Kako su Rusi pustili vodu iz Dnjepra u Krim?

Rusija i Ukrajina: Kako su Rusi pustili vodu iz Dnjepra u Krim i kakav rizik to nosi sa sobom

Herson

EPA
Ruski vojnik na obali mora u okupiranoj Hersonskoj oblasti

Za poslednjih osam godina Rusija je tražila način da natera Ukrajinu da vodu iz Dnjepra pusti prema Krimu.

Nakon što je Rusija anektirala poluostrvo 2014. godine Ukrajina je onemogućila pristup Sevenokrimskom kanalu, koji počinje upravo u herskonskoj oblasti.

To je postao veliki problem za stanovnike Krima, naročito tokom sušnih godina, snabdevanje vodom u nekim gradovima obavljalo se na sat.

Nakon što je invazija na Ukrajinu eskalirala u punom obimu, ovo pitanje je bilo rešeno za Moskvu, posle zauzimanja Hersona, prvo što je uradila ruska vojska digla je u vazduh branu koja je sprečavala dotok vode u Severnokrimski kanal.

Međutim, posle toga su se pojavili novi problemi.

Kijev je apelovao na to da je Rusija, kao zemlja okupator, odgovorna za snabdevanje vodom, okupiranih teritorija.

Kremlj je upozoravao na „vodeni genocid“ za ljude sa Krima i istovremeno je tražio načine da reši problem.

Ispostavilo se da je leto 2020. godine bilo veoma sušno, mnoga veštačka jezera su presušila, a snabdevanje stanovnika Krima pijaćom vodom je značajno bilo ograničeno.

Tada su ukrajinski i ruski vojni stručnjaci počeli da govore o mogućnosti da Kremlj demonstrira silu.

Uprkos pritiscima, stav ukrajinskih vlasti svih tih godina bio je nepromenjen – dok se ne desi oslobođenje, nijedna kap vode iz Dnjepra neće oteći prema Krimu.

Krajem februara 2022. godine Moskva je na silu pustila vodu prema Krimu.

Hersonska oblast je pala za svega nekoliko dana, a sa njom i brana koja je blokirala dotok vode na poluostrvo Krim.

Da li je voda potekla?

Već tokom dana, 24. februara, ruske trupe su došle do Hersona i akumulacije Kahovka i tamo zauzele postrojenja brane.

Srušili su betonsku branu i za par dana voda je potekla Severnokrimskim kanalom u pravcu poluostrva.

„Svi zadaci koji su za taj dan dodeljeni grupama trupa Oružanih snaga Ruske Federacije uspešno su izvršeni.

„Zajednička akcija jurišnih jedinica i vazdušnog desanta u pravcu Krima obezbedili su iskrcavanje ruskih trupa u Herson.

„To je omogućilo da se deblokira Severnokrimski kanal i obnovi vodosnabdevanje poluostrva Krim“, rekao je portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.

Armяnsk,

Getty images
Armjansk, ruska vojna tehnika se kreće putem prema Hersonu. 24. februara 2022. godine

Šef krimske administracije Sergej Aksenov nazvao je ovaj događaj „prozor novih mogućnosti“ za poluostrvo.

U Kijevu su, iako su priznali činjenicu da su Rusi zauzeli postrojenja brane u Hersonu, primetili da „voda nije potekla na poluostrvo“.

Ovo je 12. marta saopštio načelnik Glavnog obaveštajnog odeljenja Ministarstva odbrane Ukrajine Kiril Budanov.

„Digli su u vazduh jednu od brana, voda je delimično potekla, da tako kažemo, po Severnokrimskom kanalu.

„Međutim, voda ne može jednostavno sama da ide, to marate da shvatite. To je složeni sistem hidrauličnih postrojenja, koji zahteva pumpanje pomoću pumpnih stanica.

„Odnosno, voda nije tek tako potekla i neće poteći“, rekao je on u intervjuu za „Krim Realnost“ (u Rusiji prepoznat kao strani agent).

Sličnu tezu je 23. aprila ponovio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.

On je na konferenciji za novinare u Kijevu rekao da Rusija ima još „nekoliko koraka“ pre nego što počne da snabdeva Krim vodom iz Dnjepra.

Voda bez ograničenja

Predstavnici ukrajinskih vlasti su godinama uveravali da je puštanje vode prema Krimu veoma dugotrajan proces.

Za osam godina, koliko kanal nije bio aktivan, korito kanala se isušilo, popucalo i zaraslo u travu, a hidrotehnička postrojenja su prestala da rade.

kanal

Reuters
Severnokrimski kanal ispunjen vodom na Krimu, 11. juna 2022

Ipak, nekoliko nedelja nakon zauzimanja Hersonske oblasti, Rusi su uspeli da brzo obezbede snabdevanje poluostrva vodom i prevaziđu sve probleme.

Međutim, direktor Instituta za probleme voda i melioracije Nacionalne akademije nauka Ukrajine Mihail Jacjuk kaže da su time značajno prekršili tehnološke zahteve.

„Uspeli su. Uprkos kršenjima tehnoloških zahteva, uprkos činjenici da će to dovesti do raznih negativnih pojava, između ostalog i uništavanje zidova kanala, ali oni su to ipak uradili“, objasnio je za BBC ukrajinski servis.

Činjenica je da je kanal dužine od skoro 400 kilometara uslovno podeljen na tri dela.

Prvi deo je proticao kroz teritoriju Hersonske oblasti od rezervoara Kahovka do privremene brane u blizini administrativne granice sa Krimom.

Hersonski zemljoradnici su odavde dobijali vodu, a ovaj deo kanala nije prestao da radi posle pripajanja Krima.

Drugi deo je išao od severne granice do centra Krima do spajanja sa rekom Salgir.

Treći se pružao ka istočnom delu poluostrva i njime je prenosio vodu sa planina u Kerč, Feodosiju i druge gradove na istoku poluostrva.

Ispostavilo se da, zapravo, samo jedan od tri dela kanala nije eksploatisan svih ovih godina, a upravo su vlasti na poluostrvu morale da ga hitno dovedu u red.

Koliko su uspeli da to urade u potpunosti, nejasno je, napominje Jacjuk. Ali voda ide na poluostrvo, i to je činjenica.

Šef krimske administracije Sergej Aksjonov čak poziva stanovnike Krima da ne štede na vodi iz Dnjepra.

On je rekao da će zahvat vode iz Severnokrimskog kanala za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta ove godine biti besplatan, a od sledeće godine iznosiće oko 28 kopejki po metru kubnom.

Prema ukrajinskoj ekološkoj inspekciji, Rusi već uzimaju vodu iz kanala u ogromnim razmerama i do 50 kubnih metara u sekundi, a šteta pričinjena Ukrajini zbog neovlašćenog korišćenja vode iznosi više od 32 miliona grivni dnevno.

Shodno tome, za 125 dana rata u punom obimu, Rusija duguje za vodu, prema procenama Ukrajine, oko četiri milijarde grivni (oko 135 miliona evra).

Istina, zamenik šefa državne agencije za vodu Igor Gopčak napominje da su to vrlo okvirne brojke.

Rusi ne dozvoljavaju ukrajinskim zaposlenima da rade na hidrauličnim postrojenjima, Ukrajinci uspevaju da prate potrošnju vode samo uz pomoć satelitskih snimaka.

Prema Gopčaku, ne postoje tačni obračuni, a navedene brojke su, „veoma neumesne“.

Problemi za Herson i Krim

Ekspoloatacija vode iz Dnjepra na svoju ruku, za potrebe Krima utiče i na poljoprivredna preduzeća okupirane hersonske oblasti, kaže profesor Jacjuk.

On ističe da je sistem za navodnjavanje u regionu bio razgranat, i da je pokrivao 300.000 hektara i da je mnogo zavisio od nivoa vode u Severnokrimskom kanalu.

U nekim oblastima nivo vode je sada značajno opao.

To može dovesti do ekstremnih posledica: ekoloških, tehničkih i drugih posledica koje su povezane sa tehničkim i tehnološkim delovanjem ljudi“, predviđa Jacjuk.

Igor Gopčak ističe još jedan problem. Oprema za navodnjavanje ukrajinskih zemljoradnika je stradala od ratnih dejstava.

„Koliko znam, lokalni poljoprivrednici bi hteli da obave zalivanje, ali su mašine za zalivanje koje su bile na njivama uništene. Pala je granata i to je to.

„Sada jednostavno nema čime da se zaliva“, kaže on.

Ali i samo okupirano ostrvo je zapalo u probleme zbog nekontrolisanog i iznenadnog snabdevanja vodom.

Proleće i rano leto na Krimu bili su kišni, što je dovelo do izlivanja akumulacije, koji su još dodatno, bili napunjeni „ukradenom“, prema mišljenju Ukrajine, vodom iz Dnjepra.

Krimska administracija je 27. juna čak bila prinuđena da proglasi vanredno stanje u Simferopolju zbog obilnih kiša i poplavljenih puteva i mostova.

Iz prelivenog Simferopoljskog rezervoara voda je počela da se izbacuje u reku Salgir.

„Oni više nisu znali šta da rade sa ovom vodom, jer puštanje vode kroz Severnokrimski kanal mora da se reguliše.

„I to su uradili na tako varvarski način, a priroda im je još i dodala…“, žali se Igor Gopčak.

Istovremeno, Mihail Jacjuk je siguran da Rusija sada koristi kanal „ne 100 odsto, već 150 odsto“, jer jednostavno ne postoje druge mogućnosti da se stanovništvo i preduzeća snabdevaju vodom.

„Čak i kršeći pravila eksploatacije kanala, oni i dalje vrše snabdevanje poluostrva vodom“, napominje stručnjak.

„I snabdevaće se tom vodom, jer jednostavno nemaju drugog izbora, nema drugih vodenih resursa koji bi obezbedili stanovništvo i poljoprivredu.“

Nebezbedna hidroelektrana

Pored toga, prisustvo ruskih trupa na teritoriji kahovske hidroelektrane predstavlja još veću opasnost za Ukrajinu, nego samo zauzimanja postrojenja Severnokrimskog kanala.

Kahovska hidroelektrana je takođe potpala pod kontrolu snaga bezbednosti Kremlja 24. februara, na dan potpune invazije.

Međutim, preduzeće „Ukrhidroenergo“, koje upravlja hidroelektranom, izvestio je u martu da Rusi i dalje dozvoljavaju ukrajinskom osoblju da uđe u objekat kako bi obavili neophodne tehničke radove.

Ruska vojska je zauzela i drži kahovskuju hidroelektranu

Inpho
Ruska vojska je zauzela i drži kahovskuju hidroelektranu

Savetnik načelnika oblasne vojne administracije u Hersonu, Sergej Hlan, kaže da su ruske trupe značajno utvrdile poziciju u oblasti Novaja Kahovka da bi zadržale položaje u blizini hidroelektrane.

„Od prvog dana okupacije počeli su da grade utvrđenja ne samo u Novoj Kahovki, već i na suprotnoj strani Dnjepra, u blizini sela Kozackoje, ispred brane hidroelektrane sa strane Berislava“, rekao je on za BBC vesti na ukrajinskom.

U Novoj Kahovki Rusi su se naselili na teritoriji bivše vojne jedinice Oružanih snaga Ukrajine.

Tokom proteklog meseca, ukrajinske snage su se znatno približile toj oblasti i uspele su da uspostave uporište u blizini sela Davidov Brod, koje se nalazi 45 kilometara od hidroelektrane Kahovka.

U popodnevnim satima 14. juna, izjavio je Sergej Klanj, ukrajinska vojska je granatom pogodila rusko skladište municije i opreme u Novoj Kahovki.

Ako bilo koja od zaraćenih strana slučajno ili namerno uništi branu hidroelektrane u Kahovki, upozorava Jacjuk, to bi moglo da prouzrokuje poplavu okolnih sela, pa čak i Hersona.

„Ali to nije najgora stvar. Najgore je to, da će ova hidrodinamička nesreća, dovesti do pražnjenja akumulacije Kahovka, i na desetine naselja može da ostane bez pijaće vode.

„A još strašnije je to, što se tamo nalazi Zaporoška nuklearna elektrana, i ako nema vodenih resursa za njeno hlađenje, onda to već preti ljudskom katastrofom planetarnih razmera“, kaže naučnik.


Možda će vas zanimati i ovaj video:

Tinejdžerska rok grupa iz Ukrajine: „Ne želimo više da pričamo ruski”
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares