Koje su namere Putina?

Imperijalistička agenda Kremlja predstavlja izazov međunarodnom pravu i razotkriva apsurdnost poziva da se prihvati neka vrsta rešenja kojim bi se izbeglo “ponižavanje” Rusije, smatra Piter Dikenson

Putin konačno priznao cilj rata u Ukrajini

Tokom proteklih nekoliko meseci Vladimir Putin je nudio razne neobične izgovore za svoju invaziju na Ukrajinu.

U različitim periodima on je za rat krivio sve od širenja NATO-a do imaginarnih nacista, dok je takođe iznosio potpuno neutemeljene tvrdnje o zapadnim zaverama za invaziju na Rusiju i ukrajinskim planovima za nabavku nuklearnog oružja.

Stvarnost je, kako se sada pokazuje, znatno manje razrađena i beskrajno jezivija, navodi Piter Dikenson, urednik UkraineAlert servisa u Atlantskom savetu, osvrćući se na ovonedeljnu izjavu Putina i poređenje sa Petrom Velikim.

Putin je pokrenuo najveći evropski sukob od Drugog svetskog rata iz prostog razloga što želi da osvoji Ukrajinu, navodi Dikenson. Inspirisan starim carevima, Putin ima za cilj da slomi svog suseda i inkorporira ga u novo rusko carstvo.

Putin je elaborirao svoju imperijalnu viziju tokom događaja 9. juna u Moskvi povodom obeležavanja 350. rođendana ruskog cara Petra Velikog.

Sa divljenjem je govorio o dostignućima cara Petra tokom Velikog severnog rata i povukao direktne paralele sa sopstvenom savremenom ekspanzionističkom politikom.

Zemlje oduzete od Švedske tokom Velikog severnog rata su istorijski bile ruske i Petar ih je samo vraćao njihovim pravim vlasnicima, naveo je Putin. “Očigledno, sada je i naša odgovornost da vratimo (rusku) zemlju“, rekao je on poršle nedelje pred mladim preduzetnicima I naučnicima jasno govoreći o tekućoj invaziji na Ukrajinu.

Poslednji Putinovi komentari naglašavaju njegove imperijalne ciljeve u Ukrajini i proširuju višegodišnje slične izjave u kojima se žali za padom Ruske imperije.

Više od decenije on dovodi u pitanje istorijsku legitimnost ukrajinske državnosti i javno insistira da su Ukrajinci zaista Rusi (“jedan narod“).

Putin je takođe više puta optuživao Ukrajinu za okupaciju ruskih predaka i okrivljavao prve boljševike za neuspeh granice između ruske i ukrajinske sovjetske republike.

Njegov imperijalistički stav prema rusko-ukrajinskim odnosima otkriven je u julu 2021. u eseju od 7.000 reči čiji je autor sam Putin, a koji je imao za cilj da objasni navodno “istorijsko jedinstvo“ koje povezuje dve nacije.

“Uveren sam da je istinski suverenitet Ukrajine moguć samo u partnerstvu sa Rusijom. Jer mi smo jedan narod“, zaključio je istoričar amater Putin. Ovaj bizarni traktat naširoko je tumačen kao objava rata protiv celokupnog pojma nezavisne Ukrajine i od tada je postao obavezna lektira za sve rusko vojno osoblje.

Opsesija ruskog diktatora Ukrajinom odražava njegovu goruću ogorčenost zbog raspada SSSR-a i njegovu dugotrajnu gorčinu zbog dramatičnog gubitka međunarodnog statusa postsovjetske Rusije.

Ova nostalgija nije ukorenjena u naklonosti prema ideologiji marksističko-lenjinizma. Umesto toga, Putin smatra da je raspad Sovjetskog carstva propast “istorijske Rusije“ i govorio je o tome kako je raspad 1991. ostavio “desetine miliona naših sunarodnika“ da žive van granica Ruske Federacije.

Kao bivša sovjetska republika sa najdubljim vezama sa Rusijom i najvećim etničkim ruskim stanovništvom, nezavisna Ukrajina je postala otelotvorenje ovog osećaja istorijske nepravde.

Putinovi napori da “vrati” ukrajinsku zemlju Rusiji nisu počeli invazijom 24. februara. Sadašnja kampanja imperijalnog osvajanja zapravo je počela osam godina ranije ruskim preuzimanjem ukrajinskog poluostrva Krim, koje je Putin zauzeo u munjevitoj vojnoj operaciji koja je zauzela prednost političke paralize u Kijevu neposredno nakon Evromajdanske revolucije 2014.

Nakon svog uspeha na Krimu, Putin je potom pokušao da podeli kopnenu Ukrajinu podsticanjem prokremljskih ustanaka širom juga i istoka zemlje. Ova inicijativa je propala nakon što su agenti Kremlja naišli na jače lokalno protivljenje ukrajinskih patriota koji govore ruski nego što se očekivalo, ostavljajući Putinove punomoćnike u posedu relativno malog uporišta u regionu Donbasa na istoku Ukrajine.

Kontrola nad Krimom i Donbasom omogućila je Putinu da zadrži Ukrajinu u destabilizaciji, ali njegov pravi cilj je uvek bio ponovno uspostavljanje potpune ruske kontrole nad celom zemljom.

Spisak nekadašnjih ruskih imperijalnih poseda koji bi potencijalno mogli da postanu mete je opsežan i uključuje Finsku, baltičke države, Poljsku, Belorusiju, Moldaviju, Gruziju, Jermeniju, Azerbejdžan i nacije centralne Azije. Ne mogu se u potpunosti isključiti budući ruski napadi na bivše države Centralne Evrope Varšavskog pakta

Nakon što osam godina geopolitičkog pritiska i hibridnog ratovanja nisu uspeli da postignu željeni ishod, i osećajući da je Ukrajina sada u opasnosti da se nepopravljivo pomeri iz ruske orbite, Putin je početkom 2022. doneo sudbonosnu odluku da pokrene invaziju u punom obimu.

Odustajući od svakog pretvaranja i upoređujući sebe sa Petrom Velikim, Putin je sada potvrdio da vodi staromodni imperijalni osvajački rat sa ciljem aneksije ukrajinske teritorije.

Nedavne izjave zvaničnika Kremlja takođe su eksplicitno izrazile ove imperijalne namere. Tokom posete hersonskoj oblasti na jugu Ukrajine, koju je okupirala Rusija, početkom maja, ruski senator Andrej Turčak izjavio je da će trenutno rusko prisustvo u regionu biti trajno. “Rusija je ovde zauvek“, rekao je on. “Ne bi trebalo biti sumnje u ovo. Neće biti povratka u prošlost.”

Ova otvoreno imperijalistička agenda predstavlja izazov bez presedana međunarodnom pravu i predstavlja ozbiljnu pretnju za ceo sistem globalne bezbednosti posle Drugog svetskog rata. Takođe razotkriva apsurdnost poziva da se Moskva smiri ili prihvati neka vrsta dogovornog rešenja kojim bi se izbeglo „ponižavanje” Rusije.

Ne može biti kompromisa sa Kremljom sve dok Putin nastavlja da poriče pravo Ukrajine na postojanje i izjavljuje svoju nameru da anektira čitave regione zemlje.

Sve dok Rusija ne uđe u modernu eru i ne postane postimperijalna sila mir u Evropi će ostati neuhvatljiv

Ako Putin ne bude odlučno poražen u Ukrajini, sigurno će ići dalje u svojoj misiji „vraćanja“ izgubljenih ruskih zemalja.

Spisak nekadašnjih ruskih imperijalnih poseda koji bi potencijalno mogli da postanu mete je opsežan i uključuje Finsku, baltičke države, Poljsku, Belorusiju, Moldaviju, Gruziju, Jermeniju, Azerbejdžan i nacije centralne Azije. Ne mogu se u potpunosti isključiti budući ruski napadi na bivše zemlje Centralne Evrope Varšavskog pakta.

Ako ovo zvuči nategnuto, važno je zapamtiti da skoro niko u Ukrajini nije verovao da je ruska invazija čak i izbliza moguća sve dok se to zapravo nije dogodilo.

Današnji brutalni kolonijalni rat u Ukrajini podseća da, za razliku od drugih velikih evropskih imperija devetnaestog i dvadesetog veka, Rusija nikada nije prošla kroz period deimperijalizacije.

Uprkos spektakularnom kolapsu i 1917. i 1991. ruski imperijalni identitet je još uvek u velikoj meri netaknut i postao je centralni stub Putinovog režima. Sve dok Rusija ne uđe u modernu eru i ne postane postimperijalna sila, mir u Evropi će ostati neuhvatljiv. Najbolji način da se ovaj proces ubrza je da se osigura da Ukrajina dobije rat.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares