Sad i ugalj problem?

EU pokušava da se izvuče iz gasne krize, a druga već kuca na vrata

SVET 05. avg 202220:08 > 20:39
Podeli:
Foto:Kommersant Photo Agency / ddp USA / Profimedia; PATRICK PLEUL / AFP / Profimedia

Dok se Evropa suočava sa najvećom energetskom krizom u poslednjih nekoliko decenija usred rata u Ukrajini, zemlje EU se bore da obezbede svoje rezerve gasa uoči zime. Međutim, zalihe još jednog energenta bi uskoro mogle da budu smanjene, a u pitanju je ugalj.

Iako proizvodi velika zagađenja, pa je stoga EU imala nameru da smanji njegovu upotrebu, rat u Ukrajini ju je naterao da odloži planove. Potrošnja ovog energenta je sada u porastu jer brojne zemlje, uključujući Austriju i Holandiju se sada vraćaju na elektrane na ugalj ili povećavaju postojeće kapacitete kako bi uštedele gas, prenosi Politiko.

Problem je još već zbog toga što će EU uskoro biti lišena svog najvećeg dobavljača uglja, jer je unija uvela sankcije na ruski ugalj kojima se zabranjuje njegov uvoz od 10. avgusta.

To znači da će 2 miliona tona uglja koje treba da dobije iz Rusije ovog meseca biti poslednja takva pošiljka, rekao je Aleks Takra, viši analitičar uglja u kompaniji za tržišno obaveštavanje Argus medija, prenosi Politiko.

Vladimir Putin, gas, benzin, benzinska stanica, pumpa, nafta, Ukrajina, Rusija
Foto: EPA-EFE/ALEXEI NIKOLSKY / SPUTNIK / KREMLIN/Peter Kovalev / TASS / lex van lieshout fotografie / AFP / Dimitar DILKOFF / AFP / Profimedia

Dodajte tome ozbiljne logističke izazove u nabavci i transportu goriva i energenata sa drugih mesta i sigurno će biti izazov nabaviti dovoljno uglja ove zime, dodao je on.

Indonezija, Južna Afrika i Kolumbija su potencijalni dobavljači, ali zemlje EU će se suočiti sa “ekstremno visokim cenama” zbog vrste uglja koja se koristi u celom bloku. Cene uglja na API2 Roterdamskom čvorištu, prošle nedelje su dostigle cenu od 380 dolara po toni, što je četiri puta više nego u ovo vreme prošle godine.

EU će se suočiti sa “oštrom konkurencijom” od strane igrača kao što su Indija i Južna Koreja, koje imaju postojeće sporazume o snabdevanju sa mnogim od ovih zemalja, rekao je analitičar Mark Nudžet.

Logistička pitanja rizikuju da dodatno zakomplikuju sve.

Veliki deo uglja iz EU koji stiže preko luka u Amsterdamu, Roterdamu i Antverpenu – putuje duž reke Rajne baržom. Neuobičajeno visoke temperature ovog meseca spustile su vodostaj reke na 65 centimetara, smanjujući količinu tereta koja baržom može da se prenese za dve trećine.

Foto:EPA-EFE/MARTIN DIVISEK

Iako elektrane obično imaju sopstvena skladišta, ugalj koji im se ne može isporučiti obično se skladišti u lukama da bi čekao dalji transport, ali “zalihe u evropskim lukama se približavaju maksimalnom nivou”, saopštio je Nudžet.

Prema podacima Eurakola, koje je preneo Politiko, oko 8 miliona tona uglja trenutno je zaglavljeno u lukama.

Priprema se povratni udarac

Uska grla i nedostaci u snabdevanju će se verovatno najintenzivnije osetiti u Poljskoj i Nemačkoj.

Nestašica u Nemačkoj – koja je činila 37 odsto ukupne potrošnje kamenog uglja i lignita u EU prošle godine – bila bi posebno bolna za industriju čelika i hemijsku industriju, rekao je Rudolf Juhelka, profesor ekonomske geografije na Univerzitetu Duisburg-Esen. Proizvodnja električne energije bi takođe bila pogođena, ali u manjoj meri, prenosi Politiko.

On je upozorio da bi vlada sada mogla da bude primorana da primeni strože mere za racionalizaciju energije ako Rusija prekine snabdevanje gasom ili ako logistička pitanja nastave da otežavaju isporuku uglja.

Ugalj, ogrev, grejanje, grejna sezona
Foto: Shutterstock

“Ako se ti efekti spoje u jedan veliki efekat, biće problema”, rekao je on.

Portparol nemačkog ministarstva za klimu rekao je da su operateri elektrana “uverili” zakonodavce da imaju dovoljno skladišnog uglja da nadoknade izgubljeni ruski ugalj. Vlada je takođe donela novi propis koji ima za cilj “davanje prioriteta isporukama energije” u odnosu na druge vrste isporuka “koje treba da budu primenjene” u slučaju krize, dodao je portparol.

U međuvremenu, u Poljskoj, vlada je zahvaćena političkim skandalom zbog neuspeha da izgradi rezerve uglja u zemlji. Oko 2 miliona domaćinstava u Poljskoj se i dalje oslanja na kameni ugalj za grejanje, a svako sagoreva u proseku tri tone po zimi, kaže Robert Tomaševski, viši energetski analitičar u istraživačkom centru Politika insajt. Pre rata u Ukrajini, zemlja je za ovu namenu iz Rusije uvozila oko 7 miliona tona godišnje.

PROČITAJTE JOŠ:

Sa zabranom EU na ruski ugalj koja bi trebalo da počne sledećeg meseca, sada postoji “veoma veliki rizik da neće biti dovoljno uglja za neka domaćinstva”, rekao je on, procenjujući da će Poljskoj nedostajati milion ili dva miliona tona uglja preko zime.

Prema istrazi poljskog lista Onet, premijer Mateuš Morajevci je početkom marta upozoren od strane svog kabineta da bi sankcionisanje ruskog uglja moglo rezultirati ogromnim nedostatkom i pozvan je da uspostavi novu strašteku rezervu uglja. Ali on nije reagovao na upozorenje, niti je njegova vlada izvršila zvaničnu procenu uticaja sankcija koje je EU predložila pre nego što je glasala za njih, izvestio je Onet.

U nastojanju da smiri situaciju, premijer Poljske je prošle nedelje najavio da će pogođena domaćinstva dobiti 631 evro “naknade za ugljenik” za pomoć u kupovini uglja i naredio je državnim kompanijama da kupe 4,5 miliona tona uglja do 31. avgusta. Međutim, dovođenje ovih kupovina uglja do kuća na vreme “verovatno neće biti moguće”.

Poljska ministarka energetike Ana Moskva je priznala u petak da se vlada suočava sa “teškim zadatkom” u prevazilaženju logističkih problema sa isporukama, ali je istakla da “nije tačno” da neće biti dovoljno uglja za zimu.

BONUS VIDEO: Trenutak eksplozije u Vinici

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Pratite nas na Google News

Odgovori