Mrak
Jakobi: Radnici ne mogu ni pogled da dignu, a kamoli glas
Izvor: N1
IstinomerNovinarka i analitičarka Tanja Jakobi izjavila je u Dnevniku televizije N1 da su radnici u Srbiji uplašeni i da niko ne bi pomislio ne da digne glas, nego da digne pogled.
Jakobi je povodom Međunarodnog praznika rada, rekla da je budućnost radnika u Srbiji nesigurna i da očekuje da će sve veći broj ljudi raditi na većem broju poslova za više kompanija, i da će sami morati da pregovaraju o uslovima rada.
Kaže i da tvrdnja da Srbija ima jeftinu radnu snagu zapravo predstavlja poruku da su radnici u Srbiji obespravljeni, obezvređeni i da s njima može da sve da se radi. Zato, kako kaže, i postoje slučajevi poput Goše i Jure i drugih “sumnjivih” stranih investitora.
Jakobi ističe da su radnici u Srbiji uplašeni da se bore za svoja prava, i da niko ne bi mogao da ni da pomisli ne da digne glas, nego da digne pogled.
Objašnjava i kako sindikati u Evropi danas pokušavaju da dopru do šireg kruga ljudi, i u svoju organizaciju uvlače i ljude koju su privremeno i povremeno zaposleni kako bi se borili i za njihova prava.
Iskustva iz sveta govore i o tome kako se sindikati danas bore i da država na sebe preuzme veći teret kada je reč o obrazovanju stanovništva, kao i da se kod fleksibilnog radnog vremena individualne želje zaposlenih pomire sa normama o osmočasovnom radnom danu.
Jakobi ipak upozorava da je situacija u Srbiji daleko teža, jer ovde za jedno radno mesto konkuriše i po više od 1.500 ljudi. U takvim okolnostima je, kako kaže, jasno da će radnik uraditi sve da na tom mestu i ostane.
TUČA
Nekoliko hiljada sindikalaca ispred Vlade Srbije ponovilo zahteve (FOTO)
Beta pre 8 sati
Uranak u Košutnjaku: Masovna tuča
Mondo pre 5 sati
DRIPCI IZ VLASTI ZATVARAJU ANTIČKU MAGISTRALU KOJA PROLAZI KROZ BUJANOVAC
ALO! SAZNAJE Ljudi iz Vlade prodaju jug Srbije albanskoj mafiji!
U kupovinu nekretnina na jugu Srbije od strane albanskih biznismena do grla su umešani i neki visoki funkcioneri aktuelne vlasti, saznaje „Alo!” od dobro obaveštenih izvora.
Bujanovac , Foto: RAS
Neki od njih su za samo nekoliko godina postali tajkuni i nimalo ih ne sekira što na taj način pomažu tihoj okupaciji juga Srbije, koji, prema zamisli Hašima Tačija i Edija Rame, treba da postane deo velike Albanije.
– Vrlo je upadljivo kako su neki ljudi iz ekonomskog resora Vlade Srbije, ali i pojedinih agencija, za vrlo kratko vreme od običnih službenika i zanatlija postali skoro tajkuni. Oni su se odlično povezali sa albanskim biznismenima sa Kosova i Metohije, koji ne žale novca da ih podmite kako bi pobedili na licitacijama i domogli se državnih firmi na jugu Srbije. Njihov najbolji saradnik je jedan državni sekretar iz Vlade. On poseduje kamione koje angažuju albanski biznismeni, a zauzvrat im pomaže da dobiju sve poslove. Bez njega se na jugu Srbije ništa ne može završiti, niti se iko može zaposliti – otkriva naš izvor, dodajući da cela situacija mnogo podseća na onu na KiM pre rata, kada su Albanci masovno kupovali srpske nekretnine po basnoslovnim cenama, a naši sunarodnici se iseljavali. Finale svega bilo je proterivanje preostalih Srba sa svojih ognjišta 1999. godine u velikom etničkom čišćenju od strane OVK.
– Ponovo nam se dešavaju iste greške. Zbog gramzivih Srba Albanci preko svojih biznismena Bedžeta Pacolija, šestorice braće Bici, koji drže benzinske pumpe u Metohiji, ali i na jugu Srbije, i drugih ostvaruju svoje političke planove. Prema svim dostupnim informacijama, braća Bici posluju upravo pod pokroviteljstvom ratnog zločinca Ramuša Haradinaja, bez koga se u tom delu KiM ništa ne može raditi. Kada pokupuju sve što iole vredi na jugu Srbije, Srbima tamo više nema života.
Otimaju državno preko Beograda
Do koje mere je razvijeno muljanje između Albanaca i njihovih srpskih saradnika na važnim pozicijama, možda najbolje govori slučaj društvenog preduzeća „Proleće“. „Alo!“ je došao do dokumenta u kojem se kao zakupac lokala ovog preduzeća pojavljuje izvesna firma iz Zemuna. Potpuno je jasno da nikome iz Zemuna ne pada na pamet da ide u Bujanovac i Preševo kako bi tamo držao kafiće, ali su odredbe zakona i u ovom slučaju formalno zadovoljene.
Mediji su pre nekoliko dana pisali da je najbogatiji Albanac, milijarder Bedžet Pacoli, spremio čak 250 miliona evra u kešu, kojima će Albanci na jugu Srbije u narednim mesecima kupovati zemljište, nekretnine i firme, a činjenica je da je ovaj proces započet još pre nekoliko godina. Ne postoje zvanični podaci o tome koliko je tačno Albanaca sa Kosova i gde kupilo zemlju po južnoj Srbiji. Pre svega jer se kupoprodajni ugovori odvijaju preko Srba sa Kosova.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ove nedelje da postoje dokazi da Albanci, preko tri svoja biznismena, planiraju da kupuju zemlju i fabrike na jugu Srbije, ali da će Srbija naći način da zaštiti svoje interese.
Politički analitičar Branko Radun nimalo nije iznenađen našim saznanjima.
– To je samo jedan kontinuitet takvog ponašanja ljudi iz državnih struktura. Proteklih nekoliko decenija najveća podrška albanskom separatizmu dolazila je upravo iz Beograda, koliko god da to čudno zvuči. Mnogi ljudi, tačnije funkcioneri, iz svojih ličnih interesa su pomagali i podržavali tu albansku ekspanziju. Prvo se sve ovo dešavalo na Kosovu, kasnije se preselilo i na jug Srbije. Prvo su u priču bili uključeni funkcioneri tada Saveza komunista, posle funkcioneri SPS-a, zatim ljudi iz DOS-a i naravno da ih ima i iz ove vlasti. Ta biznis saradnja sa Albancima, odnosno albanskim moćnicima i biznismenima cvetala je u vreme Miloševića, iako je formalno bio konflikt i rad, ispod te površine su se vodili milionski poslovi i pravili su se razni dilovi na štetu Stbije. To je, nažalost, ostalo u nekim strukturama i u Beogradu i na lokalu na jugu Srbije – objašnjava on.
PROTEST
“Da građani mogu da žive od plata i penzija”
Savez samostalnih sindikata i Udruženi granski sindikati (UGS) Nezavisnost održali su danas, povodom Međunarodnog praznika rada, Skup na Trgu Nikole Pašića, na kome su zatražili bolje uslove rada i veće plate, a potom su učesnici otišli u protestnu šetnju do zgrade Vlade Srbije.
1.5.2017
– See more at: http://www.danas.rs/danasrs.1.html#sthash.bnKnMB3s.dpuf
ŠTA JE TO DIKTATURA?
Pouke o diktaturi
* Nema uspeha diktature bez uspešnosti propagiranja laži i privida o vođi, njegovim sledbenicima i njihovim svetim ciljevima * Da bi propagandna mašinerija stupila u pogon, najpre se moraju smaknuti svi nezavisni mediji. A vođa, vođa se prikazuje kao čovek koji od dvadeset četiri časa radi punih dvadeset sati
U nacionalsocijalističkoj Nemačkoj, Hitler je u centru svega i sve se radi u njegovo ime. Podsetimo na jednu očiglednu činjenicu: nacistička država je definisana kao Fuhrersaat (‘Firerova država’).
28. april 2017. 17:00
U delu ‘Ustavno pravo nemačkog Rajha’, objavljenom 1937. godine, pravnik Ernst Rudolf Huber proglašava Firerovu volju za ‘vrhovni zakon’. Godine 1942. Rajhstag proglašava Hitlera za ‘Firera (vođu) nacije, Vrhovnog komandanta Vermahta, Predsednika vlade, vrhovnog nosioca izvršne vlasti, Vrhovnog sudiju i Vođu partije’.”
To su prve reči knjige, zapravo Uvod u knjigu, francuskog istoričara Žan-Pola Bleda, “Hitlerovi ljudi” (NNK Internacional, DAN GRAF, Beograd, 2016): one odmah upozoravaju na očiglednu osobinu diktature – prisvajanje i objedinjavanje funkcija državne uprave koje, po osnovnom zakonu demokratije i pravde, moraju biti razdvojene.
Nisu prošla ni dva meseca od osvajanja vlasti, nacionalsocijalisti udaraju temelje samovolji vođe, i to u dva akta: 28. februara 1933, ukazom se ukidaju slobode, pojedinačne i kolektivne, a 23. marta iste godine izglasava se punomoć u Rajhstagu. Raspuštene su sve partije osim NSDAP-a (Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije). Parlamentarni sistem je oduvan kao prašina sa starih knjiga.
Žan-Pol Bled, u ovoj knjizi dvadeset triju portreta, razdeljena u šest krugova ložača diktatorovog pakla, od Geringa, Gebelsa, Hesa, Himlera i Špera do Leni Rifenštal, lepo objašnjava strukturu totalitarnog vladanja i njenu psihološku podlogu.
Najpre, nema uspeha jedne diktature bez uspešnosti propagiranja laži i privida o vođi, njegovim sledbenicima i njihovim svetim ciljevima kojima će se nacija uzvisiti na najviši rang odabranosti, posebnosti i uspeha među narodima. Da bi propagandna mašinerija stupila u pogon, najpre se moraju smaknuti svi nezavisni mediji. A vođa, vođa se prikazuje kao čovek koji od dvadeset četiri časa radi punih dvadeset sati, odričući se ličnog života zarad interesa nacije, države i opšteg dobra. To što se gospodin Hitler retko kad budio pre podneva, nije smetalo njegovom progandnom meštru, slobodno možemo reći geniju propagande (već je Aristotel utvrdio da i zlo poznaje različite veličine ličnosti), gospodinu doktoru filozofije Jozefu Gebelsu, da stvori mit, čvršći od stvarnosti, izazovniji od mašte, kako Firer svih Nemaca i arijevaca radi danonoćno i nalazi se, gotovo u isto vreme, na različitim mestima, narušavajući i osnovne zakone fizike.
Drugo, kako je već kazano, ukazom ili izglasavanjem zabranjuje se rad partijama, nezavisnim institucijama i medijima. U takvoj situaciji, u kojoj sve zavisi od volje jednog čoveka kao najviše zakonodavne, sudske i izvršne vlasti, stvaraju se paralelne državne organizacije koje na sebe preuzimaju izvršavanje diktatorove volje u onim sferama države i društva za koje su nadležna ministarstva, te se tako ograničava ili ukida i mogućnost nezavisnog delovanja samih ministarstava, koja i dalje postoje, ali kao mrtvo slovo na papiru.
U čvrsto organizovanom neredu, organizovanom bezdržavlju, vođa ne pristaje na to da njegove sudbonosne odluke podupire zakon. Štaviše, on ne izdaje više ni pismeno naređenja, kako ne bi ostavio za sobom nikakvog traga. NJegove naredbe su isključivo usmene i podređenima se izdaju poglavito u četiri oka. Stoga i ne postoje pisane naredbe, na primer, o Konačnom rešenju (jevrejskog pitanja).
Perverznost sistema je nezajažljiva. “U više navrata, radije nego da da naređenje, Hitler se zadovoljava time da samo sugeriše svojim podređenima da delaju shodno njegovim namerama, i da ‘prestignu Firera’, prema formulaciji prihvaćenoj u nacističkom novom jeziku”, piše Bled.
Vođa, dakle, više ne mora jasno i razgovetno da saopštava naređenja. Njegova funkcija vođe isijava naređenja koja podanici intuitivno znaju, koja naslućuju jer je privid njihovog bića nastanjen voljom vođe. Oni stoga znaju šta njihov vođa želi ne samo pre nego što on to izgovori nego i pre nego što on to pomisli (sic!). To je pakao diktature, jer se diktator klonira u svojim nameštenicima, i zato može da nastavi da mirno spava do podneva svakog dana, jer je on sad prisutan danonoćno i svuda gde i ne mora kročiti.
Takođe bitna odlika diktature jeste u tome da se sve te male vođe, kojima je veliki vođa ulio san da ga u svojim oblastima mogu čak i prevazići, mrze iz dna duše: “Na samom vrhu, režim je arena u kojoj se suprotstavljaju ambicije i apetiti Hitlerovih ljudi…. U toj bespoštednoj borbi svih protiv svih, svaki od satrapa pomera svoje pione, uvek spreman da smrvi onog drugog.” Vođa drži konce tih intriga i omraza, i koristi ih kao instrument svoje moći.
Na kraju, ali ne na poslednjem mestu, svakoj se diktaturi vidi kraj, i svaka diktatura svrši pogubno po diktatora i njegove ljude.
povezane vesti
komentari (8)
28. april 2017.
29. april 2017.
29. april 2017.
29. april 2017.
29. april 2017.
30. april 2017.
– See more at: http://www.danas.rs/dijalog.46.html?news_id=344636&title=Pouke+o+diktaturi#sthash.aUhapXGm.dpuf
KOMENTARA 6
Evo i mene
Ovo niko krace i jasnije ne bi opisao kao ova zena.
89 1
Georgina
Otkud to 1500 ljudi za jedno radno mesto, pa zar nismo drastično smanjili nezaposlenost? Ovde niko ne sluša našeg premijera predsednika i ne zna činjenice.
128 3
Georgina
@ko bi to rekao baš po tvojoj računici 1275ljudi ljudi želi da svoje radno mesto zameni za posao prodavca u nekom marketu, veoma realno, šta su to onda do sada radili?
14 6