Izveštaj sa glasanja
Ovako dakle. Dane 21. 6. 2020 glasao sam za PSG.
Foto: Stanislav MilojkovićPremišljao sam se izvesno vreme da li da glas poverim koaliciji Ujedinjena demokratska Srbija (u kojoj je moj favorit GDF) Novoj stranci Zorana Živkovića ili pak PSG-u.
Zna se da kum nije dugme, ali nije to bilo presudno. Na osnovu onog što se babi snilo i nekih spekulativnih parametara procenio sam da Sergej ima najviše šansi da osvoji desetak mandata.
Pokazalo se da sam se zajebao u računu, da mi je procena bila pogrešna, ali šta je drugo politika ako ne niz zajeba u računu i pogrešnih procena iz kojih se (ne, naravno u Srbiji, nego na mestima gde je to i inače običaj) izvlače pouke u čekanju da se tvoj politički protivnik još više zajebe u računu.
Šta sam očekivao od mogućnosti da Sergej – zajedno sa još dve-tri stranke – osvoji četrdesetak poslaničkih mesta? Ništa, brate.
Da uđu u parlament pa da posle gledaju šta će da rade. Eto šta. Tako se to inače radi i na mnogo uređenijim i uljuđenijim mestima jer to šta će neko u političkoj budućnosti raditi ne zavisi samo od toga šta ovaj ili onaj namerava da radi – od toga možda i ponajmanje – nego i od spleta mnoštva nepredvidivih okolnosti.
Srbi su nadaleko poznati po tome što ne vole nepredvidive okolnosti, iako im se stalno događaju nepredvidive, ponekad i nemoguće stvari, koje samo dodatno raspiruju vekovnu težnju ka predvidivosti.
To je, uzgred, glavni razlog zašto svoja izborna poverenja tradicionalno poklanjaju tirjanima sa kojima (prividno) nema iznenađenja i nepredvidivosti. A iznenađenja i nepredvidivosti (prividno) nema zato što uvek ima zejtina i brašna.
Smeo bih se, međutim, zakleti da je Visokom Pobedniku teže pao Sergejev neulazak u Kozačku skupštinu nego meni.
Naša Kozačka skupština odvajkada – a pogotovo u poslednjih osam godina – funkcioniše na principu „dršte lopova“, „pogledajte fašiste“, „zlostavljače žena“ i tako to.
Neurotičarima je najteže da ostanu sami sa sobom. A upravo se to dogodilo Visokom. Na šta će to izaći, ostaje da se vidi.
A dobro – šta kažem?
Kako sam se osećao u izbornoj noći kad su počeli da stižu crni glasi. Eh, kako.
Depresivno, slično kako sam se osećao pre sedamnaest godina na crnu vest da je Đinđić streljan – već sam tada znao kud plovi ovaj brod ludaka – i kako sam se osećao dugi niz godina potom gledajući kako se povelika energija promena razvodnjaca lopovlucima, identitetskim proseravanjima i bekstvom u poslednja utočišta nitkova – populizam i patriotizam.
Pokazalo se – i nastaviće da se pokazuje – da ovo društvo nema ni volju ni kapacitet da se otrgne čemeru, zlobi, tupoumnosti i osionosti u koje je ogrezlo do mere da se horizont više nego ubedljive većine sveo na flašu zejtina i džak brašna.
To je znak da smo ušli u terminalnu fazu izlaska iz istorije i povratka u varvarstvo.
Komentari (15)
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
Pa naravno! Kum(če) nije dugme.
Nije da baš ništa nisi očekivao od mogućnosti da Sergej uđe u Skupštinu. Očekivao si njegov „osebujan“ govor i rečnik!
Sve u svemu velika je verovatnoća da je Basara, zbog preraspodele, glasao za SNS.
U ovoj kolumni i komentarima često se iznosi stav kako je za ovo naše stanje kriv narod, a ne oni koji ga vode. Pogledajte na netu eksperiment o manipulisanju masama, pod nazivom Treći talas.
Odlican tekst. Sergej mi je nesimpatican, ali je imao iskrenu nameru. I to je u redu, jer je zavrsio sa politickom karijerom. Ali Basovov tekst je vazan, ne toliko zbog teme (izlazak na izbore) nego sadrzaja (duhovno, socijalno i ekonomsko posrnuce zemlje Srbije). U populizmu i patritizmu je osovina Vucicevog sistema. To i nije iznedjenje za one koji se secaju 90ih i njegove sramne uloge u ratnom sistemu i stvaranju ovog „nikad gore nije bilo“ sistemu. Iznenadjenje je sto opozicija i dalje ne poznaje naseg radnika, seljaka, malogradjanina, i emigraciju ne pokusava da nikog od njih zaista upozna. Kada bi ih upoznala (putuj, putuj, putuj i pricaj, zivi i budi sa njima) onda mozda i moze da ih jednog dana reprezentuje. Do tada nema nista.
Basara dobro definiše i objasni stanje u kome se kao društvo nalazimo, ali nikada direktno ne imenuje današnje kreatore i nosioce takvog stanja. Nije narod kriv, oni su krivci.
Dokle će ona mala grupa građana okupljena oko Zorana Živkovića da se zove Nova stranka? Posle Radikala, DS-a i DSS-a je najstarija.
Kako sam se osećao posle izbora? Bio sam u depresiji na crnu vest da je Zoran Đinđić streljan.Tako sam se osećao sada,depresivno.Utehu sam našao u žestokom piću.Pa ti si Base gori od Vuka Draškovića.Prodana duša.
Bez Šešelja, Boškića, pa sada i bez Sergeja, biće vrlo dosadno na skupštinskim zasedanjima.
Ja, Base, da sam na tvom mestu, ne bih odgovarao na nepristojno pšitanje komentatora o tome za koga sam glasao.. Sada ti (s obzirom da si već obznanio kako si vernik) ti ostaje još samo da odgovoriš kolika ti je plata u Službenom glasniku.
Sveto grebao si i ti za taj dzak brasna i litar zejtina ali mislis u sebi zaboravice se.mrsis bele bubrege i nista ne kazes.olovka ti otupela a ti numes da naostris..neces stevo cekas bolje vreme ako ga docekas…a kako stvari stoje neces ga docekati kao i mnogi od nas.ajd u zdravlje..
O ko se to nama javlja….jos litar jedan.Utapaj tezak poraz.
Još jedna stvar koju nisam očekivao od tebe, Base: Nisam očekivao da ćeš da bdiješ u postizbornoj noći u kojoj je sve bilo jasno!
Idi, begaj, Base! Kakav izlazak iz istorije, kakav povratak u varvarstvo, kakvi bakrači?
Veliko olaksanje načini mojoj dusi B. S-AV deleci ovu „dugo i sa nestrpljenjem“ ocekivanu informaciju. Nije mi jasno kako to pitanje, za koga je glasao, autor nije pravilno protumacio te ukapirao da su ljudi koji su ga postavljali zapravo vapili da umesto trlababalaniše i čadjavo jalovo truni o opstim mestima, krene da posmatra stvaran svet oko sebe te, za promenu, uzme, barem, poneku aktuelnost u fokus. Džabe i sav danasnji trud jer onaj ko je savladao vestinu sabiranja dva i dva, tome je poodavno jasno da je „lukavi“ Era glasao za Vucica( ne direktno vec je glas predao oficijelnom golubu pismonosi aka Glumac), pardon za Trifunovica, pardon za trojansku konjinu, pardon za kolaboracionistu, pardon za „igraj se sam Mili“…Da sumiramo – Beli listici su uzas dok je ovaj i ovakav izlazak Gospodina Jednog Od Sedamsto Hiljada, pardon Gospodina Slubenog Sluzbenika Sluzbenog Glasnika na proslonedeljni „praznik demokratije“ esencijalno smilje i kovilje. Bravo delijo!!!