od veksilologa u Srbiji, ljudi koji su posvećeni proučavanju zastava. Jedno „ali“, on ipak vidi:

„Sam taj kult zastave koji se želi postići takvim potezom mislim da ne može tako nekako ‘odozgo’ da se uradi, nego više razmišljanjem i učenjem o tome. Kao da sve mora da potekne baš od predsednika države, a ništa iz naroda, lokalno“, kaže Ivan Sarajčić.

Jer, gledano odozgo Srbija je zemlja prosperiteta, a Beograd grad razvoja. Odozdo – spolja je gladac, unutra jadac, zaključuju sagovornici N1, jer trećina prestonice još nema ni kanalizaciju.