Zoran Ostojić

Građani ili rulja, Beograd i Vašington

Od nasilja u Vašingtonu pre desetak dana u većini medija i „medija“ u Srbiji, dominira stav o tzv. „dvostrukim standardima“, naravno kao i uvek Amerike i zapada.

    
Građani ili rulja, Beograd i Vašington 1Foto: Medija centar

Uz svest da je nemoguće opravdavati ono što se desilo u Kapitolu, predstavnici Miloševićeve (tuđe) duboke države letošnje nasilne demonstracije, kao i one od 5. oktobra pre dvadeset godina, pokušavaju da izjednače sa ovim poslednjim.

Pa „kukaju“ kako se ove osuđuju kao nedemokratske, a one prošle u Srbiji opravdavaju kao demokratske.

Za početak nešto što bi trebalo da je nesporno.

Državni udar (ili njegov pokušaj) može da izvede vlast ili opozicija. Kada to opozicija čini radi se o nelegalnoj, ne nužno i nelegitimnoj, smeni vlasti. Ali kada to radi vlast, uvek je to i nelegalno i nelegitimno.

U oba slučaja aparat sile (vojska, policija, tajne službe) odlučuju ko je pobednik. Kada se ta sila podeli, država ulazi u građanski rat.

Dva primera u kojima je vlast neuspešno pokušala državni udar su Srbija (sa Crnom Gorom) 2000. godine i SAD proteklih meseci, sa finalom 6. januara. U oba slučaja je srećom izbegnut građanski rat.

Vlast čini pokušaj državnog udara kada ukine izbore (ako postoje) ili ne priznaje rezultate izbora na kojima je svoju vlast izgubila. Ovo drugo desilo se u oba pomenuta slučaja.

Milošević je poraz na izborima 24. septembra 2000. izbegavao da prizna 11 dana. Čak je i njegov megafon Šešelj isto veče priznao rezultate izbora.

Petog oktobra su građani nelegalnim činom, nasiljem, naterali najbliže Miloševićevo okruženje da odustane od državnog udara.

Nasilje građana je nesumnjivo bilo kršenje postojećih zakona. Ali je bilo legitimno, jer se branila pobeda njenog kandidata na izborima.

Odbrana je uspela je jer se i Miloševićev aparat sile prećutno stavio na stranu građana. Nečinjenjem, pa čak i ignorisanjem naređenja.

Milošević, Pavkoviću (načelnik Generalštaba) oko 14 časova, 5. oktobra, kada su demonstranti ušli u Skupštinu:

– „Generale da li vi vidite šta se dešava?“

– „Vidim, pratimo situaciju. Radi se o ugrožavanju javnog reda i mira u većem obimu. A za to je nadležna policija. Ne vojska. Ona može da izađe iz kasarni samo ako se proglasi vanredno ili ratno stanje.“

Dakle građani Srbije su tog dana sprečili Miloševićev pokušaj državnog udara. Cena koja je plaćena zbog prećutne podrške zločinačke „duboke države“ nije predmet ovog teksta.

U Vašingtonskom slučaju imamo takođe predsednika koji je nepriznavanjem rezultata izbora pokušao da, nelegalno i nelegitimno, zadrži vlast.

I građane koji su umesto da ga u tome spreče, pokušali da mu u toj nameri pomognu. Dakle ovi „građani“ nisu sprečavali državni udar, kao mi pre dvadeset godina u Beogradu, već su u njemu učestvovali.

Oni su mogli su da se zadrže na mirnim demonstracijama i legitimnom protestu, jer veruju u to u šta veruju. Na to imaju pravo, za razliku u nekih drugih država (Rusija, Kina, Belorusija, S. Koreja…) gde takvo pravo građani nemaju. A negde čak nemaju ni pravo da biraju svoju vlast.

Ovi Amerikanci su se na poziv odlazećeg Predsednika međutim odlučili na nasilje, u nameri da spreče volju naroda (u SAD država). U tome nisu uspeli.

Kao i u svakom slučaju neuspešnog državnog udara, inspiratori, organizatori, učesnici i pomagači će odgovarati u skladu sa zakonom. Uključujući i Trampa.

Nažalost razlike između ova dva slučaja u sprečavanja državnog udara pored sličnosti, imaju i suštinske razlike. Osim suprotnih motiva za građansko nasilje, u ova dva slučaja je izostanak i prisustvo stranog faktora.

U SAD su demokratske institucije odolele pokušaju Trampovog državnog udara. Od raznih sudova kojima se ovaj žalio na rezultate, preko medija, do Kongresa i Senata.

Kod nas je morao da dođe stranac, Putinov ministar spoljnih poslova Ivanov i da proglasi pobednika izbora. Milošević je njegov nalog ponizno prihvatio. Šesti oktobar, uveče:

– „Upravo sam dobio izveštaj Republičke izborne komisije da je Koštunica pobedio u prvom krugu. Čestitam mu, a ja odoh da se igram sa svojim unukom Markom.“

Inače nije sporno da građani, kada se odluče na nasilje, isto izgledaju. Na rulju. Ipak vrednosno nisu isti. Jer naši su se branili od državnog udara, dok su njihovi u njemu učestvovali. Na stranu što 5. oktobra niko od demonstranata nije nosio rasistička, nacistička i antisemitska obeležja. Za razliku od Trampovih pristalica.

Ali pobuna jeste bilo i jedno i drugo. Srećom po sve nas, ova druga je ostala na pokušaju.

Već na Trampovom primeru videćemo da su svi građani u demokratijama jednaki pred zakonom. Jer pozivanje na pobunu, nasilje i državni udar svuda je ozbiljno krivično delo.

Pogotovo ako državni udar pokušavaju predsednici država kao u ova dva slučaja.

Autor je novinar

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

    

Komentari (4)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Saglasnost s ovim tekstom ogleda se u broju komentara. Ipak zbog teme teksta odlučio sam se da ostavim komentar, ako ga objave. Razumem potrebu da se jedan od minornih učesnika u dogadjajima od 05.10.2000. godine ogradi od svake sličnosti s učesnicima u dogadjajima od 06.01.2021. godine. Sve to gledajući „s klupe“ i s distance od 20 godina izgleda mnogo drugačije. Suština hajke na Trampa je to da on svojom politikom u najmanje poslednje 4 godine ruši politički sistem u SAD. To ne odgovara političkoj eliti niti republikanaca, niti demokrata, a čini se ni nekim izvan SAD

  2. Ovo samo pokazuke.u kalvom smo beznadju.Posle.petog oktobra na vlast su dosli dezerteri i kukavice iz devedesetih,prodali su Slobu za 5 mil. Eura umesto da mu sude u Srbiji.Od tada nastaje golgota.Radja se peta kolona i pocinje se na unistavanju Srba i svega srpskog.

  3. Jedno mi nije jasno. Da li je „pozivanje na pobunu, nasilje i državni udar svuda ozbiljno krivično delo“ i ako je legitimno?????????

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares