Ja, ustaša

15. 4. 2024.

Petar Peca Popovićkolumnista nedeljnika Radar

Ono sa isfabrikovanom potvrdom SANU da je Srbin, nedavno me prozva preko televizijskog programa sa nacionalnom pokrivenošću kao prvog na listi ovdašnjih ustaša. Time me doveo u prilično neprijatnu poziciju

Naime, pre 58 godina u Desetoj beogradskoj gimnaziji profesor predvojničke obuke zvao me je četnik. Kako je vreme teklo bivao sam još toga: strani plaćenik, borac protiv samoupravnog socijalizma, bratstva i jedinstva i domaći izdajnik. Tačno je i to da kad je onomad besmrtni umro beše mi zabranjeno da pišem za specijalno izdanje dvonedeljnika u kome sam bio zamenik glavnog urednika. Neka vucibatina nasred Trga republike urlala mi u uvo držeći mobilni telefon u ruci i kao zvala Kolindu da je obavesti kako stoji uz jednog njenog saradnika. Sećam se i onog patriote sa Terazije koji je naglas priznao: „Više volim da sam video Andriju Artukovića nego ovog Pecu.“

Kad živite kao vlasnik takvih neprijateljskih etiketa, često se zapitate – zbog čega?!

Prosto, nisam mogao da izaberem vreme i mesto gde ću se roditi, ni okolnosti u kojima ću proživeti dosuđeni život. To nije zavisilo od mene. Od mene je zavisilo i zavisi kakav ću biti čovek. Često je iznad mere mojih snaga i sposobnosti pronošenje identiteta i prilepljenih etiketa kroz besna i zla vremena. Ipak sam naučio razliku: roditi se kao Srbin i biti Srbin su dve potpuno različite stvari! Biti Srbin jeste stvar ponosa, hrabrosti i časti. Jesam Srbin, ali ne profesionalni. Verujem da Srbin i hrišćanin ne sme ostati nem i ćutati nad gadostima i glupostima koje u svom zemaljskom vremenu trpi na koži i srcu. Prvo biti čovek pa tek onda srbovati.

Mene niko u svetu ne mrzi zato što sam Srbin, mene u Beogradu mrze jer se usuđujem da pričam o onome što vidim i osećam u rodnom gradu. A vidim očigledno nasilje nad razumom i ogoljenu vladavinu nezasitih protuva sa preuzetom obavezom iskorenjivanja obrazovanih i mislećih ljudi, poštenih građana i nosilaca porodičnih vrednosti. Najgorima je najlakše da izbrukaju srpsku tradiciju. Prepoznajem nameru da se umesto ljudskosti cementira kult samovolje, nemoralnosti i sveznanja nemoralnih vlasnika lažnih diploma i zvanja.

Meni ni vera ni nacija nikad neće biti ispred ljudskosti. Nemam sposobnost da u svakom drugačijem vidim isključivo neprijatelja

Satanizovati neistomišljenike a voditi srpski narod i Srbiju u propast nije nikakav patriotizam, niti dokaz rodoljublja, već izdaja svoga naroda i svoje otadžbine. Nije pravi sin svoga naroda onaj koji ga vuče u propast nego onaj koji moralno upravlja njegovom sudbinom. To je onaj koji sva ljudska i prirodna bogatstva časno čuva obezbeđujući im budućnost. Nije junaštvo ići ludošću u sunovrat, već je čojstvo sačuvati što si zadužio.

Patriotizam nije mrzeti komšije drugih vera, već čuvati svoju kuću čistom. Veličina je čestitati prvim komšijama na podvizima, koliko i bodriti svoje na nova pregnuća. Umeti da se raduješ svojim, ali i tuđim radostima.

Protest Srbija protiv nasilja — Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Šta je pravi Srbin? Onaj koji podržava zločince i slavi gadosti učinjene u ime našeg naroda? Onaj koji se odrekao dobrote, istine, nade i ljubavi zarad neumornih promovisanja mržnje? Onaj koji veruje u svakodnevne lagarije? Oprostite, ali meni ni vera ni nacija nikad neće biti ispred ljudskosti. Nemam sposobnost da u svakom drugom i drugačijem vidim isključivo neprijatelja. Stidim se sredine koja veruje da je jedino batina izašla iz raja.

Nisam od onih koji poseduju znanje političkih i teoloških nauka vredno doktorskih titula. Nemam ni dar da ikoga ubedim da smo kao narod stariji od Sunca, kako smo dobili Kosovski boj i kako se tačno desila zavera celog sveta protiv Srbije. Nemam rešenje kako za 24 sata urediti ovu napaćenu zemlju. Niti verujem da su prostaci autentičniji i vredniji Srbi od onih posustalih školovanih „izroda” i „izdajničke gospode” (obavezno iz kruga dvojke).

Ja sam onaj Srbin koji je išao u zagrebački Zavod za sudsku medicinu i kriminalistiku da uz pomoć Međudržavne komisije, predstavnika Međunarodnog crvenog krsta i eksperata, od ostataka N. N. lica sa ranama na glavi, grudima i udovima, visine između 175 i 180, nađenih u zajedničkoj grobnici pedeset tela nedaleko od Gračaca, na osnovu sestrinih, sestričinih i mojih DNK uzoraka, utvrdi da je to Nebojša Nikole Popović rođen 1956. u Tomingaju, nestao avgusta 1995.

Onome sa isfabrikovanom potvrdom SANU da je Srbin nije teško da me klasifikuje kao ustašu. Kartografu granice Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica i dalje ide od ruke klevetanje po TV studijima. Nikad nije išao na identifikaciju svojih najbližih nevino ubijenih na kućnom pragu.

Teme:Govor mržnje,Patriotizam,Petar Peca Popović,SANUPročitajte