Ko je ovde lud

Predsednik Srbije tvrdi da se nismo pridružili nijednoj od 23 EU deklaracije, dokument usvojen iza zatvorenih vrata u Albaniji pokazuje suprotno

Kako je Srbija u Tirani podržala deklaraciju o osudi Rusije, iako Vučić tvrdi da nije

Osim što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić netačno izjavio da se Srbija nije pridružila nijednoj od 23 deklaracije Evropske Unije kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu, svojim izjava u vezi sa ovom, za svet najaktuelnijom temom, Vučić pokušava da pred domaćom javnošču umanji značaj, ili čak prikrije stavove koje Srbija u spoljnoj politici izražava.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom vikenda je izjavio da se Srbija nije pridružila nijednoj od 23 EU deklaracije protiv Rusije.

Vučić je ovo izjavio samo nekoliko dana pošto je Srbija prihvatila Tiransku deklaraciju kojom se osuđuje ruska agresija u Ukrajini, u okviru Foruma jadransko-jonske incijative „EUSAIR“, što je regionalna incijativa ali u potpunosti pod okriljem Evropske komisije.

U međuvremenu, nacionalno i proruski orjentisane snage su kritikovale usaglašavanje Srbije sa Tiranskom deklaracijom, kako zbog osude Rusije, verovatno i delom zbog toga što je ova deklaracija potpisana baš u glavnom gradu Albanije, neomiljenom na desnom polu političkog spektra.

Tumačenja za ovaj Vučićev pokušaj da umanji značaj stava Srbije su višestruka, od onih u koje je najteže poverovati – da predsednik nije bio obavešten šta Srbija potpisuje, do toga da predsednik možda ovu regionalnu incijativu ne „računa“ u EU deklaracije, iako se ona održala u pod patronatom EU.

Najverovatnije jeste da predsednik pred domaćom javnošću želi da umanji značaj deklaracije, upravo zbog njenog regionalnog karaktera i produži nastojanje i privid da Srbija ostaje „neutralna“ u odnosu na sankcije EU protiv Rusije.

Ipak, Tiransku deklaraciju, usvojenu 16. juna na otvaranju sedmog samita EUSAIR, u Tirani, jednoglasno je prihvatilo svih 10 država članica ove incijative među kojima je i Srbija.

Kako se navodi na početku same deklaracije, čiji je tekst odmah dostavljen medijima a sada je i javno dostupan, zemlje potpisnice „najsnažnije osuđuju ilegalnu i neopravdanu agresiju Ruske federacije izvršenu protiv Ukrajine kojom se krši član 2(4) povelje UN“.

U deklaraciji je takođe jasno navedeno da iza nje stoje predstavnici Vlada Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Grčke, Italije, Crne Gore, Severne Makedonije, San Marina, Srbije i Slovenije.

Glasanje o usvajanju deklaracije održavalo se na ministarskom sastanku iza zatvorenih vrata, kome je prisustvovao i predstavnik ministarstva spoljnih poslova Srbije – državni sekretar MSP Nemanja Starović. Informacija o njegovom učešću može se naći i na zvaničnom Tviter nalogu Ambasade Srbije u Albaniji, ali bez pomena i detalja kakve je Starović stavove tokom ovog foruma izneo a posebno bez navoda o Tiranskoj deklaraciji koju je Srbija prihvatila.

Da je i Srbija glasala za usvajanje deklaracije, novinarki Danasa, koja je i sama izveštavala sa Foruma, potvrdili su učesnici ovog sastanka iz država iz okruženja, dok zvaničnici Srbije nisu bili dostupni za komentar. I tokom održavanja Foruma jadransko-jonske incijative, zvaničnici Srbije izbegavali su medije i aktuelne teme, upravo zbog mogućih osetljivih pitanja o stavovima o ratu u Ukrajini koji se od strane zvaničnika svih drugih zemalja, kao i EU, pominjao kao nezaobilazna tema od velikog uticaja za ceo region.

Duk su evropski predstavnici govorili o političkim posledicama rata u Ukrajini – metodama za borbu protiv ruskog uticaja na Balkanu, smanjenju energetske zavisnosti od Rusije i proširenju EU u svetlu novonastale situacije, retki zvaničnici Srbije koji jesu javno govorili na forumu držali su se unapred napisanih govora, bez pomena odnosa prema Rusiji.

Primera radi, jedini panel na kome se kao govornik pojavio neko od zvaničnika Srbije bio je na temu energetike i otvorila ga je predstavnica ministarstva energetike Biljana Ramić. Iako su predstavnici EU u okviru ove teme upravo najviše govorili o energetskoj krizi pod uticajem poljuljanih odnosa Zapada sa Rusijom, naša predstavnica u pročitanom uvodnom govoru ni slovom se nije osvrnula na izazove ovih okolnosti za Balkan.

Sankcije Belorusiji uzdrmale duhove

Deklaracije sa kojima se Srbija (ne)usaglašava po pitanju odnosa prema Rusiji, ponovo su postale tema kada je u domaćim medijima odjeknula informacija da je Srbija prihvatila deklaraciju EU za sankcije Belorusiji. Upitan o ovoj deklaraciji, Vučić je rekao da tu nema ničeg novog i time pokušao da odbaci aktuelni kontekst rata u Ukrajini.  „Bilo je 25 deklaracija, sa devet smo se uskladili a sa 16 nismo. To nije ništa novo, to traje već godinu dana. Gledamo šta je u našem interesu, šta ne bi bilo prijateljski i korektno“, kazao je predsednik Srbije.

Sagovornici Danasa o tome da li će se Srbija postepeno i „ispod radara“ usklađivati sa restriktivnim merama prema Ruskoj Federaciji, kao što to čini u slučaju Belorusije

Vlast neće moći da pred domaćom javnošću sakrije uvođenje sankcija Rusiji

Zvanični Beograd će pokušati, kao i do sada, da se tiho i neprimetno usaglašava sa spoljnopolitičkom pozicijom EU. U slučaju pozicije prema Belorusiji, odnosno postepenog uvođenja sankcija toj zemlji, nije prvi put da neko vreme javnost u Srbiji ne zna da je Srbija uvela sankcije, a i onda kada se saznalo premijerka je rekla da je to zbog EU i da se nada da nam to „Lukašenko neće zameriti“ – kaže za Danas Sofija Popović, novinarka European Western Balkans.

Komentarišući vest da se Srbija uskladila sa sankcijama koje je Evropska unija u aprilu uvela Belorusiji zbog „situacije u Belorusiji i umešanosti Belorusije u rusku invaziju na Ukrajinu“, Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji ističe za Danas da nije bilo više prostora za manevar.

– Đavo je došao po svoje, i morale su se uvoditi sankcije najbližem i najdražem političkom partneru, među kojima postoji najdublje razumevanje i isto takva podrška – Vučića i Lukašenka. U neku ruku te sankcije i danas donekle zadovoljavaju potrebe Brisela, što gaji nade nađe da će uskoro tako postupiti i u slučaku sankcija sa Rusijom – kaže Srećko Đukić.

Na pitanje da li bi se moglo da se Srbija postepeno usklađuje sa restriktivnim merama koje je EU protiv ruskih zvaničnika i pojedinaca povezanih sa režimom Vladimira Putina, Sofija Popović kaže da je njen utisak je da su sve oči uprte u naredne korake Srbije po pitanju sankcija Rusiji i da je zbog toga na neki način Srbija uspela da sebe stavi u centar sukoba sa kojim nema nikakve veze i u kom ne učestvuje.

Vlast neće moći da pred domaćom javnošću sakrije uvođenje sankcija Rusiji 2

– Zato ukoliko se u nekom trenutku uvedu neke restriktivne mere koje se odnose na Rusku Federaciju, mislim da će to biti teže sakriti nego što je bio slučaj sa sankcijama Belorusiji. Ne bih bila iznenađena ako bi to pre srpskih, objavili evropski zvaničnici, ali u svakom slučaju to neće moći da prođe ispod radara javnosti više od mesec dana kao što je to bio slučaj sa Belorusijom. Predsednik Srbije će to sigurno pokušati da relativizuje i da proruski orijentisanom javnom mnjenju predstavi kao nešto što ne ugrožava na bilo koji način interese Srbije i odnose sa Rusijom – ističe naša sagovornica.

Kako dodaje, i poslednji primer oko Belorusije pokazuje da Srbija sada pokušava da što je više moguće podigne procenat usaglašenosti svoje spoljne politike sa EU, pa se tako sada usklađuje sa sporednim pitanjima sa kojima nije ranije.

– To bi verovatno trebalo da ojača pregovaračku poziciju vlasti i posluži kao argument da Briselu i neke minimalne restriktivne mere prema Rusiji budu dovoljne. Niko, pa ni EU, ne očekuje od Srbije da se odjednom uskladi sa pozicijom prema Rusiji i sa svih šest paketa sankcija. U izjavama evropskih zvaničnika i lidera zapadnih država, u diplomatskoj ofanzivi koju možemo videti u proteklih par meseci, svi poručuju da se očekuje „postepeno usklađivanje“. Sa „švedskog stola“ raznoraznih restriktivnih mera, sigurno je da će vlasti u Beogradu kada dođe trenutak za to birati one najmanje štetne. Pitanje je da li će i koliko dugo to biti dovoljno Briselu – zaključuje Sofija Popović.

Srećko Đukić kaže da je Srbija pre vlasti SNS, redovno usaglašavala svoje spoljno-političke korake sa Briselom, istina sa određenim kašnjenjem, ali, napominje on, sa strane EU nije bilo prigovora.

Vlast neće moći da pred domaćom javnošću sakrije uvođenje sankcija Rusiji 3
Foto: N1/Printsreen

– Pod vlašću Aleksandra Vučića Srbija je prvo odbijala da prati restriktivne mere Unije. Međutim, pritisnuta uslovima i ograničenjima Evropske komisije, a zatim sankcijama Rusiji za događaje u Ukrajini 2014, srpska vlada bila je prinuđena da za događaje u 2020. godini, u Belorusiji, uvede određene sankcije, uprkos veoma bliskim, savezničkim odnosima Beograda i Minska, ličnim odnosima Vučića i Lukašenka. Međutim, specifična težina Rusije u srpskoj spoljnoj politici, i što treba naglasiti u unutrašnjoj je nemerljiva po svim parametrima ne samo sa Belorusijom Aleksandra Lukašenka, nego za sada i sa nizom drugih zemalja u EU ili van nje pa i samih Sjedinjenih Američkih Država – kaže naš sagovornik.

Zašto je to tako, ističe on, nije teško objasniti ni istorijski, ni emotivnim, ni subjektivnim razlozima, ni činjenicama zašto srpska javnost jedne voli i bar javno želi sa 80 posto, a tek u ostatku ceo ostali svet.

Vlast neće moći da pred domaćom javnošću sakrije uvođenje sankcija Rusiji 4
foto PA-EFE/ANDREJ ČUKIĆ

– Sve što se sa srpske strane radi prema Belorusiji praktično nije naišlo na osudu ni Minska ni Moskve, jer oni razumeju Beograd. Ali već dalje od toga, da se Rusiji mogu uvesti tiho sankcije, kazne, kako se kod nas doživljavaju, teško je praviti neke paralele a pogotovo da se nešto može uraditi tiho, iza nečijih ledja. Rusije nije Belorusija. Ona je kod nas objektivno iznad svih, na pijedastalu. Kako je detronizirati pitanje je koje kod nas nema javni diskurs. Ono što je jasno jeste da smo mi danas bliži uvođenju sankcija RF nego juče, da treba da počnu međudržavni razgovoru o ceni gasa i roku njegove isporuke, a pri tome je nemoguće da se ne pokrene pitanjesankcija Srbije Rusiji, pod pritiskom kolektivnog Zapada, i sankcija Rusije Srbiji, kao neumitni odgovor na naše sankcije. Vlada Srbije, kako sada izgleda, sve te poteze koji označavaju velike lomove na spoljnom i unutrašnjem planu, odlagaće do onog momenta dok on ne bude označavao: ili -ili – zaključuje Srećko Đukić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Cassions Tema od FRT