Narodna medicina iz Bujanovca

Petar Jovanovic o narodnoj medicini

Saveti Petra Jovanovica

Ideal narodne medicine je da telo čoveka i životinje tako ojača da ga bolest ne savlada. Sve što ću izneti je zasnovano na fiziološkim i biohemijskim zakonima. Narodnu medicinu analiziram kao naučnu disciplinu i naravno,razdvajam je od vradžbina. Organizmima ljudi i životinja potrebno je pomoći da bi se uspešno nosili sa modernom civilizacijom.Posebno ističem životinje koje žive u urbanim sredinama i koje su lišene prirodnih nagona za lečenje. Pokušaću da moje razmatranje principa narodne medicine svakom čitaocu prenesem na razumljiv način. Po meni,čovek treba da bolje razume probleme organizma u vezi sa načinom života,a sa tim predznanjem sigurno možemo pomoći životinjama. Sve što sadrži ovaj pisani materijal ima svhu preventive i opšteg zdravstvenog obrazovanja. O bolestima i lečenju isključivo koristite savete veterinara i lekara. Petar Jovanović

Ključevi zdravlja

Vitamin  D

Vitamin D u hrani: puter, ojačani margarin, mleko, morske ribe: losos, tuna, sardina, haringa, riblje ulje ( iz jetre) – holekalciferol (vitamin D3); ljuska kakaoa, džigerica, žumance, koštano brašno – u tvrdoj raženoj glavici, parazitu naših žita, nalazi se jedan sterol (ergosterol). Ukoliko se on izloži dejstvu UV zračenja zadobija antirahitične osobine, kao i vitamin D; – on je u direktnoj vezi sa količinom hlorofila (vidi vitamin C), jer ga životinje koje se večito hrane zelenom hranom (morske alge) imaju više. Isto tako npr. letnje kravlje mleko sadrži veće koncentracije vitamina D od zimskog mleka; – aktivni oblici vitamina D: vitamin D2 (ergokalciferol) – kvasac i biljke, a vitamin D3 (holekalciferol) – riblje ulje. Riblje ulje predstavlja izvor sa najvećom koncentracijom vitamina D. Predstavlja bolji izvor vitamina D od sintetskog vitamina D, jer u terapiji sa ribljim uljem nije zabeležena hipervitaminoza D. Ovo se objašnjava time što pored vitamina D riblje ulje sadrži i vitamin A. Međutim uz ove vitamine riblje ulje sadrži i: jod, brom, arsen i fosfor; – otporan je prema kiseoniku iz vazduha i oksidaciji; – količina vitamina D u biljnim i životinjskim organima zavisi od količine sterola koji se zračenjem mogu prevesti u vitamin D; Biohemija i uloga Vitamin D je generičko ime za deset sterola, sa različitim stepenom antirahitičnog dejstva. Dva ajvažnija su: ergokalciferol (vitamin D2) i holekalciferol (vitamin D3). Ljudski organizam može sintetisati provitamin D3 (7- dehydrocholesterol) i fotohemijski ga pretvoriti u vitamin D3 (holekalciferol), izlaganjem kože sa UV zracima (približno 165 nanometara). Za ovo je potrebno 3 – 4 dana. Vitamin D3 se zatim sekvencijalnom hidroksilacijom holekalciferola prevodi u jetri i bubrezima u aktivne metabolite: 25- hidroksiholekalciferol i 1,25- dihidroksiholekalciferol. 1,25- dihidroksiholekalciferol (1,25- (OH)2- D3) indukuje transport kalcijuma kroz crevnu sluznicu, tj. izaziva mobilizacilu kalcijuma iz kostiju. 25- hidroksiholekalciferol (25- OH- D3) nalazi se u mitohondrijama jetre, a 1,25- (OH)2- D3 nalazi se u bubrezima. 24,25- dihidroksiholekalciferol takođe se nalazi u bubrezima i on je aktivan u bubrežnom tubularnom mehanizmu za prenošenje kalcijuma i fosfora. Ukoliko je kalcijum u serumu normalan ili povišen inhibrana je sinteza 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima, a ukoliko je kalcijum u serumu nizak onda je stimulisana sinteza 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima. Na isti način u odnosu na kalcijum reaguje i 25- OH- D3 u jetri. U slučaju hronične bubrežne insuficijencije sinteza 1,25- (OH)2- D3 izostaje. Razvija se rezistencija na vitamin D (jer holekalciferol ne može da se pretvori u svoj aktivni oblik). Dolazi do snižavanja kalcijuma u serumu, uz istovremeno povećanje sinteze parathormona. Vitamin D2 (ergokalciferol; kalciferol; viosterol). Aktivirani ergosterol u obliku ergokalciferola javlja se u biljnom carstvu (glavnice, kvasac). Provitamin D2 može da se sintetiše u organizmu čoveka, a aktivira se u koži izlaganjem dejstvu UV zračenja. Ispoljava najjače antirahitično dejstvo od svih oblika vitamina D. Struktura vitamina D3 jednaka je strukturi vitamina D2, samo što u bočnom položaju na mestu koje nosi broj 17 ima strukturu jednaku holesterolu. Za osobe preko 60 godina dovoljno je sunčanje u trajanju od 15 – 30 minuta dva puta nedeljno, da bi se obezbedila dovoljna količina vitamina D. Preporuka Petra Jovanovića Osunčana voda Božiji dar Ako želite da dobro izgledate i da imate zdrave kosti pijte osunčanu vodu. Šta se zbiva u našoj koži kada na nju deluju sunčevi zraci? Koža je najfiniji i najosetljiviji sistem za zagrevanje i hladjenje koji je u prirodi stvoren. Pored toga ona je i skladište hemikalija. U našoj koži nalaze se masne supstance, odnosno materije koje imaju svojstvo da iz hrane koju uzimamo prikupi kalcijum i fosfor i pomažu da se to smesti u koštane ćelije. Na taj način jačaju kosti što je naročito važno za dečiji organizam koji je u razvoju. To se neće dogoditi ako koža nije imala sunčanu kupku. Naime, dejstvom sunčeve svetlosti te supstance pretvaraju se u ono što nazivamo vitaminom D, a ultravioletni zraci upravo deluju na tu izmenu. Došli smo do odgovora kako se na najzdrviji način može dobiti vitaminski obogaćena hrana i voda. Dakle, tačno je da pojedine vrste hrane, naročito mleko, jogurt i sirevi, mogu povećati sadržaj vitamina D kada se izloze uticaju sunčevih zraka. Za zaceljivanje rana Sunce se pokazalo kao bolji lek od bilo kakvog melema ili eiksira. Sunce je veliki neprijatelj bakterija, pa zato znatno pospešuje ozdravljenje. Neumerenost u sunčanju može prouzrokovati opekotine, a takodje i sunčanicu. Autor ovog teksta zastupa misljenje da je HELIOTERAPIJA (LEČENJE SUNČANJEM) ,ako se pravilno sprovede, jeftino i veoma efikasno. Ako se 100 dana koristi osunčana voda sve funcije organizma se poboljšavaju.

Ogledi Javorke i Petra sa lekovitim biljkama Fito terapija (nauka o lečenju i profilaktici bolesti uz pomoć lekovitih biljaka) stara je, koliko i istorija ljudske civiilizacije. Savremena medicina obavlja izuzetan posao u izvesnim kriznim situacijama; traumatske povrede, akutna bolest kao što je moždani udar, tretman opekotina, teške psihijatrijske slučajeve. U tretiranju hroničnih bolesti koje opsedaju čovecanstvo još uvek ima previše problema. Opšti je zaključak da prevenciji nije posvećena onolika pažnja koliku zaslužuje. Ideja je ovog pisanog materijala da se gleda drugačije i da se vidi kako možemo da uključimo prirodu i šta je ono prirodno u drugačijem pristupu. Napominjem da mi nismo vaši lekari, ali sa vašim lekarom slobodno prodiskutujte o saznanjima koja otvaraju prirodne mogućnosti preventive i lečenja. Počećemo od alergije za koju sa sigurnošću mžemo reći da lekovito bilje i beli luk smanjuju simptome alergije lakše nego većina lekova. Navodimo biljke koje mogu biti od pomoci: hajdučka trava, divizma, kora divlje trešnje i asparagus. Beli luk proizveden ovde gde živimo je efikasniji od uvoznog iz Kine. Ljudi se sve više interesuju za svoje zdravlje. Podrazumeva se, ništa ne može zameniti savete i brigu lekara. Ipak, čovek se vrlo često sreće sa zdravstvenim problemima koje može sam da razreši bez pomoći lekara. Za to je potrebno predznanje koje možete steći ako redovno pratite savete naše savete Neki saveti su stari više stotina godina, a drugi su rezultat poslednjih naučnih dostignuća. Za brzu eliminaciju holesterola iz tela dobar je pektin koji se nalazi u jabukama. Đumbir smanjuje holesterol i trigliceride koje proizvodi jetra. Svež beli luk jesti neograničeno u kombinaciji sa medom (samo da med nije nabavljen od pčelara bez košnica), jer on snižava holesterol i razređue krv. Stres Stres nije bolest, ali može da dovede do bolesti. Pokušaćemo da objasnimo kako stresovi mogu da deluju na zdravlje,kakve reakcije izazivaju u nama, kako da pomognemo sami sebi koristeći iskustva narodne medicine. Koncept stresa kod mladih koji je motivisan uspehom i po kojem se ništa ne može postići ako ne radite pod pritiskom je poguban po zdravlje. Oni koji prihvataju ovo gledište smatraju da je stres dobra stvar i da su oni koji se ne upinju da postignu maksimalne rezultate u svako doba, ljudi bez značaja. Da li je to tako? Odgovor je da bez umerenosti i usaglašenost života sa prirodom nema zdravlja. Preterivanje u bilo čemu ,može da škodi zdravlju. Mladi, uglavnom svi donose odluke o školovanju, zatim traženju posla, izboru ljubavnog partnera i sve su to situacije koje su praćene odgovornostima i zadacima, a u skladu sa tim, svaka greška je problem, odnosno, stresna situacija. Šta mogu prirodne terapije? One mogu poremećeno telo i duh vratiti u prvobitni mir. To se u prvom redu odnosi na regulisanje metabolizma, migrenu, bol u leđjima i na aktiviranje odbrambenih snaga organizma.Terapije lekovitim biljem su drevni načini lečenja koji se oslanjaju na čajeve i ekstrakte-eliksire. Postoje i mnoge druge tehnike alternativne medicine.Težište našeg rada će biti FITOTERAPIJA. Borba sa stresom zavisi od toga koliko možete da utičete na okolnosti koje ga stvaraju. Za nervozne i depresivne ljude aktivan odmor ima terapijsku vrednost. Trčanje, vožnja bicikla i druge rekreacije povecavaju mišićni tonus, otklanjaju napetost i produbljuju disanje. Farmakoterapija (lecenje stresa lekovima) je veoma složen metod i zahteva posvećenost lekara. Osim medicinskih specijalista, postoje prirodne metode koje pomažu u eliminaciji stresa. Fitoterapija nudi niz eliksira koji su blagotvorni za stres. Jovan Tucakov Pasionirani istraživač prof. Jovan Tucakov svojim radom obeležio je dinamičan period razvoja jugoslovenske narodne medicine. Njegovo delo na proučavanju naše medicinske flore doprinelo je unaoređenju upotrebe lekovitog bilja kod nas. Biljni lekovi kroz vekove, od prvih pisanih spomenika do danas imaju ogroman značaj u terapiji. Stotine veoma važnih lekova svetske savremene farmakologije su biljnog porekla. Vitamini, provitamini i antibiotici su takođe proizvodi biosinteze bilja. Odlika mudrosti prof. Jovana Tucakova je u tome što kao dobar poznavalac narodnog života, unosi ne samo kako treba, nego i kako ne treba upotrebljavati izvesno lekovito bilje. Za ime profesora Tucakova vezuje se ostvarenje prvog Iinstituta za farmakognoziju, 1940. godine, koji 1943. godine menja ime u Institut za proučavanje lekovitog bilja. Njegovo kapitalno životno delo je knjiga pod nazivom: ” LEČENJE BILJEM “. Tucakov kao pisac je neposredan, vrlo pristupačan. On na razumljiv način pruža ogroman broj dragocenih podataka o poznavanju, branju, sušenju, čuvanju, hemijskom sastavu, dejstvu, upotrebi, gajenju, zaštiti, razmnožavanju i preradi lekovitog bilja i izradi prostih lekova od našeg, domaćeg lekovitog bilja. Sve to je zasnovano na naučnim podacima domaćih i inostranih stručnjaka, tako da knjiga predstavlja pravu enciklopediju lekovitog bilja. Fitoterapija Zid neznanja u odnosu na lečenje biljem pokušavamo da uklonim. Takođe želja nam je da se stvori pokret samopomoći žena. Čitajući ove redove, žena se ne može oteti želji da sama sebe posmatra. Ona postaje svesna svojih sopstvenih slabosti i snage, kada upozna svoju eventualnu bolest i različite lekovite biljke, ona će onda znati šta treba da radi. Međutim iako je lečenje biljem vekovima proveravano i naučno dokazano, mi moramo da budemo realni, naime mnoga sredstva koja se pominju u ovom tekstu ipak nisu uvek sama po sebi dovoljna u slučaju određenih bolesti u poodmaklom stadijumu.