Prvomajski feudalizam

Vidim da je Komentar Danasa, uzibrećen usponom i sve većom popularnošću takozvanog antivakcinacionog pokreta – koji je u svetu već postigao sjajne rezultate u masovnom usmrćivanju dece – postavio filozofsko pitanje: “Živimo li u srednjem ili XXI veku”.

Uz opasku da bi se – uzimajući u obzir u kom pravcu stvari idu – antivakcinacionom pokretu uskoro mogao pridružiti i pokret za zabranu pranja ruku lekarima (vidi jučerašnju kolumnu), Komentaru Danasa skrećem pažnju da se okane zablude da protok vremena obavezno donosi progres i da utuvi da svako društvo živi u “veku” koji samo odabere.

Naše se društvo davno i “više nego ubedljivo” većinski opredelilo za srednji vek, tako da smo mi u srednjovekovlju takoreći svoji na svome, samo što se – zahvaljujući podmuklim zaverama Vatikana, Kominterne, Brisela i Vašingtona – teritorija Srbije baš i ne poklapa sa granicama Dušanovog carstva i što umesto zlatnim, (sve skuplja) govna jedemo aluminijumskim kašikama, a uskoro ćemo i drvenim.

Ali ima tu jedno “ali”. Ako mene pitate, car Dušan i njegovo carstvo uopšte nisu živeli u srednjem, nego u svom (XIV) veku – “srednji vek” je ideološka patka novijih vremena – i u tom veku su i car Dušan i njegovo carstvo bili vrlo savremeni, mnogo savremeniji od naših savremenih dušančića, njihovih vazala i – viđi vraga – njihovih oporbenika, opozicionih velikaša, koji u suštini nemaju ništa protiv političkog sistema modernog feudalizma, samo im nije pravo što suverena feudalna vlast nije u njihovim rukama.

Apsolvirali smo u prethodnim nastavcima da se euromodernisti i liberali, istog trenutka kada se dokopaju vlasti, pretvaraju u srednjovekovne feudalce, ali nismo apsolvirali zašto to čine, pa ćemo to učiniti u prvomajskoj kolumni.

Zato što nemaju računa da nešto promene, eto zašto! Kada se iz oporbenih presele u prezidencijalne, skupštinske i vladine mutlake, liberalni euromodernisti brzo ukače dve stvari, ponajpre da je izvođenje Srbije iz srednjovekovlja ekstremno naporan, a bogme i opasan posao – može se zato dobiti i metak u leđa – a potom da podilaženje srednjovekovnoj psihologiji značajno povećava račune u off shore bankama, dibidus smanjuje napore i istovremeno ukida svaku odgovornost.

Sve što – u pauzama karanja kurvi i mažnjavanja para – srpski državnici (svih boja) moraju da “urade” jeste da iza glasa brane “dostojanstvo” Srba i Srbije, da idu sa daće na daću, da se prepičkavaju sa (istim kao oni) albanskim i hrvatskim kaunterpartima i zato me sad dobro poslušajte, đuturumi. Osim autsajdera, Čanka i Belog Preletačevića, na prezidencijalnim izborima svi su ostali kandidati pričali istu srednjovekovnu priču. Srećan vam u to ime Prvi maj, praznik rada.