Članak sa sajta „I love Zrenjanin“

Solarno grejanje – solarni kolektori

Optimalna veličina sistema za solarno grejanje prema veličini objekta

VELIČINA KUĆE	100M2	150M2	200M2	300M2
POVRŠINA KOLEKTORA	16m2	20m2	24m2	32m2
ZAPREMINA BOJLERA	300 LITARA	500 LITARA	500 LITARA	1000 LITARA
CENA OPREME €	3720	5292	5892	8280

SOLARNI SISTEMI – energija sunca kao obnovljivi izvor čiste energije

Prirodni ( konvencionalni ) izvori energije neće nam večno trajati, današnji tempo razvoja naše planete nas primorava da sve više koristimo alternativne i OBNOVLJIVE izvore enrgije, kao što su energija sunca i vetra.
U razvijenim zemljama ovi izvori se uveliko eksploatišu, zašto bi mi kasnili za svetom kad nam položaj naše zemlje u odnosu na sunce daje velike mogućnosti u korišcenju njegove svetlosti? Isti je slucaj i sa snagom vetra.

U našem slucaju bice više reci o sunčevoj svetlosti, o tome kako je koristiti pomoću sistema koje nudimo, SISTEMA ZA SOLARNO ZAGREVANJE potrošne tople vode i dogrevanja prostora u kome živimo i radimo.

Zašto koristiti energiju sunca?

Korišcenjem sunčeve energije u zagrevanju potrošne tople vode i grejanju prostora u kome živimo i radimo možemo smanjiti potrošnju konvencionalnih izvora energije i smanjiti zagadjivanje okoline.
Naravno, možemo ostvariti i znacajne uštede u kucnom budžetu, što u slučaju današnje globalne krize još više dobija na značaju. Sunčeva svetlost ( energija ) nam je svima dostupna i besplatna.
Da bi je ukrotili i stavili u našu službu potrebni su nam već pomenuti SOLARNI SISTEMI.

Šta čini sunčevu svetlost?

Sunčeva svetlost ( energija ) deli se na dva dela: direktno zračenje ( deo zračenja koji direktno dopire na zemlju iz pravca sunca) i difuzno zračenja ( deo zračenja koje dopire na zemlju pošto se prethodno odbije o razne prepreke ).
Ova dva zračenja zajedno, daju nam GLOBALNO zračenje, koje se uzima u obzir pri proračunu potrebne površine solarnih kolektora, osnovnog dela svakog solarnog sistema.

Kako pomoću solarnih sistema koristiti sunčevu svetlost?

Korišćenje solarnih sistema u našem slučaju znači korišćenje energije sunca u našim solarnim sistemima za zagrevanje potrošne tople vode i dogrevanje grejnih tela u prostorijama u kojima živimo i radimo.
Solarni sistem sastoji se od: solarnih kolektora, akumulacionog rezervoara ( bojlera ), kontrolne centrale sa pumpom i ekspanzionom posudom, i sistema cevi, raznih ventila, slavina i izolacionog materijala.
Treba spomenuti i fluid u solarnom krugu ( glikol, odnosno anifriz ), jer u slučaju korišćenja vode u solarnom krugu dolazi do smrzavanja iste u cevima tokom zimskog korišćenja sistema kad je sistem u fazi mirovanja, a sve to zbog totalne oblačnosti neba i nemogućnosti prodiranja sunčeve svetlosti čak i u minimalnom obimu. Koristi se SAMO atestirani, neotrovni glikol, kako ne bi došlo do neželjenih posledica u slučaju eventualnog
prodiranja istog u vodu koja se zagreva u solarnom bojleru.

Šta kad nema sunca na nebu?

Važno je znati da solarni sistem ne može da radi ako nema ni malo sunca ( tokom noći i pri totalnoj oblačnosti ), tada u solarnom sistemu trenutno prestaje zagrevanje vode, što je i normalno. Ali zato i pri pojavi najmanje količine direktne ili difuzne svetlosti solarni sistem ponovo počinje automatski da radi i vrši svoju namenu, čak i ako je temperatura napolju ispod nule ( za ovo su neophodni cevasti vakuumski kolektori, o kojima će biti reči kasnije ). Zbog navedenog, trebalo bi u sistemu imati akumulacijski bojler većeg kapaciteta koji akumulira sunčevu energiju dok sunca ima, da bi toplu vodu mogli koristiti i u vreme dok sunca nema, kao na primer rano izjutra ili tokom večeri i noći.

Kako obezbediti više tople vode ako nema dovoljno sunca na nebu?

Akumulacioni bojler našeg solarnog sistema ima u sebi i dodatni električni grejač vode kojim možemo dogrevati vodu nezavisno od solarnog sistema. To je posebno ekonomično raditi tokom noći, kada je struja višestruko jeftinija, dovoljno je aktivirati tajmer koji uključuje grejač u bojleru u trenutku kada počinje jeftina tarifa i imaćemo pun bojler tople vode izjutra, a sve po višestruko nižoj ceni. Toplu vodu tada koristimo kao sanitarnu ili u dogrevanju prostorija tako što ista iz akumulacijskog bojlera ide kroz naš sistem centralnog grejanja.
U momentu izlaska sunca naš solarni sistem počinje dodatno da dogreva već do izvesnog stepena u toku noći zagrejanu vodu u našem akumulacijskom bojleru ( zagrejanu pomenutim dodatnim električnim grejačem po jeftinijoj noćnoj tarifi).
Ova velika količina tople vode iz bojlera neće se dugo ohladiti u našem sistemu, čak i ako duže vreme nema sunca da je dodatno dogreva.

Solarni sistem može se nadovezati na vaš već postojeći sistem grejanja, bilo da on radi na gas, struju ili čvrsto gorivo ( ili čak i ako je kombinovan). Na kraju instaliranja, sve predstavlja jedinstvenu celinu, a svaki deo celine može raditi i samostalno, kao i pre dodavanja solarnog sistema.
Dakle, dodavanjem solarnog sistema vašem sistemu grejanja vi samo dodajete još jedno rešenje za efikasniji rad vašeg sistema, sa mnogo uštede u kućnom budžetu.

Kolike su uštede?

Optimalno projektovan solarni sistem može zadovoljiti do 80 % godišnjih potreba za potrošnom toplom vodom i ostvariti 30% – 50% uštedu u grejanju prostorija. Mnogi postavljaju pitanje “koliki bojler uzeti za odgovarajući solarni sistem“? Ovo se okvirno može izračunati tako što se pomnoži broj osoba domaćinstva sa njihovim pojedinačnim utroškom tople vode po jednom danu, a to je oko 50 litara po osobi. Dobijeni proizvod se uvećava za 50% radi veće akumulacije sunčeve energije kada sunca ima. Kod velikih solarnih sistema ovo uvećanje za 50 % nije potrebno. Ako dobijeni rezultat varira izmedju dva bojlera različitih po zapremini preporučuje se veći bojler ( po principu “od viška glava ne boli“).
Posebno se preporučuje postavljanje većeg bojlera ako se želi dogrevanje prostorija, a ovde se takodje može postaviti i nešto više kolektora. Svi detalji se utvrđuju kad se snimi ceo objekat i sagleda njegov položaj u odnosu na sunčevu putanju tokom dana.

SOLARNI KOLEKTORI – osnovni deo solarnog sistema

Biraju se u odnosu na klimatsko područje, zaokrenutost kolektora prema jugu i od horizontale, godišnjem dobu kada će biti najveća potrošnja, zapremini bojlera i željenoj temperaturi u bojleru.
Postoje pločasti i cevasto – vakuumski kolektori. Tokom leta, i pločasti i cevasto vakuumski kolektori mogu podjednako zagrejati vodu, ali tokom prelaznih perioda (rano proleće i kasna jesen ) a naročito tokom zime CEVNO VAKUUMSKI kolektor daje znatno više energije zbog svoje konstrukcije. U solarnim sistemima za dogrevanje prostorija u obzir dolaze SAMO cevno vakuumski kolektori.
Jedan pločasti ili cevno vakuumski kolektor (2kvm) može zadovoljiti 100 – 150 litara vode dnevno, zavisno od potrošnje.
Ali ako se želi i dogrevanje prostorija, kao što je već pomenuto, u obzir doaze samo cevno vakuumski kolektori, kakve mi upravo i nudimo.

Od velike je važnosti ugao nagiba kolektora, a to je ugao između kolektora i horizontale. Optimalan nagib je oko 45 %, gledano za celogodišnji rad sistema. Kolektori se mogu postaviti od minimalno 15 % pa do 75%. Veći ugao kolektora bolji je za zimske mesece ( kad je sunce nisko ), dok je manji ugao bolji za letnji period. Menjanjem ugla nagiba kolektora jednom mesečno u odnosu na jedan nagib tokom cele godine moguće je povećati ozračenost za oko 6%. Ali za naše podneblje prihvatljiv je nagib kolektora od oko 30% – 55% tokom cele godine rada sistema.

Odstupanje ravni kolektora od juga ( Azimut ) je idealno ako je azimut nula stepeni. Ako je azimut različit od nule primljeno zračenje je manje. Kod kolektora zaokrenutog od juga za 10 stepeni ozračenost je manja za cca.1%, a kod zaokrenutosti od 20% ozračenost je manja za cca.4%. Prihvatljiva odstupanja od juga su do 45% prema istoku i zapadu. Ako su odstupanja veća treba povećati površinu kolektora.

Na osnovu naučnih istraživanja, u Srbiji važe sledeći parametri:

Vedro, sunčano nebo omogućava nam 1000 Wati po metru kvadratnom
Delimično vedro nebo 600 Wati
Delimično oblačno nebo 300 Wati
Oblačno nebo 100 Wati

U Srbiji imamo prosečno 2200 sunčanih sati godišnje, što znači da 600 kWh – 1000 kWh po metru kvadratnom energije mi možemo dobiti od sunca. Ovaj podatak je dovoljno veliki razlog da koristimo energiju sunca. Možemo dobiti do 80 % potrošne tople vode korišćenjem solarnih sistema, kao i uštedu u grejanju prostorija od 30% – 50%. Investicija ugradnje solarnog sistema isplativa je u proseku za oko 5 godina, a garancija na ceo sistem je 10 godina.
Očekivani vek trajanja je preko 30 godina. Naravno,cene energenata rastu!

Uzmite ono što vam nudi sunce, a to ćete postići ugradnjom SOLARNOG SISTEMA u vaš životni prostor. Idealno rešenje za velike potrošače tople vode, kao što su auto perionice, moteli, hoteli, klanice, bazeni…

Kuća kojoj jedva da je potrebno grejanje

1 January 1

Kako izgradnja „pasivne kuće“ pravi kuće koje štede energiju

Kome je potrebno centralno grejanje?

U regionima poput severne Evrope, potrebno je većini ljudi. Ipak, već preko 20 godina, postoji standard izgradnje koji znači da čak i kuće u hladnim klimama mogu biti izgrađene tako da žiteljima bude udobno sa malo ili nimalo grejanja.

Uspostavljeno od strane Instituta za pasivne kuće u Darmstatu u Nemačkoj 1996. godine, „pasivna kuća“ je bila jedna od pionirskih koncepata za izgradnju kuća koje troše malo energije, a danas predstavlja vodeći standard. Drugačije u vezi sa ovim tipom izgradnje je to što na najbolji način koristi „pasivne“ uticaje u zgradi – poput sunčeve svetlosti, senke i ventilacije – umesto sistema aktivnog grejanja i hlađenja kao što su klima-uređaji i centralno grejanje. Povezano sa veoma visokim nivoima izolacije i nepropusnosti vazduha, to omogućava da pasivna kuća koristi 90 procenata manje energije¹ od tipične kuće.

Šta definiše pasivnu kuću?

Zgrada mora da ispunjava nekoliko kriterijuma kako bi postigla standrdad pasivne kuće:

Zagrevanje prostora: Zahtev za energijom za zagrevanje prostora ne sme da pređe 15 kWh/m² životnog prostora godišnje ili 10W/m² pri vršnoj potrošnji. Nasuprot tome, u tipičnoj kući potrebno je 100W/m².

Primarna energija: Ukupna energija koja je potrebna za sve primene u domaćinstvu (grejanje, topla voda i struja za domaćinstvo) ne sme da prekorači 60 kWh/m² životnog prostora godišnje.

Hermetičnost: Pasivne zgrade su veoma hermetične i ne bi trebalo da imaju više od 0,6 promena vazduha po satu pri 50 paskala pritiska.

Toplotna prijatnost: Prostori za život bi trebalo da budu prijatni tokom cele godine, i ne bi trebalo da više od 10 procenata sati u datoj godini budu topliji od 25°C.

Inteligentan pasivan dizajn

Da bi postigli ovaj nivo učinka, građevinari koriste inteligentan pasivan dizajn, na primer, brinu se da kuća bude orijentisana i dizajnirana tako da na najbolji način koristi sunce i senku, zajedno sa pet principa pasivne kuće (pogledajte polje sa činjenicama).

Veoma visoki nivoi izolacije predstavljaju ključni element pasivne gradnje, koja gubitke toplote održava tako niskim da je kuću moguće održati zagrejanom bez zagrevanja ili samo predgrevanjem svežeg vazduha koji ulazi u prostorije. Pasivne zgrade poseduju kontinuirani izolacioni omotač poput tople obloge oko zgrade i sloja koji ne propušta vazduh.

Nezapaljiva izolacija od kamene vune kompanije ROCKWOOL je idealna za postizanje standarda pasivne kuće zato što se veoma lako uklapa u zgradu i ne menja svoj oblik tokom vremena, propušta paru, dugotrajna je i vatrootporna.

^{1 „25 godina pasivne kuće – Intervju sa dr. Volfgangom Fajstom“, Institut za pasivne kuće}

Energija

90%

manje energije se koristi u pasivnim kućama

Grejanje

10W/m2

je potrebno za grejanje naspram 100W/ m² u tipičnoj kući

Pet principa pasivnog dizajna

Bez toplotnih mostova
Superiorni prozori
Mehanička ventilacija sa povratom toplote
Kvalitetna izolacija
Hermetička konstrukcija
Zdrava sredina za rad je produktivnija

1 January 1

Lečenje bolesnih zgrada može povećati profit, kao i blagostanje.

Share

Potreba za zdravim mestima za rad

Otkako je „sindrom bolesne zgrade“ prvi put identifikovan 1980-ih, poslodavci su povećali svoje napore da poboljšaju okruženje na radnom mestu. Ipak, do 90 procenata svog vremena provodimo u zatvorenim prostorima, tako da je važno da prostori u kojima radimo podržavaju našu dobrobit.

Potreba za zdravim mestima za rad je u današnje vreme još važnija, jer prelazimo na ekonomiju zasnovanu na znanju. Sa 92 procenta operativnih troškova kompanije¹ direktno povezanim sa troškovima za osoblje, sve što je moguće učiniti za poboljšanje ljudske produktivnosti je od koristi.

Istraživanje navodi da prednosti ulaganja u zdravu radnu sredinu opravdava svoje troškove. Na primer, 79 procenata vlasnika zgrada² koji su investirali u strategiju zgrade zgrade primetili su veće zadovoljstvo i angažovanje zaposlenih. Ankete među zaposlenima ukazuju na to da visoko angažovani zaposleni mogu da poboljšaju učinak poslovanja za 30 procenata³.

Zdrave zgrade su i dragocenije. Skoro tri četvrtine vlasnika zgrada je prijavilo da je zdravije zgrade bilo lakše iznajmiti i da su bile privlačnije premijum zakupcima. A 62 procenata je videlo pozitivan uticaj na vrednost zgrade⁴, što znači da održive funkcije mogu potencijalno da utiču na stopu ponovne prodaje⁵.

Trošak na ljude iznosi

92%

od operativnih troškova povezanih sa ljudima

Zadovoljstvo i angažovanje zaposlenih

79%

veće zadovoljstvo i angažovanje zaposlenih u zdravijim zgradama

Učinak na poslovanje

30%

poboljšanog učinka na poslovanje sa angažovanim zaposlenima

Mi pomažemo izlečenju bolesnih zgrada

Mada nas još uvek čeka dosta posla. Citiramo 60 procenata ispitanika u studiji iz 2016. godine⁶, pristup dnevnom svetlu se i dalje smatra ključnom funkcijom zdravijeg radnog mesta. A samo 34 procenata zaposlenih je zadovoljno nivoima buke, čak i u novim prostorima za rad⁷.

ROCKWOOL izolacija pomaže izlečenju bolesnih zgrada i stvara bolja radna okruženja. Naša akustična rešenja za plafone i izolaciju smanjuju nivoe buke kako bi zaposleni mogli da se skoncentrišu, čak i u prostorima sa otvorenim konceptom, dok toplotna izolacija kamene vune pomaže da unutrašnje temperature ostanu na optimalnim nivoima. A sa svojim glatkim, reflektujućim površinama, naši plafonski paneli pomažu i efikasnijem rasipanju svetlosti.

S obzirom na potencijalne koristi, jasna je računica za vlasnike zgrada i poslodavce koji reaguju na zahteve za zdravijim zgradama i primenjivanjem dizajna okrenutog ljudima na radnom mestu.

^{1: Lismanov izveštaj, 100, 000+ Izveštaj o efikasnosti radnog mesta}
^{2: Dodge Data & Analytics, „Izveštja o pametnom tržištu“, 2016}
^{3: Hay Group, Angažovanje zaposlenih“}
^{4: Lismanov izveštaj, 100,000+ Izveštaj o efikasnosti radnog mesta}
^{5: GRESB, „Vrednost strategije integrisane održivosti za kompanije i fondove u oblasti nekretnina“, 2016

6: Dodge Data & Analytics, „Izveštaj o pametnom tržištu“, 2016}
^{7: Lisman, „Sledećih 250.000“}

Više o klimi u zatvorenom

Klima u zatvorenom

Klima u zatvorenom i blagostanje

Dobro došli u domove sa ugrađenim spokojem

Saznajte više

Zdravlje, bezbednost i dobrobit u zatvorenom prostoru

Svež vazduh unutra

Puno vremena provodimo unutra, tako je važno da sredina u našim domovima bude zdrava.

Saznajte više

Zdravlje, bezbednost i dobrobit u zatvorenom prostoru

Dobrodošli u zonu prijatnosti

Ako vam je ikada bilo teško da se skoncentrišete u hladnoj sobi ili u pregrejanoj kancelariji, razumećete zašto je tako važno imati prijatnu unutrašnju sredinu.

Saznajte više

Urbanizacija

Efekti zagađenja bukom

Kako sve više dokaza otkrivaju štetan uticaj zagađenja bukom, važno je da reagujemo. Dobar akustični dizajn koji apsorbuje zvuk pomaže profesionalcima i učenicima da lakše razmišljaju i govore, a istovremeno stvaraju bolja okruženja za učenje i ozdravljenje.

Saznajte više

Naš način razmišljanja

Kao članovi ROCKWOOL Grupe želimo da poboljšamo život svih onih koji sesusreću sa našim proizvodima. Naša stručnost omogućava nam da se uhvatimo u koštac sa najvećim izazovima današnjice na području održivosti i razvoja.

Energetska efikasnost

Pročitajte više