Od američkih atomskih bombi, jedinih u dosadašnjoj istoriji čovečanstva koje su bačene na neki narod i državu, ubijeno je i na odloženu smrt osuđeno blizu pola miliona ljudi! Skoro svi bili su civili. Bombe i granate saveznika počinile su sličan pomor i u Nemačkoj, i do temelja razorile najveće gradove.

I Japanci, i Nemci, prihvatili su krivicu svojih režima za krvavi rat koji su ti režimi pokrenuli. Krivicu ne samo za zlodela nemačkih i japanskih nacista širom sveta nego i krivicu za sve ratne žrtve i tragedije u njihovim narodima.

A mi gde smo? Sad će tri decenije od izbijanja rata u Jugoslaviji i ubistva te države. Više od dvesta hiljada mrtvih i ranjenih, nekoliko miliona izbeglih i po zapadnom svetu raseljenih. Zvanično, rat je ugašen posle hrvatske „Oluje“, u Dejtonu, i proterivanjem države Srbije sa Kosova, pre dvadeset godina. Rata nema, a rat ne prestaje. Ne ubija se ni kuršumima ni granatama, nego rečima. Mržnjom koja se, kao benzin po žaru, prosipa po neugašenim ratnim ranama.

Od svršetka ratova, u kojima su spaljene obe Jugoslavije, i Aleksandrova i Titova, u čije je i stvaranje i obnovu uzidano najviše srpskih glava, u Srbiji traje, neprekinuta i sve žešća, kampanja slavljenja i uzdizanja glavnih krivaca za rat, poraze i zločine. Lelekanjem nad samo mrtvim Srbima, obavlja se lobotomija i nad mozgovima ljudi koji pamte šta je bilo i kako je bilo, a u duše mladih, koji i ne pamte devedesete, ubrizgava propaganda o antisrpskoj zaveri Amerike i Zapada, začinjena kultom Rusije, kao jedine zaštitnice Srba.

„Staljin je, četrdeset i osme, bio u pravu!“ – poručuju propagandisti iz Moskve. Staljin, zaista, i jeste bio u pravu. Odbili smo, tada, da postanemo Staljinova gubernija i da se – izlečimo. Da dobro upoznamo taj zagrljaj i da se, čim stisak popusti, okrenemo ka Evropi i Americi. Kao što su to učinili Bugari, Rumuni, Mađari, Česi, Slovaci, Poljaci. Svi. I kao što, danas, stotine hiljada Rusa napuštaju Rusiju, čiji stratezi zaziru od evropskog i američkog virusa demokratije i ljudskih sloboda, pa preko svojih tajnih službi nastoje da potpire haos, raskole i stare mržnje među evropskim državama i narodima. Srbija im je centralno uporište na Balkanu. Zbog ruske, tobožnje, odbrane nepostojećeg suvereniteta Srbije nad Kosovom, Srbiju drže kao zarobljenika koji ne može i ne sme da raskine svoje okove, da se odveže od krvavog nasleđa režima iz devedesetih, krene ka Zapadu, duhovnom i moralnom ozdravljenju, saradnji i pomirenju u regionu.

Da je Staljin bio u pravu, te mračne službe ne poručuju ni Hrvatima, ni Slovencima, ni Bošnjacima, ni Albancima. Staljinov lanac je, danas, samo za Srbe i Srbiju. Sa tog lanca otrgnule su se i Crna Gora i Severna Makedonija, iako ruske službe to još ne priznaju. Lideri crnogorskih Srba, osuđenih za neuspeli puč službe GRU u Crnoj Gori, javno govore da je Vladimir Putin njima predsednik, a Rusija otadžbina. Glavešina jedne političke partije u Srbiji zahteva da srpski narod na Kosovu, crkve i manastire poklonimo Rusiji. Privremeno, dok se ne uruše Amerika i Evropska unija!

Od svršetka Drugog svetskog rata Srbija nema svojih nacionalnih službi bezbednosti. Od Ozne i Udbe, pa do današnjih službi, sve su one sa genima, zavetima i postupanjima svojih roditelja: NKVD-a, KGB-a, GRU-a…

Ta hidra, njeni molitvenici i vernici, omča su oko vrata i Rusiji. Gurajući veliku zemlju najvećeg evropskog naroda u sukob sa Evropom, Rusija se odvaja i od Rusije, od svoje istorije, vere, nauke i kulture. Evropa je bila uzor i Petru i Katarini, tvorcima najmoćnije evropske imperije, u Evropu su oni bili zagledani.

Začinje se otpor hrabrih i umnih Rusa, uprkos masovnim hapšenjima i varvarskim pretnjama da će država oduzimati i decu pobunjenika! Rusija, koja se buni, opominje Srbiju da joj Rusija, koja govori da je Staljin bio u pravu, nije ni prijatelj ni zaštitnik, niti je to ikada bila.

Konačno, i u Briselu i u Vašingtonu, detektovana je maligna uloga tajnih ruskih službi i njihovih ispostava u Srbiji. Demaskiranje i demontaža te piramide preduslov je svakog napretka ove države i naroda u njoj.

Autor je predsednik SPO i bivši šef diplomatije