Kako se zaštititi od napada stršljena

Kako se zaštititi od napada stršljena i šta ako do uboda dođe?

SCITECH 19. jul. 202217:21 > 17:2815 komentara
Podeli:
StršljenIzvor: Shutterstock

Željko Tomanović, redovni profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu, objasnio je u Danu uživo da stršljeni nisu agresivni insekti kao ose, ali da hoće da napadnu ako se osete ugroženo ili ako je u pitanju hrana. “Nepažnjom kad beremo voće mogu se uznemiriti i mogu nas ubosti”, naveo je primer.

Kako kaže Tomanović, zna se da toplo vreme pogoduje razmnožavanju i brojnosti stršljenova.

„Imamo toplo leto, to je uobičajeno, nije najezda. Obično maksimalnu brojnost dostignu u septembru i u oktobru završavaju sa razvićem, ono se nastavlja na proleće dalje. Sada je toplije, sada se maksimumi događaju i julu i avgustu, susreti sa ljudima su češći“, kaže on.

Dodaje da se stršljeni gnezde u šupljinama drveća, kao i da su uglavnom van gradova.

„Može ih biti u voćnjacima, kućama, mogu biti i u gradskim sredinama, treba izbegavati samoinicijativno uklanjati gnezda. Nisu agresivni insekti kao ose, ali ako se osete ugroženim, hoće da napadnu čoveka i kada je u pitanju hrana. Nepažnjom kad beremo voće mogu se uznemiriti i mogu nas ubosti“, objašnjava.

Kod nas, ističe, ne postoje službe koje uklanjaju gnezda.

„Znam da je udruženje pčelara u Beogradu radilo na poziv te usluge, ima firmi koje rade dezinsekciju, ako vam gnezdo ne pravi problem, onda treba sačekati kraj oktobra, da se bezbedno ukloni“, kaže.

Njihov otrov, objašnjava, nije jači nego otrov običnih osa ili pčela, ali ne znamo da li smo alergični.

PROČITAJTE JOŠ

„Obično što se zna, prilikom prvog uboda dolati do alergijskih reakcija, osipa, ubrzanog disanja, a drugi put kada se desi može doći do anafilaktičkog šoka, teških komplikacija, nema mnogo vremena, minuti su tada u pitanju da se javite lekaru. Može doći i do smrtnog ishoda, gotovo svake godine čujemo da se to negde desilo. Ukoliko imamo alergijsku reakciju imamo par sati, možda to prođe i bez, ali se svakako treba obratiti lekaru. Ako nismo alergični, možemo imati lokalni otok, crvenilo, treba hladiti to mesto. Ako postoji alergijska reakcija, vrlo često se ljudi uplaše, pa se to poveća i ako nije problem“, kaže on.

Tomanović objašnjava da su stršljeni najkrupnije socijalne ose.

„Svaka od tih osa ima otrov različitog sastava, možemo biti alergični na ubod ose, a ne biti na ubod stršljena“, kaže.

Kaže da se hrane insektima, od kojih su mnogi štetni u šumarstvu, poljoprivredi, pa su u nekim mestima zaštićeni.

„Mi trenutno imamo jednu vrstu stršljena, postoji i azijski stršljen koji se širi Evropom, on ništa nije opasniji od domaćeg, jedino što više napada pčele i košnice. Može da izazove veće štete pčelarima, kao i ovaj naš stršljen“, navodi on.

Na pitanje šta raditi ako dođe do uboda deteta, kaže da su deca osetljivija.

„Svakako da može da postoji isto alergijska reakcija ili ne mora da bude. Ako je nema, onda je stvar jednostavnija, uplaše se i odrasli, a kamoli deca, svakako se odmah treba obratiti lekaru“, kaže on.

Ponavlja da stršljeni napadaju ako se osete ugroženo ili uznemireno.

„To će biti ako ugrozite njihovo gnezdo. Ako vidite da u neko stablo uleću i izleću stršljeni, treba se skloniti. Stršljeni nisu radoznali kao obične ose, osa će da se vraća, stršljeni će da vas ignorišu i da odlete, osim u tim slučajevima i kada se hrane, kada im je potrebna hrana za potomstvo, može se desiti da se osete ugroženo i da napadnu, ali to se retko dešava“, dodaje on.

Odgovori